Hvala.

Gospodin Cvetković.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, pred nama se nalazi jedan izuzetno važan materijal, verovatno najvažniji materijal koji će se naći pred ovom skupštinom u ovoj godini, a to je rebalans budžeta za tekuću godinu. Svi smo ga dugo čekali. Još od početka ove kalendarske godine, kada se pokazalo da ekonomske aktivnosti u zemlji ne idu kao što je bilo planirano krajem prošle godine i to je dovelo do toga da su tekući prihodi u budžet u ovoj godini počeli da bivaju manji nego što su planirani. Onda je došlo do neke brige koja se javila na svim stranama, kako na strani opozicije, tako i na strani tadašnje vlasti, a to je želja da se što pre stvore uslovi kako bi se napravio novi budžet kojim bi se dao odgovor na situaciju u kojoj smo se našli.
Moram da kažem da sam i sam sa nestrpljenjem čekao taj dokument koji sam konačno imao prilike da vidim pre nekoliko dana. Gledajući dokument, nažalost, moram da kažem da je moja opšta ocena – bolje da ovakav dokument niste ni predložili.
Pokušaću da obrazložim stavove zbog kojih imam ovako loše mišljenje o dokumentu. Pri obrazlaganju, naravno, koristiću se nekim brojevima, ali ne bih želeo da se koristim brojevima koji stvaraju virtuelnu stvarnost i iz svega onoga što smo imali prilike da gledamo u poslednjih mesec, mesec i po dana po raznim osnovama. Pre svega, želim da kažem da se prilično primilo u javnosti i objavljen je podatak kako u ovom trenutku imamo najveći istorijski deficit od 7,1%. Nikako iz cifara nisam mogao da utvrdim kakav je taj deficit i onda sam, gospodine ministre, postavio pitanje da utvrdim kako ste došli do tih 7,1. Vi ste mi dali obrazloženje koje se otprilike sastoji u tome da je vaša procena da bi do kraja ove godine deficit mogao da bude 235 milijardi na konsolidovanom nivou, da je to tih 7,1, a da ćete vi dati manji deficit od toga.
Naravno, nisam saglasan sa vašom cifrom i konstatacijom, ali ako vam ja budem rekao neku drugu cifru, onda će se to shvatiti kao moja reč protiv vaše. Koliko je vaša, toliko je i moja. Zbog toga neću da se koristim sopstvenim procenama, već ću govoriti o onome, o procenama ovlašćenih zvaničnih institucija, a to je taj Fiskalni savet o kome se uglavnom pozitivno ovde govorilo, o njegovom materijalu, pa i od vaše lične strane.
Dakle, citat iz Fiskalnog saveta, iz izveštaja, je sledeći – Fiskalni savet procenjuje da bi konsolidovani deficit države, bez novih mera Vlade, do kraja godine mogao da iznosi oko 216 milijardi dinara ili 6,5%. Dakle, Fiskalni savet tvrdi da ako se ništa ne preduzme, deficit će biti 216, a vi ste nama dali materijal u kome nudite deficit od 224. Bolje da ga niste ni dali. Sa ovakvim materijalom ne samo da se ne zaustavlja bilo kakav trend i niti se izlazi sa nekim merama koje će ići ka ozdravljenju privrede, već ovaj materijal, ako bude usvojen ovakav kakav jeste, će dovesti do daljeg pogoršanja situacije.
Mislim da je deficit kao kategorija prilično malo, da kažem, jasan, pa možda i jednom dobrom broju narodnih poslanika, a građanima Srbije sigurno veoma nejasan i zbog toga sam pokušao da to prevedem u neke cifre koje su jasnije i očiglednije. Te cifre su sledeće. Zaboravimo na prihode i posmatrajmo rashode koji su bili učinjeni od strane ove vlade u periodu do kraja sedmog meseca i posmatrajmo rashode koji se predviđaju ovim rebalansom. Situacija, gospodo, jeste sledeća. Za prvih sedam meseci su rashodi iznosili 547 milijardi i još neka sitnina, što kada se podeli na sedam meseci, daje nešto preko 78 milijardi mesečno. U proseku, prethodna Vlada, a to je ta Vlada za koju se kaže da je mnogo trošila, ona je svakog meseca u tom periodu, pa i te predizborne kampanje za koju se kaže da se zbog nje nesrazmerno mnogo trošilo, ona je mesečno trošila 78 milijardi.
