Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, žao mi je što je sad praktično u ovom ambijentu poslednja reč najveće poslaničke grupe po pitanju Predloga ovog zakona, ali jedan aspekt koji mislim da nijedan predstavnik predlagača nije dao je suštinski – šta nama donosi Predlog ovog zakona? Znači, za proglašavanje javnog interesa i pribavljanja sve dokumentacije za uspostavljanje ovakvog infrastrukturnog projekta.
Imali smo danas prezentaciju i gospodina Bajatovića i ministarstva o tome kakav je stav države o ovako važnim projektima koji su započeli u nekom svom prethodnom stanju. Prvi okvir je od 2008. godine, kada je potpisan prvi sporazum između Srbije i Rusije. Zatim, imali smo deo koji je definisan članom 194. Ustavom, koji se odnosi na rad uopšte projekata koji obuhvataju infrastrukturu i one koji obuhvataju deo koji se odnosi na javni interes države, kada su u pitanju ovakvi projekti.
Ono što je važno da se kaže, a to je da nadležnost više ministarstava je nad ovim projektom i to je sada u ovom trenutku Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine, Ministarstvo za prirodne resurse, rudarstvo i prostorno planiranje, ali i Ministarstvo za građevinu i urbanizam. Tako da, samim tim koliko je nadležnosti ovih ministarstava i koliko je oblasti obuhvaćeno, kao i Ministarstvo finansija naravno, bez kojih nijedan strateški projekat u ovoj državi ne može da se donese ukoliko nije obuhvaćeno budžetom Republike Srbije, pokazuje nam značaj ovog projekta.
Kada pričamo i infrastrukturnim projektima, imamo taj finansijski, odnosno ekonomski aspekt o kome smo dosta govorili i čuli, da je to 1,7 milijardi evra kao investicije, o mogućnosti projekcije prihoda na godišnjem nivou, pa čak do 500 miliona evra, ukoliko je taj deo tačno definisan ove cene naknade koja će biti tek predmet nekih budućih pregovora. Ono što je važno, a danas niko nije pomenuo, a to je taj društveni aspekt, odnosno društveni doprinos ovakvih infrastrukturnih projekata.
Kada govorimo uopšte o infrastrukturnim projektima, pre toga da bi uopšte počeli izgradnju ovako važnih energetskih objekata, onda se radi ta takozvana "predinvesticiona studija" ili studija po kojoj su već na neki način rusko-srpski partneri, odnosno zajedničko preduzeće već preduzelo te radnje i odradilo.
Kada pričamo o toj ceni koja je od strane nekih poslaničkih grupa uvek stavljena pod znak pitanja, ona se radi u početku kada je predinvesticiona studija kao jedna projekcija, kao jedna prognoza koliko to može da bude. S obzirom da imamo projekte koji počinju 2008. godine, pa dolaze 2013. godine, pa imamo projekciju da treba da se završi 2015. godine i da gasne stanice treba da budu sagrađene 2016. i 2017. godine, složićete se da to utiče na investicioni ambijent koji se menja. Na kraju krajeva, i ekonomska situacija na tržištu kapitala se menja i samim tim je i ova cena od dva do pet dolara, ne znam na hiljadu kubika, na sto kilometara, negde uvek u tom rasponu maksimalnog i minimalnog.
Šta je nama raditi? Ministar je jako dobro predložio da nama u stvari predstoje važni pregovori sa ruskim partnerom, odnosno da "Južni tok" kao zajedničko preduzeće tek treba da stane na noge, u smislu isplativosti ovog projekta. Ono što je društveni doprinos ovog projekta, to je da sama direktna investicija i podizanje tog nivoa ekonomskog rasta, koji je u stvari nama i najvažniji, jer kod nas u regionu znamo da ekonomski rast između do 1,5, ali u zemljama koje su bivše SFRJ, odnosno konkretno Rusija 5%, najinteresantnije je što će ova grana povući za sobom razvoj i onih neprofitabilnih delatnosti, znači, neproizvodnih subjekata u društvu.
To je nama najvažniji deo u ovom trenutku, jer smo mali, a to je obrazovanje. Znači, kontakt sa novim tehnologijama, učenje, međusobna razmena u tom tehničko-tehnološkom smislu, zatim unapređenje tog kompletnog obrazovnog sistema, kao i visoko obrazovnog, unapređenje zdravstvenog sistema i unapređenje, na kraju krajeva i razvoj kulture, jer negde kulture se stavlja na poslednje mesto, ali ona je rezultat ekonomskog rasta jedne zemlje.
Zbog čega sada ovo na kraju govorimo kao jedan od najvažnijih aspekata? Zbog toga što se malo priča kada su u pitanju investicije o tome da postoji taj takozvani društveni doprinos svakog infrastrukturnog projekta osim tog ekonomskog. Ekonomski je i najvažniji zbog toga što ide ukoliko imate porast investicija, smanjujete siromaštvo, imate povećan stepen standarda građana Srbije, ali imate i ovaj deo aspekta koji je i sam ministar naglasila, a to je stepen energetske sigurnosti, odnosno stepen bezbednosti u regionu.
