Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, otvaram Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini. Ovu posebnu sednicu sazvao sam da bi se Narodnoj skupštini obratio predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, njegova ekselencija, gospodin Žan Klod Minjon.Čast mi je da u ime narodnih poslanika i u svoje ime pozdravim i: gospođu Antje Rotemund, Šefa misije Saveta Evrope u Beogradu, gospodina Petra Siča, Šefa kabineta i gospodina Ksavijea Pinona, specijalnog savetnika predsednika parlamentarne Skupštine Saveta Evrope. Molim njegovu ekselenciju, gospodina Žan Klod Minjona, predsednika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, da uzme reč.

Hvala vam veliko. Gospodine predsedniče, dame i gospodo, i naravno, drage kolege, na početku bih želeo da vam kažem da sam izuzetno dirnut, svaki poslanik na kome god da je položaju kada se obraća jednom skupštinskom sazivu, to nije nešto što je tek tako, obratiti se Skupštini, pogotovo jednoj nepoznatoj Skupštini, Skupštini poput vaše u kojoj su sada okupljeni svi predstavnici narodni, izabrani u Srbiji i to je za mene jedan značajan događaj i ja vam se zahvaljujem što ste mi ovu priliku pružili da ovde uzmem reč i da vam se obratim. Takođe, voleo bih da kažem da, ne samo što sam predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ja jesam poslanik Francuske Narodne skupštine. Jednom Francuzu izuzetno znači ovakva prilika da se obrati srpskoj Skupštini, govorim u jednom emotivnom stanju i molim vas, imajte razumevanja, zato što sam uzbuđen držeći ovaj govor u srpskoj Skupštini. To je izuzetno važno, kako rekoh, za mene, da vam se obratim u ovoj zemlji, vašoj zemlji koju osećam kao bliskom zbog njene istorije, zbog naše istorije, a bliska mi je i zbog sadašnjosti. Vaša sadašnjost jeste jedna evropska sadašnjost uprkos teškoćama sa kojima ste se nosili tokom cele istorije, a posebno zadnjih godina. Balkanski sukobi su nešto što mi svi pamtimo, vi ih pamtite, ali ih i mi pamtimo, i podsećaju nas na najtamnije strane evropske istorije. To se mnogo puta moglo čuti i zbog toga bih ja više voleo da nekoliko reči kažem o budućnosti, a ne o prošlosti. Dakle, o budućnosti jednoj, zajednice evropskih država koja deli iste vrednosti i čiji građani žive u prostoru prava, pravde i slobode.

Vaša zemlja, kao i vaša regija, po svaku cenu mora da postane deo te zajednice. Zajednica je utemeljena 1949. godine kada je Savet Evrope osnovan i cilj je bio da se greške Drugog svetskog rata izbegnu, da se nikada više ne dese. Taj cilj nikada nije promenjen. Naš osnovni prioritet je mir, zato što je rat potpuno poništavanje svih vrednosti na kojima se Savet Evrope zasniva. Da bi ostvarili taj cilj, Savet Evrope koristi ono što se zove "soft power", meka moć, blaga moć, da bi se u zemljama članicama gradila i osnaživala ljudska prava i vladavina prava u društvu. Države koje slede, poštuju ove principe, ne bi trebalo nikada da zarate jedna sa drugom, niti da pribegnu upotrebi sile prema sopstvenim građanima. Mislim da se svi stalno slažemo oko ovih principa. Međutim, prevesti te principe u stvarnost, dugačak je proces, proces koji stalno traje, to je stalni napor za sve nas.

