Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, otvaram Prvu svečanu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Ovu sednicu sazvao sam na osnovu člana 120. Poslovnika Narodne skupštine, prema kojem predsednik Narodne skupštine može povodom državnih praznika sazvati svečanu sednicu Narodne skupštine i pozvati predsednika Republike, predsednika Vlade, predstavnike drugih organa i organizacija iz zemlje i inostranstva da se obrate Narodnoj skupštini.
Povodom obeležavanja Sretenja – Dana državnosti Srbije, pozvao sam predsednika Republike, gospodina Tomislava Nikolića, da se obrati narodnim poslanicima.
Obaveštavam vas da sam, shodno članu 89. Poslovnika, pozvao da, pored predsednika Republike, sednici prisustvuju i: predsednik i članovi Vlade, Njegova svetost patrijarh srpski Irinej, časni oci, predstavnici verskih zajednica u Republici Srbiji, članovi diplomatskog kora, predstavnici državnih institucija i dobitnici odlikovanja Republike Srbije.
Čast mi je da u ime narodnih poslanika i u svoje ime pozdravim sve cenjene goste.
Predsedniče Republike, predsedniče Vlade, uvažene kolege narodni poslanici, članovi Vlade, Vaša svetosti, časni oci, predstavnici verskih zajednica u Republici Srbiji, ekselencije, dobitnici odlikovanja, predstavnici državnih institucija, dame i gospodo, dragi prijatelji, dobro došli na Svečanu akademiju Narodne skupštine Republike Srbije posvećene Sretenju – Danu državnosti Republike Srbije.
(Intoniranje Himne.)

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi gosti, obratiće nam se predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, vaša svetosti, časni oci, vaše ekselencije, dame i gospodo, na današnji dan pre 209 godina je podignut Prvi srpski ustanak, a pre 178 godina je donet Sretenjski ustav, prvi demokratski Ustav Srbije.
Uspesi u Prvom i Drugom srpskom ustanku u evropskoj istoriji, poznatim kao srpska revolucija, omogućili su da u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, budu postavljeni temelji moderne srpske nacije i države.
Sretenjski ustav je sadržao najsavremenija civilizacijska rešenja tog vremena. Njime je u Srbiji utemeljena demokratija i stvoren osnov za rešavanje važnih pitanja tadašnjeg srpskog društva, kao što su nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i ljudska prava.
Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje iz 1814. godine i 1830. godine i Belgijski ustav iz 1831. godine. Jedan je od prvih demokratskih ustava u Evropi i pokazuje kako je u Srbiji, čim su se stekli uslovi, stvarana organizovana država, zasnovana na osnovnim načelima pravde.
Ustav je usvojen na zasedanju Narodne skupštine, održanom 15. februara 1835. godine, na veliki hrišćanski praznik Sretenje. Skupština je zasedala u Porti pravoslavne crkve u Kragujevcu, tadašnji predstavnici Kneževine.
Ustavom je Miloš ograničio svoju vlast, rekavši: "Zaklinjem se svetom, jednoslušnom i nerazdjelnom trojicom, da ću Ustav Knjaževstva Serbije držati točno i sovstvjeno u cijelosti, i da ću svakog pridržavati da ga, takođe, u cijelosti drži, da ću braniti nepovredivost pravoslavne vostočne cerkve u Serbiji, da ću svim silama i sredstvima čuvati cijelost Serbije i opštenarodnu slobodu ličnosti i bezbijednosti imanja i prava svakog Srbina, a najposle da ću se svakojako starati da obezbijedim i uzvisim blagostojanije i svega naroda srpskoga voopšte i svakoga Srbina ponaosob, tako mi Bog pomogao."
Poseban odeljak Ustava je posvećen ličnim pravima građana, neprikosnovenosti lične slobode, nepovredivosti svojine, slobodi veroispovesti. Posebna pažnja je posvećena jednakosti i pravu na izbor življenja.
