Deveto vanredno zasedanje, 25.09.2012.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveto vanredno zasedanje

6. dan rada

25.09.2012

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 11:10 do 21:45

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Sada ću ja poštovane kolege i koleginice u sledećih 60 minuta pokušati da vam dočaram značaj ovog zakona. Naravno da se šalim, ovo je odgovor na prethodno javljanje kolege Peđe Markovića, jer me je on podsetio na vreme kada smo se nalazili u promenjenim ulogama. On je bio neko ko je vodio Narodnu skupštinu Republike Srbije, a ja sam bio jedan od poslanika koji se javljao, i onda je Peđa stalno insistirao da se ne javljam, ja sam rekao da moram, a on dobro ali ako se već javljaš ne moraš 30 minuta, nego malo budi kraći.
Šalu na stranu, mislim da treba da kažem nekoliko reči. Čulo se večeras jako puno kvalitetnih saveta, predloga, stavova, međutim moram reći da na mnoga od njih, odgovor već postoji, a da nažalost nisu svi poslanici upoznati sa tim. Čitanje strategije je nešto što će za sve biti dragoceno. Ovo govorim iz razloga što, kada budemo zajedno javno čitali strategiju, videćete da su mnogi od stavova, koje su neki poslanici izneli večeras u toku izlaganja, da su već ovde sadržani, jer želim da vam kažem da je ovde obuhvaćeno i predškolsko i preduniverzitetsko obrazovanje i vaspitanje, da uvek postoji postoji vizija razvoja sistema, presek sadašnjeg stanja, koji su nalazi SVOT analize strategije razvoja, strategija kako da postignemo to, koje su mere u okruženju, potrebe strateške relacije. Ovo vam pominjem, da je strategija, ima preko 400 stranica, ali smo je mi sveli u jedan prihvatljiv, kvantitativan okvir da bi se mogla pročitati i da bi mogli svi ovo da vide.
Zašto vam ovo govorim? Zato što je tema večeras bila daleko šira nego što je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Mogu da razumem sve vas, jer svakoga pojedina pitanja tangiraju, ali želim da vam kažem nešto. Pre svega suština ovog zakona jeste da predlog Vlade i ministarstva da se zakoni usvoji, da bi studenti mogli 1. oktobra sa 48 bodova upisati novu školsku godinu. Suština predloga je da se i sledeće godine zadrži šest rokova, a da se broj bodova poveća za dva. Suština predloga je da one naredne godine bude broj rokova pet, a da broj podova se poveća, da 2014, 2015. godine bude ona linija od 60. zašto to govorim? Zato što u međuvremenu ima puno toga da se uradi.
Sada me je kolega Korać pitao da razmislim o tome kako studenti nas koji radimo u visokom obrazovanju ocenjuju, jer neki od kolega večeras koji su se javljali i razgovarali, oni su pošli od jedne hipoteze da će svih 100% studenata ostvariti 60 bodova. To je nemoguće. Kada sam vam citirao podatke vidite da ima4,5% studenata koji sami napuštaju studije.
Jedna stvar je još ako držite predmet sami, a ako je dva, tri ili četiri profesora na predmetu, onda i profesori imaju različiti kriterijum, pre toga kako se utvrđuje kvalitet znanja, da li ima onih pismenih delova, da li ima kolokvijuma ili ne, i onda taj zadnji ispit. Kod mene lično, uvek imam dve provere znanja, pismeno i onda usmeno. Naravno, dajem mogućnost studentima i koji su loše uradili ovaj pismeni deo da mogu da postignu najbolju ocenu, uz uslov da ih ja sve ponovo pitam. Ako treba samo da kažem da niveliram ocene, onda pitam samo treći deo.
Znači, postoji vrlo precizno unutar svakog fakulteta i svaki profesor drži predavanja i tu postoji jedna potpuna autonomija. Pa ne bi bila autonomija visokoškolske ustanove ako profesor ne bi mogao unutar studenskog programa koji je akreditovan izvoditi nastavu, pisati udžbenik, izvoditi, da kažem, proveru znanja i na kraju davati ocenu. Ovde je suština sledeća. Želeli smo da ovim izmenama postignemo nekoliko vrlo konkretnih ciljeva i mislim da smo stvarno našli meru za to. Ne bih se plašio brige o broju rokova, jer priznaćete, do pre dve godine bila su tri roka, pa je prolaznost takođe postojala, jer je broj bodova bio niži.
