Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, mi se trudimo da ovoj raspravi damo ozbiljnost koja mora pratiti tako važan zakon kao što je Zakon o rebalansu budžeta i svi ovi prateći zakoni, ali tri dana vaša vladajuća koalicija ponižava, ne samo nas, nego i čitavo društvo. Ne mislim da to radite vi lično, ali vi jednostavno ne možete biti jedini sagovornik na čitav niz pitanja koja moraju dobiti svoje odgovore, a nemeće ih situacija u kojoj se nalazimo.
Počeli ste, između ostalog, u ovoj raspravi i jednu rečenicu konstatacijom da je rebalans loš. Zašto onda podržavamo nešto što je loše? Šta ga čini lošim? Neodgovorno ponašanje prethodne Vlade. U velikoj meri se sa vama slažem, ali isti model o odnosu vladajuće koalicije postoji i danas. Vi ste ovde sami, ne zato što svi drugi u vašoj vladi rade važnije poslove, nego zbog toga što se svi drugi kriju. Zamislite da je ovde predsednik Vlade ili njegov koalicioni partner, koji je rekao kako neće biti zamrzavanja penzija. Ova rasprava bi izgledala drugačije. Predsednika Vlade bi pitali kada će Srbija biti u prilici da čuje razgovor onih koji su na vlasti, poput razgovora koji je vodio Putin sa svojom vladom kada im je vratio predlog budžeta za narednu godinu, zbog toga što su zaobišli reformu penzionog sektora, uz poruku – mora više da se radi, a manje da se troši? Politika je, gospodine Dinkiću, ponovo politika.
Vi pominjete štednju i potrošnju kao mehanizme kojima mi nekako treba da pronađemo odgovor na situaciju u koju se dolazi. Zapravo su to instrumenti, a ne koncept. Valjda je rast cilj našeg društva. Kako ćemo vraćati i te vaše subvencionisane kredite od 3,5%, ako nam je pad BDP od 1,5% ili 2%? Kako će naša država servisirati kredite koje uzima u rasponu od 7,5 do 5,5% dolara ili eura, ako možemo da se nadamo da ćemo biti u prilici da zabeležimo pozitivne bilanse za četiri ili pet godina? O tome sada treba da razgovaramo, a ne onda kada postane jasno da je još jedan pokušaj Vlade završen neslavno.
Vi ste ovaj rebalans budžeta opisali kao aneks budžeta prethodne Vlade. Ko je glasao za taj budžet? Glasala je vaša stranka, drugovi iz SPS i njihovi koalicioni partneri, glasale su i druge stranke okupljene oko DS. Možemo sada pročitati i ono što smo govorili pre godinu dana. Vi ovde ne pominjete ono što govorite na nekom drugom mestu. Na Forumu menadžera jugoistočne Evrope rekli ste da će se budžet puniti prodajom imovine. Pitam vas, hoće li se ta imovina prodavati po tržišnoj ceni ili će ta imovina biti prodavana u skladu sa našim iluzijama? Ako se prodaje po tržišnoj ceni, onda pre toga ovde moramo doći do jednog jednostavnog istinitog zaključka, a to je da je država loša u poslu.
Rekli ste kako moramo da zadržimo državnu banku, Komercijalnu banku. Šta ćemo ako sutra neko drugi dođe na vlast pa u Komercijalnoj banci počne da se ponaša kako su se juče ponašali u "Agrobanci", na primer? Šta ćemo tada da radimo?
Pominjete zamrzavanje plata i ograničavanje plata u javnom sektoru. Ko će da radi onda u tom javnom sektoru? Valjda je bitno pitanje efikasnosti. Kada ćemo uspostaviti princip da se čovek plati onoliko koliko vredi, pa tako bude na svakom koraku u ovoj zemlji?
Hoćete da mi kažete, da će direktor "Telekoma" raditi za platu od 100.000 dinara i biti dobar, direktor EPS-a isto tako? Pa, kakvu onda zemlju mi želimo da stvorimo? Licemernu i lažljivu? Zemlju u kojoj plata neće biti dovoljna ni za hemijsko čišćenje garderobe, koju isprljamo u mesec dana. Dajte da razgovaramo ozbiljno.