Neke zemlje su dalje odmakle ovim putem od drugih, ali niko, ponavljam, nije savršen. Svi se moramo međusobno pomagati i učiti jedni od drugih. U tome se za mene sastoji filozofija Saveta Evrope. Stoga vam najtoplije čestitam na velikom napretku koji ste ostvarili, preuzimajući i sprovodeći obaveze koje je zemlja na sebe preuzela kada je pristupila Savetu Evrope. Ima već, evo, 10 godina. Lično sam ponosan i srećan što sam jedan od onih koji je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, pre tog srpskog pristupanja, radio i borio se da se Srbija uključi u Savet Evrope i bude deo ove evropske porodice.Vi ste velike promene uveli u načinu rada vaših demokratskih institucija. Izborni sistem u Srbiji je promenjen, pravosudni. Uvođena je decentralizacija prava manjina. Ratifikovane su mnoge konvencije Evrope. Pre par dana sam posetio Njujork i jutros sam razgovarao sa predsednikom vaše skupštine ovde. Razgovarali smo o tome koliko je važno za Savet Evrope, našu parlamentarnu skupštinu, da se ratifikuje u Srbiji jedna od naših konvencija, Konvencija iz Istanbula, koja se bavi tim zlom koje imamo u svih 47 zemalja članica, a to je ono nasilje koje se vrši nad ženama. Konvencija se bori protiv toga. Sve zemlje u Savetu Evrope, i mnogo više nego samo zemlje u Savetu Evrope, jer su žene žrtve svuda u svetu, a ne samo u 47 zemalja članica Saveta Evrope. Zbilja želim da u najskorije vreme Srbija bude u prilici da ratifikuje ovu našu Konvenciju iz Istanbula. Deset zemalja članica Evrope je već ratifikovalo. Ako Srbija bude među prvima koja ratifikuje Konvenciju iz Istanbula, poslaćete jednu vrlo snažnu poruku međunarodnom javnom mnjenju.Dame i gospodo poslanici, moje drage kolege, zbilja imam veliku čast tokom ove moje posete da se sretnem sa predstavnicima kako zakonodavnih, tako i izvršnih vlasti u Srbiji. Svi oni svoju legitimnost izvlače iz izbora maja meseca 2012. godine, koje je ceo svet priznao kao slobodne i pravične. Mislim da ta legitimnost omogućuje vama da ostvarujete upravo ove demokratske napretke koje sam pomenuo. Proces reformi nije jednostavan. Puno toga treba uraditi. Međutim, ima li igde zemlje na svetu u kojoj ne treba neke reforme i dalje sprovoditi? Ja sam bio izabran prvi put davno u francuskoj skupštini kao jedan od najmlađih poslanika i u celoj mojoj karijeri nisam sreo nikada ni vladu, ni ministra u nekoj vladi koji nije bio zadužen da neke važne reforme sprovodi. Ta potreba za reformama je i danas jaka i potrebna. Zato se vraćam na ono što naša komisija za monitoring radi. Zemlje koje su u praćenju po sistemu monitoringa Saveta Evrope ispunjavaju svoje obaveze. Jutros rekoh vašem predsedniku da ta reč monitoring Saveta Evrope, praćenje situacije u zemlji, treba malo promisliti o tome. Sećam se kada sam prve godine svog mandata, razgovarajući sa kolegama, taj monitoring je za mnoge mlade zemlje članice bio nešto što je zvučalo uvredljivo. Zemlje su nam se priključile u Savetu Evrope pre par godina i sada su u monitoringu. Nije lepo reći – sad mi vas držimo na oku i gledamo šta se tamo kod vas dešava. Poenta je da mi vama pružimo našu pomoć, da podelimo sa vama naše iskustvo, da budemo tu za vas da biste vi mogli da ispunite one obaveze koje ste preuzeli kada ste od svoje slobodne volje odlučili da se Savetu Evrope priključite. Razgovarao sam sa generalnim sekretarom, sa ministarskim savetom, sa kongresom lokalnih vlasti, sa evropskim sudom u Strazburu za ljudska prava, koji je naš dragulj krunski. Sa svima moramo da razmotrimo ovo stanje, da promislimo, da vidimo ovo novo stanje stvari koje dovodi do nastanka, izlaska na scenu one mlade političke klase, da naš rečnik i naše metode prilagodimo ovome što je današnja stvarnost.Vi verovatno znate mnogo bolje od mene sve oblasti u