Nastavljamo sa radom Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 102 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vera Paunović i Saša Dujović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam povodom zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4, 5 i 11 dnevnog reda pozvao da današnjoj sednici pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave prisustvuje i: dr Danilo Nikolić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave; magistar Miroslav Čogurić, pomoćnik ministra pravde i državne uprave; Goran Matić, direktor Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka; Biljana Pavlović, direktor Agencije za upravljanje oduzetom imovinom; Jovan Ćosić, načelnik Odeljenja za normativne poslove u oblasti pravosuđa u Ministarstvu pravde i državne uprave i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde i državne uprave.
Nastavljamo rad zajedničkim načelnim i jedinstvenim pretresom o predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4, 5 i 11 dnevnog reda.
Prema redosledu prijavljenih narodnih poslanika, reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, oko Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, SPO je bio aktivan učesnik u donošenju ovog zakona i ono što smo smatrali da je trebalo da ide u korak sa ovim zakonom to je i borba protiv korupcije, jer se oduzimanje imovine stečene krivičnim delom, uglavnom odnosi na organizovani kriminal ili dominantno.
Dobri su rezultati postignuti u međuvremenu i sve mere koje ovaj zakon, sada propisuje, za nas su apsolutno prihvatljive i treba da, ipak, nagovestimo da nas raduje stav ministra koji je malo različit u odnosu na neke prvobitne stavove, zato što je sve ono, što je zaista dobro u prethodnoj vladi javno pohvalio, a SPO nije zaljubljen ni u jednu Vladu, u prethodnom periodu. Ono što smo pokazali juče, prilikom glasanja o mnogim zakonima, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazili predlozi zakona mi smo za sva rešenja koja vode ka normalizaciji odnosa unutar države glasali. Nije nas radovala činjenica da mnoge poslaničke grupe za mnoge dobre predloge zakona nisu glasale zbog toga što dolaze od nekih drugih poslanički grupa.
Mislim da iz tih rovova, političkih ostrašćenosti, zaista treba da izađemo, jer građani Srbije od nas očekuju da dajemo konkretna rešenja.
Što se tiče Zakona o krivičnom postupku, mi smo, kada je donošena odredba po kojoj se ograničavaju prava na zastupanje advokatima i advokatskim pripravnicima ukazivali da je to diskriminacija, da je to neodrživa odredba i da je sigurna posledica učešća u radnoj grupi advokatski lobi. Dobro je što se to menja, kao i što se uređuje pritvor nakon izricanja prvostepene presude.
Zakon koji je sigurno za nas najinteresantniji to je Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje, vršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima. Srpski pokret obnove i DHSS smatraju da su zaista do sada sva zakonska rešenja i sudske presude išle na ruku učiniocima ovih krivičnih dela i da su bila usmerena protiv žrtava.
U najkraćem naši stavovi su sledeći, i od njih nećemo odstupati, borićemo se da nema zastarevanja ovih krivičnih dela, što je jednoglasan stav Odbora za prava dece čiji sam član. Zatim, da se maksimalno poštre krivične sankcije za pedofile, da država i sve njene institucije u sadejstvu, uz prevenciju represiju i edukaciju povedu organizovanu borbu protiv ove, pre svega, jako opasne bolesti. Zalažemo se za hemijsku kastraciju za višestruke povratnike, a bez obzira što se ovaj zakon zove Marijin zakon, ne smemo zaboraviti, uz dužno poštovanje prema svim žrtvama, ni jednu devojčicu koja je pre tri godine bila u dužem periodu silovana i koja je pored toga što je bila silovana takođe izgubila svoj život.
Ono što SPO i DHSS smatraju, a što kažu i sociolozi da je u svetu doživotna robija, hemijska kastracija, stavljanje lokatora, registracija pedofila itd, da su jedne od popularnih mera za suzbijanje pedofilije. Da je u Srbiji situacija drastično drugačija. Da je naše društvo prilično zatvoreno i nespremno da javno žigoše devijacije i njene pojave, posebno u nerazvijenim krajevima. Mi smo apsolutno svesni da je to posledica jedne inercije nastale nakon izlaska iz totalitarnih režima kada se sve devijantne pojave su se prikrivale, jer je trebalo da se predstavi da smo mi društvo srećnih, pravednih i jednakih ljudi u kojima nema devijantnih pojava.
Naravno da će ovo sve biti jako teško sprovesti uz paralelnu antikampanju koja ide redovno pre svega na medijima sa nacionalnom frekvencijom koje promovišu emisije poput "Trenutka istine", "Farme", "Velikog brata" itd. i posebno mislim na emisiju "Trenutak istine" gde neko govori kako je jako zadovoljan zato što je opštio sa članom svoje porodice gde se promovišu incesti i gde se dovode razni psihijatrijski slučajevi, koji umesto da budu u zavodima za lečenje, promovišu sve ono protiv čega normalno društvo treba da se bori.
