Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Uredu. Kada ste se već dotakli priče oko putarskih preduzeća i održavanja puteva, pa pročitajte samo malo novine nekih desetak dana unazad. Ko je kupovao ta preduzeća? Koga je štitio dok je kupovao ta javna preduzeća, putarska preduzeća? Šta se dešavalo sa tim putarskim preduzećima desetak godina unazad? Da li više postoje? Šta je sa njihovom mehanizacijom? Šta je sa njihovom opremom? Šta je sa raskinutim ugovorima između lica koje je izvršilo privatizaciju i države? Gde su krediti dok je taj  koji je vršio privatizaciju zaduživao ta preduzeća, a onda ih vratio zadužene državi? Da li treba da spomenem ime i prezime? Reći ću, nije problem. Gospodin Mišković.
To je tek početak onoga što će se sve otkriti i šta se sve dešavalo. Stvarali smo jednog monopolistu na tržištu. To je bilo za vreme vlasti DS. U tome nije učestvovala SNS. Kada postavljate ta pitanja, razmislite kakav će odgovor da bude.
Ovo što se tiče stručnosti i životnih pitanja, možemo i tu priču da otvorimo, ali ipak ne bih da kršim Poslovnik.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Siniša Lazić, replika. Izvolite.

Potpuno sam jasno rekao da treba da utvrdimo da li je u Srbiji bio proces privatizacije ili se u Srbiji kupovalo pravo na posao. Znači, bio sam potpuno jasan i vrlo egzaktan, po pitanju toga.
Što se tiče seta zakona, ovog seta koji je pre neki dan donet iz oblasti ekonomije, koji se danas treba da donesemo, a to je zakon o javnim nabavkama. Predlažem da ministar Dinkić, pošto je dao toliko dobrih zakonskih rešenja, neka preuzme neku od nacionalnih kompanija i neka primenjivost i održivost svega toga sprovede na terenu. Neka pređe iz domena ekonomske teorije u realan život. Ukoliko uspe, "Sartid", "Galenika", "JAT", bilo koja kompanija, sprovedite to. Evo, neka ministarka energetike ode u EPS i neka dokaže da je sve to što donosite ovde, neka finansijski rezultat, bilans, pokaže da je to primenljivo, da je to održivo. To će biti dobro za celokupnu naciju. To nema veze sa nekim drugim stvarima, nego iz domena teorije da pređemo u praksu.
Cela ova diskusija je na bazi toga. Pređite na teren. Uradite to. Preuzmite neku kompaniju. Nemojte 20 godina da budete izdržavano lice, činovnik u Vladi Republike Srbije. Neka neko iz Vlade uzme taj sistem i neka dokaže da je to održivo i neka pokaže kako je set zakona, i o javnim nabavkama, i set ekonomskih zakona, i set poreskih zakona, primenjiv i neka kaže – evo, napravio sam uspešnu
kompaniju i nešto je iza mene ostalo. Neko uređuje sistem, a nije imao susreta sa realnim životom. O tome vam pričam. Ništa drugo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Da li vi to branite Miškovića? On je 20 i kusur godina u privredi. Mislite li da je baš toliko sposoban da je sve to zaradio u skladu sa zakonom? Hoćemo li da pričamo o elektroprivredi? Nelikvidnost je 45 milijardi dinara. Toliko su vam dobri bili stručnjaci koji su vodili elektroprivredu.
Ovamo ste napadali čoveka što je prihvatio da vodi jedno preduzeće koje je do guše u problemima, koji hoće da se bori da reši probleme, napadate ga da vrši zloupotrebu, a on nije uzrokovao probleme u tom preduzeću. Nemojte tako.
Nije ovaj zakon pisao neko ko se nikad nije bavio upravom, ko se nikad nije bavio zakonodavstvom, ko se u krajnjem slučaju nikad nije ni bavio ovim problemima o kojima pričate. Ovaj zakon je pravila jedna radna grupa gde su baš ljudi koji su toliko puta učestvovali u postupcima javnih nabavki, koji su signalizirali da Zakon o javnim nabavkama važeći nije dobar i preko tih njihovih primedbi to je pretočeno u ovaj zakon. Svakako mislim da je ovaj zakon korak napred ka uređenju sistema javnih nabavki i stavljanje pod kontrolu onih koji troše novac građana Srbije. Svakako dosta veći korak nego onaj Zakon o javnim nabavkama iz 2008. godine koji je doveo do svih ovih problema.
Zamislite sad kako to izgleda da neko dobije posao i da 25% od ugovorene cene, pre nego što počnu radovi aneksira ugovor, samo zato što je njegova ponuda za 2-3% bila niža od drugih, a onda je skuplji za 25% od svih drugih. To je vaš zakon dozvoljavao. Toga više nema. To je bila zloupotreba, zakonita zloupotreba, da stvar bude još gora.

