Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ko nije iskoristio pravo iz člana 96. želi reč? (Ne.) Da li želi reč ministar Selaković?
Izvolite ministre.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kaže jedna narodna latinska poslovica "Quod rarum, carum" – Ono što je retko, to je i vredno. Zaista su retke prilike i retki predlozi zakona kada vi, narodni poslanici, ali i sveukupna srpska javnost može da nađe zajednički imenilac, gotovo jednoglasno mišljenje i zauzme gotovo identičan stav po pitanju određenih zakonskih predloga.
Ova četiri zakona – dva u celini, dva predloga izmena i dopuna određenih zakona, naime svedoče da srpsko društvo i srpski pravni sistem svakako nisu sjajan sistem, svakako nisu idiličan sistem i svakako nisu operativan i efikasan sistem. Citiraću jednog od doajena srpskog krivičnog prava, srpske krivično-pravne nauke, univerzitetskog profesora Zorana Stojanovića, koji je jednom prilikom rekao da kada bismo u potpunosti primenjivali svaku od odredaba i svaki član Krivičnog zakonika, gotovo nikada ne bismo imali potrebu da noveliramo Krivični zakonik, da unosimo nova krivična dela, a sada ću reći da donosimo i neke specijalne zakone, kao što su neki od ovih zakona.
Ovi zakoni su proizašli, sa jedne strane, iz blage kaznene politike srpskih sudova koji ne traje godinu, dve ili tri, već koja traje decenijama, sa druge strane, urušavanjem našeg pravnog sistema, sa treće strane, nepostojanjem zadovoljavajućeg nivoa pravne sigurnosti koje naše građanstvo, koje naša država iziskuje i za kojim vapi.
Kada dođete na ruševinu, prvo što treba da uradite jeste da je raščistite, vidite čime raspolažete, a zatim napravite dobar plan šta ćete dalje da radite. Ovo što sam upravo u ovoj rečenici opisao mogu da identifikujem sa situacijom u kojoj se nalazim, kao ministar pravde i državne uprave Republike Srbije. Ono što mi radimo prethodnih osam meseci jeste raščišćavanje ruševine u kojoj postoji ono što je celo, postoji ono što je dobro i nemam apsolutno nikakav problem da to i kažem. Ima jedna poslovica čoveka sa kojim sam imao retku priliku da dok je bio živ provedem nekoliko časova razgovora, koja nikako ne može da se primeni na ovu Vladu i na ovu vlast, a ona glasi, jedan aforizam, ustvari, Brane Crnčevića, koji glasi – Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli nacisti i uništili sve. Svakako da nije tako.
Srpsko društvo, bez obzira na sve nedaće, na sve teškoće, na sve ono što ga je zadesilo, napreduje. Možda to nije toliko brzo, možda to nije toliko dobro, možda to nije na tom nivou da će zadovoljiti svakoga od nas i usaglasiti sve nas, kao što nas usaglašava ova nekolicina zakonskih predloga, ali je to evidentno. Međutim, zašto sam upotrebio ovu metaforu i zašto sam rekao da kada dođete na ruševinu, prvo je raščistite, vidite čime raspolažete, a onda napravite plan kako da dalje postupate?
Uvaženi narodni poslanik dr Veselinović je rekao da su se pojedini koristili niskom politizacijom da bi gradili politički imidž na strahoti jedne porodice, ako sam dobro razumeo.
Svakako da to ne podržavam, ko god stoji iza toga. Dopustite mi da kažem da ne podržavam ni nisku politizaciju koju nekada neki koriste nad strahotom jedne nacije i jednog društva. Ovde mogu slobodno da kažem - i jedne grane vlasti, a to je nešto što je u Srbiji bilo prisutno u jednom prethodnom periodu.
Zašto ovo kažem? Do sada ste već videli da ja imam praksu da retko kad repliciram narodnim poslanicima, čak i kada preko svake granice pristojnosti znaju da zloupotrebljavaju svoje vreme i govore o onim stvarima koje nisu tema, ali ja ovo sve shvatam kao jednu veliku i povezanu temu.
