Hvala.

Primili ste ostavku narodnog poslanika Vladana Vasića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine. Povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke, nastupio slučaj iz član 78. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika, predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. iz tog zakona, konstatuje prestanak mandata narodnom poslaniku.

U skladu sa time, a saglasno sa članom 88. stav 1. tačka 2) i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Vladanu Vasiću danom podnošenja ostavke.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.

Nastavljamo rad. Gospodine Cvijan, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moraću u jednom delu da se složim sa izlaganjem koleginice Gerov. Kakvo nam je pravosuđe ostavljeno u amanet od strane bivšeg Ministarstva pravde, svi treba da se plašimo ovakvog pravosuđa, ali to će biti rešeno.
Međutim, neki organ mora da odlučuje. Dakle, zašto ne bi sud u vanparničnom postupku. Sudovi su državni organi. Imaju zastavu. Svi treba da ih poštujemo, ali sad to što ih u većini gradova nema, to je opet zasluga bivšeg Ministarstva pravde, ali i to ćemo rešiti.
No, što se ostaloga tiče, ima jedan razlog zašto nismo prihvatili ime pod kojim je lice poznato. Upravo dokazivanjem i upisom u MKR će se voditi računa o originalnim podacima čoveka. Možda će, recimo, preko službe diplomatske pomoći koja će iz inostranstva dostavljati podatke, preko svedoka, biti utvrđeno da čovek koji je poznat pod nekim imenom se zove drugačije. Hajde da utvrdimo na ovaj način, a kasnije čovek može da menja svoje ime i prezime. Za to postoji procedura.
Jednom rečju, ne sporim, već sam rekao da su amandmani koje je podnela poslanička grupa LDP bili izuzetno kvalitetni. Ne sumnjam da su bili dobronamerni, čak naprotiv, izuzetno su kvalitetni, sigurno dobronamerni, ali mislim da sam sada detaljno obrazložio zašto te amandmane nismo prihvatili. O većini tih stvari će biti uskoro doneti adekvatni zakoni gde će se termini, ako treba menjati, gde će se i rokovi precizirati. Što se nadležnosti sudova tiče, nekako nam deluje da je to najlogičnije. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman sa ispravkama podnela je narodni poslanik Olgiga Batić.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Miković, izvolite.

Gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, ogromna stvar je što narodni poslanik ima na osnovu člana        107. Ustava pravo da predlaže zakone. Takođe, vrlo je važno ono što je predviđeno u članu 40. Zakona o narodnoj skupštini, da narodni poslanik u skladu sa Zakonom i Poslovnikom ima pravo da predlaže zakone i druge akte, i između ostalog i da podnosi amandmane na predloge zakona i drugih akata.
U nekom ranijem periodu rada Narodne skupštine, sretali smo se sa pokušajem zloupotrebe u podnošenju amandmana da bi se opstruirao rad Narodne skupštine. Mi tokom trajanja ovog saziva, mislim da takav slučaj još nismo naišli i nadam se da na takve slučajeve nećemo nailaziti kada je neko podnosio amandmane samo da bi usporio proceduru. Upravo zbog toga mi je teško danas da govorim, da se pogrešno ne protumačim od strane onih koji smatraju da imam protiv podnošenja određenog amandmana, ili ukoliko dobronamerno ukažem da određeni podneti amandman nije sasvim potpun jer, opet moram da vam ukažem da član 163. Poslovnika Narodne skupštine definiše, da nadležni odbor će nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, a o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj.
Činjenica je da kada neko podnosi amandman treba jasno odrediti na koji član Predloga zakona se odnosi podneti amandman. Mi ispred sebe imamo dva papira. Jedan je pisan 29. avgusta 2012. godine, a predat 30. avgusta u 19,20. Drugi je pisan 30. avgusta i predat ranije u 18,20. Očigledno je da ovaj papir koji je datiran da je rađen 29. avgusta da je to štamparska greška i verovatno je 30. pisano. Zato ukazujem da ukoliko držite papire ispred sebe možete da pratite jedan i drugi amandman, odnosno amandmane sa ispravkom.