kojima u vašoj zemlji morate da radite na reformama sve više i sve jače. To nije tabu, vi ste volju i poriv za reformama izrazili i mi smo tu da vam pomognemo. Pravosudni sistem mora da postane nezavistan i efikasan, da se ojača sloboda medija, da se pojača borba protiv korupcije i protiv svih vrsta i oblika diskriminacije. Kada govorimo o osnaživanju pravosudnog sistema, ne mogu a da ne pomenem Evropski sud za ljudska prava. On je vaš i naš sud. Jedinstven je zato što poslanici u Parlamentarnoj skupštini imaju tu privilegiju da biraju sudije koje rade u Sudu za ljudska prava u Strazburu da bi taj sud normalno radio. Da bi to bilo kako treba potrebno je da pravosudni sistem u svakoj zemlji bude prilagođen evropskom sistemu ljudskih prava, da bi što manje predstavki stizalo u Strazbur. Imamo veliki problem u Sudu za ljudska prava u Strazburu. Jedanaest od četrdeset sedam zemalja članica su odgovorne za više od 80% predstavki koje stižu u sud. Iz jedanaest zemalja samo 80% predstavki dolazi. Sada nas je 47 u Savetu Evrope, a gospodine predsedniče znate i vi da radimo na budžetu čija je stopa rasta nula. Naš budžet se topi iz godine u godinu, a moramo sa 47 zemalja članica da radimo kao kada je Savet Evrope imamo mnogo manje zemalja članica. Sam budžet Suda za ljuska prava Saveta Evrope je veći od svega ostalog što je u budžetu Saveta Evrope. Možete zamisliti teškoće sa kojima se mi suočavamo. Budući da sam pomenuo ovaj monitoring, moram da kažem da naša dva izveštača Saveta Evrope su obavili izvanredan posao. Zašto su oni obavili izvanredan posao? Zato što ste im vi omogući da u dobrim uslovima rade. To se ne dešava u svim zemljama, moram da vam kažem. Njih dvojica su imali priliku kada su iznosili svoj izveštaj pred Skupštinu u Strazburu da pozdrave izvanrednu saradnju koju su im poslanici u vašoj zemlji i druge vlasti pružile da bi mogli da odrade jedan kvalitetan i objektivan posao.Napredak po obavezama koje ste preuzeli pristupajući Savetu Evrope, mogu da kažem da je naša mala sestra poprilično odrasla u zadnjih deset godina. Mi u Savetu Evrope podržavamo ambiciju svake evropske zemlje koja hoće da se učlani u Evropsku Uniju. Zato naše dve institucije blisko sarađuju, jer i Savet Evrope i Evropska Unija i ja lično puno sarađujem sa Evropskom komisijom. To je za mene jedan od prioriteta mog mandata kao predsednika Parlamentarne skupštine. U punoj meri podržavam vaš cilj da dobijete datum za početak pregovora o pristupanju Evropskoj Uniji, ako je moguće pre kraja ovog irskog predsedavanja Unijom.Unija očekuje još neke napretke da se ostvare da bi taj datum bio dobijen, ali Savet Evrope je spreman da svom svojom moći pomogne i da vas savetuje da te napretke ostvarite. Ponavljam, lično sam, dvostruko i kao francuski narodni poslanik i kao predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, izuzetno, a kada kažem izuzetno nemam jaču reč od tog izuzetno da kažem, koliko želim da vas vidim jednog dana u našoj velikoj evropskoj porodici. Sada nas je 28, uskoro će nas biti 29 a ta 29 brojka zavisi od vas, od vaših ambicija, od onoga što vi želite da postignete. Znajte da u Evropskoj Uniji imate puno prijatelja koji kao ja misle i koji to i kažu kao što ja danas ovde kažem, imate mesto među nama i mi želimo da Srbija može i treba da igra tu ulogu koja vam pripada u vašem regionu na Balkanu. Da bi to bilo tako vaše mesto je među nama, a da bi vi bili među nama moramo da vam pomognemo. Neki uslovi su vezani za ovaj konflikt koji je ostavio posledice i na vašu zemlju i na vaš region. To sam već danas rekao. Malo sam nestrpljiv da čujemo šta se desilo juče u Briselu sa našom komesarkom za spoljne poslove Katrin Ešton i vašim predsednikom gospodinom Nikolićem, premijerom Dačićem i ministrom spoljnih poslova.

