Hvala.
Gospodine Cvijan, izvolite.

Dakle, nemamo sumnje da su svi, ukupno četiri amandmana podneti krajnje dobronamerno. U krajnjoj liniji, ponavljam, tri smo i prihvatili i ne bih se složio baš da su ta tri samo tehničkog karaktera, promena rokova u nekim slučajevima je zaista dobrodošla, a posebno produženje roka u prvostepenom odlučivanju gde smo i mi kao predlagači zakona, od zaista te jedne želje da rešimo problem koji 10 godina nije rešen možda i malo previše skratili rokove, ali dobro 60 dana će biti sasvim dovoljno.
Ponavljam još jednom i posle konsultacija i sa Sekretarijatom za zakonodavstvo smatramo da je amandman, koji je ovaj četvrti, koji ne želimo da prihvatimo da je na neki način već regulisan sukcesivnom primenom drugih zakona. Tako da, shvatite da i to nije neka zlonamernost, što ne želimo da prihvatimo amandman. Mi se u svakom slučaju na ona tri koja smo prihvatili zahvaljujemo i zaista cenimo doprinos da ovaj zakon bude još bolji i nemamo sumnje da će se primenjivati u praksi. Hvala.

Hvala.
Milica Radović, izvolite.

Javila sam se odmah nakon gospodina Cvijana, ali mogu i sada da obrazložim, zato što su argumenti mahom isti.
Meni je naravno žao što se po ovom pitanju ne razumemo, a što smo mogli da se razumemo po svim prethodnim pitanjima kada su amandmani Demokratske stranke Srbije u pitanju. Rekli ste da moj amandman komplikuje proceduru. Prvo, on nije podnet sa takvom zlom namerom, rekli ste da su sva četiri amandmana dobronamerna, ako uopšte možemo da prihvatimo takvu vrstu klasifikacije. On ne komplikuje proceduru. On jednostavno sudu omogućava da utvrdi istinu.
Da li sam vas dobro razumela, da ste skloni zarad lakše procesne procedure da žrtvujete istinu postupku? Ako je to istina onda, iako je moje razmišljanje u tom pravcu tačno, onda vašu argumentaciju ni u kom slučaju ne mogu da prihvatim.
Rekli ste da su ovo preporuke mnogih međunarodnih organizacija, Zaštitnika građana i svih drugih, što naravno podržavam i nemam ništa protiv. Ali, isto tako oni nisu davali mišljenje na podnete amandmane niti su oni pisali ovaj tekst predloga zakona. Ako u svom obrazloženju na moj amandman pozivate se na njihovo mišljenje onda je trebalo njima da date za pravo da oni ovaj predlog zakona napišu.
Takođe, rekli ste mi i na kraju vezano za lažne svedoke. Verujem da vi jako dobro znate u kakvoj bedi većina građana u Srbiji žive. Jako dobro znate da bi neko zarad 1000 evra za lažno svedočenje prihvatio čak i takav rizik znajući da od njegove odgovornosti i kazne u postupku koji može da traje mnogo godina neće biti ništa. S obzirom da znamo kakav pravosudni sistem nam je ostavljen i znamo koliko je on danas efikasan.
Naravno, molim vas još jedanput, ako treba i glasno da pročitamo ono što je u amandmanu napisano, da upotrebimo pravnu logiku a ne argumente, koje u ovom slučaju ne stoje. Još jedanput vas pozivam na to da razmotrite amandman i da ne uskraćujete mogućnost i pravo sudu da poziva sva ona lica za koja smatra da je njihovo prisustvo u postupku važno zarad razjašnjenja činjenica koje nisu utvrđene ili dokazane.
Molim vas, još jedanput glasno pročitajte predlog teksta zakona u stavu na koji sam amandmanski reagovala i pročitajte moj amandman da bi prosto javnosti bilo jasno o čemu mi danas ovde govorimo i oko čega se sporimo.

