Gospodine Trnavčeviću, da kažem da imam razumevanja za ovih još nekoliko sati i da neću reagovati na ovo što ste sada uradili, tražeći povredu Poslovnika.

Da nastavimo, ako je moguće, političkom raspravom ili političkim putem. Dakle, kosovsko pitanje. Očigledno je da će parlament u narednom periodu morati da donosi drugačije političke akte. Možda je dobro da i od vas čujemo da li vi planirate da pokrenete neku inicijativu u tom smislu. Očigledno je da se politika i Kosova i Evrope, pogotovo na onaj način na koji je ona bila formulisana u ovom parlamentu, gde vas podsećam da je LDP bila jedina ili jedna od retkih političkih partija koje nisu delile takav politički pogled na kosovsko pitanje, da se ona mora menjati.

Zašto o ovome govorim? Zbog toga što mi deluje da u ovim prvim danima ima još uvek previše fraza i u nastupima lidera ili političkih predstavnika vaše koalicije, posebno gospodina Vučića koji će očigledno biti politički lider vaše partije u toj budućoj koaliciji. Mislim da je važno da nešto o tome čujemo i od vas, ako nije moguće u ovom trenutku, onda tokom narednih dana kada ćete praktično imati prilike da date svoje prve prave političke izjave. Ta rasprava je važna zbog toga što mislim da je najgore što može da se desi Srbiji u ovom trenutku je da se nastavi tim putem veštačke proizvodnje dvopartijskog sistema. Srbija ne može da bude dvopartijski sistem, pogotovo ne može da bude dvopartijski sistem SNS i DS. To su pokazali ovi izbori. Inače, danas kandidat za predsednika Vlade Srbije ne bi bio Ivica Dačić, nego bi bio neko iz DS ili SNS.

Liberalno demokratska partija nema problem s tim i mislimo da postoji odličan politički prostor i za ono što ćemo mi raditi i za uticaj na buduću vlast kroz opoziciono delovanje i na svaki drugi mogući način. Mi smo već rekli da ćemo podržati svaki evropski ili proevropski napor vaše vlade. Odmah vam iskreno kažem, unapred sumnjamo da će ih biti mnogo. One koje budete povukli, mi ćemo svakako pozdraviti.

Obećao sam da neću govoriti lično. Pogledao sam vašu biografiju, gospodine Stefanoviću. Ona nije duga. Ne mislim da je to zbog toga što niste imali mnogo toga da kažete ili napišete o sebi, ali mi se ipak čini da ste neke stvari prećutali. Da ste, recimo, prećutali ime univerziteta na kom ste diplomirali. Mislim da je to greška, da to nije trebalo da uradite. Mislim da ste na taj način možda nekako postupili na populistički način i probali da izbegnete nešto što bi možda moglo da izazove otpor javnosti. Ako se ne varam, to je Univerzitet "Megatrend". Odmah da vam kažem, ne mislim da je loše studirati i diplomirati na tom fakultetu.

U životu ili naučite ili ne naučite, ili znate ili ne znate. Nema potrebe, u nekim drugim vašim biografijama koje sam gledao prethodnih nekoliko dana bilo je posebno navedeno i to na kom ste univerzitetu diplomirali, a pretpostavljam posle toga i magistrirali. To takođe nije navedeno ovde.

Naša izborna kampanja, naš politički život je zaista bio zatrovan tim, manje – više, efemernim stvarima. Naziv ili ti rubrumi na diplomama i na drugim papirima koje imamo u životu nisu presudni. Gospodin Vučić je u jednom trenutku pominjao i Pravni fakultet. Ja sam završio taj isti fakultet, rekao bih i sa sličnim ocenama kao gospodin Vučić. Za sve nas je uvredljivo kada se politički život ili naučni ili stručni život vodi na taj način da se izostavljaju imena univerziteta ili da se ta vrlo važna pitanja guraju na marginu. Još jednom kažem, ne mislim da vi imate razloga da se toga stidite, ali mislim i da zbog onoga što se dešavalo u prethodne četiri godine to nije dobar put da ovaj parlament počne sa radom.

