Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministar, meni je kao ovlašćenom predstavniku DSS zaista bilo teško da u ovih šest predloga, pet zakona i jedne odluke, da pronađem zajednički imenitelj i da nađem neku meru o čemu i kako treba da govorim. Naročito mi je bilo vrlo neprijatno da govorim o našoj saradnji sa Belorusijom. Da podsetim, to je ona zemlja u koju smo mi uveli sankcije, ako se ne varam. Tu mi je moralno bilo vrlo teško da govorim.
Opredelila sam se da govorim upravo o ovoj odluci, o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2012. godinu, upravo iz razloga koje je pomenula gospođa ministar. Isto stvari posmatram tako da vidim šta je to životno za naše građane važno. Smatram da je upravo ova odluka vrlo važna za ono što je njihovo lečenje i potreba da dobiju neke usluge koje su Ustavom, na kraju krajeva, zagarantovane.
Priznaćete svi da je vrlo neuobičajeno da na kraju 2012. godine, kada se donose finansijski planovi za 2013. godinu i mi smo, na kraju krajeva, doneli i usvojili budžet Republike Srbije za 2013. godinu, pa čak i za Fond, govorimo naknadno o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za zdravstveno osiguranje za 2012. godinu.
Evo o čemu se radi. Poslednjeg dana 2011. godine, 31. decembra 2011. godine, na podračunu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, budžetska sredstva preneta, neutrošena sredstva, ostalo je 2.661.000,00, a na budžetskom podračunu za devizna sredstva bilo je 834.078.000 dinara. Moram da kažem da je revizor dao prvi predlog kako da se ova sredstva dalje upotrebe i da se na njegovu intervenciju Fond odlučio da se donesu ovakve izmene. Odnosno, o čemu se ovde radi? Predlogom odluke o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za 2012. godinu ukupni prihodi i primanja su uvećana za 2.661.034, a za toliko su, naravno, uvećani i rashodi i izdaci, tako da sada ukupno planirani prihodi i primanja, rashodi i izdaci iznose 212.805.034 dinara.
Šta ovo znači? Ovo uvećanje je zapravo nastalo samo prenošenjem neutrošenih sredstava na podračunima budžetskih sredstava, sem kada je u pitanju ovaj devizni račun za 2011. godinu, jer sa tog računa se, naravno, leče naši građani u inostranstvu, tako da nije ni mogao da bude prenet.
Ono što je vrlo važno reći, ovi ukupni rashodi i izdaci Republičkog fonda za 2012. godinu uvećani su za isti iznos i u celosti odnose na uvećanja aproprijacije za lekove izdate na recept. To je cela suština ove odluke.
Ono što je meni bilo vrlo problematično, a to piše u obrazloženju ovog predloga odluke, jeste da će Republički fond nastaviti da izmiruje obaveze prema svim apotekama i apotekarskim ustanovama, u skladu sa raspoloživim sredstvima, a u istom procentu od fakturisanog iznosa za lekove izdate na recept za mesec prema starosti duga. Kada se ovako lepo birokratski sročena rečenica prevede na jedan jednostavni jezik, dobijamo samo jednu poruku. Fond će, naravno, nastaviti da izmiruje dug, ali će taj dug biti izmirivan na kašičicu u jako dugom periodu za one koji čekaju izmirenje svog duga.
Zašto to kažem? Prošle nedelje u subotu smo usvojili set zakona iz oblasti zdravstva, gde su bili zdravstveno osiguranje i zdravstvena zaštita i pravljenje javnog duga od duga zdravstvenih ustanova. Poslanici DSS su izrazili zaista sumnju da će sve ono što je u zakonima napisano biti i moguće realizovati, naročito kada je u pitanju javni dug. Prosto, iz diskusije koja je tada vođena, iz svega onoga što je gospođa ministar pokušala da nam kaže, jer neke stvari očigledno ni njoj nisu bile do kraja dostupne, stoji da mi ne znamo, niti to stoji kao poseban deo zakona, zašta se zalagala DSS, ni ko je napravio javni dug, ni koliko on zapravo iznosi, ni zašto je taj dug napravljen, ni šta će snositi oni koji su taj dug napravili, a pretovarili samo građanima Srbije da ga vrate.