Izlazeći sa prvim predlogom zakona, Predlogom zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobodne prema maloletnim licima, koji je u identičnom tekstu Narodnoj skupštini, prethodnom sazivu Narodne skupštine podnela prethodna Vlada Republike Srbije, pokazali smo, kao ministarstvo i kao vlada, da apsolutno nemamo problem sa tim, kada je nešto dobro, ko je predlagač toga što je dobro.
Imali smo ovde, a svi ste svedoci, pre nekoliko nedelja jednu raspravu o stanju bezbednosti hrane u Republici Srbiji. Tu raspravu, odnosno postavljanje poslaničkih pitanja, predložila je opoziciona stranka, vladajuća većina je to prihvatila i ovde su došli pozvani ministri da odgovaraju na ta pitanja. Mislim da je to dobro, kao što mislim da je dobro i kada neka opoziciona stranka izađe sa predlogom nekog zakona ili sa predlogom izmena i dopuna nekog zakona, a vladajuća većina uvidi da je to dobro, da se to uvrsti na dnevni red, pa kada treba i po hitnom postupku, da se takav predlog razmatra i da se usvoji.
Ono što još hoću da istaknem, a rekao sam u svom uvodnom izlaganju, kada govorimo o Predlogu zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, da, tada sam rekao – jeste pionirski poduhvat, jeste, u suštini, dobra ideja, ali je opet specijalni zakon. Oba ova zakona svedoče da je naše društvo u teškom stanju. Ako vam je potreban lex specialis, to znači da imate specijalnu posebnu situaciju, to znači da tu situaciju ne možete da rešite postojećim zakonima, to znači da vam je društvo, da vam je država, da vam je pravni sistem u krizi, jer da primenjujete postojeće zakone do kraja, ne biste nikada došli u taj problem.
Onda se nadovezala priča na naredne dve tačke dnevnog reda, a to su predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Hajde odmah da otklonimo jednu sumnju koju ovde neko izgleda postepeno navlači. Da, mi smo najavili izmene i dopune određenih bitnih sistemskih zakona. Ali hajde da se manemo nečega što je u Srbiji bilo prisutno u jednom entom periodu, većem, dužem od dve decenije. Kad god dođe nova vlast, očekuje se od nje da ona iz temelja neke stvari menja. Da li da očekujete potpuno novi zakon o sudijama? Nemojte da očekivati. Pre pet godina smo imali donet set potpuno novih velikih zakona, preko noći ušli u njihovu primenu, i šta smo dobili? Dobili smo ovu ruševinu koju sam malo pre pomenuo.
Nemojte da izigravamo neozbiljnu zemlju. Za velike promene, velike zemlje se pripremaju godinama, nekada čak i decenijama. Zamerate što se samo nešto menja. Potpuno uvažavam i cenim kolege i njihova mišljenja, iz dve partije, naročito su govorili o nužnosti promene Zakonika o krivičnom postupku. Ali kada pogledate količinu nasleđenih problema, a problemi su ogromni, kada pogledate koji je broj krivičnih postupaka koji se već vode po jednom Zakoniku o krivičnom postupku kojim nisam zadovoljan, kao što niste zadovoljni ni vi, iz nekolicine razloga, ali vrlo bitnih razloga. Ali hajde, počnite da igrate utakmicu po jednim pravilima, pa dođete do tridesetog minuta, pa hajde onda da promenimo sva ta pravila.
Lako je ustati i reći – obustavite primenu zakona, dajte Zakonik iz 2001. godine. Ja sam nesrećan, kao što pretpostavljam da je i većina vas, jer kad god smo išli u velike izmene ili potpuno nova donošenja sistemskih, procesnih zakona, pogledajte šta se dešavalo u prethodnih 10, 15, 20 godina u Srbiji, svaki put smo dobijali sve goru i goru primenu zakona, svaki put.