Svi su bili juče kod nje u Briselu. Nadam se da se to juče u Briselu dobro desilo. Lično sam uveren da je to samo jedan sastanak koji će ojačati i unaprediti vaš položaj.Kako rekoh, ti uslovi su vezani za konflikt koji je obeležio vašu zemlju, vaš region. Ali, posle toga ste vi krenuli dobrim putem. Gledate na taj tragični period objektivno, što ste i pokazali hapseći razne optužene za ratne zločine, šaljući ih pred Međunarodni krivični sud u Hagu. Vaša zemlja je ratifikovala Konvenciju saveta Evrope o zastarevanju zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina, kao i zaštite svedoka u tim procesima.Pozivam vas da imate poverenja u međunarodno pravo, čak i ako su neke odluke i presude suda u Hagu izazvale velike emocije u vašoj sredini, ali mislim da sudske odluke treba svi da poštujemo, to je osnova pravne države, a to je i uloga Saveta Evrope, što se tiče odluka Suda za ljudska prava, da obezbedimo da se te odluke ili presude poštuju i sprovode.Kad govorimo o Kosovu, svestan sam toga da je to jedno trnovito pitanje, koje je teško za sve vas, koje mora da se reši da bi se obezbedila trajnost u miru, stabilnost regiona i da bi se jednoga dana sve zemlje ovog regiona uključile i u EU Saveta Evrope.Dolazim vam ovde samo dva meseca posle donošenja naše odluke, Rezolucije o Kosovu u Savetu Evrope. Tu Rezoluciju je naš izuzetno ugledan, kompetentan kolega, švedski poslanik Bjorn Von Sidov izradio, koji je preuzeo tu važnu odgovornost u svojoj zemlji, a po odluci našeg Administrativnog odbora, mi smo u Parizu finalizovali tekst te odluke. Uprkos tome što 34 od 47 naših zemalja članica priznaje kosovsku nezavisnost, Savet Evrope se prema Kosovu drži politike statusne neutralnosti. Kao što smo mi naglasili u našoj Rezoluciji, svi koji žive na Kosovu treba da uživaju prednosti vladavine prava, dobre uprave, kao i svi ostali koji žive u Evropi. Iz tog razloga smo se u Rezoluciji pozvali na to da Savet Evrope treba da dalje deluje snažnije na unapređivanju osnovnih principa i da omogući kosovskim nadležnim vlastima da budu direktno uključeni u sprovođenje delatnosti i programa Saveta Evrope.Takođe, odlučili smo da Parlamentarna skupština proširi svoj dijalog sa predstavnicima svih političkih snaga izabranih u kosovsku skupštinu. Zato će Administrativni odbor Parlamentarne skupštine odobriti pravo kosovskim izabranim predstavnicima da učestvuju u našim odborima, sem u odborima za monitoring i Zakonodavnom odboru, upravnom. To je nemoguće za njih, za predstavnike sa Kosova da budu tu. Daće im se i pravo da prate plenarna zasedanja, bez prava da uzmu učešća, da se obrate plenarnim zasedanjima ili da glasaju.Vaša delegacija je tu prisutna i možemo da razgovaramo i dalje o tome. Dozvolite mi da čestitam na radu vašim predstavnicima, vašoj novoj predstavnici delegacije u Parlamentarnoj skupštini, mladoj, koja se izvanredno držala tokom ovih razgovora, kada je politički odbor skoro jednoglasno prihvatio izveštaj monitoringa Bjorna Von Sidova. Ona je tu bila izvanredna. Isto tako je i u Strazburu bila izvanredna tokom poslednjeg zasedanja Parlamentarne skupštine. Bila je izvanredna i u Parizu kada je Administrativni odbor Parlamentarne skupštine zasedao. Zahvaljujem se vašoj šefici delegacije, koja je bila izuzetno profesionalna tokom svih teških razgovora koje smo vodili.