Ustav je sadržao i odredbe koje se odnose na određen broj procesnih prava, kao što su ne bis in idem, nullum crimen sine lege, pravo na žalbu višoj vlasti, zabrana retroaktivnosti zakona.
Ustav eksplicitno zabranjuje ropstvo, stipulišući: "Kako rob stupi na srpsku zemlju, otonoga časa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Srbiju, ili sam u nju pobegao".
Međutim, usvajanje Sretenjskog ustava nije naišlo na odobravanje u inostranstvu. Prigovoreno je kako je nezamislivo da Srbija ima Ustav kakav nema veći deo evropskih zemalja. Postavljalo se čak i pitanje šta će Srbiji ministarstva, a među njima i Ministarstvo inostranih dela i šta će Srbiji zastava? Bilo je, po njihovom mišljenju, revolucionarnih elemenata koji su došli pre svega iz Francuske. Zatraženo je suspendovanje Ustava. Obrazložen je zahtev jednostavnom sentencom – Ustav treba menjati jer je uneo francuski rasad u tursku šumu.
Knez Miloš je povukao objavljeni Ustav. Želeo je da samostalno vodi svoju državu. Ispunio je zahteve svog naroda, ali je morao da se pokori volji sila od kojih je zavisio. Zato je istorijski put srpske ustavnosti bio posut trnjem, pun uspona i padova, brisan vetrovima sa istoka i zapada. Na ustave Srbije, narodne ili oktroisane, savremene ili manje savremene, uticalo je istorijsko breme viševekovne zavisnosti od tuđe volje ili bolje reći samovolje.
Na našu pravnu tradiciju možemo da budemo ponosni, bez obzira na teške istorijske okolnosti. Od Dušanovog zakonika šest samostalnih ustava koje je Srbija imala kao Kneževina, a zatim kao Kraljevina, donetih 1135, 1138, 1869, 1888, 1901, 1903. godine do savremenih ustava i važećeg iz 2006. godine, Srbija ima svetlu tradiciju, koja nimalo ne zaostaje za onom u drugim evropskim zemljama. Tome su najviše doprineli naši običaji, koje su nam preci, nekada u pesmama, nekada u predanjima, prenosili sa generacije na generaciju, kao i univerzalne vrednosti koje su utkane u suštinu našeg bića.
Običaji su osnovni izvor svakog našeg propisa, zakona, ustava. Zato su kod nas neprikosnoveni poštenje, poštovanje drugih, patriotizam, slobodoumlje. Tako je u Srbiji vekovima bilo i biće.
Snaga ustava proizilazi iz spremnosti i odlučnosti svakog građanina da ga brani. Bez podrške građana ustavna prava bi bila zagarantovana samo na papiru kao spisak lepih želja, obavezanih rečima i delima velikih predaka, koji su u izuzetno teškim okolnostima uspevali da sačuvaju našu otadžbinu. I danas moramo da odbranimo Srbiju, lepu, demokratsku državu, satkanu od žrtava svih koji su pali braneći je, da sačuvamo Srbiju u okviru njenih granica.
Možda će sutra neke umne glave izvrgavati podsmehu ove moje reči. Napisaće i izreći da su žrtve iskušenja besmislene. Srbija je demokratska zemlja u kojoj je i to moguće. Voleo bih kada bi im uzor bili oni koji o svojoj državi pišu i govore, a žive u državama članicama EU, recimo.
Promenila se Srbija, dozvoljava svakome da glasno i nekažnjeno iskaže svaku svoju misao. Da je ovakva Srbija postojala ranije, ja nikada ne bih zbog izgovorenih reči bio u zatvoru. Da je ovakva Srbija postojala ranije, mnogi bi odavno bili u zatvoru zbog izvršenih krivičnih dela. Ali, i posle najtamnijih noći sviće jutro. Izborili smo se za demokratiju, borimo se protiv kriminala, borimo se da zaposlimo Srbiju, pregovaramo sa privremenim institucijama u Prištini i sa pravom očekujemo datum za pregovore sa EU.