Vi ste predvideli da ćete do kraja godine, prema ovom rebalansu, potrošiti 1.033 milijardi. Kada od te ukupne cifre koju ste predvideli odbijete ovo što je potrošeno za sedam meseci, vama ostaje da ćete za pet meseci potrošiti 486 milijardi. Kada tu cifru podelite sada sa brojem pet, da vidimo koliko je to mesečni trošak, taj mesečni trošak, ili rashod koji ste vi predvideli, iznosi 97 milijardi i 200 miliona, dakle, gotovo 20, nešto malo manje, govorim zaokruženo, ali vi ste u rebalansu predvideli da svakog meseca skoro 20 milijardi trošite više u proseku od onoga što je trošila prethodna Vlada.
Naravno, to je rezultiralo tome da, uprkos određenim merama koje ste preduzimali na strani prihoda i koje jesu bolne za građane, njihov efekat jeste nikakav. Imate situaciju da će građani biti obavezni da plaćaju PDV koji će biti veći za 2%, a da rezultat toga nisu prihodi koji će omogućiti neke druge troškove, pa bar da ostanemo na nuli. Oni će se žrtvovati, inflacija će krenuti, a to neće imati efekta na smanjenje niti deficita, niti na smanjenje zaduženja.
Takođe, ovde ste predložili ograničenje plata na 2%, što je jedna mera koju sam očekivao da će biti učinjena u funkciji stvaranja dodatnih sredstava, iz kojih bi se moglo smanjiti zaduženje ili smanjiti deficit. Od toga se ništa nije desilo. Ovo što ste vi predložili jeste da se na prihodnoj strani, odnosno na strani stanovništva, učine vrlo ozbiljni napori i da se stanovništvu obore dohoci, da se povećaju cene, a rezultat toga ide povećanje deficita.
U vašem izlaganju, kao i u izlaganju nekih poslaničkih grupa za koje vidim da je vrlo interesantno da je čitava stvar kontinuitet nečega, pa su čak oni prethodni krivi, vi takođe stvarate jednu virtuelnu stvarnost, gde za ono što je danas i za ono što predlažete, jesu krivi drugi, a sebe vidite kao nekog pozitivca u nekoj budućnosti koja tek treba da dođe.
Ovo što sam vam rekao, jasno pokazuje da u narednom delu ove godine, dakle, ne u sledećoj, vaš budžet predviđa značajno veće mesečne rashode nego što je imao taj budžet koji ste vi kritikovali, ta vlada koju ste vi kritikovali, isto tako da se povećava javni dug natprosečno u odnosu na ono što bi mogao da se poveća.
Koji su sada efekti ovog budžeta? Prvi efekat biće inflacija. Meni je žao što to moram da kažem, ovo što se predlaže će ići u pravcu da se kroz inflaciju dodatno obezbede dohoci i na osnovu tog obezvređenja, i to ide na teret građana a ne na teret države, odnosno na teret restrukturiranja i reformi u državnom sektoru i doći će do toga da će inflacija izazvati te probleme. Naravno, u korak sa tim će doći i do pada životnog standarda. Nažalost, procenjujem da će on biti veći nego što je došlo do njegovog pada u teškim trenucima krize. Konačno, ovim nisu zaustavljene negativne tendencije, već su stvorene osnove da se dalje ide u pravcu onoga što smo želeli da izbegnemo.
Na kraju, pošto ne želim da iskoristim sve vreme, želim da se javim još koji put, želim da istaknem i jedan paradoks. Naime, paradoks jeste u tome što izgleda da postoji veliko jedinstvo oko Predloga ovog rebalansa, jer su svi nezadovoljni sa njime. Vidim da je predlagač nezadovoljan, vidim da su pozicione partije u svojim diskusijama takođe iskazale nezadovoljstvo, a naravno, to nezadovoljstvo su iskazale i opozicione partije. Ako smo svi nezadovoljni, nemojte da jedan deo nas bude licemeran, a drugi da ostane pri svom stavu i hajde onda da ga ne izglasamo, pa da dođemo i da napravimo nešto što zaista predstavlja zaokret. Hvala.