Pomenuli ste ZKP iz 2001. godine. Znate koliko taj zakonik ima loših strana, kao što ima i ovaj koji se primenjuje od 2011. godine. Šta je tu problem? Donesite promenu jednog člana u jednom procesnom zakonu, jednog člana. Meseci su vam potrebni da ta promena zaživi u praksi i to naročito kolege pravnici koji sede u poslaničkim klupama vrlo dobro znaju. Zamislite da promenite 200 članova ili da promenite odjednom ceo zakon. Pa i kada bismo ga promenili, znate koliko je potrebno vremena da prođe svaki tužilac, svaki sudija koji postupa u toj materiji u Srbiji, da prođe obuku i da taj zakonik i njegova rešenja počnu da se primenjuju u punoj svojoj snazi.
Pomenuto je i osvrćem se na to, žao mi je što je neko pročitao u nekim medijima koji su verovatno skloni da istrgnu iz konteksta neke moje izjave, da ih tumače na način kako to njima odgovara, da doprinesu senzacionalizaciji i estradizaciji politike. Jesam pomenuo pre nekoliko dana, na jednoj javnoj raspravi, i promenu Ustava. Da, rekao sam sledeće – svaka država koja je ušla u članstvo u EU bila je pre toga prinuđena da promeni svoj Ustav. Da li je to nešto sporno? Da li postoji država koja to nije uradila? Kada Srbija bude ulazila u EU i ona će pristupiti tome. Ne vidim šta je tu problem.
Da li su naša rešenja, kada je u pitanju ustavno ustrojstvo pravosuđa, najsrećnija? Ne, mislim da su gora od onih koja su postojala u Ustavu koji je donet u jedno sasvim drugačije vreme. Zašto? Zato što odstupaju od naše ustavno-pravne tradicije, zato što odstupaju od onoga što je u biti države koja je samo u 19. veku donela šest ustava koji su primenjivani, koji su bili napredni za svoje vreme, koji su Srbiju izdvajali iz cele Evrope i iznad cele Evrope.
Kaže opet jedna latinska poslovica "Plurime leges, corruptisima republica" Može, ali i ne mora da se primeni na tendenciju koja postoji u savremenim zakonodavstvima razvijenog dela sveta i Evrope.
Ali evo jedan zakon o kojem smo danas raspravljali, o njegovim izmenama i dopunama, a dolazi u formi novog zakona, zato što je Narodna skupština tako definisala kriterijume nomotehnike, da kada se menja više od jedne polovine odredaba, onda to ne mogu da budu izmene i dopune tog zakona, već novi zakon, Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. On može da bude primer za ovu latinsku poslovicu – mnoštvo zakona, korumpiranija država.
Zašto ovo koristim? Nekada, dok je Srbija bila mnogo uređenija država, kada se pisao nacrt zakona, kada je utvrđivan kao predlog, automatski su naše normativne službe, zajedno sa tekstom nacrta zakona, pisali i nacrte podzakonskih akata. Šta je problem kod ovoga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela? Donet je zakon i stupio je na snagu 2009. godine. Zaista je to dobro.
Zamislite da smo recimo 2003. godine imali ovaj zakon, onda ne bismo pompezno uz kamere rušili hiljade kvadradnih metara nekih zgrada koje su napravili kriminalci sredstvima koja su stekli izvršenjem krivičnog dela, pa tako možda uništavali i dokaze o izvršenju krivičnih dela, već bismo takvu jednu zgradu upotrebili u svrhe humanitarne koje su ovde toliko puta pominjane, pa 1991. ili bilo koje druge godine, međutim, šta je ovde problem? Problem je što nisu postojala podzakonska akta, problem je ovo što ste vi, dame i gospodo narodni poslanici danas u raspravi ukazali što se imovinom koja je oduzimana, prva stvar što ne znamo koliko je čega oduzeto i koja je vrednost toga i to je prva stvar.
