Zahvaljujem se na pitanju. Gospodin Selaković je danas jedini iz SNS koji nije prisutan. Mislim da su svi ostali ministri bili na putu ili u velikim i značajnim obavezama. Inače, ne moram vama da govorim, pošto ste to primećivali kao i ja. U prethodnom periodu kada se pojavi jedan ministar, bilo je dobro, a ne da nas kritikuju kada nas ima desetoro ovde.
Što se tiče konačne presude za Gotovinu i Markača, ne bih da se mešam u rad tužilaštva, ali mislim da postoje određene drugačije činjenice ili, ako hoćete, nove činjenice koje bi mogle da podstaknu podizanje optužnice, ali sačekaćemo, jer to je pravni aspekt na koji mi političari ne možemo da imamo veliki uticaj, kao što neki drugi političari očigledno imaju i te kako veliki uticaj na donošenje presuda u Haškom tribunalu.
Ovo što nam se dogodilo je udarac za sve nas, ali je zaista udarac pre svega za elementarne principe poštovanja prava i pravde u celom svetu. Ono što je možda dobro u celoj našoj nesreći, u našoj velikoj muci koja nas je zadesila, to je činjenica da su predstavnici mnogih vlada mnogih zemalja, koji su zdušno i svim srcem podržavali rad Haškog tribunala, pomalo šokirani konačnom presudom Gotovini i Markaču i prvostepenom presudom Haradinaju. To je možda prilika da mi tu poziciju iskoristimo za drugačije sagledavanje situacije na celom Balkanu, za drugačiji pogled na Srbiju. Naravno, to je sve nešto što bismo mogli možda dugoročno da uradimo, a u kratkom roku, kao što je rekao potpredsednik Ljajić, imamo mnogo problema i ti problemi se neće smanjiti.
Još nije potvrđeno, ali mislim da će 5. decembra biti rasprava u Savetu bezbednosti UN o šestomesečnom izveštaju o radu Haškog tribunala. Danas je na sastanku državnog vrha doneta odluka da ću ja predstavljati našu zemlju. Govoriću tamo šta mislim o radu Haškog tribunala, posebno u poslednjih šest meseci. Biće prilika bar da svim članicama Saveta bezbednosti UN kažemo ono što mislimo o radu Haškog tribunala, a postaraćemo se da to ne bude politički stav, već da bude potkrepljeno pravnim činjenicama, da bude potkrepljeno rezultatima rada Haškog tribunala.
Izvinite, oni ljudi za čiju se smrt tereti Ramuš Haradinaj nisu oživeli, ti ljudi su ubijeni. Neko je kriv za njihovu smrt, a ljude iz Haškog tribunala očigledno nije interesovalo da pronađu krivca. Sada se postavlja pitanje – izvinite, ako nije Ramuš Haradinaj, ko je? Ili nije važno što su ti ljudi pobijeni? Ili nije važno što je proterano 300.000 Srba sa prostora Srpske Krajine, jer to valjda nisu ljudi? Ili nije važno što je ubijeno 5.000 ljudi samo u jednoj akciji, jer i to izgleda nisu ljudi? Ili neko bar tako to doživljava ili misli? Ili su nečiji životi vredniji od života Srba?
To sve znamo, ali ono što jeste naš problem, to je pitanje – šta da uradimo? Šta je ono što mi možemo da napravimo u ovom trenutku, sem da podignemo glas protiv nepravde, da na svakom mestu, gde god to možemo, pokažemo svoje neslaganje i ukažemo na nepravdu? To je ono što možemo da uradimo.
Recimo, večeras državna televizija prikazuje strašan, jeziv film o zločinima na Kosovu. Sada vas pitam, Miloše, da li mislite da to možda Vladi odgovara u ovom trenutku, koja misli da sprovodi IBM, i da li bi neko drugi to sprečavao, da može, na bilo koji način? Niti nam je padalo na pamet da to sprečavamo, niti bilo šta slično. Ljudi treba da znaju istinu i nećemo da ih lažemo ni kada je ovo u pitanju. Da, mi imamo određene obaveze. Da, imamo teške obaveze.
Ne postoji čovek iz bilo koje ambasade, ovde u međunarodnoj zajednici, sa kojim smo razgovarali, a da nismo rekli koliko je to za nas užasno teško. Jer, neki su razgovarali i pregovarali računajući da to nikada neće da sprovode, da je važno samo da se dobiju izbori, da se dobije status kandidata, da se tamo počiste neki naprednjaci, neki DSS, neki ovaj, neki onaj i da može da se nastavi sve po istom. Došli smo dotle – sad sprovodite. Šta da radimo? Šta god da uradimo, ništa nije dobro. Ako kažemo – izvinite, to nas ne interesuje, ja ću da vam kažem - imaćemo problem, bićemo gladni sledeće godine, u pravom smislu te reči.