Izvolite, ministre Dinkiću.

Deficit budžeta Republike Srbije bi bio 235,4 milijardi, kao što ste rekli, da ih nismo predvideli - sem ukoliko mislite da nije trebalo u ovaj budžet uključiti sve plate za železnicu, pošto ste vi isključili decembarsku platu i niste je planirali, sem ako mislite da nije trebalo uključiti plate za rudnike uglja "Resavicu" u iznosu od milijardu i 700 miliona dinara, sem ako mislite da je neko drugi trebao da nadoknadi milijardu dinara za predsedničke izbore koji su se dogodili, sem ako mislite da nije trebalo staviti makar šest milijardi od devet milijardi koliko je bila ugovorna obaveza za "Fijat", sem ako mislite da nije trebalo dati dve milijarde dinara za plate za vojsku koje su potrošene za druge namene tokom kampanje, sem ako mislite da nije trebalo isplatiti 120 evra po hektaru poljoprivrednicima u Srbiji, sem ako mislite da nije trebalo obezbediti novac za izvršenje sudskih presuda koje su se dogodile u mandatu vaše Vlade, a stiglo je na naplatu i blokirale račune sada, sem ako mislite da nije trebalo isplatiti sve naknade za nezaposlene, već je bilo dovoljno po vašem planu, planirati sredstva za sedam meseci, bez obzira što godina traje 12 meseci.
Jedina stvar koju vi niste morali da planirate, a i smo je dodatno planirali u ovom budžetu jeste tzv. 13 penzija za penzionere čija su primanja ispod 15.000 dinara. Dve rate koštaju 4,2 milijarde dinara. Smatramo da je to dobra mera, ta isplata je krenula ove nedelje, a vi je niste planirali. Za tih 4,2 milijarde dinara mogu da kažem, da ste vi pravili budžet, možda je ne bi morali uključiti. Da ste vi pravili ovaj rebalans, morali ste sve ove stavke uključiti, iz prostog razloga što ste onda, ako ne biste uključili te stavke, te obaveze koje ne bi bile isplaćene, javile bi se u narednoj godini.
Tačno je da su rashodi u prvih sedam meseci iznosili 547 milijardi dinara, kao što ste rekli. Ali nije tačno da sada iznose milijardu i 33 miliona, jer poredite dve neuporedive kategorije. Ukupni rashodi, prema metodologiji kada se ne uključe sopstveni prihodi, iznose 940 miliona dinara, a ne milijardu i 33 miliona.
Drugo, tačno je da je budžetski deficit u prvih pet meseci ove godine bio 80 milijardi dinara, a za prvih sedam meseci, dok nije formirana nova Vlada, 94 milijarde, što znači da se budžetski deficit povećava za dodatnih 80 milijardi u poslednjih pet meseci. Dakle, za isti iznos koji je napravljen u prvih pet meseci, ali za namene koje sam opisao, ne za predizbornu kampanju, nego za rudare, za poljoprivrednike, za socijalnu zaštitu, za obavezu ugovorne ka "Fijatu".
Postoji razlika u kvalitetu tih sredstava i sredstava koja se ulažu u predizborne kampanje, jer od ovoga koristi imaju oni koji su zaista ugroženi - poljoprivrednici koji su nažalost ove godine bili ugroženi baš kao i penzioneri koji imaju primanja niža od 15.000 dinara i nezaposleni kojima se na ovaj način omogućava da dobiju pun iznos naknada.
To je puna istina pri čemu da bi zaokružio tu istinu treba da kažem da u iznosu od 235 milijardi deficita, odnosno 7,1% GDP, nismo ubacili nešto što MMF smatra da treba takođe dodati, a to je 17 milijardi dinara za dokapitalizaciju tri državne banke učinjenu tokom izborne kampanje u aprilu mesecu. Deset milijardi dinara za novu "Agrobanku", pet milijardi dinara za Razvojnu banku Vojvodine iz Republičkog budžeta i dve milijarde dinara za Privrednu banku Beograd. Kada bi dodali tih 17 milijardi na ovaj iznos, kojim bi se ostvario deficit, a bez ovih mera koje je nova Vlada primenila, ukupan budžetski deficit bio bi čak 252 milijarde.
Znam, rekli ste na Odboru da je država emitovala obveznice, a nije dala gotov novac tim bankama. Znam da po osnovu tih obveznica prve isplate kreću na svakih šest meseci i da će opteretiti budžet u narednim godinama. Rekao sam vam, činjenica je da je metodologija MMF-a takva da ako se taj novac, pa bio on putem obveznica, da bankama koje imaju gubitke, kao što su ove tri, on se tretira kao rashod tekuće godine. Da li će se tretirati na jedan ili na drugi način stvar je nekih standarda. Suština je da je dat novac za dokapitalizaciju banaka koje su pravile gubitke, ali je pitanje – zašto nisu sprečeni ti gubici? Šta je Ministarstvo finansija radilo sa tadašnjom Narodnom bankom da se izvrši adekvatna supervizija rada banaka? Zašto je klasifikacija kredita kod dobrih banaka za dobre klijente tako stroga, a tako meka kada se radi o novoj "Agrobanci", Privrednoj banci Beograd i Razvojnoj banci Vojvodine. Treba reći da to nisu jedine tri državne banke koje su imale drugačiji aršin u kontrolama i u ponašanju Ministarstva finansija, nego je to i Srpska banka. Možda ima još neka, ali za ove četiri znam.
Nažalost, da ste makar pomogli tim bankama da tim novcem od 17 milijardi dinara, da podsetim dodala još pet milijardi, izvinjavam se još četiri milijarde Razvojnoj banci Vojvodine, da potpuno saniraju svoje gubitke, pa da se kaže da ste uradili društveno korisnu stvar. Nažalost, ostaje gubitak još od 200 miliona evra u novoj "Agrobanci". Pominjem u novoj, jer je stara, odnosno prva "Agrobanka", imala 300 miliona evra. Sa 100 miliona evra dokapitalizacije ne može se pokriti gubitak od 300 miliona. To svako i ko ne zna bankarsko može da proračuna. Ni gubitak Razvojne banke Vojvodine nije u potpunosti pokriven. Ogromna sredstva poreskih obveznika na taj način su potrošena za namene koje nisu svrsishodne.
Naravno, svako za to snosi svoju odgovornost. Preuzeo sam odgovornost ministra finansija nove Vlade i merama koje sam predložio, zajedno sa mojim kolegama iz Vlade, ubeđen sam da ćemo mi ovu situaciju, koja je zaista katastrofalna u javnim finansijama, preokrenuti. Verujem u preokret, verujem u promene i ubeđen sam da ćemo, ukoliko ovaj parlament podrži novu politiku nove Vlade, zajedno uspeti da napravimo i promene i preokret.
Moram da vam kažem da je ovo poslednji put kako govorim o vašoj politici javnih finansija, jer govorim o rebalansu budžeta koji je aneks vašeg budžeta. Sledeći put kada budem bio u ovoj skupštini govorićemo isključivo o budućnosti, odnosno onome šta radi nova Vlada. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirko Cvetković, izvolite.