Druga stvar, što nemamo jasna pravila kako se tom imovinom raspolaže i to je ono što će ministarstvo uraditi nakon donošenja ovih zakona, a već se radi na izradi pravilnika, uredaba i sve podzakonske regulative koja je potrebna za dobru primenu ovog zakona. Jeste, istina, zaista, neke od tih nekretnina, neke od stvari, neke od novčanih sredstava otišle su u humanitarne svrhe. Ne znam da li postoji neko normalan u Srbiji ko ne može da podrži to. Međutim, ima tu i mnogo imovine i mnogo sredstava koja nisu otišla u humanitarne svrhe. Ima mnogo toga čime se na potpuno nejavan način raspolagalo.
Pomenuli ste sami koliki je zemljišni fond koji je oduzet jednom od lica kome se sudi za izuzetno teška krivična dela. Kako se time upravljalo? Privrednim društvima? Pitajte bivšeg direktora Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, jer ova priča o kaliranju zlata i o tome da zlato kada negde stoji i gubi na vrednosti, to je priča koju sam ja dobio od tih službi kada sam došao na dužnost, jer su mi rekli, znate, stajalo je zlato dugo u sefu suda, pa je tako stajajući izgubilo na vrednosti. To su alhemičari iz nekadašnjeg Ministarstva pravde, najodrživiji element u prirodnom sistemu elemenata, kalirao, vrhunska stvar.
Prema tome, da, jesam za to da nadležni organi postupaju po svojim zakonskim ovlašćenjima, da sprovode i predistražne i istražne radnje, neću se mešati u to, moja je bila dužnost da ih o tome obavestim, da ih pozovem da reaguju i oni to dobro rade, uveren sam. Zašto se ne postupa i dalje po ovom zakonu, postavljeno je i to pitanje?
Zajedno se pridružujem vašem pitanju i postavljam ga tužilaštvu. Oni su nadležni da o tome vode računa i pozivam ih danas kada se sprovodi organizovana borba protiv korupcije, kada sve više pokazuje da Srbija, koliko god da smo nekada sumnjali, da ima svoje sistemske kapacitete, ljudske potencijale i sve ono što treba, ona pokazuje da ih ima. Trebalo ih je probuditi. Trebalo im je dati odrešene ruke i reći, radite u okviru svojih ustavnih i zakonskih ovlašćenja, pa ih pozivam da se primenjuje i ovaj zakon.
Međutim, ono što sam malo pre rekao, pominjali su narodni poslanici neke od pokretnih stvari koje su nekima dodeljivane na korišćenje. Šta je problem? Problem je bio što nisu postojali kriterijumi. Znate, Direkcija predloži ministru, a ministarstvo predloži Vladi, a Vlada donese zaključak kojim dodeljuje stvar koja je nekome privremeno oduzeta, ne trajno, privremeno. Onda tu stvar delimično ili u potpunosti uništi i onda se postavlja pitanje, pazite, hipotetički sasvim moguće, sutra se dokaže da to nije imovina proistekla iz krivičnog dela, ko će da vrati, da nadoknadi štetu koja je pričinjena?
Dakle, nije se vodilo računa o tome. Nisu sprovođene javne nabavke uopšte u poslovanju Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom. Da li je to dobro? Zamislite da vam neko ponudi imovinu koja je vredna nekoliko miliona evra, dobro ste me čuli, da vam neko privredno društvo i sa vama zaključi ugovor u kome piše, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom daje tom i tom licu na upravljanje to i to privredno društvo i tačka. To lice kome se poverava imovina na upravljanje, ima obavezu da tom imovinom privremeno upravlja, ali Direkcija prema njemu nema nikakvu obavezu, apsolutno nikakvu. Pošaljete taj ugovor svom javnom pravobraniocu, a on kaže, na formu ovog ugovora nemamo nikakve primedbe. Takvi su ugovori zaključivani od 2009. godine do sredine 2012. godine u Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.