U svakom društvu, a retko koje društvo je u krizi kakvo je ovo naše. Razgovaralo se ozbiljno i to je odmah za posledicu dobilo i konkretne promene i poboljšanje životnih prilika. Zašto je srpska ekonomija uništena? Da li ste to vi želeli? Koji ministar finansija pre vas je to želeo? Da li je to želeo Mirko Cvetković, bio je ovde malopre? Boris Tadić, Koštunica, Milošević, koji političar u Srbiji izašao i rekao – ja želim da uništim ekonomiju Srbije? Nijedan. Po čemu se razlikuju vaše dobre namere, u koje nas uveravate, od dobrih namera svih u poslednjih 20 godina? Od Zelenovića, Božovića, pa, evo danas do Ivice Dačića. Svi su želeli najbolje. Izostali su rezultati.
Zbog toga što se iz godine u godinu, iz mandata u mandat čuvala pogrešna politika. Prvi uslov za promenu ekonomske situacije u zemlji je formulisanje nove politike i integrisanje Srbije u EU. Prvi uslov.
Kada smo razgovarali o povećanju PDV, nisam vas kritikovao zbog toga što dižete PDV, jer svako u ovoj situaciji to mora da uradi. Tražili smo od vas da odgovorite zašto momentalno niste smanjili opterećenje kome su izloženi zaposleni, kroz smanjivanje doprinosa, vi ste dali neki odgovor, sa njim se ne slažemo, i pitali vas gde su nova tržišta za našu ekonomiju koja ostaje bez domaćeg tržišta, zbog toga što se gubi kupovna moć stanovništva.
Pitao sam se da li Kosovo može da bude naše tržište? Pa, kako ćete na Kosovo sa novoizabranim predsednikom Odbora za Kosovo, koji Albance ne smatra narodom i naziva Arnautima? Kako ćete tamo sa našom robom? Sa našom prehrambenom industrijom koju ste pomenuli kao jednu od razvojnih šansi i potencijala koje imamo u Srbiji, i sa Vulinom, i u Bosnu sa opaskama i dosetkama premijera Dačića, koji nije otišao u Sarajevo kao predsednik Vlade, znao da se tamo pije i espreso.
Ne možemo da podržimo vaš rebalans budžeta. Ključne pretpostavke za našu podršku nisu prelazak iz opozicije u vlast, nego spremnost da se uradi ono što se mora uraditi. Vi to vrlo dobro znate. Rekli ste da na našu kamatu i njenu visinu utiče nekoliko faktora, pomenuli kao najozbiljniji faktor i one oko kojih se spotičete unutar vaše vladajuće koalicije, obaveznu rezervu banaka u Narodnoj banci. To je propis Narodne banke.
Ono što niste rekli je zapravo činjenica da je čovek koga ste vi predložili nedavno, i ne bi imali ništa protiv, za predsednika Saveta Narodne banke Radovan Jelašić, 2008. godine je isto uradio što danas radi Jorgovanka Tabaković. Juče ste rekli da smo izgubili milijardu i 500 miliona evra zbog toga što Šoškić kao guverner nije radio svoj posao. Ne, mi smo izgubili tih milijardu i 500 miliona evra, zbog toga što je EU usvojila nove kriterijume, kapitalne adekvatnosti i obavezala banke za dokapitalizaciju u iznosu od 150 milijardi evra. Pedeset milijardi banke iz Austrije, Italije, sa Kipra i iz Grčke.
Najpre su te na našem tržištu, njihove banke ovde su rekapitalizovale svoje banke. Šta čuva, u ovom trenutku kakvu-takvu finansijsku stabilnost, makro ekonomsku stabilnost? Monetarna politika Narodne banke. Ona je stalno pod pritiskom politikanstva na kojem insistira Vlada. To je bio problem u vreme Jelašića, to je bio problem u vreme Šoškića, to će biti problem i danas.
Danas smo svrstani u zemlju visokog rizika, iz umerenog u visoki rizik. Od nas u ovom delu Evrope jedino gori rejting ima Bosna i Hercegovina. Pitam vas, koliko nas je koštala i koliko će nas koštati promena Zakona o Narodnoj banci koja je navedena kao obrazloženje za rušenje kreditnog rejtinga zemlje. To što predsednik Vlade kaže kako je nemoguće izgubiti kreditni rejting za 15 dana koliko nova Vlada radi, nama ništa ne znači, jer je pre 15 dana on bio zamenik predsednika Vlade, prvi potpredsednik Vlade i član vladajuće koalicije, prethodne četiri godine.