Znajte da cenimo konstruktivan pristup srpske Vlade. Pozdravljamo i podržavamo konstruktivni pristup vaše Vlade dijalogu Beograda i Prištine, a posebno sada već redovne sastanke na najvišem nivou u Briselu, kao i ovaj koji se sinoć desio, uprkos Rezoluciji koju ste ovde doneli januara prošle godine da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova. Svejedno sam srećan zbog nedavne izjave vašeg državnog sekretara, gospođe Suzane Grubješić, odnosno zamenika ministra za evropske integracije, koja se obratila Odboru Evropskog parlamenta, kojim je predsedavao moj prijatelj, gospodin Brok. Gospođa Grubješić je rekla da u razgovoru Beograda i Prištine nema alternative. Razgovor i dijalog su osnovna delatnost svakoga ko je poslanik, svakog skupštinara, to je osnovna osobina svakog poslanika. Kroz dijalog radimo ono što u Strazburu zovemo skupštinskom diplomatijom, parlamentarnom diplomatijom i kroz to možemo unapređivati rešavanje problema.Izjava gospođe Suzane Grubješić je jedan krajnje pozitivan znak za budućnost. Ubeđen sam da dijalog vođen sa dobrim namerama može da dovede do rešenja i najtežih problema. To je jedan razgovor koji se sada dešava u 2013. godini. Ova 2013. godina je simbolična po mnogim osnovama za nas Francuze, a i za vas, jer ste i vi bili uključeni u to. Ova 2013. godina je 50-to godišnjica Jelisejskih sporazuma. Pre 50 godina je to značilo pomirenje dva naroda koji su ratovali onoliko kroz vekove – Nemaca i Francuza. Dozvolite mi da izrazim želju da ono što smo uspeli sa našim neprijateljima da postignemo pre 50-60 godina, jer naši narodi su se tukli, mrzeli, masakrirali i postojala je neviđena mržnja između Francuske i Nemačke. I ko je pre 50 godina mogao da pretpostavi da će danas sad taj evropski dvojac Francusko-nemački, uz razgovore i rasprave, moći da bude takav primer ove saradnje - svi oni koji su sumnjali u takve mogućnosti. Kalendar je takav. Jubilej je – 50 godina. Slučajno se zadesilo da Francuz, ja lično, predsedavam Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope. Savet Evrope je osnovan kao prva evropska institucija 1949. godine, da ne bi nikada više doživeli užase Drugog svetskog rata. Nažalost, nismo u potpunosti uspeli. Nismo uspeli da izbegnemo jedan broj sukoba i konflikata koji su vas zahvatili. Ali, imam nade da, recimo, ove godine kada obeležavamo godišnjicu Jelisejskog sporazuma, da će i druge zemlje koje su članice Saveta Evrope i koje su trenutno angažovane u nekim ratnim sukobima jedni s drugima, rešiti to. Drage kolege, ako mogu da kažem, dragi prijatelji, prijateljstvo je jedna važna i velika vrednost koja nam omogućava da idemo napred. Želeo bih da iskoristim ovu čast da se ovde obratim vama i da vam podnesem izveštaj o svojoj prvoj godini predsedavanja Parlamentarnom skupštinom. U Parlamentarnoj skupštini sam od 1993. godine kao poslanik. Nas sačinjavaju predstavnici, narodni poslanici iz narodnih skupština zemalja članica. To je neophodno.U obavezi ste i vi, kao Skupština, da tražite izveštaj od vaših poslanika u Parlamentarnoj skupštini, vaš predsednik Skupštine i sam dom, pošto je naša Parlamentarna skupština telo koje objedinjuje predstavnike iz 47 zemalja, plus još zemlje posmatrači, ili posmatrači iz dve skupštine koje su izglasale demokratske statute – Narodna skupština Maroka i isto predstavnici Nacionalnog saveta Palestine, Palestinski razvojni savet. Jer, Palestina je dobila taj status partnera za demokratiju. Znači, naša dva partnera za demokratiju – Maroko i Palestina.