Kada pitate lice koje je zaključilo taj ugovor sa Direkcijom, izvinite, a šta je vaša korist iz ovog ugovora? Onda vas taj čovek prvo gleda, pa spusti glavu, pa gleda u patos, pa kaže, meni je nešto obećano. Onda pogledate kako je to lice upravljalo tom imovinom, o više lica, i možete slobodno da zatražite te informacije i dobićete i imena. Hajde da ne ugrozimo istragu.
Govorim vam o onome što je zatečeno, do čega dovodi situacija kada hoćete da primenjujete jedan zakon, pa onda date u humanitarne svrhe nešto što podržavam da date, ali dajte i to po nekom pravilu, donesite pravilnik kako se to radi.
Tamo gde nema tih pravila, to su otvorena vrata za korupciju, to su širom otvorena vrata za korupciju. Nemojte onda da pričamo priču, mi oduzimamo od kriminalaca, izigravamo Robina Huda, ali smo malo Robin Hud, a malo smo dobar partijski ili ne znam kakav drugar.
Što se mene tiče, možete kada hoćete da dođete i u naše ministarstvo, vaše, svih nas ministarstvo i u Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom, da tražite bilo koji podatak kako je rađeno, poslovano od kraja jula, odnosno avgusta meseca 2012. godine i dobićete sve, ali nemojte da mislite da je takva situacija i sa onim što je bilo pre jula 2012. godine, jer je meni trebalo nekoliko nedelja nekada i nekoliko meseci da kao resorni ministar dobijem te podatke. Šta je dovelo do toga?
Dovelo je nezakonito poslovanje, korišćenje praznina koje su postojale u zakonu, dovelo je to poslovanje koje nije smelo da zna ni za partiju, ni za srodstvo, ni zašta drugo, već isključivo za pravila i za zakon.
Ako mi imamo situaciju da posle tri godine efektivne primene zakona nismo imali popis imovine koja je oduzeta, šta mislite, koliko je onih stvari koje su oduzete, jer imam pravo da sumnjam, koje nisu registrovane uopšte, koje su završile u tuđem stanu, u tuđem džepu, tuđoj firmi, tuđem kapitalu, jer nema građanina Srbije koji ne podržava donošenje ovakvog jednog zakona i koji ne podržava da se ovde zna šta je čije, da se zna kako država funkcioniše.
Drago mi je što to pored građana, prepoznaju i njihovi direktno izabrani predstavnici u Narodnoj skupštini.
Dozvolite mi da kažem još nešto što mislim da je izuzetno bitno, rečeno je da se radi o sitnim tehničkim izmenama nekih zakona, a ako je nešto sitna tehnička izmena, onda se bez toga i moglo, a oni koji misle da se moglo bez tih izmena, da su u prilici da predlažu te izmene, pa da ih ne predlože, suočili bi se sa situacijom da, kada smo doneli u novom obliku krivično delo zloupotrebe službenog položaja, pa definisali novo krivično delo od strane odgovornog lica, objasne građanima kako to da imovina koja je oduzeta, upravo zbog takvih krivičnih dela sada treba da se vraća. Dozvolićete, to nisu tehničke izmene, to su veoma bitne izmene, jer bi posledice nepostojanja takvih izmena dovele do velike štete po čitav pravni poredak i po pravnu stabilnost.
Očekujte ono što sam malo pre na početku izlaganja rekao – ne da se pojavi ministarstvo, ja kao ministar ili ova vlada sa buzdovanom u ruci i uništava sve što je do sada postojalo, kada su u pitanju Zakon o uređenju sudova i Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu – očekujte jedan konstruktivan pristup.
Znate, auto-projekcija nekada stvarno pravi velike probleme, jer zamisli čovek kako bi on radio da je na mestu onoga koji je u prilici da nešto radi, pa onda često kritikuje sa toga stanovišta.