Govorite o restrukturiranju preduzeća i datumu koji se utvrđuje. Mi smo zajedno 2001. godine doneli Zakon o privatizaciji, oročili privatizaciju na četiri godine i između ostalog govorili o restrukturiranju kao modelu rešavanja problema preduzeća koja ne pronalaze tako lako strateške partnere o kojima govorite, ali u kom svetu mi danas živimo? Koji strateški partneri? Za Železaru u Smederevu? Pa, imali smo ga, dok je bio tu obračunavali smo se sa njim. Danas bi ljudi na rukama otišli do Pitsburga da donesu Amerikance danas, nazad u Smederevo. Strateški partner za Železaru u zemlji koja nema rudnike gvožđa, za Železaru koja nema koksaru, za Železaru koja nema unutrašnje tržište u Evropi u kojoj pada cena čelika. Istinu pred ljude.
Gde krvarimo u ovom trenutku? Upravo na tom planu što varamo jedni druge. Rekla vam je vaša politička prijateljica, makar do pre nekoliko meseci, da sve ovo što vi navodite ne izgleda previše realno, vaši planovi. Vi vrlo dobro znate da ovo ne može da bude samo vaš posao. Ako se dogovarate sa sindikatima, dogovarajte se onako kako se to oduvek radilo, ne sa sindikalnim ljudima koji su davno to prestali da budu, nego sa onim ljudima koji ne znaju zašto su članovi sindikata, a formalno jesu, sa onim zaposlenima u "Želvozu", koji godinama lažu. Sa svima onima koji su postali, kako vi kažete, višak koji će uzeti otpremninu i otići gde? Na ulicu i šta će ulici uraditi? Čekati milostinju države na drugom planu. Ovu socijalnu kartu o kojoj govore predstavnici partije Rasima Ljajića koji se 12 godina bavi socijalnom politikom u zemlji.
Redosled poteza mora biti drugačiji, a o tome je govorio Fiskalni savet. Vaše mere koje predlažete od povećanja PDV, smanjenja nekih komunalnih taksi, firmarina, one su kratkoročne i one ne daju stratešku podršku onome što u Srbiji treba da se desi.
Govorite o podizanju, poboljšanju investicione klime, a podižemo sa 10%, podižemo na 12% na kapitalnu dobit. U Srbiji sa najmanjom kupovnom moći, u Srbiji koja je u sukobu sama sa sobom, u nesporazumu sa Evropom, mi podižemo porez i govorimo o poboljšanju investicione klime.
Koja zemlja u regionu ima toliku stopu poreza? Makedonija je nema, tu stopu poreza nema Crna Gora, tu stopu poreza nema Bosna, niko u našem okruženju nema tako visoku stopu poreza na kapitalnu dobit. U redu, oni koji imaju poput Slovenije veću, ili Hrvatske naplaćuju druge oblike poreza.
Poljoprivreda, o kojoj poljoprivredi govorimo kao razvojnom potencijalu? Što se do sada taj potencijal nije iskazao? Da li je neko želeo da tako bude? Koliko smo konkurenti poljoprivrede? Imali ste jedan podatak, da je tri puta manji prinos nego recimo u Hrvatskoj. O subvencijama koje ćemo dati, da li možemo da postavimo pitanje poljoprivrednog zemljišta? Sprema se država i da da odgovor na njega. Da li će država prodati poljoprivredno zemljište sa kojim raspolaže i sa kojim ništa ne radi ili ne, ili ćemo taj odgovor dati za godinu dana kada više ne bude niko zainteresovan da to zemljište kupi.
