Hvala. Biću kratak. Gospodine Dinkiću jedno je pitanje kvaliteta sistema drugo je pitanje zloupotreba. Vi govorite o krizi iza koje stoje neodgovorni političari, a oni postoje na svakoj geografskoj dužini. Ono što je karakteristčno za vrstu neodgovornosti koja je prouzrokovala ekonomsku krizu u svetu je isto ponašanje koje je ovde oduvek bilo prisutno, politikanstvo i demagogija. Stav da nije važno šta će biti sutra, pred našom potrebom da danas nekom inprovizacijom rešimo kratkoročno problem. I to se desilo u Americi kroz politiku koja je ugrozila i nije poštovala određena pravila, desilo se u Evropi i oni to menjaju. Mi ne želimo da menjamo politiku i pristup, a želimo da imao drugačiji ekonomski rezultat. To je ono što je problem. I ne možete stalno onaj deo sveta na kome se zasniva progres naše civilizacije dovoditi u sumnju samo zbog toga što nismo spremni da prihvatimo pravila na kojima je taj svet izgrađen, o tome se radi a ne o glorifikaciji. Ja se borim za Srbiju a ne za Ameriku, lako će Amerika i sa i bez mene.

 Hvala. Određujem pauzu od sat vremena, nastavak je u 15,06 minuta.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici,  nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu tokom sednice u kojoj pravo na reč imaju predsednici poslaničkih grupa, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.
Reč je zatražila narodna poslanica Snežana Stojanović Plavišić, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe URS. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, poštovane kolege, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, i najduži put počinje prvim korakom. Ovaj rebalans budžeta jeste prvi korak na tom dugačkom putu koji nas čeka u procesu stabilizacije finansija naše države, u procesu stvaranja mogućnosti za održiv razvoj našeg društva.

Dame i gospodo, po obrazovanju sam psiholog. Dvadeset godina radila sam u ordinaciji baveći se ljudima. To je okruženje u kome se osećam dobro. Razgovori o njihovim strahovima, nadama, očekivanjima, željama, planovima, to je nešto čime se ja bavim. Zato ću se danas, pre svega, obratiti građanima Srbije, uz rizik da mi kolege da mi kolege zamere neki stepen demagogije.

Dame i gospodo, da li je moguće ne zapitati se pred svim ovim brojevima, a mi se ovde ne nalazimo na ekonomskom forumu, već u Narodnoj skupštini, i imamo priliku, samo možda sada ili sada u najvećoj meri, da građanima Srbije objasnimo na koji način rebalans budžeta dotiče baš njih lično? Šta njima znače svi ovi brojevi? Ja se u okruženju brojeva ne osećam previše lagodno, ali baveći se njima ovih dana, zaista se pitam – 1483 milijarde planiranog prihoda, šta to znači prosečnom građaninu Srbije? Šta ovi brojevi, a mislim da ima oko 150 strana ispunjenih brojevima ovaj rebalans budžeta, šta oni zaista znače mom komšiji koji drži zanatsku radnju, koji je nakon što je ostao bez posla uspeo da mukotrpno i uz pomoć svoje porodice razvije svoj mali posao uz nadu da će on biti održiv, da će on obezbediti budućnost njegovoj porodici? Šta ovi brojevi znače za njega? Šta ovi brojevi znače za moje koleginice i kolege koji rade u zdravstvu, lekarima koji su nakon dugačkog ponižavajućeg perioda u kome su živeli došli do nivoa da njihove plate budu relativno pristojne, jer su jednim jednokratnim potezom u mandatu ministra Milosavljevića i ministra finansija Dinkića povećane trostruko?

Šta njima zaista znači 1706 milijardi ostvarenog rashoda ili 1635 milijardi planiranog rashoda? Šta im znači 56,5% učešća javnog duga u BDP? Na kraju krajeva, šta ti brojevi znače, recimo, mom svekru i svekrvi koji primaju penzije negde na granici o kojoj ovaj rebalans govori, ili malo iznad granice? Da li čovek koji nikada u svom životu nije državo u svojim rukama više od 50.000 dinara može da zamisli ove cifre? Ne može. Zato smo mi tu da im kažemo o čemu govori ovaj budžet, jer svi oni razumeju samo jednu reč i ona zvoni u njihovoj svesti, a to je reč – bankrot. Nju razumeju sve kategorije naših građana i nje se boje sve kategorije naših građana. Ne boje se oni grčkog scenarija, ne boje se oni ni irskog, ni španskog, ni italijanskog, ni slovenačkog scenarija. Oni se boje jugoslovenskog scenarija, zato što su njega doživeli. Oni se pitaju – da li je moguće da ćemo u jednom našem životnom veku ponovo doživeti bankrot države? To je pitanje na koje ovaj rebalans budžeta daje jasan odgovor – ne, nećemo, zato što stavljamo tačku na neumereno trošenje, nećemo zato što imamo nove mogućnosti za povećanje prihoda, nećemo zato što svi zajedno moramo da podnesemo deo tereta.