Činjenica je da u papirima predatim na Pisarnicu Narodne skupštine 30. avgusta u 18,20 stoji jasno da su podneti amandmani rednim brojem 1, 2, 3. i 4. gde su na neki način tretirana materija koja je predložena u članu 1. Predloga zakona koji se tiče dopune osnovnog Zakona o vanparničnom postupku koji bi se dodali na osnovni taj zakon u članu 71v, zatim u drugom amandmanu 71g i 71d. U papiru koji smo dobili kao ispravku amandmana postoje samo dva amandmana, amandman redni broj 1. i amandman redni broj 2, gde je praktično definisano suštinski da ova prva tri amandmana su grupisana u jedan, da se tiču člana 1. Predloga zakona i ako to nigde ne piše, dok onaj praktično, četvrti amandman sada postaje amandman sa rednim brojem 2. Nisam hteo tu dilemu da postavljam na sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, upravo očekujući da će narodna poslanica koja je podnela taj amandman biti ovde u prilici da na plenumu da razjašnjenje. U tom smislu, pokušao sam telefonski da kontaktiram sa njom upravo da nam se takve greške ne bi dešavale u narednom periodu.
Dobro je što je Generalni sekretarijat na neki način i u podsetniku zaključio, da nakon svih podnetih ispravki amandmana, praktično, ostaje da se raspravlja o amandmanu na član 1. i amandmanu na član 2. Istina, to ne piše u papirima koji su stigli od predlagača amandmana. Upravo, u tom smislu, da bi predupredili da nam se ne bi slične nepreciznosti dešavale u narednom periodu, a naročito da nam se ne bi desilo da na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo dođemo u priliku da odbacujemo određeni amandman.
Ovde pogotovo govorim da mi je čista savest jer ja sam do sada tražio odbacivanje samo jednog amandmana tokom trajanja saziva ove narodne skupštine. Ovde se radi o poslanicima iz druge poslaničke grupe, ali upravo zbog toga smatram da treba u narednom periodu da svako ko podnosi amandmane, čak i u postupku pripreme sednice, ukoliko se takva neka tehnička greška desi, da ukažemo dobronamerno podnosiocu amandmana da se ne bi desilo nešto što je najteže, a to je da odbacimo amandman i da amandman ne dođe u raspravu. Ovog trenutka, postoje zakonske mogućnosti da se ovi podneti amandmani raspravljaju ovde u Skupštini. Postoji čak i zakonska mogućnost da se određeni amandman i usvoji u proceduri da postane sastavni deo Predloga zakona, odnosno zakona. Ovde najdobronamernije ukazujem, jer najverovatnije ćemo u okviru Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo biti prinuđeni da ukoliko se ovakve nepreciznosti dešavaju u narednom periodu, na neki način odbacujemo amandmane. To je moj doprinos.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 1. amandman sa ispravkama podneo je narodni poslanik Jovan Palalić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 1. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Milica Radović.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustava pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? Milica Radović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na ovaj predlog zakona mi smo podneli četiri amandmana i ja se zahvaljujem na tome što je predlagač imao sluha za te amandmane i što je prihvatio od četiri ukupno tri.
Mislim da će u značajnoj meri ovaj predlog zakona biti poboljšan, prvenstveno zbog toga što se u situacijama kada je to neophodno rokovi produžavaju, prvenstveno mislim na dostavljanje pismeno putem diplomatsko-konzularne službe. Svi koji znaju na koji način to izgleda, znaju da rok od 30 dana nije dovoljan da se tako nešto učini. Sa druge strane, smatramo da rok po žalbi treba da bude skraćen sa 60 na 30 dana, to je takođe dobro što je prihvaćeno.
Međutim, ovaj amandman koji sam ja podnela je ključni amandman, jer on otklanja sve one sumnje o kojima smo govorili u toku načelne rasprave. Amandman na koji smo reagovali kaže, odnosno tekst zakona kaže – pošto primi izveštaj, odnosno kada protekne rok za dostavljanje izveštaja, sud zakazuje ročište na koje poziva predlagača i lice čije se rođenje dokazuje. Mi smo smatrali da u ovom slučaju treba da reagujemo i da kažemo da sud poziva sva lica čije je prisustvo neophodno. Zašto ovo govorim? Prvenstveno zbog toga što nije uobičajeno da se sudu nalaže koja lica treba da pozove na ročište za utvrđivanje vremena i mesta rođenja.