Hvala.
Gospodine Cvijan, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno ću se složiti da nam je pravosuđe ostavljeno u katastrofalnom stanju i razumem donekle sumnju da će pravosudni organi u slučaju da neko lažno svedoči brzo reagovati. Hvala Bogu, promenjen je režim, hvala Bogu imamo novog ministra pravde i siguran sam da će vrlo skoro pravosuđe raditi mnogo, mnogo bolje.
Što se tiče diskusije na ovu temu, ovog puta ću se i poslednji put javiti, dakle svi amandmani koji su podneti od strane poslaničke grupe DSS su bili vrlo korektni, vrlo kvalitetni i imam samo utisak da se povodom ovog jednog amandmana ne slažemo kao pravnici. Slažem se sa vama sve što ste rekli, ali sam ubeđen da i bez tog amandmana se može sve to postići. Mogu se zvati treća lica ali hajde onda ćemo kasnije da prodiskutujemo o tom očigledno pravničkom neslaganju, ali znate kako kaže naš narod "dva pravnika – pet mišljenja". Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Malo pre sam se javio, ali niste primetili. Hteo sam da reagujem povodom ne odbacivanja neblagovremenih amandmana gospođe Olgice Batić, ili gospođice, koje su dva od nadležnih odbora propustila da odbace kao neblagovremene, budući da su predloženi 30. avgusta u 18,20 časova. Dakle, posle početka načelne rasprave. Takođe, njena tehnička ispravka, a bili smo ovde svedoci koliko je bila srčana. Njena tehnička ispravka se odnosi na amandman koji je imao tri reda, a njena tehnička ispravka navodno tehnička greška se sastoji od više stranica.
Dakle, hoću da kažem da smo mi kao predlagači, a ja sam jedan od onih koji je potpisao ovaj predlog zakona o vanparničnom postupku, da smo mi kao predlagači previše blagonakloni. Ovde je nekoliko puta spomenuto da je sirotinja jako podmitljiva, da su naši ljudi bedni i siromašni. Naš narod je čestit i pošten, a beda i siromaštvo tog naroda su neizdrživi za gledanje. Tu se u potpunosti slažem. A naš narod iako siromašan, taj pretežno siromašni i bedni narod, uglavnom je čestit i nije predmet podmićivanja. Uglavnom mito i korupciju, to treba tražiti na nekim drugim stranama, treba tražiti u zdravstvu, ali recimo vezano za ovaj zakon, možemo da tražimo u policiji, možemo da tražimo u pravosuđu.
S tim u vezi, hoću da kažem, da sem što sirotinja nije podmitljiva, za razliku od ovih drugih koji imaju, hoću da kažem da zbog mreže sudova ovde se nama zamera da ćemo olako dozvoliti upis rođenja osobama koje se eto ne vode ni da su rođene. Em su siromašne, em ne mogu da se zavedu ni u jedne knjige da su uopšte rođene, pa ako umru onda nema nikakvih podataka o njihovom postojanju.
Dakle, ovde se govori da mi olako dopuštamo njihov upis. Ja kažem da to neće biti olako, s obzirom na mrežu naših sudova. Naputovaće se jadnici i siromašni da dokažu svoje rođenje. Tražeći nadležni sud neki će putovati možda i stotinak kilometara, budući da nam je bivša ministarka pravde ili nepravde omogućila da imamo takav pravosudni sistem, da imamo sud njene partije. Mislim da će se sirotinja i ovako naplaćati troškova prevoza i naobijati, ako budu išli peške, ima da putuju deset dana do dođu do nadležnog suda, da pokušaju da dokažu ono elementarno pravo da su rođeni i da jednog dana kad dođe vreme da se venčaju, jednog dana kad dođe vreme da umru da mogu da budu upisani u knjige mrtvih.
Ne tražim povredu poslovnika povodom onog amandmana Olgice Batić, ali želim da kažem da ubuduće odbori vode računa o neblagovremenim amandmanima i da oni budu odbačeni, tim pre što predlagači amandmana nama spočitavaju razne nepreciznosti, a recimo u predlaganju amandmana zakasne i po jedan ceo dan, a tehničke ispravke su im duže i po pet puta od samog amandmana koji su predložili. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Na član 1. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Miroslav Petković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatraju da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Milica Vojić-Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Gospođa Milica Vojić-Marković.