Ne možete da mi kažete – okrenite se samo Rusiji, zato što imamo najbolje moguće odnose sa Ruskom Federacijom. Čuli ste juče potpredsednika Rogozina koji je rekao da oni tek sa ovom vladom mogu da sarađuju na najbolji način, iako smo ih i mi podsetili, na veoma korektan način, na potpisivanje sporazuma sa Vojislavom Koštunicom itd. Dakle, imamo najbolje moguće odnose.
Kažem vam, ne možemo da preživimo. Ne može Srbija da preživi. Da li mislite da neko od nas to voli? Ako hoćete da kažete da je neko izdajnik, kažite. Ne mislim na vas lično, niti ste to rekli. Kažite, a ja ću da kažem ljudima, neko mora da snosi odgovornost i da kaže – ne možemo da preživimo. Uništeni smo, opustošena nam je zemlja. Sve nam je razoreno. Zato moramo da pokušamo da zaštitimo, to bih nazvao na taj način i završio bih tako, da izgubimo najmanje što moramo, a da dobijemo najviše što možemo, u svakoj sferi, u svakom pogledu, u jednom veoma uskom manevarskom prostoru u kojem je užasno teško delovati i raditi bilo šta.
Svaki razgovor je toliko težak, toliko mučan, da ne znam šta bih vam rekao posle toga. Ako neko misli da možemo lako bez Evrope, ja to slušam od svog petnaestogodišnjeg sina, to slušam od mnogo građana ove zemlje, na najodgovorniji način ću vam reći – nemam nikakvu dogmu, nemam nikakav ideolatrijski odnos, apsolutno nikakav. Kažem vam, mi ne možemo da preživimo. Nećemo imati od čega da isplaćujemo penzije. Zato mislim da ste u jednoj stvari bili apsolutno u pravu, o nečemu što ste govorili u kampanji, o nečemu što smo govorili mi u kampanji. Mi ne možemo da budemo izdržavano lice doveka, moramo da podižemo naše kapaciteta, našu sposobnost. Moramo da radimo više.
Izgleda da imamo veliku želju da budemo izdržavano lice, ili neki od nas, a da bismo opstali ne smemo da budemo izdržavano lice. Sada nemamo snage, nemamo nikakve kapacitete, nemamo fabriku iz koje se vije dim. Nemamo ništa. Potreban nam je ogroman novac da bismo pokrenuli proizvodnju. Cela Srbija će da nam ostane gladna. Da li iko misli da neko želi da preduzme nešto protiv našeg naroda na Kosovu i Metohiji, da neko navija za Tačija, Haradinaja ili bilo koga? Znam za neke od poteza gospodina Koštunice koji su preduzimani, za koje bi neko danas rekao – šta je uradio ovaj? Pa moralo je da se uradi, imate odgovornost za državu. Nije moja odgovornost za to šta ću da kažem Danilu, nego odgovornost za to šta ćemo da napravimo da svačije dete sutra može da vidi neku budućnost i neku perspektivu za sebe.
Dakle, samo vas molim za tu vrstu razumevanja, da znate da u najtežim uslovima gledamo kako da izađemo iz toga. Koliko je to teško, ne moram ni da vam govorim. Bio sam na konsultacijama u vreme kada smo bili u opoziciji, koje je vaš predsednik organizovao možda svake dve - tri nedelje, razgovarao o tim problemima, o stvarima o kojima se nismo slagali, ali smo znali u kakvim je teškoćama Srbija. Mislim da to ljudi negde razumeju danas u našoj zemlji. Zato vas molim i za razumevanje i za strpljenje, ali i da znamo u kakvom se okruženju nalazimo i kakva je situacija oko nas. Mi sami, izolovani od svih, ne možemo da opstanemo. Nije nam dovoljna samo jedna strana, potrebna nam je saradnja i podrška na svim stranama. Mislim da ne možete po prvi put da kažete – okrenuti ste samo jednoj strani. Mislim da ne možete da imate primedbu i da kažete da idemo na ovu ili onu stranu, u smislu vojnih saveza.
Ponašamo se zaista racionalno i onako kako odgovorna vlada može da se ponaša, ali i vas molim, zato što vi utičete na javno mnjenje, zato što ste velika stranka, zato što imate veliki broj ozbiljnih i odgovornih ljudi, da nam u tom smislu pomognete. Biće onih koji su neodgovorni, koji će da dolivaju ulje na vatru i kada to nije potrebno, kada je to apsolutno štetno za interes ove zemlje, ali vas molim da u tome ne učestvujete. Hvala najlepše.