Nadam se da će i druge zemlje postati naši partneri za demokratiju. Mislim na Tunis kada to kažem ili Alžir. Za nekoliko nedelja idem u Alžir. U Tunisu sam već bio. Ima drugih zemalja koje žele da se inspirišu onim što mi radimo u Evropi. Ima zemalja koje su u statusu posmatrača i ne samo u Parlamentarnoj skupštini nego i Savetu Evrope. Sjedinjene Američke Države su posmatrači. Japan je posmatrač. Kanada je posmatrač. Redovno nas posećuju skupštinske delegacije iz kanadskog parlamenta. Meksiko je posmatrač. Izabran sam prošle godine za predsednika Parlamentarne skupštine i rekao sam da imam tri prioriteta. Prvi je da sa Evropskom unijom razvijam odnose prijateljske, pune poverenja, a ne da budemo sterilna konkurencija. Pošto nemamo iste nadležnosti, Evropska komisija i Evropski parlament, ne bavimo se istim oblastima, drugi prioritet za mene je da doprinosimo rešenju zamrznutih sukoba i konflikata. Neke moje kolege su se smejale. Drugi nisu ništa uradili godinama sa zamrznutim konfliktima i posumnjali su da ću to da rešim za dve godine. Rekli su da probam, da se nadam da ću naći rešenja, pa se nisam sa tim složio. Mislio sam da su to važna pitanja kojima treba da se bavimo.Što se tiče Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tu smo ne samo da izigravamo neko prisustvo već da zaista pokušamo da pored tih protokolarnih obaveza uradimo i ono što je bitno. Moja namera je da govorim o osetljivim temama, bitnim temama, da pokušam da dam doprinos naše Skupštine određenom broju rešenja poštujući duh koji je postojao 1949. godine, te genijalne ideje da se osnuje Savet Evrope. Moj drugi prioritet je bio da Parlamentarnu skupštinu napravim relevantnijom, parcipativnijom, reaktivnijom, više uočljivom, da reaguje na određeni broj tema. Iz minuta u minut svakodnevno moramo da evoluiramo, da se razvijamo. Vaša je i Parlamentarna skupština Saveta Evrope i ona mora biti reaktivnija, relevantnija i bliža realnosti.Što se tiče Evropske unije, mnogo puta sam se sreo sa predsednikom Evropskog parlamenta, gospodinom Šulcom, koji je izabran istovremeno kao i ja na svoju funkciju. Veliko mi je zadovoljstvo da sarađujem sa njim. Dva puta sam ga uživo video, a više puta smo telefonski imali razgovore da bi raspravljali o određenim pitanjima. Moram da kažem da su naši odnosi izvanredni. Naravno da se srećemo i sa predstavnicima političkih klubova, sa gospodinom Brokom, a direktno i sa parlamentarcima koji se interesuju za rad. Predsednik Evropskog parlamenta će takođe imati priliku da se obrati nadam se u sledećem junu i vašim predstavnicima. Takođe sam se sreo sa Štefanom Fileom, koji je evropski komesar, koji se direktno interesuje i nadležan je za ovo što i vas interesuje, s obzirom da se bavi dobrosusedskom politikom i politikom proširenja. On je pozitivno odgovorio na moj poziv. Na prethodnom delu zasedanja Parlamentarne skupštine obratio se našim parlamentarcima. Mi smo mu naravno postavljali sva pitanja koja smo hteli i on je odgovarao na ta pitanja, a nas dvojica smo se dogovorili da se srećemo na svaka dva meseca kako bismo razgovarali o temama koje se tiču Parlamentarne skupštine, tako i Evropskog parlamenta i Evropske unije.Mnoge relevantne države koje su i naše članice, članice su i Evropske unije, ali članice su i Saveta Evrope, među kojima je i Srbija.