Hajde da pogledamo još neke činjenice kada je ovo u pitanju. Vlada je, kada smo govorili o budžetu za 2013. godinu, rekla da je projektovana inflacija u 2013. godini 11%. Budžet Fonda neće porasti čak ni za tu planiranu inflaciju.
Zatim, šta nas još čeka? Očekuje nas podizanje cene lekova minimum za 20%, jer je neophodno da se prvo koriguje vrednost evra, jer imamo jedan nerealan kurs evra pri plaćanju lekova. Taj kurs je nastao u junu 2011. godine, kada je doneta ta odluke da se lekovi plaćaju po kursu od 99 dinara za evro, a danas je on 114, ako sam dobro pratila, mislim da je juče bio toliko.
Veledrogerije prilikom uvoza imaju gubitke preko 20% i upravo iz te činjenice kurs je potpuno nerealan. Predstavnici i domaćih i stranih veledrogerija su upozorili već Vladu da će u jednom trenutku prestati da isporučuju lekove i medicinsku opremu. Znači, ne samo lekove, nego i medicinsku opremu. Traže od Vlade da se taj kurs dovede na onaj nivo na koji je zaista i svuda moguće kupiti evro. Uz to, veledrogerije kažu da su one, kada su to isporučile, već platile carinu i već platile PDV, tako da je njihov trošak mnogo veći.
Naravno, da me ne razumete potpuno pogrešno, nisam ni zagovornik, ni lobista veledrogerija i apotekarskih ustanova, samo sam onaj ko hoće da upozori Vladu na ozbiljnost toga, jer posledice će snositi građani. Oni su pacijenti, oni koriste usluge. Ako lekovi poskupe, to će se, naravno, svakom od građana Srbije videti kada
bude morao da kupi lek.
Takođe, ono što sam zapazila, recimo, za materijal za dijalizu ne postoji uopšte povećanje, povećanje je nula. Čak ni ta inflacija od 11% nije zagarantovana. Dobro, nije uzeto u obzir i nisu povećani izdaci materijala za dijalizu. To je ono najživotnije, jedan veliki broj građana traži ove usluge. Postavljam pitanje – da li je moguće da o tome ne vodimo računa?
Zatim, jedna trećina lekova koji su u upotrebi su iz uvoza, dve trećine su domaći lekovi, ali sa vrlo visokim procentom uvozne komponente, negde od 30 do 50%. To će takođe uricati na poskupljenje lekova. Znači, ovu oblast koja se zove poskupljenje lekova sam samo delimično dotakla. To su vrlo životna pitanja, a mi o njima treba da vodimo računa.
Zanimljiv je deo kada se formira cena lekova. Stvarno zvuči blesavo, najotvorenije reći, zato što u toj odluci nas upućuju, sve one koji su zainteresovani to da pročitaju, molim ih da pročitaju, jer nas tu Vlada donoseći tu odluku upućuje da pogledamo referentne zemlje, daje nam sajtove referentnih zemalja, a za Srbiju su to zemlje Slovenija, Hrvatska i Italija, pa sad imamo sajtove da pogledamo kolika je cena leka tamo. U odluci stavljati sajtove drugih referentnih zemalja za nas je stvarno malo čudno.