Rekla bih da ovaj budžet u stvari u suštini govori o odgovornosti onih koji kreiraju javne finansije, koji vode javne finansije, o odgovornosti celog društva, o odgovornosti svakog pojedinca u našem društvu, jer ovo je vreme kada svi moramo poneti deo odgovornosti, društvo kao celina za svoj razvoj u kome svi zajedno moramo biti svesni da to povećanje PDV jeste u ovom trenutku neophodna mera da bismo izbegli onu strašnu reč sa početka, koje se svi bojimo.

Odgovornost svakog pojedinca koji u ovom trenutku treba da se zapita – da li je baš meni ako imam 50 ili 100 hiljada ostvarenih prihoda, da li je baš meni potrebno da mi država pomogne da kupim pelene detetu? Da li je baš meni potrebno da država da mom detetu udžbenike i da li je baš meni potrebno ako sam pušač, a recimo ja jesam, da li je baš meni potrebno da država štedi na pakli cigareta koju ću ja kupiti? To je onaj deo odgovornosti koji svi zajedno delimo, ali najveću odgovornost, sigurno, nose kreatori javnih politika i najveću odgovornost sigurno nose oni koji vode javne finansije. U tom smislu moramo da se zapitamo koliko smo odgovorni bili do sada i da li smo odgovorni sada. Pitam, dame i gospodo, da li je odgovorno podići javni dug za četiri godine sa 30 na 57%?

Podsećam da smo u periodu od 2003. do 2007. godine imali upravo obrnuti trend, sa 66,9% javni dug smo smanjili na 30,9%. Šta znači javni dug? To znači da sve ono što zaradimo, 66% ili 30% smo već dužni. Ako zarađujete 100.000 dinara, znači da ste već dužni 30.000, to ne možete da trošite ili ste dužni 66.000. To je prilično velika razlika.

Dame i gospodo, da li je odgovorno od suficita 2% dovesti državu do deficita od 6,5%? Još jednom ću podsetiti na trend koji smo imali od 2003. do 2006, odnosno 2007. godine, kada je zatečen deficit 2003. godine bio 4,5%, a smanjen ne na nula, nego na suficit od 2%.

U ovoj skupštini sam prilično dugo, pa se sećam velikih kritika koje je tadašnji ministar finansija takođe doživljavao, Mlađan Dinkić, jer su ekonomisti iz opozicije tvrdili da suficit nikako nije dobar za državu. Da li je odgovorno, dame i gospodo, planirati rast BDP za 1,5%, a u stvari imati realan pad od 1%? Da, okolnosti se mogu menjati. Ovo je nešto na čemu ste bazirali kompletnu sliku finansija u narednoj godini. Zato je neodgovorno nemati dobru procenu koliko možete u stvari da povećate svoje prihode u narednoj godini.

Da li je odgovorno planirati deficit i obećati MMF-u deficit od 1.521 milijarde, realno do sada već potrošiti 197 milijardi, a kako ekonomisti kažu, do kraja godine bi bio 235 milijardi? To je 83 milijarde više nego što je planirano.

Na kraju, dame i gospodo, da li je odgovorno u ovoj situaciji zaboraviti na najslabije u našem društvu? Da li je zaista odgovorno štedeti baš na njima? Znate kako se kaže – jedno društvo je jako onoliko koliko je jak njegov najslabiji član. To bi značilo da je Srbija veoma slaba zemlja, ukoliko zaboravlja upravo na one kojima je najteže.