Hvala. Poštovani ministre, drago mi je da sam imao prilike da čujem vaše izlaganje o bankarskom sektoru koji nisam ni spomenuo. Dobro, i ja isto tako kada nemam odgovore na konkretna pitanja počnem da biram neke druge teme.
Ovde je situacija vrlo jednostavna. Dakle, vi ste meni stavili u usta da sam ja rekao 235 milijardi. Ne, rekao sam da ste vi rekli 235 milijardi, da je ta cifra potpuno proizvoljna, da ja neću da dajem svoju cifru, već ću citirati Fiskalni savet. To ću učiniti još jednom radi vas i radi drugih. Fiskalni savet procenjuje da bi konsolidovani deficit države bez novih mera Vlade do kraja godine mogao da iznosi oko 216 milijardi dinara, odnosno 6,5%. Dakle, to je Fiskalni savet rekao. Prosto sam vam rekao da su oni rekli 216, a vi ste predložili 222. Dakle, bolje nemojte ništa da predlažete, lakše će nam biti, manji će nam biti deficit. To je to.
Počeli ste da nabrajate da nije ovo, nije ono. Naravno da neću ući u tu zamku da razgovaram o ciframa, jer se to onda razvodnjava. Hoću jednu stvar da vam kažem za koju mislim da je korisna. Spominjete plate za Železnicu, za rudnike itd. Shvatio sam zbog čega je tako veliki problem da se izvrše reforme u javnom sektoru. Nikad nisam smatrao da vi trebate subvencijama da plaćate nekom plate, nego da mu pomognete da on u svojoj delatnosti ostvari platu, onoliko koliko možete da mu pomažete, nekad više, nekad manje. Ako vi smatrate da plate trebaju da budu isplaćivane iz budžeta i da to bude reper visine subvencija, onda ne vidim smisao zašto ti ljudi dolaze na posao. Neka sede kući, neka primaju plate i svi smo mirni.

Vreme.

Dajte od poslaničke grupe što mi je ostalo.

Koristite repliku. Vreme za repliku je dva minuta.

Hvala.

Reč ima Mlađan Dinkić.

Ne želim da polemišem sa onim što ste vi rekli. Mislim da je bilo dovoljno vremena da, ako mislite da je pogrešna politika prema rudniku Resavica ili prema Železnici, to sprovedete.
Ono što želim da kažem, vezano za ocenu Fiskalnom saveta, to je važno da se zna, Fiskalni savet kada je procenjivao koliki bi bio deficit budžeta nije uzeo u obzir sve ove stvari koje nisu bile uračunate u originalni budžet, a koji po zakonu moraju da isplate. Nije mogao znati da nisu planirane sve naknade za nezaposlene. Nije mogao znati da nisu planirana sredstva za Fijat. Dali su primedbu zašto su ta sredstva u jednoj koloni, a nije razdvojeno šta je za Fijat, a šta je za druge programe. Nisu mogli da znaju da nisu planirana sva sredstva za predsedničke izbore. Kada se dodaju sve obaveze države koje moraju da se isplate, to onda izađe 235 milijardi. Fiskalni savet je to primetio, tome mogu da se dodaju, u zavisnosti od računovodstvenih standarda, i ovih 17 milijardi za dokapitalizaciju ove tri državne banke.
Dakle, u svakom slučaju Fiskalni savet je dao obračun na bazi deficita, pod pretpostavkom da ste vi ukalkulisali sve ove rashode koji nisu bili kalkulisani.