Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov. Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, poštovana ministarka, kada vladajuća većina u ovom parlamentu objedini raspravu o sedam zakona koji međusobno nisu povezani, mi poslanici iz opozicije pitamo se zbog čega je to tako? Kada nam Vlada Republike Srbije stalno daje zakone po hitnom postupku, to ukazuje na njenu neozbiljnost.
Mogu da shvatim da danas imamo ovu objedinjenu raspravu samo iz jednog razloga, jer Razvojni fond Vojvodine nema nikakve veze sa Zakonom o energetici, iz razloga da građani ne budu imali dovoljno vremena da saznaju da ih ova vlada danas zadužuje za 225 miliona evra ili 30 evra svakog stanovnika ove zemlje.
Na prethodnoj sednici ta ista vlada i ova skupština zadužila je građane za "Kolubaru". Tada smo imali prilike da čujemo da struja neće poskupeti. Danas znamo da hoće, kao i gas.
Od ovih 225 miliona evra, 200 miliona evra daje se "Srbijagasu", od čega 170 miliona za tekuću likvidnost.
Ukoliko znamo da mnogo građana u našoj zemlji boluje od srca i ukoliko znamo da su veliki redovi, gde građani čekaju na pregled ili na operaciju, onda treba da znamo da je za tih 170 miliona evra bilo moguće izgraditi 100 klinika koje su potrebne građanima za lečenje tih bolesti. Time bismo rešili problem sa kardio-vaskularnim bolestima. Na ovaj način niti ćemo rešiti taj problem, niti ćemo rešiti problem propale firme "Srbijagas".
Liberalno demokratska partija godinama unazad upozorava prethodnu Vladu i ovu Vladu sada, da "Srbijagas", JAT i "Galenika", loše posluju. Nikada nismo naišli na razumevanje, da tim firmama ne treba davati garancije. Iako je predizborno obećanje najveće stranke, koja čini stožer Vlade, nove Vlade, bilo da neće zaduživati dodatno građane vidimo da to nije tako.
Nezavisni ekonomisti kažu da smo na rubu i na granici da bankrotiramo. Nezavisni ekonomisti kažu da smo i jedan korak od toga da se u Srbiji desi Grčki scenario i da je zaista ne potrebno više zaduživati ovu zemlju. Tačno je da je Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu predviđeno izdavanje garancija, ali to ne znači da garancije moraju da se daju.
Mi smo danas u prepodnevnoj raspravi i u ponedeljak govorili o Zakonu o javnim nabavkama, o zakonu koji treba da spreči dalju korupciju u našoj zemlji. Liberalno demokratska partija govorila je da ne veruje da će taj zakon imati efekat, kako se predstavlja u javnosti, baš iz razloga što taj zakon neće biti mnogo često sproveden. Danas imamo prilike da vidimo da smo bili upravu.
Četiri zakona nam dajete. Samo je "Galenika" raspisala javnu nabavku za nabavku finansijskih usluga. Zar vas nije sramota, da Vlada Republike Srbije, ovom parlamentu, kada je na dnevnom redu novi zakon o javnim nabavkama, dostavlja da damo garancije za kredite za koje nije sprovedena javna nabavka? Pa da li je 200 miliona evra malo, ili je to bezznačajna sitnica, da se za takve kredite ne sprovodi javna nabavka? Zato imamo između ostalog i te kamatne stope od 7 do 9%. Imamo kamate kakve imaju najugroženije zemlje u svetu, zemlje sa velikim finansijskim problemima.
Ako je država u poslednje četiri godine već dala garancije, 530 miliona evra za "Srbijagas", zašto ih dajemo onda danas? Zašto dajemo garancije toj firmi ukoliko Mlađan Dinkić kaže da je "Srbijagas" zadužen za milijardu evra? Zašto gospođo ministarka kažete ovo, a vi ste odgovorni za "Srbijagas" kao ministar energetike, osim direktora…
(Predsednik: Vreme.)
Samo da završim rečenicu. Kada ste rekli da ta firma jako loš posluje, to je vaša izjava za medije, i odakle imate moralno odgovornost, imate li je da glasate za direktora pre stupanja na snagu Zakona o javnim preduzećima za koga ste nekoliko dana pre toga rekli da je upropastio firmu?