Zatim, iz budžeta zavoda vidimo da duguju 17 milijardi i da imaju sredstva samo do juna. Šta je do kraja godine, šta će se dešavati do kraja godine? Na kraju, i Vladin budžet je u deficitu 130 do 140 milijardi u ovom trenutku. Zatim, troškovi ishrane. To su životna pitanja. Troškovi ishrane u budžetu zavoda se vide da su predviđena povećanja troškova za 5% u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu. To je u trenutku kada govorimo o toj projektovanoj inflaciji od 11%. Svi znamo, obilazili smo ako nismo bili korisnici, bar smo obilazili ljude u bolnicama i znamo kako se snalaze zdravstvene ustanove i kakav je jelovnik, koliko je kvalitetan, koliko je kalorijski, kolko je za dijetalne, prosto je pitanje šta će da jedu bolesnici, ako nismo našli za shodno da povećamo makar te troškove ishrane za onoliko koliko je projektovana inflacija. Ne treba ni da govorimo o kvalitetu hrane.
Zatim, energenti. Za energente je predviđeno povećanje od 7,04%, a kažem opet inflacija je 11%. Struja, prateći medije ministar energetike najavljuje poskupljenje od 20% u nekom trenutku koji može da bude i sutra. Gas je već poskupeo. Ovde nam je kada smo o tome govorili direktor Srbijagasa govorio da cena gasa ne može biti socijalna kategorija i to je jedna vrlo normalna reakcija nekog ko je istovremeno i direktor Srbijagasa i narodni poslanik, što je zakonski nemoguća kombinacija, ali u ovom slučaju je vrlo uspešna. Zaista, voditi računa o tome, kako će funkcionisati zdravstvene ustanove i povećati troškove energenata za 7,04% je neozbiljno.
U fondu nisu predviđena sredstva za plate 700 doktora medicine, četiri medicinske sestre i 280 zdravstvenih radnika. Nisu predviđena sredstva za plate za zamene onih lekara koji odlaze na specijalizaciju i supspecijalizaciju. To je cifra od 1,8 milijardi dinara i to je sve na osnovu ugovora koje je potpisalo Ministarstvo zdravlja Ugovor o naučnoj podršci zdravstvenih radnika.
Danas je činjenica da zdravstvene ustanove umesto da plaćaju lekove i da plaćaju medicinsku opremu, plaćaju 13.600 zaposlenih lekara više sa kojim ugovore su sklopili mimo RZZO.
Iz svega ovoga što sam rekla može da dovede samo do jednog zaključka, a to je vrlo jednostavno. Znači, kašnjenje sa plaćanjem i izmirenjem dugova će se nastaviti i bivaće iz meseca u mesec sve veće, jer je zakonom kojim smo dug od 13 milijardi pretvorili u javni dug pretpostavljam biti samo prvi od sličnih na tu temu. Očigledno je da će se ovde pojavljivati veliki novi dug. Taj dug, kako ga je moguće vratiti, ako se opet ne pretvori u javni dug, opet na leđa građana Srbije.
Gospođo ministre, moram da upozorim, mi smo u prošlom paketu zakona doneli, bio je i Zakon o rokovima plaćanja. Taj zakon je sasvim u redu sa svih gledišta pre svega privrednika, ali moram da vas upozorim da je plaćanje prema ovom javnom dugu potpuno drugačije. Pa se pitam, da li je moguće da ćemo mi zdravstvene ustanove, taj lanac u vraćanju tog duga izuzeti, dakle primena zakona se neće odnositi na zdravstvo, ili je nešto drugo po sredi. Molim vas da prosto proverite koliko su ova dva zakona potpuno suprotna.
Moram da prokomentarišem još jednu činjenicu koja je očigledno problem i zbog čega je zdravstvo u ovakvom stanju. Fond je banka zdravstva, to je jedini realni izvor finansiranja za zdravstvo i prirodno je da kada je on u ovakvom stanju da je cela piramida koja se na njega oslanja došla u ovo stanje, znači, da se skoro srušila.