Na kraju krajeva, kad pogledate da sledeće godine ostaje šest rokova i ove naredne pet, a mi ćemo u međuvremenu doneti novi zakon o visokom obrazovanju, jer treba da vidimo i direktive EU, koje se odnose na oblast visokog obrazovanja, plus ovo naše iskustvo, znači, imaćemo mi vremena ako bude bilo potrebno, ali ne želim da govorim o tome ako bude bilo potrebno, zato što su neka iskustva pokazala da tek kada se postavi i podigne lestvica, kada se tačno znaju pravila igre, da se onda svi u sistemu upravljaju prema tim pravilima igre. Dokle god, i ovo je kolega Marković pomenuo, i odgovornost nekih fakulteta i univerziteta za stanje na tim fakultetima i univerzitetima, jer evo, i u strategiji se govori o tome da mnogi od njih, baš kolega Poskurica je pomenuo izbori u zvanje, imamo tačno, evo citiraću vam, na pojedinim univerzitetima reizbor nastavnika najčešće se ne odvija u uslovima konkurencije, te biva da se biraju nastavnici i bez zadovoljenja kriterijuma koje je usvojio Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Ti kriterijumi su odgovarajući broj naučnih radova u određenim kategorijama, uključujući u naučno-istraživačkim i visokim. Zatim, ono što je pomenuo kolega Atlagić, najveći broj univerzitetskih nastavnika nije u svojoj karijeri stekao obrazovanje iz metodike, nastave didaktike i pedagogije ili nije imao obuku u tim domenima. To negativno utiče na pedagoški rad pojedinih nastavnika. Hoću da vam kažem da su ovo pisali stručni ljudi.
Možete da se slažete ili da se ne slažete, ali morate vrlo argumentovano da odgovorite. Znate kako je, poštovane koleginice i kolege, pojedinačna mišljenja su pojedinačna mišljenja, a ono što misli većina, to je sadržaj ovog dokumenta. Tako i ovde u Skupštini imate pojedinačna mišljenja o pojedinim predlozima zakona, a ono što većina odluči, to je volja Narodne skupštine.
Želeo bih još nešto da kažem. To je danas pomenulo nekoliko kolega, taj odnos privatnih i državnih univerziteta. Za one koji ne znaju, želeo bih da kažem, zamolio bih da me saslušaju, makar oni koji nisu, moći će ovo da čuju, da su privatni univerziteti postali deo našeg visokog obrazovanja početkom devedesetih godina prošlog veka, a da su ekspanziju doživeli početkom 2002, 2003. godine i da je kroz proces akreditacije prošao svaki fakultet, i privatni i državni, i svaki univerzitet. Znači, standardi su isti za sve, pravila su ista za sve. Onaj koji ispunjava uslove, ispunjava.
Želim da pomenem, jer se to često u javnosti predstavlja, taj odnos broja studenata upisanih se predstavlja na različite načine, kako kome odgovara. Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je 2009. i 2010. godine broj budžetskih studenata bio 49,8%, broj studenata koji su se sami finansirali na visokoškolskim ustanovama 30,9% a broj samofinansirajućih na privatnim visokoškolskim ustanovama 19,3%. Naredne godine, 2010. i 2011. godine broj studenata koji se finansira o trošku države je porastao na 52,4%, broj studenata koji su se sami finansirali na državnim visokoškolskim ustanovama je 29,5% a na privatnim 18,1% i 2011. i 2012. godine opet je povećan broj studenata o trošku države na 52,7%, a onih koji se sami finansiraju na 29,8% a na privatnim 17,5%. Priznaćete, to je jedna šestina. Ovo pominjem zato što je to deo visokog obrazovanja. Ukoliko ima neko da ne poštuje zakon, ili ako ima određenih primedbi, ili bilo kakvih negativnih stavova ili saznanja, stojimo na raspolaganju da uradimo ono što je u nadležnosti Prosvetne inspekcije.
Akreditaciona komisija je nezavisno telo. Broji 15 redovnih profesora i članova akademije. Oni rade svoj posao profesionalno. Ukoliko opet ima žalbi na njihov rad, Nacionalni savet za visoko obrazovanje kao drugostepeno telo koje odlučuje u odnosu na te žalbe i tu je stvar stvarno sa stanovišta zakonskih odredbi vrlo jasna. Oni procenjuju sadržaj akademskih programa.
Još dve rečenice i da završim, jer smo mnogo večeras pričali. Suština je, neko od kolega je to pomenuo, šta će se tokom godine raditi unutar fakulteta na studijskim programima, kako će se odvijati nastava i u kojoj meri će studenti biti uključeni u proces izvođenja nastave i sticanja znanja. To je suština. Ništa nam neće značiti ovaj broj bodova ako se u tom odnosu profesora i studenta ne promene stvari, jer i jedni i drugi su deo procesa učenja.