Ne bih da upadnem u ova, rekao bih, samooplakivanja koja su se čula ovde u nekim diskusijama, o tome kako je parlament ponižen, unižen na marginama. Mislim da smo za to mi zaslužni i odgovorni. Ukoliko budemo učinili da to ne bude tako u naredne četiri godine, takvi će nam biti rezultati. Nisam verovao u teorije zavere ni u onom periodu političke prošlosti kada ste vi, gospodine Stefanoviću, možda politički verovali u njih kao član ili kao funkcioner SRS. Nadam se da smo sada iz tog perioda izašli i da ćemo se racionalno ponašati u narednih nekoliko godina. Hvala.

Replika?

Izvolite.

Reč ima Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim pre svega gospodinu Pastoru da se zahvalim na tome što će podržati danas izbor gospodina Stefanovića.

Onima koji pokušavaju negde između redova da kažu kako neko ponižava parlament Srbije, hoću da saopštim da je Nebojša Stefanović potpredsednik glavnog odbora SNS, vidim da vam se to mnogo ne sviđa, ali najveće stranke u Srbiji. Oko tih priča ko kakvu političku formaciju želi da formira, odnosno da li da to bude dvopartijski blok ili da to bude blok više partija, mi želimo onako kako je želeo Ivica Dačić, a ja to i danas želim da saopštim i njemu i svima ostalima, da na sledećim izborima dobijemo mnogo više glasova i od njegove partije, mnogo više glasova i od partije gospodina Petrovića i, razume se, mnogo više glasova od vaše stranke.

Ko će još dobiti narodno poverenje na narodu je, a nije na nama? Sa druge strane, ono što mislim da je važnije, to je šta ćemo da uradimo u narednom periodu.

Nemam ništa protiv kada svaki put u izlaganju neko, onako kao usput ili slučajno, a mnogo sam godina u ovom poslu, pa mi to ne promakne, pomene SRS ili nečije članstvo u SRS. Pa, mi se toga ne stidimo kao što ne stidi toga, pretpostavljam ni Čedomir Jovanović, iako mu nikada ne pominjemo da je menjao stranke, kao što nikada i nekim drugima ne pominjemo.

Dakle, ljudi, ako možete, to vas zaista molim,  ono što ste sebi oprostili, pokušajte da oprostite i drugima i ništa više. Mi smo to već učinili i od nas ovo, sem u odgovorima nikada niste ni čuli. Uz to što sam siguran da ćemo oko potpredsednika Narodne skupštine, ne zato što mi činimo dobro delo, već zato što je to normalno u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da imate potpredsednika, prosto kao značajna poslanička grupa, želim da kažem da naša namera jeste da razgovaramo sa svima, da vidimo šta u Srbiji možemo da promenimo. Da promenimo i taj običaj da nekima neki spočitavaju škole, a da za neke nikad ni ne znamo koje su škole završili i da li su ih završili. Ali, to je pre svega zato što mediji, koji su pod kontrolom bivšeg režima, su to koristili na najgori i najprljaviji način u kampanji protiv SNS, a ne pitajući nikog drugog.

Što se Nebojše Stefanovića tiče, želim ljudima u Srbiji da kažem da je reč o veoma obrazovanom mladom čoveku, a to će građani Srbije imati prilike da vide. Dakle, mi nismo kandidovali bilo koga i najbolje kandidovali za ministre, a otprilike ne znam koga za predsednika parlamenta, naprotiv uvažavajući ovaj visoki dom.

Gospodine Vučiću, tri minuta i tri sekunde. Meni je neprijatno da vas opominjem na prekoračenje vremena.

Vi nikako ne razumete da ja mogu, poštovani gospodine…

Ali, najavili ste kao repliku.