Tako da je za sve nas zajednički cilj da imamo jedinstven evropski kontinent u kojem će vladati sve one vrednosti do kojih držimo, a to je vladavina prava, prisustvo pravnih država. Naravno da sam više puta izrazio da nisam zadovoljan time što je EU krenula da se bavi ljudskim pravima, a da se nije obraćala samo Savetu Evrope za regulisanje tih pitanja, što bih više voleo, ali sam shvatio da je to realnost, tako da sam preduzeo konkretne korake da bi sarađivao sa tim organom EU. Godine 2012. u Torinu prilikom Komisije za političke poslove sreo sam specijalnog izvestioca iz Grčke, ministra inostranih poslova Grčke, koji se bavi ljudskim pitanjima, pitanjima ljudskih prava. On je veliki profesionalac i siguran sam da ćemo dobro sarađivati. On je izrazio želju da blisko sarađuje sa našim komesarom za ljudska prava. Takođe, želimo da se bavimo i razrešavanjem pitanja zamrznutih konflikata. Radi se o Transnistriji, Republici Moldaviji. Dva puta sam išao tamo. Imao sam priliku da se sretnem sa svim političkim vlastima, koje je trebalo da sretnem, sa moldavskim premijerom, sa predsednikom parlamenta Moldavije, određenim brojem ministara i sa velikim zadovoljstvom smo primetili da je Moldavija, na kraju krajeva, uspela da izabere svog predsednika republike. Takođe, imao sam priliku da se obratim moldavskom parlamentu. To je bio krupan korak za mene, kako da kažem, velika stvar. Sreo sam se sa gospodinom Ševšukom koji je izabran za predsednika tog separatističkog regiona. Izrazio sam tom prilikom određeni broj želja do koji nije lako stići, s obzirom da tamo postoji jedna kriza koja čini da je koalicija u Vladi oborena, što će dovesti moldavski narod do toga da izraze svoju volju na preuranjenim izborima. Nastavićemo da radimo u smislu bržeg rešavanja problematike koja postoji u tom regionu Transnistrije. O tome sam razgovarao sa Ukrajinom koja je od nedavno predsedavajuća OEBS. Mišljenja sam da naši prijatelji Rusi poseduju ključ rešenja tog problema. U narednim nedeljama ću imati priliku da govorim o toj problematici Pridnjestrovlja. U aprilu ću ići u Moskvu gde ću se sresti sa gospodinom Nariškinom i sa nadležnim vlastima i gledaćemo da se bavimo tim problemom Pridnjestrovlja.Što se tiče Nagorno – Karabakh, dve zemlje koje mogu rešavati taj problem su naravno Jermenija i Azerbejdžan i uskoro će biti na čelu Komiteta ministara Saveta Evrope. Što se tiče Azerbejdžana, da ih citiram po azbučnom redu, proživljavaju jedan istorijski trenutak, kako za njih, tako i za sebe, s obzirom da će predsedavati Ministarskim komitetom Saveta Evrope, koji je osnovan 1949. godine kako više nikada ne bi došlo do rata. Radi se o tom Nagorno – Karabakh.Postavljam sebi pitanja, a mislim da svi treba sebi da postavimo pitanje – šta će se desiti u vezi sa tim? To je istorijski trenutak i za njih, pa i za nas i dobro bi bilo da se inspirišu onim što se desilo pre pedesetak godina kod nas, kako dve zemlje koje su u sukobu mogu zajednički da predsedavaju Komitetom ministara. Mislim da treba da imaju jedan zajednički program predsedavanja, a njihova zajednička tema je rešavanje problema Nagorno – Karabakh. To je neki svakodnevni problem koji proživljavaju porodice, kako Jermenije, tako i Azerbejdžana. Nadam se da će te dve delegacije tokom aprila meseca moći da se sretnu, kako bismo razgovarali o tom predsedavanju, s obzirom da će šest meseci biti jedna zemlja, pa druga, sa jednim delom kojim će predsedavati Austrija.