Meni prosto nije jasno, zašto je intencija predlagača zakona bila da se suzi krug lica koje sud poziva? Zašto nije omogućeno sudu da poziva ona lica za koja smatra da bi njihovo svedočenje moglo da doprinese utvrđivanju određenih činjenica ili bar u tome da te činjenice koje nisu ukazane ili dokazane učini verovatnim Mi smatramo da je formulacija koju smo mi dali daleko preciznija, obrazložiću zbog čega je to tako. Ako pogledamo druge procesne zakone, nećemo nigde naći ovakvu odredbu zakona gde se sudu sužava mogućnost pozivanja lica za koja on misli da je njihovo prisustvo neophodno.
Evo, izneću samo tri situacije, žao mi je što predlagač nije ovde, na osnovu kojih ću da dokažem da sam apsolutno u pravu. Imamo situaciju, ako kažemo da sud poziva samo predlagača i lice čije se rođenje dokazuje, šta se dešava u situaciji kada su njihovi iskazi potpuno različiti? Šta ćemo onda da radimo? Da li ćemo da sud, naravno po pravima Zakona o parničnom postupku postavlja privremenog zastupnika, ili šta će da radi u toj situaciji, ako mu je već ograničeno pravo koga da zove? Sa druge strane, predlagač je sam sebi skočio u usta, tako da kažem.
U drugom stavu, kada je rekao da sud mora da sasluša dva svedoka, znači, ako idemo logičnim sistemom zaključivanja, onda on i ta lica poziva.
Znači, moj amandman je morao da bude prihvaćen upravo zbog toga što je pravno logično amandman. Zato što na taj način se svaka vrsta zloupotrebe odmah u startu anulira. Imamo takođe još dve situacije. Imamo situaciju kada postupak za utvrđivanje rođenja pokreće lice koje za to ima neposredni pravni interes. Ono zna da lice čije se rođenje utvrđuje postoji, ono fizički postoji, ali nije u mogućnosti da do njega dođe. Nema informacije o tome gde živi, gde boravi, možda boravi u inostranstvu, ali je nemoguća dostava njegovog pismenog, odnosno poziva da dođe na samo ročište. Šta se dešava u toj situaciji? Na taj način je već osujećena odredba predlagača zakona. Zato mi ovim amandmanom predlažemo i pomažemo predlagača da izađe iz ove zamke.
Pogledajte recimo, treću situaciju, argumentovano namerno ovo obrazlažem da bi shvatili, žao mi je još jednom ponavljam što predlagač nije ovde da bi mogao da mi odgovori, jer zaista mislim da na ovo ne bi mogao da ima bilo kakav argument.
Treća situacija, lice čije se dokazivanje utvrđuje je, maloletno lice. Da li će sud da insistira na prisustvu deteta u postupku s obzirom na njegova psiho-fizička svojstva, ja opravdano verujem da će broj ovakvih slučajeva biti veliki. Da li ćemo insistirati na tome da dovodimo lice pred sud.
Znamo da svako izlaganje ovakvim neprijatnim situacijama, jer naravno pojavljivanje pred sudom nikome nije prijatno, ne posebno detetu, znači, s obzirom na njegova psiho-fizička svojstva na njegov uzrast, na njegovu opštu mogućnost da bude parnična stranka u postupku ili naravno lice koje je zastupano.
Da li mislimo da taj način nećemo doprineti daljoj i većoj traumatizaciji njegove ličnosti? Kažem i ponavljam, biće situacija u praksi kada neće biti moguće lice čije se rođenje dokazuje da bude prisutno u sudu, biće takvih situacija.
Život je naravno nepredvidiv, oni možda neće biti u velikom broju prisutne ali ćemo doći u tu situaciju, zato predlažem predlagaču da ovaj amandman prihvati. On je pravno bezazlen, on sa jedne strane samo omogućava sudu da ima apsolutnu slobodu prilikom svoje odluke i prilikom samog donošenja odluke koga će da pozove, jer je to u stvari osnova, suština njegovog rada.
Ako je suština da se utvrdi istina zašto sužavati mogućnost suda na ono što on po samom zakonu i pravilima ima mogućnost da uradi.
Sa druge strane, upravo najveća zamerka koju smo mi uputili na ovaj predlog zakona jeste da zbog svoje nepreciznosti on ostavlja mogućnost za mnoge zloupotrebe.
Da se to ne bi dešavalo, mislim da je upravo u ovom članu zakona trebalo intervenisati. Trebalo je osetiti potrebu da se sudski postupak u ovim određenim slučajevima striktnije regulišu.