Oprostite gospodine Trnavčeviću, izvinite i vi što sam bilo šta rekao. Oprostite molim vas.

Hvala.

Dušan Petrović, Demokratska stranka.

Hvala lepo. Dame i gospodo narodni poslanici, izbor predsednika parlamenta je političko pitanje prvog reda. Predsednik Skupštine je druga osoba u Republici Srbiji, posle predsednika Republike, a ispred predsednika Vlade, tako da se nikada na ovakvim debatama i u ovakvim raspravama ne govori samo o ličnosti onoga ko je predložen, već naravno suštinski bitnim stvarima koje takav izbor određuju. Gospodin Stefanović je predlog za predsednika Skupštine, nove parlamentarne većine i mislim da je to suštinska tema.

U Srbiji su se u proteklom periodu desile veoma važne i bitne stvari i mislim ne samo političke stvari koje određuju jedan ili dva četvorogodišnja mandata jednog parlamenta i jedne vlade, ili predsednički mandat, već mnogo više od toga.

Imajući u vidu, našu nedavnu političku istoriju, a mislim na poslednjih nešto više od 20 godina, vođena je jedna veoma teška, velika politička borba. Naša nacija i naše društvo su pokušavali da uspostave konsenzus oko određene politike i ono što mislim da je suštinski veliki dobitak, zbog čega mislim da je DS sa svima koji su sa njom bili u političkom savezu, u ovim poslednjim godinama, napravila jedan istorijski iskorak. Jeste da je u Srbiji napravljen konsenzus oko pravca kojim bi zemlja trebala da ide.

Ako se svi setimo kako je Srbija politički izgledala 2008. godine, 2004. godine ili 1998. godine i kako izgleda danas 2012. godine, onda vrlo lako možemo da vidimo, da ogroman broj učesnika u političkom životu danas, a to je naravno slika volje građana Republike Srbije, podržava ne put Srbije u Evropu, nego put Srbije u EU. To je "vjeruj u" Demokratske stranke, zbog toga je DS osnovana, zbog toga oni koji su bili protiv toga su napustili DS u 90-im godinama. Oni koji su mislili da moramo brže da rešavamo te stvari su se odvojili od DS u nekom drugom periodu, ali politika je realan život i donošenje teških odluka u vrlo ozbiljnim i teškim okolnostima u kojima smo se nalazili danas.

Dakle, koliko mogu da vidim iz onoga kako predstavlja nova parlamentarna većina svoj politički program, o čemu ćemo naravno, o njegovim detaljima ovde diskutovati kada budu na dnevnom redu, ne čak ni zakon o ministarstvima, ni zakon o Vladi, nego predlog nove Vlade, kada čujemo ekspoze premijera, odnosno u ovom trenutku mandatara, gospodina Dačića, tada ćemo moći da kažemo nešto konkretnije i podrobnije. Ali, generalni pravac politike je to.

Da se ne slažemo o svemu drugom to je nekako čak i prirodno, i da imamo različit pogled na mnoge stvari i to je prirodno, da različito ocenjujemo dostignuća ovih, ili onih političara i članova prethodne Vlade i to je naravno u redu, inače ne bismo bili politički protivnici. Ali, suština jeste da za razliku od nekih ranijih vremena, ne tako davnih, je danas Srbija većinski, usuđujem se da kažem, ne čak ni četvoro petinski, nego više od toga opredeljena da učini sve što je moguće da uđe u EU. To je postala gotovo opšte prihvaćena politička vrednost, uz potpuno uvažavanje onih koji danas drugačije misle.

Ono što želim da kažem jeste i to, naravno potpuno je očigledno da današnju parlamentarnu većinu, gotovo polovinu te parlamentarne većine čine stranke koje su činile i prethodnu parlamentarnu većinu, i to nije ništa neprirodno, po mom sudu jer ovaj glavni pravac politike državne u Srbiji se ne menja.