Hvala gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici.
Zahvaljujem se predlagaču zato što je imao sluha da prihvati amandman, mada moram da kažem da on zaista jeste tehničke prirode i reći ću o čemu se radi.
Radi se o rešenju o vremenu i mestu rođenja, sud je dužan da donese to rešenje u roku od 90 dana. U stavu 3. kaže o žalbi na rešenje, o vremenu i mestu rođenja sud odlučuje u roku od 60 dana od prijema žalbe. Moj predlog je da se ovaj rok skrati i da bude 30 dana. Ponovo se zahvaljujem predlagaču zato što je to prihvatio, mada bih više volela da je prihvatio prethodni amandman moje koleginice Milice Radović, jer on zaista suštinski menja nešto u ovom zakonu, a moj je samo tehničke prirode.
U usmenom obrazloženju, koje je predstavnik predlagača gospodin Cvijan dao u toku prethodnog dana, odnosno onog dana kada smo govorili u načelu i danas. Između ostalog je rečeno zašto je ovaj zakon, ovolike izmene i dopune Zakona o parničnom postupku se predlažu odmah na prvoj vanrednoj sednici, odmah posle letnje pauze, jeste potreba da se reši problem pravno nevidljivih osoba, odnosno osoba koje žive bez dokumenata u Srbiji. Naročito onih osoba koje nisu upisane ni u matične knjige i na osnovu svega toga ne mogu da ostvare svoja građanska prava, kao što su pravo na rad pre svega, mada vidim da i drugi građani Srbije koji su upisani u matične knjige koji imaju urednu dokumentaciju, ovo pravo ne mogu da ostvare. Takođe ne mogu da ostvare ni ovo drugo pravo na socijalnu zaštitu, na zdravstvenu zaštitu, pravo na obrazovanje, naročito visoko obrazovanje i naravno govorim sada o ovim prvim građanima, znači apartridima, ne mogu realno da učestvuju u životu društva.
Moj amandman je bio na tragu ove brzine koju je predlagač napomenuo, pa eto vidim prihvatio ga je, jer je razumeo da sam dobronamerna, kako kaže. Inače molim da više ne razgovaramo o tim kategorijama dobronamernih i nedobronamernih amandmana, jer to prosto nije suština parlamentarizma, a mislim da se malo kosi i sa logikom da ja podnosim nedobronamerni amandman. Prosto podnosim ga zato što mislim da on nešto popravlja. Volela bih da to malo ostavimo po strani za neku drugu raspravu a ne ovde u sali.
Moj utisak je da se malo priča o onoj drugoj strani, danas je gospodin Cvijan o njoj više govorio i volela bih da o toj strani govorimo, a to je da još jedna potreba stoji iza ovog brzog podnošenja predloga, a to je potreba pritiska od strane EU da se problem apartrida u Srbiji reši. Da se reši pitanje građana koji žive bez dokumenata, odnosno osoba, više nisu građani ako nemaju nikakva prava. Srbija bi po tome trebala da bude prva zemlja u regionu, koja će rešiti ovaj problem i pročitaću izjavu zato što ne bih volela da to bude da govorim napamet. Kaže – Srbija je svesna o problemima apartrida, osoba bez državljanstva i zajedno sa UNHCR radi na njegovom rešavanju, a usvajanjem izmena Zakona o vanparničnom postupku, mogla bi da postane prva zemlja regiona koja će rešiti pitanje apartridije, ocenio je danas šef kancelarije UNHCR za Srbiju, Eduardo Argoleda.
Dakle, zaista postoji u tome, pri tom je gospodin Cvijan pročitao danas i mišljenje Evropske komisije, odnosno i jedan i drugi izveštaj o svemu tome, i Komiteta za prava detata, što je svakako jedan od načina pritiska EU.
Moram da napomenem još jednu činjenicu koja je vrlo važna za ovo što hoću kasnije da izložim, a to je da je Srbija tek u decembru 2011. godine pristupila Konvenciji o smanjenju apartridije iz '61. godine. Znači, 2011. godine smo tome pristupili. Zbog čega se Srbija, zapravo, onda požuruje u celoj ovoj proceduri.
Pokušaću da odgovorim na to, navodeći nekoliko činjenica. Prva činjenica se odnosi na to da li Srbija ima zvanične podatke o broju lica bez dokumenata. To sam govorila i u načelnom pretresu. Gospodin Cvijan je govorio o nekih 15-20 hiljada, vrlo rastegljiv pojam, lica, Saša Janković, Zaštitnik građana u svom izveštaju u proleće 2012. godine govori o 30.000 lica. Kada govorimo o broju lica koja nisu upisana u matične knjige opet dolazimo do nekih različitih podataka. Izveštaj gospodina Jankovića kaže 6.000 lica imamo koja nisu upisana u matične knjige, gospodin Cvijan je isto rastegljivo od 5.000-6.750 takvih lica naveo. Znači, nemamo precizne podatke, to smo se složili i u načelu. Nemamo zbog toga što smo propustili razne prilike između ostalog i popis koji je mogao da dođe do tog broja.
Potreba nam je da donesemo zakon kako bi smo rešili problem 6.000 lica koja treba da budu upisana u matične knjige. Kada budemo rešili problem tih 6.000 lica, da li će onda zakon prestati da važi? Naravno da neće. Onda dolazimo do taga, zašto Evropska komisija, zašto Evropa, zašto EU želi i požuruje nas da ovaj zakon donesemo. Čini mi se da oni zapravo žele da reše svoj problem naših građana koji žive na njihovoj teritoriji, kao nepoželjni građani, i oni žele da nam ih isporuče, odnosno da ih vrate u Srbiju. Što je sasvim normalno da niko ne tumači kako sam šta rekla, Srbija mora da prihvati svoje građane, to je osnovna stvar, Srbija mora da prihvati svoje građane kada se vrate u Srbiju.
Ono što je osnovno pitanje je, gde će sada ti građani, ako nismo usvojili ovaj amandman gospođe Radović, da budu vraćeni? Da li će da budu vraćeni tamo gde oni kažu da su rođeni sa dva svedoka, ili tamo gde su rođeni ili njihovi roditelji? Ako su, recimo, rođeni u mom Valjevu, da se vrate u Valjevo ili ako su rođeni u Prištini da se vrate u Prištinu. Mislim da je to osnovno pitanje kojim se ovaj zakon bavi i treba da se bavi i zbog toga je amandman gospođe Radović vrlo važan u celom sklopu ovog zakona. Zapravo, niko ne govori, ni predlagač, ni bilo ko iz poslaničke grupe koja je predložila ovaj zakon, ne govori šta je suština ovog zakona. Ne govori o tome da se on odnosi na izbeglice.
Ne odnosi se na izbeglice, odnosi se na to kako ćemo se mi postaviti prema problemu 6.000 ili da li 6.000 ili će biti 100.000 ili ne znam koliko hiljada, ali bih volela da kao odgovorni ljudi, kao narodni poslanici otvoreno razgovaramo o tome na šta se ovaj zakon odnosi, kako ćemo da regulišemo sve to, jer ovaj problem jeste problem i mora biti na pravi način ovde regulisan. Hvala vam.