Ovim projektom Srbija bi zaista imala jednu komparativnu prednost u odnosu na zemlje u regionu, misleći na bivše SFRJ, a mogla bi i da bude deo zajedničkog projekta one trase od koje se odstupilo 2010. godine, za vreme prošle Vlade, zbog čega ljudi južno od Niša negde i žale zašto taj deo trase i nije prošao. Verovatno će u budućim raspravama i biti to deo teme.
Interesantno je da se sada i taj deo trase, koji je možda u ovom trenutku zaobiđen, postao vrlo interesantan za neke druge investitore koji nisu vezani za rusku privredu nego, nasuprot tome, vezani za EU. Samim ovim projektom mi sebi otvaramo mnoge druge mogućnosti privredne, a i neke nove projekte u oblasti energetike za koje mislim da Srbija u ovom trenutku ima velike prednosti.
Na kraju bih rekla da postoji praktično jedan politički smisao, jedna poruka da Srbija može da sarađuje ne samo sa zemljama u regionu, nego može i da sarađuje sa velikim državama, sa velikim ekonomskim tržištima na način kao punopravni partneri samo ukoliko se pokaže kao ozbiljan partner u celom tom poslu.
Gospodin Bajatović je objasnio po kom principu praktično sve to funkcioniše, ali s obzirom da mnoge stvari još nisu definisane ovim ugovorima na nama je sada kao državi da se pokažemo najodgovornijim i da možda sve ono što je odnos 51:49 sa sistemom naplate naknada, sa sistemom kontrole posla koji su definisani ovim zakonskim predlozima, da za realizaciju ovog projekta Vlada će formirati jednu radnu grupu u kojoj će biti predstavnici ovih ministarstava u kojima će biti nadležnost, pokazuje da suštinski možemo dosta toga da vratimo u odnos 50:50. U smislu toga mislim da onda ukoliko se tu pokažemo kao ozbiljni partneri u pregovorima, onda možemo ozbiljno i da računamo na podršku velikih tržišta, odnosno velikih ekonomskih sila.
Rusija je svoj odnos sa EU definisala tako što je napravila partnerstvo sa najjačom, ekonomski najrazvijenijom državom EU, a to je Nemačka. Smatram da po tom principu Rusija ukoliko može da napravi dobre odnose u regionu, uopšte Balkana, samim tim neće imati problem ni Nemačka, odnosno ni sama EU, ni Rusija problem da može sa Srbijom da sarađuje na nekoj ravnopravnoj osnovi, a pogotovo kada je u pitanju cena gasa.
Na kraju treba reći da ovaj zakon otvara taj investicioni ambijent da se ta dosadašnja papirologija, o kojoj smo pričali da ide jako sporo, bude na najefikasniji način rešena. Ono što je najvažnije i ono na čemu je većina članica EU uvek insistirala to je da se pokaže da li je usklađena sa Sporazumom o stabilizaciji i pristupanju EU i pokazalo se zaista da je ovaj zakon u skladu sa tim. Smatramo da jednostavno na neki način mi smo ovde prevazišli te granice da se delimo da li će to biti energetska politika istoka ili zapada. Jednostavno smo po takvom geostrateškom položaju, država koja politički i ekonomski praktično sublimira sve interese, s jedne strane, u ekonomskom smislu, a u drugom smislu može da se nosi sa takvim izazovima koji su u vreme ekonomskih kriza zaista jedna velika briga svih onih koji učestvuju u takvom procesu.
Dobro je što je ovakav predlog zakona došao na dnevni red. Dobro je što se pokazalo da ministarstvo može da se nosi sa svim poslovima, s obzirom da ima jako puno nadležnosti na ovom projektu. Znači, ne samo u odnosu na Ministarstvo energetike, nego i na prirodne resurse i na građevinarstvo i urbanizam i na prostorno planiranje. Zbog tako rasutih nadležnosti, energetika je ustvari osnovni predlagač ovog zakona i treba da bude praktično nosilac ovakvih inicijativa koje će zaštititi javni interes, što ona i čini.
Na Odboru za privredi, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku dobili smo obećanje DS, koja je praktično i započela posao u prošlom sazivu kao vladajuća partija, da će glasati za Predlog ovog zakona, jer on praktično otvara mogućnosti da ovakav infrastrukturni projekat je u državnom interesu, podrži nezavisno od toga koja je sada politička stranka u poziciji ili opoziciji. Mi sa njima zbog toga zahvaljujemo i nadamo se da će i sledeće projekte koji su od državnog interesa na isti način posmatrati i podržavati. Zahvaljujem se.