Ne smemo da gubimo nadu i nećemo da prekinemo pravedne napore za očuvanje naše teritorije i identiteta našeg srca i duše, Kosova i Metohije. I danas su aktuelne reči Knjaza Miloša i svih koji su pre nas stvarali Srbiju kao državu u kojoj se živi na osnovu demokratskog Ustava. Zato vam kažem da sam izabran da branim Srbiju, pridržavajući se tačno i savesno Ustava Republike Srbije. Ne postoji niko drugi koga bih slušao. Očekujem da i vi, izabrani predstavnici građana, sve svoje napore usmerite ka zajedničkom cilju – očuvanju našeg bića u našoj zemlji, ponosnoj Srbiji.
Svim građanima Srbije čestitam Dan državnosti. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem se predsedniku Tomislavu Nikoliću.
Povodom Dana državnosti, predsednik Republike gospodin Tomislav Nikolić odlikovao je zaslužne pojedince i institucije.
Molim predsednika Komisije za odlikovanja prof. dr Olivera Antića da pročita ukaze, a predsednika Republike da uručuje odlikovanja.

Poštovani, dozvolite da u nekoliko reči obrazložim ukaze kojima je predsednik Republike Srbije gospodin Tomislav Nikolić dodelio svako konkretno odlikovanje.
Osnovna škola "Lazar Savatić" predstavlja primer obrazovne institucije koja u svom radu, a naročito u kulturnim aktivnostima spaja tradicionalno i savremeno. Osnovna škola "Lazar Savatić" iz Zemuna odlikovana je srebrnom medaljom za naročite zasluge u prosvetnoj delatnosti, a povodom 50 godina rada.
Molim direktora škole gospodina Iliju Jovičića da primi odlikovanje u ime učenika i profesora škole "Lazar Savatić".
Prvo beogradsko pevačko društvo osnovano je pre 160 godina, 14. januara 1853. godine. Od pevačkog društva koje je osnovala grupa građana, hor je vremenom prerastao u istinsku nacionalnu instituciju koja čuva i nastavlja srpsku muzičku i duhovnu tradiciju. Repertoar hora neguje svetovnu i duhovnu muziku, kako u izvođačkom, tako i u kompozitorskom smislu. Na svetskim gostovanjima programska orijentacija se odnosila na srpsko nacionalno blago i slovensko muzičko stvaralaštvo.
Sa Stevanom Mokranjcem društvo je pevalo na proslavi 900 godina pravoslavlja u Rusiji, a kao jedan, i to jedini gostujući hor po pozivu ruske crkve pevaće i na proslavi hiljadu godina pravoslavlja. Za negovanje i promovisanje srpske muzičke umetnosti i tradicije, a povodom 160 godina rada, Prvo beogradsko pevačko društvo odlikovano je zlatnom medaljom za zasluge.
Molim protojereja stavrofora Petra Lukića, starešinu Saborne crkve u Beogradu i predsednika Prvog beogradskog društva da primi odlikovanje.
Pilot Goran Savić, uspeo je nadljudskim naporima da prizemni letelicu na bezbedno mesto, i to u naselju, i time sačuva živote građana i materijalna dobra.
Pilot Goran Savić poginuo je 26. septembra prilikom pada školskog aviona kojim je upravljao.
Major Goran Savić, posthumno je odlikovan zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić", za ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva.
Molim suprugu, gospođu Gordanu Savić da primi odlikovanje.
Tomislav Bećaglavić, probni pilot Odseka za letačke poslove, Centra za letna ispitivanja tehničko – opitnog, izvršavajući redovnu tehničku probu aviona usled otkazivanja komandi, a da bi izbegao nesreću većih razmera, uspeo je da navede avion na prazan prostor između zgrada i time spreči ugrožavanje života, imovine u naseljenom mestu, pri čemu je i sam povređen.