Da li je odgovorno zaboraviti partnere – "Fijat", "Beneton", razvojne kre-dite? Da li je odgovorno baš "Fijatu", koji je zaista služio za slikanje u svim pozama, da li je odgovorno "Fijatu" koji je imao 500 miliona evra gubitka, odnosno "Zastava" – to je bila cena koju je država plaćala, a koji sada ima milijardu i po prihoda evra, a znam da "Fijat" zapošljava 30 hiljada ljudi, da li je odgovorno jednoj takvoj kompaniji uskratiti pravo da dobije ono što joj je država obećala? Da li je to poruka da svi ostali investitori u Srbiji ne mogu da računaju na to da ćemo održati reč?

U mom gradu u poslednjih godinu dana, u poslednjoj godini je zaposleno dve i po hiljade ljudi u "Juri" i u "Falkeu". Za Leskovac, dve i po hiljade ljudi je dve i po hiljade porodica koje sada imaju od čega da žive. Da li bi bilo odgovorno takvim partnerima ne isplatiti ono što ste obećali? Da li je to rizik da oni odu iz naše zemlje? Da, jeste. Šta bi bilo sa svim ovim ljudima koji rade u tim fabrikama, i to u situaciji kada znamo da "Fijat" doživljava kritike u svojoj zemlji od svog ministra finansija i ministra privrede zbog toga što ne otvara nova radna mesta u Italiji koja je takođe u krizi, nego otvara nova radna mesta u Srbiji?

Dame i gospodo, neke moje kolege su rekle da ovo jeste korak unazad. Da, možda je korak unazad, ali zato što je Srbija na ivici provalije. Ovo jeste korak unazad, prilika da stanemo, da ne srljamo dalje i da krenemo i idemo putem koji je jedino moguć i jedino ispravan.

Da li je rebalans budžeta dobar? Od samog predlagača smo već čuli da on nije zadovoljan ovim rebalansom budžeta. Pitate – zašto onda glasamo za nešto čime ne možemo biti zadovoljni? Zato što je to jedino moguće uraditi u ovom trenutku. Zato što je, hajde da kažemo, mnogo manje loš nego što je bio originalni budžet. Na kraju krajeva, da li je moguće od nečega što ste dobili kao materijal, napraviti nešto sasvim novo?

Da li je moguće da bilo koji kreator, ili krojač u Srbiji, od mog sakoa napravi večernju haljinu? Nije moguće, zato što nije od dobrog materijala, zato što ima model kakav ima i zato što je, na kraju krajeva, prilično iznošen. Tako je i sa ovim budžetom – nemoguće je napraviti idealnu kreaciju. Ono što se može, to je zaustaviti potpuni krah.

Šta je odgovorno kada su javne finansije u pitanju? Reći ću ovako – u ovom trenutku u Srbiji je odgovorno pre svega preuzeti odgovornost za finansijski sektor. Moram da vam kažem da aktuelnog ministra finansija poznajem 13 godina i znam da ima mnogih ljudi u Srbiji koji imaju zablude o tome šta je on radio i kakav je, ali ubeđena sam, i to znam iz razgovora sa tim ljudima, da svi znaju da u ovom trenutku jedino neko ko je na taj način hrabar, uporan i harizmatičan, da ne kažem da se to graniči sa razumom, da samo takav čovek u ovom trenutku može zaista da preuzme ovakvu odgovornost i stabilizuje Srbiju. Samo neko ko to doživljava kao profesionalni i lični izazov, i neko ko zaista veruje i siguran je da to može da uradi. To je razlog zašto mu ja verujem.

Ono što je odgovorno u ovom rebalansu budžeta je povećanje prihoda za 17 milijardi. To je ostvarenje ušteda na rashodnoj strani. Samo na sopstvenim prihodima je to 40 milijardi, od čega će 20 milijardi biti zaista ušteđeno. Naravno, odgovorno je i brinuti o najslabijima u našoj državi.

Ono što je bio rizik da ne bude isplaćeno – sedam naknada za nezaposlene, ono što je bio rizik – da rudari ne prime plate, da korisnici materijalnog obezbeđenja porodice ne prime naknade, da porodilje ne prime, da roditelji ne prime roditeljske dodatke, taj rizik je otklonjen. Svi ovi ljudi će primiti ono što im pripada.

Ima kritika da to nije dobro, da to nije trebalo uraditi, ali sam sigurna da je u našem društvu duboko ukorenjena solidarnost i sigurna sam da nema čoveka u Srbiji koji misli da je zaista to nešto loše.