Mislim da je jako dobro da tu damo svoj doprinos da se reši problematika Nagorno-Karabakh, krajem maja, upravo pred moj odlazak u Jerevan gde ću tamo učestvovati na sastanku našeg administrativnog komiteta, ulažem veliku nadu da ću pre toga ići u poseti Baku, uz prisustvo kolege iz Jermenije, i eventualno kolege iz Azerbejdžana. Nadam se da će to biti jedan simbolični gest dve delegacije koji će moći da bude samo visoko cenjen i nadam se da će vlade tih zemalja odobriti određene slobode svojim zemljama, jer upravo je na parlamentarcima i to na njihovim novim generacijama da svoje vlade uvere da je došao trenutak da se završi sa određenim problemima i da se krene u novi život. Takođe, želim da ponovo izrazim koliko mrzimo rat, koliko je on propraćen velikim brojem žrtava, koliko ima tu muke i podsećam još jednom da je Savet Evrope osnovan 1949. godine sa željom da se nikada više ne ponovi prethodna situacija.Takođe, sada živimo u situaciji kada imamo ekonomsku krizu, kada imamo jačanje nasilja i da treba da se vratimo zajedničkim vrednostima, a ne povratku nacionalizmu, ne povratku toj ideji, svako za sebe. Mislim da treba i manje Evrope i više Evrope. U Francuskoj smo imali jednu izbornu kampanju, koja je bila veoma teška.Ja sam ponovo izabran za poslanika, ali sam prosto preuzeo rizik na sebe da upadnem u neke situacije koje nisu dobre.Znate, kada jedan teniser igra meč, on mora ponekad da izađe na mrežu, a tako sam i ja došao u tu situaciju da izađem na mrežu, da objasnim šta je to Evropa, da objasnim određeni broj stvari svojim sunarodnicima i da kažem da Francuska mora da nastavi sa aktivnostima koje ja sada vodim, da Evropa bude solidarnija, da bude ponosna na svoje vrednosti, da bude snažna i da bude otvorena prema svojim susedima. To je ta politika koju danas sprovodimo, politika dobrosusedstva. Bio sam zbog toga u Tunisu, u Maroko, ići ću uskoro i u Alžir i razgovarao sam sa našim prijateljima Marokancima, a nastavljam da razgovaram sa njima, što ću uraditi sa našim prijateljima Alžircima, razgovaraćemo o stanju u zapadnoj Sahari. U Maliju smo imali jednu urgentnu situaciju i o tome smo nedavno imali razgovore i veoma sam zadovoljan što je stav Francuske bio podržan. Daću vam samo jedan primer, početkom januara sam imao priliku da odem u sabirne centre za nelegalne emigrante u Grčku, i moram da kažem da sam tamo video i osetio nesaglediv užas kada sam video te žene i tu decu koji su živeli u užasnim uslovima i prosto sam fizički osetio potrebu za jednom solidarnijom Evropom.Slike koje sam video u tim centrima, ta lica koja su pobegla iz određenog broja zemlja, a znate koje su to zemlje, ti uslovi su neprihvatljivi. Rekao sam da proživljavamo jednu humanitarnu katastrofu i to zaista mislim. To su maloletna deca koja su odsečena od svojih porodica i uopšte nemaju saznanja o tome šta se desilo sa porodicama. Žene su u potpuno nepojmljivim uslovima držane i mi zbog toga moramo da reagujemo.Potrebna je jedna hitna debata sa predsednikom Santinijem koji predsedava Komitetom za migracije i ni jedna država ne može sama da se izbori sa masivnim prilivom emigranata iz različitih zemalja koji su u krizi ili ratu.

Zahvaljujem gospodinu Žan Klod Minjonu.Zaključujem Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini. Hvala svima.