Podsetiću i na to sa kakvim se sve nevoljama susretala do sada politika u Srbiji, naročito u poslednje četiri godine, a sve to da bismo imali i građani, i mi ovde kao članovi parlamenta potpunu sliku šta smo sve uspeli da učinimo. Prošla Vlada je, ali zaista gotovo istovremeno započela svoj mandat sa početkom jedne od najvećih ekonomskih nedaća koja je zadesila moderno čovečanstvo sa krizom koja je veća od kriza koja je tresla ceo svet od kraja 20-ih godina prošlog veka. I, uz razumevanje kritika i uz potpunu spremnost da polemišemo o svim potezima, o čemu će siguran sam biti reči kada bude debata o vladi, a biće brzo, a verujem  da će neki finansijski predlozi ovde biti na dnevnom redu u parlamentu, pa ćemo moći o tome da govorimo. Mislim da je prethodna Vlada uspela da učini ono što je bilo moguće da bi očuvala osnovne elemente ekonomske stabilnosti zemlje.

Sa druge strane, teška, ozbiljna, teška, velika politička borba je vođena za odbranu osnovnih nacionalnih interesa. Nema ni jedne zemlje u Evropi koja ima tako veliki i otvoreni državni problem kakav ima Srbija. Približavanje EU je obavljeno uz najveću moguću u zadatim okolnostima odbranu državnih interesa i nacionalnih interesa. Nema ovde niko ni dilemu, ni iluziju da će i nova parlamentarna većina i nova Vlada, ali i ovaj parlament morati da daju odgovor na pitanja na koja ne moraju da daju odgovor ni jedna vlada, niti jedan parlament u Evropi.

Mi za to imamo puno razumevanje i zbog toga mislim da je vrlo važno istaći i podcrtati činjenicu da smo uspeli da priđemo EU onoliko koliko je to bilo moguće. Bili bismo srećniji da smo otišli još dalje.

Podržaćemo kroz glasanje za proevropske zakone, kroz predlaganje proevropskih propisa, približavanje najbrže moguće Srbije EU sa konačnim ciljem da deo EU i postanemo.

Sa druge strane, Srbija je danas tolerantnije društvo nego što je to bilo u prethodnom periodu i to držimo da je veliko dostignuće onoga što je DS učinila, što je učinio Boris Tadić, koji je predsednik DS, koji je bio od 2004. godine predsednik Republike Srbije. To smo zajedno učinili sa našim političkim partnerima i mislim da svi možemo da budemo vrlo ponosni na to, bez obzira da li se danas nalazimo sa jedne ili druge strane parlamentarne većine.

Srbija je danas mirnije društvo nego što je bila pre četiri, pre osam, pre 15 godina. Napravili smo vrlo značajne pomake u stabilizaciji regiona i to je već stvar spoljne politike i nije moguće ovaj region imati u pristojnom stanju, usuđujem se tako da kažem, ukoliko Srbija nije politički stabilna zemlja. Napravili smo veliki doprinos na tom putu i to ćemo odlučno podržati. Zbog toga, bez obzira na kritike koje su se danas ovde čule, Deklaracija o Srebrenici je jedno veliko dostignuće, jedno veliko suočavanje sa našim životima, sa životima našeg društva, kao što je i rezrešenje pitanja onih koji su osumnjičeni za ratne zločine. Važno je da su to prestale da budu teme ili da su prestale da budu teme onoliko snažne kako su bile pre četiri, osam, da ne pričam o tome kako su stvari izgledale pre 15 godina.

Siguran sam da Srbija neće pustiti svoj pravac oko koga je poslednjih godina postigla konsenzus. Danas neću ovde da polemišem i da debatujem o tome šta je ko od članova Vlade radio. Verujem da će biti prilike do Nove godine, a i sad ovih dana, kada budemo razgovarali i kada budemo diskutovali i o drugim pitanjima, ali siguran sam da je zemlja toliko otišla u ovom pravcu o kojem sam govorio da nema ni jedne vlade koja može politički da preživi suštinsku promenu tog pravca. To je dostignuće DS i onih koji su joj bili saveznici svih ovih godina.