Narodni Poslanik Sanda Rašković Ilić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče, gospođo ministarka, gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine.

Već sam govorila o energetskom sporazumu između Srbije i Italije, pre neka dva meseca i tada sam ovaj sporazum ocenila kao neokolonijani sporazum. Ocenila sam ga tako, zato što je u njemu predviđeno da Srbija daje svoje glavne resurse u hidropotencijalima i vetropotencijalima, uglavnom firmama iz Republike Italije, koja na taj način ispunjavaju onaj cilj 2020. godine, odnosno jednu trećinu električne energije koja će biti zelena energija, ali pošto se Srbija obavezala na isti način tada ostaje na nama da mi proizvodimo iz mnogo skupljih izvora energije ovih 30% zelene energije.

Pored toga, mi smo se ovim sporazumom obavezali da kompletno o svom trošku napravimo prenosni sistem za izvoz električne energije, što se može meriti stotinama miliona evra, a ova prava stvar, odnosno ova proizvodnja, recimo iz geotermalnih izvora, ili iz biomase, bi dostizalo negde oko milijardu evra.

Pošto nisam iz sveta energetike, kada sam pročitala ovaj sporazum, odmah sam otišla na vaš "blog", gospođo ministarka. To je "blog" koji je bio na B92 još od 30. maja 2010. godine, kada ste procenili neke od ovih sporazuma, rekavši za Italiju i njenu kompaniju da je to posao veka, ali da je za Srbiju to nakaradan posao. Gde je tu državni interes građana, potrošača Srbije kada je ministar potpisivao ovakav sporazum? Italijanska kompanija će zaposliti nešto malo srpske snage, a Srbija će energiju koja joj je preko potrebna, morati da uvozi po skupoj ceni.

To ima dosta kritika i na ove kompanije italijanske koje su dobile posao. U međuvremenu se podigla prava bura i u italijanskoj javnosti, tako da je na italijanskoj televiziji RAI 3 bila emisija o energetskom investiranju Italije, odnosno njenih firmi koje su tu ocenjene kao kontraverzne firme u države sa druge strane Jadranskog mora, koje su tu ocenjene, više manje, kao "banana" države, više Crna Gora, a mi manje, ali ipak mi smo tu dobili svoje. Tako da se ispostavilo da tu Italija ulaže velike pare, ali da italijanski obveznici nemaju mnogo od toga, ni sreće ni koristi, nego da od toga ima koristi samo jedna mali broj ljudi koji je vezan za te firme.

U međuvremenu sam dobila informaciju da je na tržištu električne energije iz obnovljivih izvora se desio jedan pad cena, drastičan pad cena. U tom smislu sam razumela da ste vi u stvari ovaj sporazum, nakon dosta iščekivanja, odugovlačenja, kritika koje ste i sami svojevremeno dali, naravno tada vam je bila drugačija pozicija i potpuno vas razumem, jer znam šta je biti u poziciji opozicije ili u poziciji vlasti, pa sam mislila da ste možda promislili da bi sada bio trenutak jer je ovo momenat kada je to za Srbiju lukrativ.

Međutim, takođe sam čula da italijanska strana nije baš oduševljena što treba da ulaže pare i da uđe u ovaj posao sa Srbijom. Verujte mi, "bona fide", znači u najboljoj nameri, ima jedna predlog da se malo zastane sa ratifikacijom ovog sporazuma, u tom smislu da prvo porazgovaramo sami sa sobom, međusobno da li se nama ovakav sporazum isplati, da li je ovo prava investicija za državu Srbiju, možemo li mi svoje hidropotencijale finansirati sami i na drugačiji način.