Hoću da vas pitam, kako mislite da ostvarite političku stabilnost koji je preduslov ekonomskih reformi i uspeha? Koliko ste nas sve isključili iz tog posla. Kako? Da li postoji, opet vas to pitam jedan poslovni čovek u Srbiji koji nije osporen? Da li postoji jedan poslovni čovek u Srbiji koji se razvio zbog toga što je ovo bilo sjajno mesto za rad ili su se svi razvijali uprkos činjenici da žive u ovako uređenoj zemlji? Jedan dan na naslovnim stranama svih novina koje uređuje vaša vlast. Poslovni ljudi su kriminalci i na istim naslovnim stranama tih novina drugog dana oni su ugledni sagovornici predsednika republike ili učesnici nekog ekonomskog foruma. Pa kako je to moguće? O čemu se tu radi? Jedan dan su banke izvor sveg zla u Srbiji, drugog dana banke sede u savetu za privredu predsednika Vlade.
Ta kratka pamet, to je prepreka vaših namera, a ne naša kritika. Morate krenuti drugim putem. U ovoj zemlji jedan čovek radi, za jednog čoveka u penziji, jednog čoveka bez posla. Od svih zaposlenih ubedljivo najmanje je zaposleno u realnom sektoru. U tom realnom sektoru od onih koji su zaposleni, ubedljiva većina je zaposlena u privatnom sektoru. Ne znam ni za jednu uspešnu državnu kompaniju koja se bavi proizvodnjom. Ta šaka ljudi sprečava totalno potonuće Srbije. Ko o njima misli? Ne zalažemo se mi za to da ljudi u Srbiji ostanu bez posla, ali samo tamo gde ste vi poslodavac, vaša vlast, tamo se ne postavlja pitanje – kada na posao dolaziš, šta na poslu radiš, koliko si efikasan, jer ste prvog dana kada ste došli kao poslodavci rekli da niko u javnom sektoru neće ostati bez posla, u zemlji u kojoj je prethodno pola miliona ljudi ostalo bez posla u privatnom sektoru.
Gde postoji takav sistem? Nigde, gospodine Dinkiću. Zbog toga prvo sistem menjajte, pa onda u jednim novim okolnostima dođite sa planom koji ćemo zajedno napraviti, podržati i realizovati.

Hvala. Izvolite. Šta ste hteli je li povreda Poslovnika?

Replika na izlaganje.

Samo se prijavite molim vas. Hvala.

Zaista se pitam u kojoj zemlji živi, gospodin Jovanović, da li u siromašnoj Srbiji­? Meni se čini da gospodin Jovanović pati od sindroma Marije Antonete, što ovaj narod traži da jede hleba, bolje da jede kolače. Zašto to kažem? Govoriti o siromašnoj Srbiji neke velike, lepe stvari, a ne može da se živi, mislim da je to sada prevaziđeno. Ideologija za koji se on zalaže, liberalne ekonomije, Srbiju je i dovela do ove situacije gde se i nalazimo.
Govoriti o Rasimu Ljajiću koji je bio samo četiri godine ministar rada i socijalne politike, koji je obišao sto opština, koji je razgovarao sa više od četiri hiljade ljudi koji su u stanju socijalne potrebe, koji je razgovarao sa marginalnim grupama, sa Romima, socijalno ugroženima, i ono što sad ti socijalno ugroženi imaju, on je upravo svojim radom, svojim zalaganjem to podsticao.
Samom tom činjenicom, zalaganjem da idemo ponovo u liberalnu ekonomiju koja nas je od 2000. godine dovela dovde, znači da ćemo i dalje da tonemo. Zalažem se za ekonomiju koja će biti kombinacija i onog što se zove tržište, ali i socijalno odgovornog, a socijalno odgovorna država košta. Nećemo dozvoliti da se sutra ponovo otpusti 100 hiljada ljudi, da i ono malo što ostane da bi moglo da živi.
Zato mislim da ova primedba koju je gospodin Jovanović izneo nema svoje uporište. Hvala.

Hvala.
Gospodine Jovanoviću, izvolite.

Znate šta, poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre i uvaženi poslaniče, pa nismo svi u ovoj politici otkad ste vi i pamtimo duže od poslednjeg imena vaše stranke.
Liberalna ekonomija ili kolhoz, to su besmislice na koje ne želim uopšte da trošim vreme. Samo vas pitam da li ste prethodno tražili od DS dozvolu da to kažete, ili od novih koalicionih partnera? Vi ste sa svojom politikom, između ostalog, ovo društvo komirali sa onim kolektivnim ugovorom koji ste potpisali u izbornoj kampanji 2008. godine, pa potom prevarili zaposlene, jedanput, pa drugi put, pa treći put. Kao što ste prevarili svoje koalicione partnere, svakog čoveka u zemlji ste prevarili i sada pričate o Mariji Antoneti i o kolačima.