Hvala.
Replika u ime poslaničke grupe, Branislav Mitrović. Izvolite.

Jedan prethodni govornik je naveo primer gospodina Dinkića, želevši da ukaže da ozbiljne državne odluke ne mogu donositi ljudi koji nisu u svojoj ranijoj profesionalnoj karijeri uradili nešto veliko, pametno i nešto što će ih preporučiti da takve odluke i donose. Apsolutno podržavam da je jako bitna praksa za sve one koji donose bitne odluke za državu, ali mislim da je loš primer. Poslanička grupa i stranka iz koje potiče jedan od prethodnih govornika su svojevremeno kritikovali priču oko "Fijata", pa danas vidimo da sledeće godine najveća uzdanica, izvoz na naše zemlje jeste upravo "Fijat".
Takođe, spomenuo bih i rezultate prilikom dovođenja "Jure", "Benetona" i sličnih kompanija. Pomenuo bih rezultate prilikom vođenja javnih finansija od 2003. do 2006. godine i svakako ono što očekujemo i gde će gospodin Dinkić i u narednom periodu pokazati svoje profesionalno znanje jeste upravo uvođenje reda u javne finansije, one iste katastrofalne javne finansije koje je zatekla ova vlada. Hvala.

Hvala.
Gospodine Laziću, mislim da je vreme da privodimo kraju. Izvolite. Ne do beskonačnosti.

Gospodine predsedavajući, vi niste ovde da procenjujete šta je vreme i za čega je vreme.
(Predsedavajući: Nemojte samnom da vodite raspravu, uzmite reč.)
Imam pravo na repliku ili nemam? Ako nemam, vi kažite da nemam.
(Predsedavajući: Repliku imate, izvolite.)
Zahvaljujem se na reči.
Žao mi je što je gospodin Arsić izašao napolje. Oko gospodina Miškovića ja nemam nikakav problem. Gospodin Mišković je državni projekat unazad 20 godina Republike Srbije, tako da starije kolege verovatno imaju mnogo više iskustva o tome i mogu da diskutuju o tome. Nisam ja adresa za tu priču.
Što se tiče gospodina Dinkića, sve ekonomske reforme, teorije, eksperimente koje je neko mogao da sprovede u ovoj zemlji, on je sprovodio 12 godina. Rezultati i posledice tih reformi su ono što mi danas imamo, na ovaj ili onaj način. Da li to vas opterećuje ili vas ne opterećuje, to već nije pitanje za mene, to je pitanje za društvo u kome mi živimo danas i kakav je naš životni standard. Jedini je on konstanta svih ekonomskih procesa koji su se dešavali u ovoj zemlji. To nemojte da vam smeta, to ne možete da branite. Da je radio nešto u životu, nije radio osim što se bavio teorijom. Zato i predlažem, prvi put ima šansu možda da primeni nešto u praksi, da sprovede u delo i da da primer privrednicima kako su te zakonske mere, te odluke efektivne, kako su dobre za ovo društvo i kako će naš životni standard da raste.