Potpukovnik Tomislav Bećaglavić odlikovan je zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić", za ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva i molim gospodina pukovnika Tomislava Bećaglavića da primi odlikovanje.
Slaviša Marković, stariji vodnik prve klase, poginuo je na dužnosti prilikom raščišćavanja terena od kasetnih bombi na Kopaoniku, avgusta 2012. godine.
Slaviša Marković, stariji vodnik prve klase, posthumno je odlikovan ordenom zasluga za odbranu i bezbednost drugog stepena za časno izvršavanje dužnosti zadataka u oblasti odbrane i bezbednosti.
Molim suprugu, gospođu Slađanu Marković da primi ovo odlikovanje.
Nebojša Milić, stariji vodnik prve klase, poginuo je na dužnosti prilikom raščišćavanja terena od kasetnih bombi na Kopaoniku istog datuma.
Nebojša Milić, stariji vodnik prve klase, posthumno je odlikovan ordenom zasluga za odbranu i bezbednost drugog stepena za časno izvršavanje dužnosti zadataka u oblasti odbrane i bezbednosti.
Molim suprugu, gospođu Milanku Milić, da primi odlikovanje.
Institut za fiziku osnovan je 1961. godine. Pedeset godina kasnije jedan je od naših najuspešnijih naučnih institucija, vodeći u oblasti egzaktnih nauka.
Međunarodni uspeh Instituta doveo je do povratka Srbije među zemlje članice CERN-a, institucije koja je oličenje svetske naučne saradnje. U ovom trenutku Institut za fiziku ima kvalitetne istraživače i svetski kompetentnu naučnu infrastrukturu, viziju i strateški plan koji obećavaju da se uspešno integriše u evropski istraživački prostor i postne naučno-tehnološki lider u regionu 21. veka.
Povodom 50 godina uspešno naučno-istraživačkog rada za izuzetne zasluge Institut za fiziku iz Beograda odlikovan je Sretenjskim ordenom trećeg stepena.
Molim direktora Instituta dr Aleksandra Belića da primi odlikovanje.
Ove godine se navršava 40 godina od kako se gospodin Radoslav Zelenović profesionalno bavi filmom. Od toga, 20 godina je na mestu direktora Jugoslovenske kinoteke, u svetu cenjene, nacionalne institucije sa jednim od najznačajnijih filmskih arhiva na planeti. Kao urednik mnogobrojnih filmskih programa i manifestacija uspeo je da, popularisanjem filske umetnosti, upozna publiku sa manje poznatim, ali veoma značajnim svetskim kinematografijama.
Radoslav Zelenović odlikovan je Sretenjskim ordenom trećeg stepena za naročite zasluge u oblasti filmske umetnosti.
Molim gospodina Radoslava Zelenovića da primi odlikovanje.
Naša čuvena šahistkinja, velemajstor Milunka Lazarević, najuspešnija i jugoslovenska i Srpska šahistkinja svih vremena dala je veliki doprinos popularizaciji šaha i uspešno branila boje svoje zemlje na prestižnim svetskim takmičenjima.
Milunka Lazarević odlikovana je Sretenjskim ordenom trećeg stepena za naročite zasluge i postignute vanredne rezultate u šahovskom sportu, a povodom njenog 80. rođendana.
Molim gospođu Lazarević da prim odlikovanje.
Fond B92 pokrenuo je u jesen 2011. godine humanitarnu akciju "Bitka za bebe", sa željom da uspešno prikupi novčana sredstva za kupovinu 100 inkubatora neophodnih Institutu za neonatologiju i drugim zdravstvenim institucijama u Srbiji u kojima je većina inkubatora bila starija od 30 godina.
Osnovni cilj Fonda bio je da motiviše pojedince i kompanije, odnosno podstakne celokupnu zajednicu da se više angažuje oko stvaranja boljih uslova za smanjenje smrtnosti beba i ugroženosti zdravlja prevremeno rođene dece.
