Molim vas, vi niste zatražili repliku, nego ste se prijavili po osnovu povrede Poslovnika i ja sam vam tako dao reč. Međutim, vi niste govorili o povredi Poslovnika, nego ste počeli repliku i zato vam to osporavam.
Vi ste morali u startu da budete iskreni prema meni – hoću repliku, onda bih procenio da li vi imate pravo ili ne.
Molim vas, suština je u tome, nemojte me zavaravati, nisam ja malouman, izvinite ali vi mene vređate.

Naopako tako nešto i da tvrdite.

Nemojte molim vas. Prema tome, ja vas molim, ili govorite o povredi, ili ja vas molim da odustanete od daljeg izlaganja.

Smatram da predsedavajući, kada vodi sednicu, mora da zna, ako ne zna lično, ima pored stručno lice, koje može da mu pruži objašnjenje ukoliko se neko pozove na član 104. Rekao sam - na osnovu član 104. Poslovnika se javljam za reč. Član 104. Poslovnika reguliše pravo na repliku, to svi znamo. Ukoliko ne znamo, možemo da pročitamo. Nisam pominjao ništa drugo po tome. Nisam izgovorio reč - po povredi Poslovnika, nego sam rekao – javljam se po članu 104. Poslovnika.

Vi dobro znate da sam vas ja pitao, da li se radi o povredi Poslovnika, rekli ste – da.
Prema tome, da li ste vi spomenuli…

Hajde da preslušamo stenogram. Nije tačno. Rekao sam - član 104. Poslovnika.

Neću vam dozvoliti. Izvolite sesti molim vas.

Smatram da je to…

Znate vi dobro da sam ja u pravu.

Ja znam sigurno da niste u pravu, a to zna i cela sala da niste u pravu. Možete da se smejete, ja sam tražio po članu 104. da govorim. Vi možete da mi ne date pravo da govorim po član 104…