Ono što je važno i što je odgovorno u ovom rebalansu jeste to što je on javan, da nam on garantuje, a garantuju nam i ministri, da će svi troškovi i svi tokovi novca u Srbiji biti javni ubuduće. Svako će moći da ih prati na sajtovima nadležnih ministarstvima i na sajtu Ministarstva finansija.

Mislim da je to u ovom trenutku veoma važno, zbog toga što tražimo odgovornost od građana, tražimo odricanje od građana i zato je neophodno da mogu javno, jasno i transparentno da prate kako se realizuje ovaj rebalans budžeta. Odgovorno je i zbog toga što ovaj rebalans stvara uslove da budžet za koji smo dobili obećanje da ćemo ga ovde imati već za mesec dana, da taj novi budžet već definiše jednu potpuno drugačiju situaciju, ili situaciju koja nas daleko pomera od jugoslovenskog scenarija koji sam već pomenula.

Na kraju krajeva, dame i gospodo, neki su govorili, uključujući i fiskalni savet, i oni koji su najveći kritičari ovog rebalansa budžeta, da smo deficit mogli više da smanjimo, tako što bismo te rashode preraspodelili nekako drugačije.

Šta to znači? Nekome smo morali da uzmemo. Sada vas pitam – kome uzeti? Ako živite u porodici sa devetoro dece i imate samo toliko da svako od njih danas ima samo jedno parče hleba i pri tom jedno dete je odojče, jedno dete je bolesno pa su mu potrebni lekovi, jedno dete je odličan đak, pa stvara neku svoju budućnost, pa je potrebno da mu kupite knjigu i pri tom morate da razmišljate da možda pozajmite malo, pa uzmete i neki alat pomoću koga ćete zaraditi za sledeću godinu, čega treba da se odreknete? Čega se možete odreći? Da li da se odreknete tog alata i prilike da zarađujete u narednoj godini, pa da nemate tako tešku situaciju? Da li da uskratite lekove bolesnom detetu? Da li da uskratite jedno parče hleba detetu od tri godine, ili da uskratite priliku da uči i da se obrazuje detetu koje ima šanse da preokrene svoju sudbinu? Da li jedan roditelj, jedan odgovoran, razuman roditelj, može da donese takvu odluku?

Zato vas pitam, situacija u našoj zemlji je ista, kome oduzeti, od koga uzeti, da biste dali nekom drugom? Lako je kada imate puno. Jako je teško kada imate malo. Situacija u našoj zemlji jeste takva da imamo jako malo.

Na kraju krajeva, dame i gospodo, Čerčil je rekao: "Umesto da unapred brinemo, bolje je da unapred razmišljamo i planiramo". Zato ja poručujem građanima Srbije – nemojte brinuti, jer je ovaj rebalans dobro isplaniran i o njemu se vrlo ozbiljno razmišlja. Imam jednu poruku za Vladu i za ministra finansija. Jedan grčki filozof je rekao: "Kraljevska je stvar raditi dobro i o sebi slušati loše". Sigurna sam da se ne osećate kraljevski, ali nastavite da radite dobro. Sigurna sam da će građani Srbije to podržati. Hvala vam.

Narodni poslanik Bojan Đurić je prijavljen.
Želite repliku? Izvolite.

Vrlo cenim, gospođo Plavšić, tu vrstu lojalnosti i posvećenosti koju ste pokazali, ali vas najlepše molim nemojte optuživati političke stranke ovde, a pogotovo nemojte optuživati opozicione političke partije koje nisu kreirale, kada je reč o LDP, nijedan budžet prethodnih sedam ili osam godina, koje su bile protiv svakog budžeta, da predlažu da se deci koja nemaju šta da jedu u ovoj zemlji oduzima kora hleba. To je vrlo bezobrazno, pogotovo u danu kada je vaša vlada postavila za direktora JP PTT Srbija invalidskog penzionera Milana Krkobabića. Na dan kada ste posegnuli za takvom vrstom bezobrazluka, kada nudite za 500.000 penzionera, koji nemaju ni 15.000 dinara mesečnog prihoda, 4.000 dinara u ovoj godini, vi ste postavili čoveka koji je godinama, možda i više od decenije u invalidskoj penziji, za direktora ogromnog javnog preduzeća u ovoj zemlji. Mislim da će građani moći da sude o stepenu odgovornosti, kao i o vašoj odgovornosti.
Ako govorite o planiranju budžeta za ovu godinu, mislim da ste vi u prošlom sazivu bili vezani jednim delom i za izvršnu vlast i vrlo dobro znate da budžete pojedinih ministarstava u osnovi ne kreira Ministarstvo finansija, nego ti predlozi dolaze iz ministarstava, a na kraju se ukupna suma budžeta na neki način uobličava u Ministarstvu finansija, pa onda ovaj parlament glasa o tome. Glasali ste i vi i vaša partija. Morali ste da znate da nema u budžetu dovoljno novca za "Fijat", da nema dovoljno novca za dvanaestu platu u Železnicama i u svim drugim preduzećima.
Sve vreme se obraćate poslaničkim grupama na ovoj strani sale. To je jedna poslanička grupa koja je sada sa vama u vlasti, jedna je koja je ranije bila sa vama u vlasti, i LDP koja nikada nije bila sa vama u vlasti.