Na kraju, dozvolite mi da se osvrnem na neke stvari za koje mislim da su bitne, a koje su pomenute u raspravi. Rekao sam šta sam imao o tzv. neznatnim tehničkim promenama zakona. Pomenuto je da imamo nesređeno pravosuđe, da se kod nas dugo vode krivični postupci. Da li imamo nesređeno pravosuđe? Jel ima nekoga među vama ko će reći da imamo sređeno pravosuđe? Ja ću prvi da kažem – imamo nesređeno pravosuđe. Nemam problem da to kažem, ali imam problem sa tim što je to tako. A da bi se isto to pravosuđe uredilo, drage dame i gospodo narodni poslanici, potrebno je mnogo više od mandata jedne vlade i bilo kog ministra pravde. Potreban je kontinuitet državne politike, potrebno je podržavanje nezavisnosti pravosuđa, potrebno je nezloupotrebljavati vlast i položaj, potrebno je mnogo toga što nije bilo prisutno u nekim prethodnim mandatima, naročito u jednom.
Sada se stvaraju uslovi i koliko god vi bili sumnjičavi prema tome, ne u ovoj zgradi ali u instituciji Narodne skupštine, pre nekih 130 godina, kada se povela rasprava o izgradnji prve železnice u Srbiji, postojao je onaj deo opozicije koji je tvrdio da tamo kuda železnica prođe biće crna trava od dima pa će krave koje budu pasle tu travu davati crno mleko, pa će to crno mleko da piju naša deca pa će i ta deca postati crna i nezdrava. Hvala bogu, ništa se od toga nije desilo, ali je Srbija dobila svoju železnicu.
Više sam nego zahvalan svojim kritičarima, jer da nije njih, moguće je da moji motivi za dobar rad ne bi bili tako jaki. Zato je dobro da ne postoji jednoumlje i da postoji polarizacija na poziciju i opoziciju. Ali, u svemu postoji neka granica ukusa. Reći ovde meni da sam ja birao vršioca funkcije predsednika Kasacionog suda je krajnji bezobrazluk. Ne postoji prikladnija reč od te reči. Onaj ko je to mogao da izrekne, prvo što je mene lično uvredio, drugo, uvredio je čitav Vrhovni kasacioni sud, jer je na tu funkciju sudiju izabrala opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda, a ne ni Narodna skupština ni bilo koji pojedinac. Izabrala ga je većina njegovih kolega. Izabrala ga je većina i od sudija koje su bile izabrane krajem 2009. godine i onih koje nisu izabrane krajem 2009. godine.
Ako neko uzima u usta sam vrh sudske vlasti a da pri tom taj vrh nije u stanju da mu uzvrati, na isti način, u istoj prilici i na istom mestu, na takve reči, onda to čini neviteški i potpuno nefer. Vežete čoveka i krenete da ga šamarate, a onda pred javnošću izigravate velikog heroja. Nisam se usudio nijedan jedini put da govorim, govorim, kolege drage, o onome o čemu je govoreno juče, ali ovo je ista sednica i govorim o istim stvarima, a kao ministar pravde i državne uprave Republike Srbije moram da reagujem na tako nešto. Ko god se nalazio na takvom mestu, čak i prethodnica gospodina sudije Milojevića, nije od mene za svoje stručno postupanje nikada doživela kritiku, jer ja cenim funkciju i cenim državu, a iznositi ovde takve ružne i neutemeljene priče, u najmanju ruku je kao ono što sam rekao.
Rečeno je da sam lično javno demonstrirao način rukovođenja ministarstvom kada sam podržavao ekstremiste ispred Doma Narodne skupštine. Ja mislim da je ta priča više puta ispričana i drago mi je svaki put kada bude pominjana i evo, unapred pozivam one koji su me za to prozivali da samo nastave to da govore. Jer, vrlo predano, vrlo vredno i vrlo lepo čine da moja popularnost među ljudima bude veća jer samo izgleda jedna mala grupa ljudi veruje da je reč o ekstremistima, pogotovo kada iz te male grupe ljudi se izdvoji jedan pa dođe na skup tih ekstremista i to podrži.