Moram da vam kažem da smo dobili nižu ocenu u Bukureštu ove godine i zbog toga što studenti nisu bili dovoljno uključeni u proces kreiranja visokog obrazovanja. I to je jedna od primedbi koje smo dobili, plus spoljna evaluacija i nismo još neke stvari uradili koje smo mogli. I to je naša stvarnost. Znači, mi smo ovaj predlog od svega osam članova napravili zajedno sa studentima, profesorima i među nama nema nesaglasnosti. Ako ima išta dobro uprkos kritikama koje su se mogle čuti, to je činjenica da smo unutar akademske javnosti našli zajednički jezik da razgovaramo o svim pitanjima koja su na dnevnom redu.
Među nama nema nesaglasnosti šta treba učiniti. Kada budemo primenjivali ovu strategiju, pošto će je Vlada usvojiti, videćete, kada budemo imali javno čitanje, ovde se sadrži gotovo sve ono što ste vi večeras govorili, više ili manje, pojedinačno ili su se neki ponavljali, samo je suština da to posle pretočimo u zakon i da, naravno, obezbedimo novac za to, a ono što primenimo, da možemo onda da realizujemo.
Ne bih vas dalje zadržavao. U četvrtak ćemo nastaviti po amandmanima, pa ukoliko bude bilo potrebno, mogu vam pročitati čak i neke delove iz strategije, da biste videli da smo tačno ocenili stanje, jer i ove diskusije večeras to potvrđuju, ali je samo suština da neke stvari ne može zakon da reši, odnos, predavanje, učenje.
Znate kako, mi pominjemo brojke, 30% studenata je školske 2010-2011. godine dalo 60 bodova, 58,4% je ispunilo ovaj uslov od 48 bodova do 59 bodova. Znači, od tog upisanog broja 58 je imalo uslov za upis godine. Postavlja se pitanje tog željenog broja. Naravno, studenti žele da daju uslov, a fakultetima objektivno odgovara da bude veći broj studenata, jer broj studenata garantuje i određeni novac. Postoje sada kvote i ako se, u međuvremenu, bude u ove dve naredne godine unutar fakulteta uradio ovaj proces promena i u načinu predavanja i u sadržaju udžbenika, u načinu izvođenja nastave, u načinima provere znanja i studenti stvarno budu aktivno učestvovali, nemamo razloga da se plašimo predloga koje smo dobili, a nadam se, koje će Skupština usvojiti i rezultata, odnosno posledica toga. Videće se onda – ko bude učio, on će ispuniti uslov, ko ne bude učio, neće ispuniti uslov, kao i mnoge stvari.
Ostaje još jedna stvar, koju mislim da je kolega Marković pomenuo, bez obzira na sve, to je stvarnost ne samo kod nas nego i u svetu. Postoji jedan broj univerziteta u svetu gde ime diplome tog univerziteta otvara sva vrata. Za ostale se vrši provera znanja. To je tako. Nije slučajno Beogradski univerzitet od juče, nije nastao od juče i nije slučajno u šangajskoj listi upao ove godine. Ništa se preko noći ne može ostvariti.
Kada poslodavci traže određeni profil, oni vrše proveru znanja. Džaba vam diploma, bez obzira na kom je univerzitetu stečena, ako nemate to primenjeno znanje, a i o tome se govori u strategiji.
Poštovane koleginice i kolege, ovaj predlog zakona smo sa najboljim namerama izneli pred vas, sa željom da ih usvojite i da omogućimo, objektivno, što većem broju studenata da upiše godinu. Kvalitet znanja i promena unutar fakulteta ostaje nešto na čemu ćemo raditi.
Odmah da vam kažem, postoji deo koji možemo uraditi i postoji deo autonomije univerziteta koji apsolutno ostaje kao deo njihovih obaveza, po kojima oni ponekad žele ili ne žele da razgovaraju. To vam moram reći. Nije sve slatko, nije sve med, postoje i one gorke stvari. Nekada unutar fakulteta ne postoji spremnost da se razgovara o svim problemima koji postoje, ili o pitanjima koje studenti postavljaju, nego smo mi u ministarstvu ponekad dežurna adresa za ta pitanja, ali smo se i mi u ovim proteklim godinama naučili da, bez zajedničkog razgovora sa studentima, upravama fakulteta i univerziteta, ne može se postići rezultat. Moram vam reći da onda mnoge pojedinačne ambicije, ako hoćete, čak i interese eliminišemo. Ono što je javni interes i interes te ustanove, a naravno, i studenata i zaposlenih, ispliva na videlo i mi vrlo brzo nađemo rešenje.
Ovaj predlog je upravo napravljen na taj način. Očekujem da ćete ga usvojiti i time studentima omogućiti miran početak nove školske godine. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Liberalno demokratska partija | Predsedava
Zahvaljujem.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Zahvaljujem se svim današnjim učesnicima u radu Skupštine.
Nastavak sednice zakazujem za sutra u 10,00 časova.