Nemojte se baviti sa mnom, ja nisam problem ove zemlje. Problem ove zemlje su oni koji vas vode i sa kojima ste ovu zemlju uništili u prethodnih 12 godina. Najkritikovanija Vlada je bila ona Vlada kojoj sam ja pripadao, a posle 12 godina čoveka koji je vodio tu vladu i koga su ubili zbog toga što nije imao podršku, pamtimo kao jednu od najsjajnijih ličnosti Srbije. Milioni ljudi u ovoj zemlji žive kao taoci vašeg kukavičluka i vi sad pričate ko je obišao koju opštinu i sa kim se video.
Svaki glas koji ste dobili, kupili ste, svaki, milostinjom države koju ste uzurpirali, i vi i mnogi drugi, neki i više od vas, o tome razmišljajte. Kada se sledeći put budete javili recite šta je ono što smo konkretno mi učinili da bi ova zemlja bila ovako nesrećna? Plaćamo veliku cenu zbog toga što ne želimo da lažemo Srbiju. Danas neka misle penzioneri o zagarantovanim penzijama i povišici od 2% uz inflaciju od 10%, i oni ljudi o kojima govori ministar finansija koji kaže nema više podrške za restrukturiranja koja traju u nedogled.

Hvala.
Reč ima gospodin Dinkić. Izvolite.

Kratko ću, samo na par vaših opaski da ih samo prokomentarišem.
Pitali ste, po čemu se razlikuju naše dobre namere od prethodnika? Razlikuju se po tome što mi ono što nameravamo i uradimo. Vi imate posle 45 dana rada nove Vlade zaista sistemske zakone koji menjaju bitno stanje javnih finansija u Srbiji. Ako to niste primetili, onda to niste ili proučili ili niste dobronamerni. Ovim zakonima vrši se prva faza fiskalne konsolidacije u Srbiji o kojoj vi govorite da je potrebno da se učini.
Drugo, 1. oktobra nestaće 138 taksi i nameta i sistema, sa efektom od 10 milijardi dinara rasterećenja za građenje privrede. Da li je to bila namera? Jeste. Da li je to učinjeno? Biće učinjeno ako dobije većinsku podršku ovog parlamenta, u šta sam uveren da će se desiti.
Kada kažete da niste i nećete glasati za rebalans budžeta, verovatno bih i ja tako postupio da sam na vašem mestu imajući u vidu da je deficit ogroman. Rebalans budžeta je samo jedan tačka na dnevnom redu.
Svako ko jeste za promene o kojima, kako kaže kolega poslanik, literarno govorite, trebalo bi da podrži makar ove druge zakone, ako ne rebalans budžeta, jer ovi drugi zakoni su sistemski zakoni. Ako pričamo o reformama, reforme nisu literarne. Reforme su delo, a ovo je delo nedovoljno, ali početak ozbiljnog dela koji namerava da izvrši ova Vlada.
Kada kažete da treba da krenemo drugim putem, putem promena, pa, mi smo tim putem krenuli, možda vi to niste zapazili. Ovo što danas raspravljamo i ovih dana jesu ozbiljne promene, ne literarne, nego suštinske, ozbiljne promene u sistemu javnih finansija. Strukturne mere koje smo najavili govore tome u prilog.
Par komentara vezano za vaše poznavanje ili recimo informacije o dokapitalizaciji banaka u EU. Tačno je da Evropska komisija i Evropska centralna banka su naložile dokapitalizaciju velikog broja evropskih banaka iz razloga što je njihov stepen kapitalne adekvatnosti višestruko niži, recimo, nego stepen kapitalne adekvatnosti u Srbiji.
Da li ste se ikada pitali zašto je to tako i da li ste ikada pitali ko je zaslužan za to što u najvećem broju naših banaka koje rade u Srbiji je stepen kapitalne adekvatnosti mnogostruko veći nego danas u EU?