Šta se dešava u situaciji ako će ceo dokazni postupak da se svede na iskaze dva svedoka, šta se dešava ako su oba svedoka svesno ušla u postupak i svesno prihvatila da lažno svedoče, ako su, pretpostavimo, korumpirani.
Da li će rešenje koje proizilazi iz tog postupka opravdati svrhu donošenja ovog zakona? Naravno da neće.
Da li će biti zadovoljen cilj donošenja ovog zakona? Neće biti zadovoljen cilj.
Zato vas molim, nemojte sudu uskraćivati mogućnost da poziva lica za koja smatra, za koje je uveren da je njihovo prisustvo neophodno, jer bi dokazivanje i njihovo saslušavanje doprinelo razjašnjavanju određenih činjenica koje su u datom postupku možda delimično sporne.
Zašto ne dozvoliti sudu da na osnovu svog sudijskog uverenja odlučuje o tome da li je stvar dovoljno razjašnjena, a ako nije, da poziva druga lica.
Ovaj amandman je isključivo i samo imao tu svrhu. Hvala.

Izvolite gospodine Cvijan.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već jednom rekao u prethodnom, jednom od mojih izlaganja da sve amandmane koji komplikuju zakon i komplikuju proceduru ćemo odbiti kao predlagači, kao SNS, baš zato što želimo da poštujemo preporuke međunarodnih organizacija i preporuke domaćih stručnjaka, nevladinih organizacija i Zaštitnika građana, odnosno, preporuke koje kažu, nemojte kada jednog dana rešite problem pravno nevidljivih lica da to rešite na komplikovan način.
Pomenuo sam malopre izveštaj Komiteta UN za prava deteta od 20.06.2008. godine tačka 33. i tačka 34. Pomenuo sam izveštaj Ekrija, pomenuo sam izveštaj Evropske komisije o Srbiji, ne znam da li sam pomenuo izveštaj, odnosno da je i od 09. septembra 2010. godine drugi izveštaj Evropske komisije o Srbiji, takođe ukazao na problem pravno nevidljivih lica i insistirao na rešavanju, ne samo problema, nego rešavanju problema na efikasan i što jednostavniji način.
Nije tu kraj. Komitet UN za ljudska prava u tački 19. svog izveštaja od 24. marta 2011. godine opet kritikuje Srbiju u pogledu pravno nevidljivih lica i traži ono što bi se na engleskom reklo "efektiva ses", prava da se ta lica upišu.
Dalje, Komitet UN za eliminaciju rasne diskriminacije, nešto slično ponavlja 10. marta 2011. godine.
Dakle, poštujući preporuke međunarodnih organizacija, poštujući zaključke Zaštitnika građana, konkretno o njegovom izveštaju iz 2011. godine, strana 34 gde opet stoji da treba smanjiti komplikacije, pomoći ljudima da reše svoj problem pravne nevidljivosti, baš poštujući sve to i mi smo napravili zakon koji je maksimalno jednostavan i baš iz tih razloga SNS neće prihvatiti ni jedan amandman kojim se komplikuje procedura.
Postoji drugi razlog, baš sticajem okolnosti jedan amandman DSS nije prihvaćen, a sve to sud može da uradi shodno, dakle, smatra da može da pozove koga kod smatra da treba da pozove i koga god od svedoka treba da pozove ili neko treće lice, ako baš za tim ima potrebe ili ako se time ne krši pravilo, osnovni princip vanparničnog, parničnog ili krivičnog postupka, a to je da se ide na efikasnost.
Dakle, to su razlozi, sada dajemo obrazloženje, jer znate kako, rekli ste, šta ako dva čoveka odluče ciljano da svedoče lažno?
Reći ću vam šta, biće krivični postupak protiv njih i popiće po pet godina zatvora, eto šta će biti sa njima.

Reč ima gospodin Palalić.

Želim po amandmanu da govorim, naravno, upravo u vezi sa argumentacijom koju je predstavnik predlagača ovde izneo, a tiče se nalaženja najjednostavnijeg rešenja za rešavanje problema pravno nevidljivih lica.
Mislim da ste pogrešili što niste prihvatili amandman koleginice Radović, a reći ću i zašto.
Mi smo jednom prilikom imali jednu načelnu raspravu o efikasnosti zakona. Kada su na dnevnom redu bili zakoni o parničnom postupku i zakonik o krivičnom postupku, predstavnik predlagača, tada ministarka pravde Snežana Malović nam je govorila da moramo što jednostavnije rešavati probleme u parničnom i krivičnom postupku, jer imam veliki broj nerešenih predmeta. Tada je poslanička grupa DSS upravo diskutovala na tu temu, šta je važnije, vreme ili istina.