Toj deci inkubator je zaista bio neophodan. Posle godinu dana, u akciji "Bitka za bebe" prikupljeno je preko dva miliona evra. Učestvovalo je više od milion građana i 700 kompanija. Rezultat toga jeste kupljenih 207 inkubatora koji su sada raspoređeni u 60 zdravstvenih centara i u 50 gradova širom Srbije.
Za sprovođenje društveno-humanitarne akcije "Bitka za bebe", koja doprinosi opštem dobru građana Srbije, predsednik Upravnog odbora Fonda B92 Veran Matić odlikovan je Sretenjskim ordenom trećeg stepena.
Dramska umetnica Marija Crnobori traje u sećanjima publike svojim maestralnim pozorišnim ulogama i tumačenjem likova iz antičkih tragedija, klasičnih drama i domaćih tekstova. Svojim raskošnim talentom i trajanjem prvakinje srpskog glumišta, gospođa Crnobori spaja epohe i različite pozorišne pravce kojima je desetinama godina bila zajednički imenitelj.
Dramska umetnica Marija Crnobori odlikovana je Sretenjskim ordenom trećeg stepena za naročite zasluge u oblasti pozorišne umetnosti. U svojoj 94. godini sačekaće da sutra u njenom domu uručimo ovo visoko odličje.
Tokom prethodnih 180 godina, Narodna biblioteka Srbije i brojne generacije njenih stručnjaka, bili su posvećeni istrajnom i požrtvovanom prikupljanju, obrađivanju i predstavljanju višemilionskog korpusa artefakata naše kulture, nauke, prosvete i umetnosti, koji danas predstavlja najveću kolekciju kulturnog blaga u ovom delu Evrope. Bogate i raznorodne zbirke, fondovi, kolekcije Narodne biblioteke Srbije čuvar su nacionalne istorije i kulture u razdoblju od XX do HXI veka.
Povodom 180 godina postojanja i uspešnog rada u prikupljanju i očuvanju književnog fonda od istorijskog i kulturnog značaja za Republiku Srbiju, Narodna biblioteka Republike Srbije odlikovana je Sretenjskim ordenom drugog stepena.
Molim v.d. upravnika Narodne biblioteke gospodina Dejana Ristića da primi odlikovanje.

Dozvolite mi da, u ime građana Republike Srbije i svih nas, čestitam dobitnicima visokih priznanja.
Pozivam gospodina Dejana Ristića, vršioca dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije da nam se, u ime nagrađenih, obrati.

Gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade, vaša svetosti, dostojanstvenici tradicionalnih crkava i verskih zajednica, vaše ekselencije, dame i gospodo narodni poslanici, gospođe i gospodo, jednom nas tu gde nas ima neće biti, mi smo niti koje vežu ne rođene sa mrtvima, zapisao je naš istaknuti pesnik Stevan Raičković.
Ukazana mi je izuzetna čast da se u ime odlikovanih obratim ovom visokom domu na dan nacionalnog praznika, kada Srbija obeležava spomen na početak Prvog ustanka i proglašenja Sretenjskog ustava.
Nacionalni praznik Sretenje, Dan državnosti Srbije, u sebi sadrži dvostruku simboliku. To je dan sećanja i slavljenja borbe za slobodu, ali je istovremeno i dan kada sa ponosom svedočimo našu bezmalo dvovekovnu ustavnu tradiciju.
Sretenje je onaj dan kada svako treba da se seti šta može da uradi za svoju zemlju, umesto da pita šta bi ona mogla učiniti za njega. Sretenje je zato dan kada merimo ono što su istaknuti pojedinci institucije učinili, po pravilu, u okolnostima koje u njihovom poslu i pregalaštvu nisu bile naklonjene. Tim pre su njihovi rezultati značajniji i vidljiviji.