Na samom kraju, prosto imam potrebu da kažem o nekoliko konkretni stvari koje su ovde iznete, a nisu tačne, pa se nadam da ćete mi to dozvoliti, a neću uzeti previše vremena.

Loša je teza, loša je poruka, a nije istina, što je najvažnije, kako je Rusija otela NIS Srbiji. To nije tačno, bez obzira ko kakve političke potrebe ima i da li ima potrebu da se odbrani od ovakve ili onakve tvrdnje.

Kada je izvršen definitivan revizorski uvid u to koliko NIS duguje, utvrđeno je da duguje 38,5 milijardi dinara u ono vreme kada evro još nije prešao 100 dinara. Dakle, oko 400 miliona evra.

Nije samo prodajna cena od 400 miliona evra važna, nego i ovih 400 miliona evra, koliki je bio gubitak NIS kada je "Gaspromnjeft" kupio NIS. Dug NIS je tada bio oko 900 miliona dolara. Knjigovodstveno, vrednost NIS u trenutku kada je "Gaspromnjeft" kupio 51% akcija je bila daleko ispod 400 miliona evra. Da zanemarimo čak i knjigovodstvenu vrednost, u trenutku kada je NIS postao otvoreno akcionarsko društvo, što će reći, kada su na Beogradskoj berzi emitovane akcije, a to je u ovakvim sistemima ekonomskim, kakve mi priznajemo za legitimne, suština stvari, dakle, vrednost NIS je bila negde oko 420 miliona evra.

Silno bih želeo da je NIS vredeo 2,5 milijarde. Voleo bih da je vredeo i pet milijardi evra, ali brojevi su neumoljivi i potpuno su neodrživa sva ona politička obrazloženja i odbrane koje nisu utemeljene na činjenicama.

Potpuno je van svakog političkog ukusa optužiti Borisa Tadića da je zbog slikanja, kako smo čuli ovde, sa Vladimirom Putinom u vreme nekakve predizborne kampanje ovaj posao zaključen. Ovaj posao su zaključivale dve vlade. Postoje brojni ljudi koji su u tome učestvovali. Postoje dokumenti.

Što se tiče Gasovoda, postoji državni sporazum ili međudržavni sporazum između Srbije i Rusije. Postoje obaveze dve zemlje ugovornice. Na tom ugovoru je zasnovan i ugovor o prodaji NIS.

Svako ko želi ozbiljno o ovoj temi da diskutuje, mislim da ima priliku kada se uputi u činjenice i kada to neće da upotrebi, izvrćući te činjenice i izvrgavajući istinu i ruglu da to učini.

Što se tiče guvernera, sadašnjeg guvernera…

(Predsedavajući: Biramo predsednika Skupštine.)

Gospodine Trnavčeviću, predlog predsednika parlamenta su podržali poslanici, veći broj poslanika, tako da su sastavni deo tog predloga i predlagači. Govorim o onome o čemu su predlagači pričali, ništa drugo. Nisam ja ovde inicirao ni temu NIS ni guvernera ni budžet u poljoprivredi.

Završiću za dva minuta. Guvernera Narodne banke, gospodina Šoškića, lično je podržao gospodin Mlađan Dinkić i rekao da je to jedan izvanredan stručnjak i da treba da bude guverner Narodne banke.

Na samom kraju, kada se iznese tvrdnja kako je apsolutno najniži iznos poljoprivrednog budžeta bio u ovoj godini u odnosu na nekakve istorijske serije, budžet ove godine za poljoprivredu je 44% veći nego 2011. godine i nekako su se čudno stekle okolnosti da je budžet za poljoprivredu mogao da bude povećan kada gospodin Dinkić više nije bio u Vladi.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.