Mi smo smatrali da ne treba skraćivati dokazni postupak, uskraćivati strankama pravo da predlažu dokaze, samo zarad toga da bi sud imao veći broj rešenih predmeta, i da će u najvećem broju slučajeva, u takvom postupku, trpeti građani, a trpeće i država.
Mi smo upravo podnošenjem ovog amandmana želeli da maksimalno suzimo mogućnost zloupotrebe zakona.
Znate, ako idete logikom da treba naći najjednostavniji način da se rešava problem, onda je najjednostavniji način da samo lice koje je zainteresovano da izjavu, a možemo da ukinemo i oba ta svedoka i to je najjednostavniji način. Nema nikoga osim lica koje kaže, pa ja sam rođen tu i tu, tada i tada. To je najjednostavniji način.
Ako idemo korak dalje, pa kažemo potrebna su dva svedoka, onda već otvaramo prostor da se priča o tome da se utvrđuju činjenice na osnovu dokaznog postupka saslušavanjem svedoka. Zašto? Još neka dokazna sredstva ne bi bila korišćena da bi država bila u situaciji da spreči zloupotrebu. Mi ovde o tome pričamo i niko ovde ne spori potrebu da se reši problem pravo nevidljivih lica.
Demokratska stranka Srbije je na to ukazivala nekoliko godina kroz razne zakone, o tome smo već govorili, koji su bili ovde u Narodnoj skupštini. Ali, nemojmo sada, kada dolazimo u situaciju da taj problem rešavamo, da otvaramo prostor gde će država da trpi posledice. Ili, u krajnjoj liniji, hajde da te mogućnosti smanjimo. Mi u Srbiji imamo veliki problem u primeni ili posledici primene zakona. Primena jednog ovakvog zakona može da proizvede dosta loših posledica.
Mi smo u prethodnom periodu imali veliki broj zakona koje smo donosili u Narodnoj skupštini i koji se apsolutno pokazao kao neprimenjiv. Mislim da je Srbija šampion u neprimenjivim zakonima. Evo, kada bi se napravila jedna analiza, a verujem da će Vlada Republike Srbije i ministarstvo, a bilo bi dobro da to uradi i nadležni odbor Narodne skupštine, da izanalizira koliko je tzv. proevropskih zakona koji su ovde usvajani primenjeno. Da napravi analizu koliko je u prethodnom sazivu Skupštine bilo izmena i dopuna zakona samo zato što se u trenutku usvajanja osnovnog teksta pokazalo kao neprimenjivo.
Ne govorimo samo o zakonu, nego govorimo i o odlukama. Drugi je problem da donosimo odluke ili donosimo zakone i jednostavno se na njih ćuti. Mi smo ovde u Narodnoj skupštini o tome govorili. Evo, imamo primer odluke Ustavnog suda o utvrđivanju neustavnosti pojedinih odredaba zakona o nadležnosti Vojvodine. Svi ćute. Dvadeset i dve odredbe su neustavne, priča o tome da će se dogovarati kako će se primenjivati, a mi sve vreme govorimo ne može se dogovarati o primeni zakona i Ustava, nego se moraju poštovati.
Prema tome, obratite pažnju na primenu zakona i na posledice donetih zakona. Naš stav je ovde krajnje dobronameran i naš stav jeste na liniji onoga što smo sve vreme govorili. Želimo da donosimo zakone, pogotovo procesne zakone, koji će da utvrde istinu, koji će sprečiti mogućnosti zloupotreba i koji će sprečiti nove postupke kao što smo govorili da će posledice Zakona o parničnom postupku biti brojne žalbe, brojna ponavljanja postupaka, tako sada baš zato što želimo da sprečimo zloupotrebe da se ne desi da imamo masu krivičnih postupaka zbog lažnog svedočenja i svih problema koji se ovde mogu javiti.
Prema tome, molim predstavnika predlagača da dobro razmisli, mi smo krajnje dobronamerne amandmane podnosili. Zahvaljujemo se na ova tri koja ste usvojili, oni su bili više tehničke prirode, a ovaj je suštinski. Verujemo da poboljšava zakon i doprinosi kvalitetu zakona, a radi se o materiji gde je taj kvalitet izuzetno važan. Hvala.