(Predsedavajuća: Ministre Selakoviću, ja vas molim da se vratimo na temu dnevnog reda.)
Vraćam se ja na temu, gospođo predsedavajuća, ali, ovo je sve juče rečeno i tada niko nikoga nije opomenuo da se vrati na temu. Ja sam sačekao završnu reč da se osvrnem na to i da o tome nešto kažem.
Na kraju, želim da pohvalim, dame i gospodo narodni poslanici, da i pored ovih tamnih trenutaka, ova rasprava u Domu Narodne skupštine je bila jedna od najboljih rasprava do sada. Ovakvo jedinstvo narodnih poslanika po nekim predlozima, kontinuitet u dobru, jeste nešto što treba da se pohvali. Vaš žar u diskusiji, broj prijavljenih govornika, broj podnetih amandmana, među kojima je zaista veliki broj dobronamernih, dobrih, pravno mogućih amandmana, svedoči da ste svi vi odgovorili na poziv Ministarstva pravde i državne uprave i uključili se u nešto što mislim da će svima nama, celom našem društvu, celoj državi i svim građanima doneti dobro.
Pozivam vas da budete i onaj bič izvršnoj vlasti koji treba da bude Narodna skupština kada dođemo u situaciju da ovakva zakonska rešenja primenjujemo. Bez vaše pomoći i bez pomoći celoga društva, mnoge od ovih zakonskih rešenja je teško primenjivati. Tu moramo da se uključimo svi. Specijalni zakoni traže specijalnu primenu, traže specijalno okruženje i traže specijalan odnos ljudi prema njima. To je ono što nam je svima potrebno. Da nam nije stanje u društvu vanredno, ne bi nam trebali ni vanredni zakoni, ali ne bi nam bilo potrebno ni vanredno ponašanje.
Zahvaljujem vam na ovoj raspravi, kao i na podršci koja je, kako iz redova vladajućih, tako i iz redova opozicionih stranaka, došla ovim predlozima zakona. Zahvaljujem onim ljudima koji su i u prethodnom ministarstvu pokazali želju da se ovako nešto na dobar način reši, kao što izražavam svoje žaljenje što nisu imali tako ne samo dobru želju već i dobra rešenja i dobro delovanje u nekim stvarima koje su dovele do mnogo većih posledica.
Pozivam vas, dame i gospodo narodni poslanici, da kao što ste uzeli učešća u ovim raspravama, uzmete učešća i imate konstruktivan pristup u svim budućim raspravama koje nas, nadam se, kroz svega nekoliko dana ili nedelja čekaju pod svodovima iste ove skupštine.
Pozivam vam vas da uzmete učešća u raspravama u Nacrtu strategije za reformu pravosuđa, o Nacrtu strategije za borbu protiv korupcije, to je jedan krov, jedna kapa i za ove zakone o kojima smo danas raspravljali i da ono što će se dešavati ovde pred očima čitave javnosti Srbije zato što su ovde prisutne televizijske kamere bude samo jedna konstruktivna, kvalitetna i dobra slika cele pređašnje rasprave.
Hvala vam na prilici da čujem ovako dobru raspravu. Hvala vam na prilici da sam konstatujem da naš parlament, kao i naša Vlada svakim danom u svakom pogledu sve više napreduje. Hvala vam.

Hvala.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika zaključujem zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4, 5. i 11. dnevnog reda.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADU
Primili ste Predlog zakona koji je podneo narodni poslanik mr Nebojša Stefanović.
Primili ste izveštaje Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Raspored vremena po poslaničkim grupama dobili ste u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača narodni poslanik mr Nebojša Stefanović želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik mr Nebojša Stefanović. Izvolite.