Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, prekršili ste čl. 27, 106. i 107. Poslovnika iz više razloga. Prvo, uopšte se ne bavimo amandmanima, čak i ministar govori o drogi, kocki, aplaudiranju itd. Znači, potpuno smo skrenuli s teme.
Druga stvar, javio sam se po amandmanu moje koleginice Gordane Čomić. Prešli smo na sledeći amandman i vi to uopšte niste uvažili.
Sledeća stvar je, ako se već priča non-stop o DS, o pokrajinskom odboru DS, samo da kažem par stvari. Zakon o Garancijom fondu Republike Srbije, "Službeni glasnik" br. 55 od 2003. godine, kaže sledeće u članu 8: "Vrednost držanja državnog kapitala ne sme biti manji od 51%".
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Milovanoviću, vi ste reklamirali povredu Poslovnika i to prihvatam, ali ću vam dati odgovor.)
Dozvolite mi samo da završim.
U ugovoru je tadašnji ministar finansija potpisao ugovor između Garancijskog fonda i 30 banaka. Ta vrednost ugovora je bila 1,5 milijardi. Pošto je istorija majka svih učiteljica, treba da znamo jednu stvar, da sada trulo tkivo pripajamo zdravom tkivu "Poštanskoj štedionici". O tome sam hteo da govorim sa ovim amandmanom. Tada je Garancijski fond pripojen Fondu za razvoj.
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike na red. Izvolite, gospodine Milovanoviću.)
Tada je Garancijski fond pripojen Fondu za razvoj i Fond za razvoj je imao ozbiljne probleme nakon toga.
Upozoravam iz najboljih namera, da se to ponovo ne bi desilo i Nacionalnoj štedionici, da treba biti odgovoran kada se ovakve stvari donose. Mi čitamo u novinama da će Vlada kupiti novi avion, neka se ministri voze običnom klasom, ako je vreme štednje i ostalo. Hvala.

Mislim da nije bilo povrede Poslovnika. Svi narodni poslanici su se javili po amandmanu. Podsetiću vas da smo još uvek na amandmanu broj 4. Nismo prešli na sledeći amandman.
Po Poslovniku se javlja Maja Gojković. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući što ste mi dali reč po Poslovniku posle dugotrajne borbe sa ostalim poslanicima koji su danas namerili da možda vrše opstrukciju rada parlamenta.
Želim da ukažem na čl. 105. i 106, ako se uopšte neko više drži Poslovnika, pa i kaže član Poslovnika po kojem treba da radimo i koji je zakon za ovaj parlament je prekršen i u kom trenutku. Molim, odnosno pozivam vas, predsedniče, da počnete da vodite ovu sednicu po Poslovniku.
U ovom poslovniku nema nijedne odredbe gde vi treba da budete tolerantni, jer ovo nije zabavište, gde vi treba nekom poslaniku da puštate da govori šta hoće i kad god hoće, jer onda stvarate utisak da oni poslanici koji su došli da na današnji dan rade nešto ozbiljno, da rade po amandmanima, a ćute u ovoj besmislenoj raspravi o tome da može ko hoće i kad god hoće da ustane i da govori o čemu god hoće danas, ispadnu kao da ne znaju ili nisu dobro proučili šta je danas na dnevnom redu.
Znači, biti vaspitan, biti obrazovan, držati se pravila ponašanja je ovde manjak, a toleriše se i pozitivna je osobina biti grub, smejati se na to što vi nekog opominjete da se ne drži dnevnog reda, pa čitaju govore koje su trebali da drže pre dva dana, ali nisu bili u sali, govore ponovo i vraćamo se na neku generalnu debatu, zaista više nema smisla.
Recite nam ko je ovde u pravu – oni koji su došli da govore ono što su zaboravili da kažu pre dva dana ili mi poslanici koji smo došli ovde da govorimo striktno o amandmanima, da bi posao mogli da završimo onako kako je i planirano Poslovnikom o radu?
Ne razumem čak ni poslanike koji iskoriste pravo…
Sačekaću, predsedniče, da se ispričate i sa kolegama i sa sekretarima, ali ću reći šta sam namerila. Mogu li da nastavim?

Samo nastavite, sve vreme imate reč.

Hvala.
Dakle, ne možete da imate ni trenutke, ni momenat tolerancije…

Vreme za repliku je isteklo.
(Maja Gojković: Povreda Poslovnika.)
I za povredu Poslovnika vam je isteklo vreme od dva minuta.

Niste bili u sali, sekretar vas je dezinformisao, ovde se govori o nekim drugim stvarima. Poslanicima, odnosno šefovima poslaničkih grupa, ne dajete pravo da govore ono što imaju. Uđete u salu i onda prekidate, jer vam je neko rekao to i to.

Gospođo Gojković, mogu li da govorim?

Molila bih da kada jedan poslanik govori, ne možete da upadnete u reč kao predsedavajući, pre svega, jer niste bili u sali. Da neko ko je vodio sednicu…

Pošto imam pravo po Poslovniku da vas prekinem, dozvolite mi da vas prekinem. Imam informaciju da ste se javili po povredi Poslovnika. Vreme koje imate za povredu Poslovnika je dva minuta, po Poslovniku. Vi ste to pravo iskoristili i u tom smislu sam vas prekinula. Hvala.
Izvolite, gospođo Gojković.