Danas, na Sretenje, stojim pred vama u ime svih dobitnika visokih odlikovanja i medalja Republike Srbije, ali kao vršilac dužnosti upravnika Nacionalne biblioteke, istovremeno, i u ime ustanove kojoj je ovo prvo veliko priznanje dodeljeno od strane njene zemlje.
Sa Sretenjskim ordenom, koji će danas okruniti rad najveće bibliotečke institucije u ovom delu Evrope, stručnjaci Narodne biblioteke Srbije će imati motiv više da još predanije rade na prikupljanju, čuvanju, obradi i prezentaciji kulturne baštine, ali će istovremeno svi na tom pozvanju, koje nikada kraja nema, imati još više prava da zatraže da država Srbija stane iza njihovih napora. Jer, nemojmo zaboraviti, narodi i njihove države koji traju, traju dok traje njihovo sećanje.
Gospodine predsedniče Republike, dame i gospodo, moje reči su inspirisane potrebom da se u ovom visokom domu osvrne na fenomen rodoljublja, koje se iskazuje žrtvom i onog koji se manifestuje stvaralaštvom.
Istinite su reči pesnika koji kaže da je život smrtonosan, ali da odoleva. Dati život za svoju domovinu s pravom se smatra najvećom žrtvom i nesebičnim činom rodoljublja, posebno kada je život položen u odbrani slabijeg i ugroženog. Rodoljublje je i stvaralaštvo, davanje ličnog doprinosa boljitku zajednice i zemlje.
Desanka Maksimović, čiju dvadesetu godišnjicu smrti obeležavamo, odlučno je sa rečju, umesto oružjem u rukama, uzviknula je: "Otadžbino, tu sam!". Zaista su bili tu: Dositej, Vuk, knez Mihailo, Stojan Novaković, Paja Jovanović, Nikola Tesla, Bora Stanković, Nadežda Petrović, Mihajlo Pupin, Oskar Davičo, Miloš Crnjanski, Isidora Sekulić, Ivo Andrić, Milutin Milanković, Anica Savić-Rebac, Meša Selimović, Vasko Popa i brojni drugi. Ljubav prema domovini iskazivali su stvaranjem i darivanjem. Svojim delima i postignućima oni su Srbiju za sva vremena ucrtali na karti Evrope i sveta. Duboko svesni da je njihovo pozvanje da dar, veštinu i znanje koje su posedovali stave u službu opšteg dobra, bili su istinski pobednici u bici bez oružja, u bici na polju kulture, prosvete, nauke i umetnosti.
Istorija nas uči kako narodi i države bez kulture i prosvete nemaju budućnost. Možda će neko reći da je vreme velikih ideala zanavek prošlo i da živimo u dobu kada virtuelno preti da nadvlada realno, kada se pred nama nalaze nova, do sada nepoznata iskušenja. Međutim, upravo pojedinci i ustanove, koji su danas odlikovani od strane svoje zemlje, svedoče o svevremenosti i potpunoj utemeljenosti ideala i sistema vrednosti, koje ni vreme ni nedaće nisu mogle da naruše. Njihovi rezultati, pojedinačni i kolektivni, čine ih izuzetnim i vrednim svakog poštovanja, a sve nas obavezuju da im odamo priznanje, podstaknemo ih na dalje delovanje na dobrobit domovine.
Našim novim razmišljanjima, čast mi je da u ime odlikovanih izrazim zahvalnost na odatom visokom priznanju, koje je istovremeno privilegija odabranih, ali i posebna odgovornost koja nam je poverena. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, pesmom "Vostani Serbie", u izvođenju upravo odlikovanog Prvog beogradskog pevačkog društva, zaključujem Prvu svečanu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini i pozivam vas u Hol Narodne skupštine, gde smo priredili izložbu u čast Dana državnosti Republike Srbije. Hvala.    
(Intoniranje pesme "Vostani Serbie".)