Prema podacima poreske uprave poslodavci, preduzetnici, poljoprivrednici trenutno duguju više od 139 milijardi za zdravstvene doprinose. Otprilike 55.0000 poslodavaca ne uplaćuje doprinose za svoje zaposlene za zdravstveno osiguranje, ne uplaćuju uopšte ili u tom plaćanju užasno kasne. Tih 139 milijardi je veliki novac koji nedostaje i koji je očigledno potreban da bi zdravstveni sistem mogao da funkcioniše.
Republički fond je planirao da će u 2012. godini za rad zdravstvenih ustanova i lečenje, a lečenje je za 6,9 miliona stanovnika imati na raspolaganju oko 206 milijardi dinara. Od toga je 143,6 trebalo da bude prihod od doprinosa. Ako od tih 143 milijarde nije uplaćeno 139 milijardi onda možete da zamislite kako treba da funkcioniše Fond. Što je još crnje, od ukupnog duga Fondu na osnovu doprinosa, 30 milijardi dinara uopšte neće moći biti uplaćeno, znaće neće moći da se naplati, zbog toga što su mnoga preduzeća otišla u stečaj, što su izbrisana iz privrednih registara, što su likvidirana i to je dalje problem zato što ta sredstva treba da pripadnu Fondu.
U Srbiji se zdravstveni doprinos prikuplja po stopi od 13,6% na primanja, ali čak i kada bi svih 1,7 miliona zaposlenih i svih 1,6 miliona penzionera uplatili doprinose, a kažem da ne uplaćuje više od 55.000, znači kada bi se ti doprinosi redovno uplaćivali to ne bi bilo dovoljno za lečenje svih 6,7 miliona stanovnika koliko se leči iz Fonda, jer se uz ove koji plaćaju zdravstveno osiguranje leče i članovi njihovih porodica. Uz to se još leči i 1,25 miliona ljudi bez prihoda za čije lečenje Vlada, država izdvaja po pet evra. Volela bih da je ministar zdravlja ovde da i ovo prokomentarišemo. I sada umesto da se kažnjavaju poslodavci, mi smo donosili ovde nekoliko zakona gde je vrlo jednostavno moguće utvrditi ko plaća doprinose, a ko ne plaća, ali umesto da država sada sankcioniše one poslodavce koji ne plaćaju doprinose za svoje zaposlene, država se pojavljuje kao i ona koja sama duguje.
Od 2010. godine Vlada je po zakonu bila dužna da za osiguranje nezaposlenih, izbeglih i raseljenih lica, to je otprilike 1,25 miliona ljudi uplati RFZO 52 milijarde dinara, a uplatila je 1,6 milijardi i u budžetu za 2013. godinu nije predvidela sredstva da ovaj svoj dug namiri.
Ne znam da li sam bila dovoljno ubedljiva koliko je ovo životno važno za građane Srbije, mislim da jesam jer su ovo brojevi, a kad brojevi govore, bogovi ćute, tako kažu Grci. Ono što bih htela da kažem jeste da mi kao država i vi kao Vlada morate da budete mnogo ozbiljniji kada se donose zakoni. Prvo se sudaraju zakoni jedan sa drugim, ovde se oko naplate i oko rokova naplate i to su direktno dva suprotstavljena zakona, a zatim se traži od građana Srbije da preuzmu odgovornost za sve ono što Vlada nije u stanju spremna da sprovede ili je loše planirala.
Mislim da čak i nešto što je, hajde da kažem neuobičajeno, da na kraju 2012. godine govorimo o izmenama i dopunama zakona za 2012. umesto da idemo sa pričom sa 2013. godinom, mislim da ni ovo neće popraviti stvar i da kao i prošli put kada smo o tome govorili morate ući u dublji zakon koji se zove – reforma zdravstva. Očigledno je sistem sklon padu, ne sklon padu, nego gotovo i građani Srbije imaju pravo da budu lečeni, da u bolnici bude toplo, da imaju lekove koje mogu da nabave i da se prehrane za to vreme koje provedu u bolnici. Hvala vam.