Sem toga, ukoliko i napravimo ovaj sporazum, ako ga ratifikujemo, a italijanska strana ne bude zadovoljna ona može, pošto mi nemamo komisiju za koncesije i nemamo način da obavežemo potencijalne investitore, odnosno konkretne investitore, da uđu i da naprave od početka do kraja, da završe sve svoje investicije, na Ibru i na Drini, i na drugim mestima, ulazimo u jedan rizik da oni to sada prihvate, nešto od toga urade, međutim nešto ne urade, a nama ti naši resursi ostaju neiskorišćeni. Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima ministar Mihajlović.

Zahvaljujem.       
Vezano za taj prenos koji ste pomenuli, kabl za prenos nije nešto što će finansirati Srbija, nego to finansira isključivo italijanska strana. Vrednost tog kabla je negde oko 800 miliona evra. Prosto da to pojasnim. Ono što sam rekla kao pozitivno iz ovog sporazuma jeste da je otkupna cena, da ponovim, 155 evra po megavat času, što zaista nije malo i pri tome to je tačno uvršćeno kao garancija, odnosno kao obaveza da će to sigurno biti 155 evra po megavat času.
Drugo ne bih komentarisala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovana gospođo ministar, poštovani gospodine Pastor, uvažene kolege i koleginice, unapred ću da se izvinim, zaista mi je vrlo teško da posle trinaest sati intenzivnog rada ovde budem koncentrisana i da mogu da izložim ovo što sam spremila i o čemu sam želela da govorim.
Vrlo je komplikovano i sa te strane, što smo u ovom paketu, ako mogu tako da kažem, ali jeste jer svačega ima u ovom paketu, nekako smo došli u poziciju da sada izdvajamo posebne delove tog paketa, ako želimo o tome da govorimo, a da ove druge smatramo manje važnim.
Kao nekog ko je predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, upravo želim da govorim u ovom delu od četiri predloga zakona koji se odnose na energetiku. Moram sa žaljenjem da konstatujem, da kada god govorimo o energetici počnemo sa rečenicom – Srbija zaista ima velike energetske potencijale koji mogu da utiču na njen razvoj i na toj konstataciji se sve završi. Nažalost, gledajući energetski, daleko smo od toga što imamo kao potencijal.
Kada je reč o ekološkom aspektu energetike, moram da kažem da Srbija, uostalom, kao i sve zemlje u regionu, naravno, isključujem Hrvatsku, ona tu malo više radi od nas, prilično kaska za evropskim standardima, ali je dobra stvar u tome što i Srbija, kao i jedan najveći broj zemalja Evrope, se obavezala prema međunarodnim ugovorima, da u Srbiji 27% energije dobijamo iz obnovljivih izvora energije, što jeste skuplja varijanta u početku, ali je jako dobra varijanta za Srbiju.
Moram da konstatujem, počev od ove činjenice koju sam rekla, da je u Srbiji energetika najveći zagađivač, ali je, opet, ovo što sam malopre rekla, dobra stvar i sa te strane zaista mogu da pozdravim priču o zelenoj energiji.
Prema važećoj Strategiji energetskog sektora Srbije do 2015. godine, energetski potencijal obnovljivih izvora je procenjen na više od 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, od čega od 2,7 do 3,2 miliona otpada, praktično, na bio masu, 0,6 miliona tona je hidropotencijal, 0,2 miliona tona su geotermalni izvori, 0,2 miliona tona je energija vetra i 0,6 miliona tona je energija Sunca.
Takođe, moram da konstatujem nešto, zašto ove stvari izvlačim? Zato što mi je važno da govorimo o tome kakav potencijal imamo i zbog čega je važno da prepoznamo taj potencijal kao našu šansu za razvoj i da konačno počnemo da ulažemo u taj potencijal. Do sada smo u energetiku zaista ulagali minorno. Ako kažem 500 miliona evra, to jeste velika cifra ali ona je minorna, za ono što je potreba Srbiji u ovom sektoru da se uloži.
Moram da kažem da u vreme kada je strategija pravljena nisu rađena istraživanja. To je opet onaj minus o kojem govorim kada govorim o onome što imamo a šta ne prepoznajemo. Nisu rađena istraživanja da vidimo kakve kapacitete imamo u energiji vetra i energiji Sunca, pa su ovi rezultati ovde koje sam iznela neznatni u odnosu na ono što imamo. U međuvremenu je urađeno istraživanje, pa očekujem da će se u nekom vremenu ti podaci pojaviti kao vrlo važni, da će oni promeniti sliku energije ovih izvora.
Treba napomenuti i činjenicu da se Srbija nalazi u vrhu evropskih zemalja po količini raspoložive neiskorišćene biomase. Nažalost, ona je najskuplji izvor obnovljive energije i Srbija, nekako, do sada, uglavnom, koristi biogas i biomasu samo kao toplotnu energiju. Ona jeste naš potencijal i treba videti način da se taj potencijal konačno uposli. On bi tako mogao da uštedi više od 60 miliona evra godišnje, što nije zanemarljiva cifra i o tome treba razmišljati.