Isti taj gospodin Jelašić, koga ste pomenuli, a ja sam malo doprineo dok sam bio guverner Centralne banke, pošto je on tada bio vice guverner, ako mislite da su to bile samo moje namere, a ne dela, onda ne znam kako shvatate stvarnost.
Drugo, kada govorim o tome da je stopa obavezne rezerve danas visoka, to je činjenica. Ona je morala biti visoka u situaciji kada je vršena reforma bankarskog sistema 2002. i 2008. godine, ali kada je krenula svetska ekonomska kriza moralo se naći fina mera, ne totalnog popuštanja u stopi obavezne rezerve, za to ne zalažem, nego mera koja bi omogućila u uslovima krize da činimo isto ono što čini većina drugih zemalja na svetu, čak da ne radimo sve one stvari, jer ova dokapitalizacija se ne vrši uvek sredstvima iz budžeta.
U pojedinim zemljama dokapitalizaciju velikih banaka, kao što su npr. najveće švajcarske banke ili američke, vrši direktno njihova centralna banka novcem iz primarne emisije. To je činjenica, što je kod nas strogo zabranjeno i ne postoji takva mogućnost naših zakona, ali moramo reći, kao što kažete, ljudima istinu. Dakle, dokapitalizacija banaka, finansiranje budžetskog deficita iz primarne emisije se radi danas u Americi i u evropskim zemljama. Poslednja odluka guvernera Evropske centralne banke jeste da se novcem iz primarne emisije Evropske centralne banke kupuju obveznice Italije, Španije, Portugalije i drugih zemljama. Mi to ovde nemamo ni kao mogućnost u zakonu.
Kada sam razgovarao sa zamenikom direktora MMF pre dve nedelje, gospodinom Dejvidom Liptonom, koji je bio savetnik Obame u prethodnom periodu i pitao ga da li je moguće da Srbija dobije, ako imamo aranžman sa MMF, direktnu podršku u budžetu, on je rekao – da, takva mogućnost postoji i mi to dajemo, posebno u vreme ove krize u poslednjih godinu, dve dana i za druge zemlje tako što mi odobrimo novac Centralnoj banci, a Centralna banka kupi vaše hartije i time vam pokrije deficit. Tada sam mu rekao – gospodine, mi nemamo tu mogućnost u našem Zakonu o Narodnoj banci i on je bio iznenađen da nemamo tu mogućnost.
Hoću da vam kažem da je naš Zakon o Centralnoj banci daleko, daleko konzervativniji od zakona o centralnim bankama svih drugih zemalja. Možda to tako i treba zato što smo mi na jednom drugačijem stepenu razvoja od njih, ali to jeste istina.
Što se tiče dela, pa zar nismo pokazali da nije samo namera, nego delo ovo što se desilo sa preporodom bivše "Zastave" i dolaskom "Fijat", dolaskom "Panasonik", "Beneton". Slažem se vama da nije dovoljno u toj industrijskoj politici učinjeno. Za razliku od prethodne Vlade, koja nije razgovarala, što opravdano kritikujete, ali i mi smo kritikovali, ni sa privrednicima, ni sa sindikatima, ni sa građanima, mi smo promenili tu praksu. Dakle, prvog dana maltene, posle nekoliko dana moj prvi sastanak je bio sa udruženjima zanatlija. Premijer je među prvima krenuo da razgovara sa predstavnicima radnika, sa sindikatima. Pre nego što smo definisali ovaj program mi smo se konsultovali sa njima. Ovo nije naš program, ovo nije samo program Vlade, ovo je program do kojeg smo došli sakupljanjem dobrih ideja privrednika, sindikata, građana. Tako ćemo i nastaviti. Hoćemo da dobijemo i da prikupimo dobre ideje svih političkih stranaka u zemlji koje su dobronamerne, ali dobronamerne u smislu davanja konkretnih predloga, a ne literarnih predloga. Dakle, otvoren sam i za vašu stranku i za sve druge stranke u Srbiji, kao što će cela Vlada biti otvorena za sve dobronamerne predloge građana, privrede, sindikata.
Svesni smo duboko činjenice da ovo nije kriza Vlade Republike Srbije, nego Srbije kao države i da se iz nje ne može izaći ako kompletno društvo ne stane iza plana koji predstavlja Vladu Republike Srbije. Hvala.