Narodna poslanica Snežana Stojanović-Plavšić, pravo na repliku, dva minuta.

Mogla sam da se javim i po Poslovniku, jer zaista ne razumem po kom osnovu je gospodin dobio reč, s obzirom da ja ni jednog trenutka nisam pomenula niti ime partije, niti gospodina, ali, u redu je. Mislim kad kažem – opozicija, ako kažem – poslanici, da li je to osnova da se po Poslovniku nekom poslaniku da reč? Mislim da nije.
Zaista, niti sam se uvredljivo obratila bilo kom poslaniku ili poslaničkoj grupi, dok u ovome o čemu je sada bilo reči moglo bi se prepoznati da ima uvreda na moj račun. Nisam govorila ovo što sam govorila iz lojalnosti, ja sam poslanik, imam svoj stav i imam prava da imam svoj stav. Uvredljivo je da mi se kaže da ja govorim nešto iz lojalnosti. Nisam papagaj koji ovde ponavlja stavove nekog drugog.
Dalje, upotrebljene su reči "bezobrazluk" itd. U svom osmogodišnjem poslaničko stažu nikada takve reči nisam koristila i smatram da ih ne zaslužujem. Iskoristila sam svoje pravo na govor. Ako sam rekla da postoje kritičari i da kritičari predlažu da se nekom uzme da bi se nekom dalo, mislim da tu nije ništa sporno i da je to činjenica. Kritičara ovog rebalansa budžeta u Srbiji ima jako puno i svi se mogu prepoznati, tako da mislim da apsolutno nema nikakve osnove. Izvinjavam se ako ste se vi prepoznali u tome. Samo sam metaforički govorila o porodici, da bi građanima objasnila da je budžet jedna vrsta kao porodičnog budžeta. Dakle, uopšte nisam implicirala da bilo ko u ovoj sali želi nekome da uzme parče hleba i zaista vas molim da me ubuduće ne prozivate za takve stvari. Hvala.

Narodni poslanik Bojan Đurić, pravo na repliku.
Molim sve narodne poslanike da pogledaju Poslovnik Narodne skupštine. O replikama odlučuje predsedavajući. Kada je budžet u pitanju i kada budžet nije u pitanju, mislim da su replike mnogo bolji mehanizam za međusobni dijalog nego povrede Poslovnika.
Izvolite.

Hvala. Ovim ću završiti.
Dugujem izvinjenje, ako ste korišćenje ovog pojma – lojalnost ili lojalni shvatili kao uvredu. U mom sistemu vrednosti, pogotovo kada govorimo o politici, to nije uvreda. Mislim da je jedna od osobina koja srpskoj politici i srpskim političkim partijama najviše nedostaje u poslednjih, verovatno, nekoliko decenija, dve decenije, elementarna lojalnost i poštenje, koje bi moralo da postoji.
Mislim da bi bilo nelojalno da se odričete i svoje partije i budžeta, koja je ona ovde predložila ili Vlade koja iza njega stoji. Isto kao što mislim da je nedopustiva ta vrsta nelojalnosti da se odmah posle izlaska iz Vlade, a to je vaša partija radila u nekoliko navrata, bacate drvlje i kamenje na sve ono što je radila Vlada ili što su radile vlade u kojima ste bili učesnici.
Kada već pominjete tu paralelu između državnog budžeta i privatnog porodičnog budžeta, niste mi odgovorili na ključno pitanje koje sam vam postavio. Ponovo vas pita – da li biste u svojoj porodičnoj firmi ili za odlučivanje o porodičnom budžetu postavili Milana Krkobabića?