Pominjemo taj hidropotencijal i on je procenjen na 17 teravat sati, njegova iskorišćenost je između 60% i 70%. To znači da imamo prostora da koristimo i zato ovo što je govorila moja koleginica, Sanda Rašković Ivić, i ja ponavljam, vrlo je važno. Ovaj ugovor sa Italijom koji je u tom delu, a moram da napomenem još jednu činjenicu, hidropotencijal je najjeftiniji izvor obnovljive energije i zato je on onaj koji privlači pažnju investitora sa strane, njima on popunjava tu kvotu do 30%, a sa druge strane, to je najjeftinije, ali otvara i onaj prostor Srbiji. Srbija onda mora do 27% da ulaže iz nekih drugih izvora, koji su, takođe, skuplji.
Neću govoriti o tome koliko je problema prethodni Zakon o energetici doneo. Drago mi je da ste ušli u ove promene. Očekivala sam da će promene biti u nekim drugim delovima. Činjenica je da ste se bazirali samo na ovih nekoliko elementarnih stvari koje se tiču dozvola. Neka se završi na dozvolama, jer gubim koncentraciju.
Moram da kažem nekoliko naših ključnih zamerki. Zaista imate retroaktivnost zakona. U članu 10. se pojavljuje ta retroaktivnost. Pravnici tumače da je ovo retroaktivno. Ne može se to dozvoliti, jer ako želimo da budemo neko ko hoće da investitorima ponudi neke uslove koji su stalni i konstantni, ne možemo da ih menjamo u toku same procedure.
U članovima 6. i 7. izostavljate rokove. Računala sam, a i u obrazloženju pišete da želite da ubrzate procedure i skidate sa 27 nekih procedura na pet. To pokazuje vašu nameru, ali onda morate i rokove koje postavljate pred ministarstva i našu birokratiju, birokratski sistem, da date neke rokove u kojima oni moraju da se kreću.
Član 34. i 34a su zaista problematični. Za lokacijske dozvole je zaista potrebno da investitor obiđe mnogo institucija koje očigledno imaju vrlo dugačke procedure. Recimo, kod vetroparkova, za građevinsku dozvolu vam treba četiri godine. To je jedna od smetnji zbog čega ljudi nisu ulazili u ove investicije.
Moram još nešto da kažem. Podzakonska akta su isto problem u ovim oblastima i u ovim zakonima, jednostavno, nedostaju. Opet pominjem ove vetroparkove, nedostajala su podzakonska akta.
Konstatovali ste da ste doneli Akcioni plan za obnovljive izvore energije i to je dobro, to je nedostajalo i to je bilo vrlo važno kada su u pitanju ovi obnovljivi izvori energije. Na kraju krajeva, to je bila naša obaveza, u skladu sa onim što su pred nas postavila energetska zajednica. Ona pokazuje kakvu budućnost Srbija planira za sebe kada su u pitanju obnovljivi izvori energije i to je u redu.
Vidim da mi je ostalo još nešto malo minuta, pa da ih iskoristim. Vratiću se na ugovor sa Italijom, jer sam mislila da ću ostati na nekim drugim stvarima mnogo duže. Stoji sve ono što je konstatovala moja koleginica iz poslaničke grupe, ali oko ovog ugovora se mnogo štošta sporadično pojavljivalo u javnosti, jer je nekako ceo ugovor ostao vrlo tajanstven i rađen je mimo očiju javnosti. Isto tako sam, kada ste poslednji put povukli ovo sa dnevnog reda, očekivala da ćete nešto uraditi na ovom delu, da ćete ponovo pregovarati, da će se nešto menjati u ugovoru.
Iz onog što sam čitala kada ste govorili dok ste bili u opoziciji, bilo je jasno da i vi i mi iz DSS mislimo isto o ovome. Srbija nema neku naročitu veliku korist, zaista nema. Ako se izuzme cena koja je tog momenta bila veća, ali cena obnovljivih izvora pada, energija iz obnovljivih izvora pada, to što ćemo, recimo, imati da neka srpska firma radi nešto kao podizvođač, ili na nekom sličnom mestu, nećemo dobiti mnogo. Kako bih rekla, od velikog kolača, Srbija će dobiti mrvice, a izgubiće mnogo toga i nisam sigurna da li je trebalo ovaj ugovor uopšte pustiti na dnevni red. Mislim da je bilo pametno zastati.
U medijima smo videli da ni Italija nije zadovoljna ovim ugovorom. To nekako tumačim da jedni i drugi koji nismo zadovoljni ugovorom, onda treba da taj ugovor otvorimo i da o njemu razgovaramo.
O tome kakvu vrstu ponovo pomoći u velikim količinama novca, tonama novca, kako bih rekla, dajemo "Srbijagasu", mislim da me je sramota više o tome da govorim. Mislim da je o tome toliko puno rečeno i da je sramota da ovog trenutka, pred Novu godinu kada ljudi krpe kraj s krajem, mi više pomažemo onima koji su pomagali kulturno umetničke događaje, druge vrste događaja. Znači, oni imaju novca da ga ulažu na neka druga mesta, a građani Srbije treba da pune džepove te firme. Toliko. Hvala.

Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem se na svemu što ste rekli vezano za energetiku Srbije, ona jeste potencijal. Nažalost, nije dovoljno iskorišćena i nadamo da ćemo sa ovim izmenama i dopunama Zakona ubrzati neke stvari.
Ono gde ste potpuno u pravu i gde smo i mi videli da je moguće iskoristiti još više obnovljivih izvora energije, to jeste biomasa kojom smo prebogati. Ono što je plan Ministarstva, što sam već nekoliko puta najavljivala, to je da, počev od naših toplana koje će početi da koriste biomasu kao ulazno gorivo, ne samo za proizvodnju toplotne energije, nego upravo za kogeneraciju, dakle, za proizvodnju i toplotne i električne energije, i tako budu energetski efikasne preko 80%.
Sada su one efikasne 30%. Znači, sve ostalo nestaje i baca se. Dakle, naš plan jeste da biomasa u tom smeru bude korišćena.
Kada pominjete Strategiju razvoja energetike, trenutno je u izradi nova Strategija razvoja energetike. Ona će biti predstavljena u parlamentu, pa ćete videti ozbiljne novine. Potpuno se slažem za mnoge podzakonske akte koji nisu bili gotovi. Oni su čak, prema našim obavezama, trebali da budu završeni pre godinu dana, ali ih prethodna Vlada nije završila, pa smo mi sada u toj obavezi i to radimo. Ti podzakonski akti će biti gotovi u prvom kvartalu 2013. godine.
Kada pominjete italijanski sporazum, ono što jeste važno, a to je da je taj italijanski sporazuma ratifikovan u italijanskom parlamentu i da je kao takav došao kod nas. Dakle, mi ga jesmo nasledili, on je već bio ratifikovan i nisu neke veće i suštinske izmene da budu, imajući u vidu sve ono što vi sada govorite.
Za sekund samo da se vratim na izmene i dopune Zakona o energetici. Pomenuli ste rokove. Potpuno ste u pravu. Na kraju krajeva, usvojili smo te amandmane koje ste dali i to ćemo u danima za amandmane govoriti. Hvala.