Naravno da mi, iako pripadamo demohrišćanskim strankama i strankama zasnovanim na Hristovom učenju, moramo da ukažemo da su mnogi i u crkvi, pozivajući se na Hrista, upravo skrenuli sa Hristovog puta i da su mnogi zalutali, što se tiče i pedofilije, ali da je odgovor društva do sada uglavnom bio, a sa puno razumevanja se odnosilo prema crkvenim velikodostojnicima koji su krenuli ovim putem devijacije, a ono što klinički psiholozi kažu i čega ovo društvo mora da bude svesno, da je pedofilija, pre svega bolest, da su pedofiličari uglavnom bili sami u ranoj mladosti žrtve nekog seksualnog nasilja ili zlostavljanja i da oni ne mogu da uspostave dubinske i zrele odnose sa odraslim partnerima, zato za objekte svog seksualnog interesovanja odabiraju decu.
Prema tome, znam da će se sigurno najveća rasprava voditi po pitanju hemijske kastracije, ali mi ne predlažemo hemijsku kastraciju za benigne slučajeve i za prvi slučaj pedofilije.
U slučaju povratnika, sigurno je da su mnoge zemlje to primenile i sigurno je da je to dalo dobre rezultate i mi iako pripadamo demohrišćanskim strankama, pripadamo ujedno i desničarskim strankama koje traže red i poštovanje.

Reč ima narodni poslanik Svetislava Bulajić.

Uvaženi predsedniče Skupštine, gospodine ministre, članovi ministarstva i drage koleginice i kolege, veoma mi je drago da primetimo, obzirom da sam sinoćnju raspravu odslušala do samog kraja, objedinjeni pretres, nije omeo činjenicu da je svakako najznačajniji predlog zakona u ovom setu zakona, zakon koji svi nazivamo "Marijin zakon" i vrlo je dobro da su podaci koje je uvaženi ministar u svom ekspozeu istakao, potvrdili ono što i javnost želi i zahteva u podršci za ovaj zakon, a to je potpunija krivično-pravna zaštita maloletnih lica koja su izložena deliktima protiv njihove polne slobode.
Dobro je takođe da je ministar javnost podsetio da je ovaj Predlog zakona delom i posledica obaveze koju je naša zemlja preuzela prihvatanjem odgovarajuće konvencije Saveta Evrope, a veoma je važno pri tome što je ogromna većina ovlašćenih predstavnika poslaničkih klubova juče i apostrofirala, da ovaj Predlog zakona koji svi zovemo "Marijin zakon" ne sme ostati samo uspomena na jednu tragičnu žrtvu, devojčice Marije, već mora postati trajna opomena koja će u toliko postati trajnija, ukoliko ovo bude zakon koji će se poslednji put nazvati imenom žrtve, pogotovo jedne devojčice i koja će utoliko pre postati integralni deo Krivičnog zakonika, pa vas u tom smislu i upućujem na tako nešto.
Ono što u ovakvim okolnostima ume da onespokoji jeste to što smo svi juče čuli na samom početku načelnog pretresa i što ljudi nisu komentarisali, a što je ličilo na prvi pogled podržavanja jednog određenog rešenja kazneno-pravne politike, kada je u pitanju ovaj zakon, a u stvari je dobilo jednu formu moralne pridike.
Ne smatram se lično uopšte prozvanom u tom smislu, kada je to određeno kazneno-pravno rešenje u pitanju i koje je malo pre spomenuto i od prethodnog govornika, smatram da ne postoji nikakvo pravo nikome da ikome oduzme pravo na suprotna mišljenja, a kamo li da argumentuje suprotno mišljenje.
Stvar je opšte obrazovanja i kulture, a pogotovo jednog školovanog pravnika, da upozna se sa istorijom i razvojem krivičnog prava, način na koji se dolazi do inkriminacije pojedinih krivičnih dela, a pogotovo načina na koji dolazi do jedne ustaljenje i učvršćene kazneno-pravne politike.
Dakle, da bi različito sagledavanje kaznenih rešenja smelo uopšte značiti nekome oduzimanje prava na reč, a kamo li debatu, pogotovo moralno pravo, to je nešto na šta sam morala da reagujem.
Analogija u krivično-pravnoj materiji da smo se u istoriji rukovodili istom logikom, abolicionisti nikada ne bi uspeli i većina pravnih sistema u svetu bi još uvek imala smrtnu kaznu. To sam iskoristila kao pravo da iskomentarišem ono što se čulo u raspravi juče.
U iskazivanju moje pune podrške, lične, a i poslaničkog kluba LDP kojoj pripadam na "Marijin zakon", ja se takođe nadam da ćemo pozdraviti i većinu, odnosno podržati većinu najavljenih amandmana na Predlog zakona, kako bi se rešenje još više usavršilo, a pogotovo ono rešenje za koje se mi naročito zalažemo, a to je pitanje trajne nezastarivosti seksualnog delikta prema maloletnim licima.
Što se tiče ostalih tačaka objedinjene rasprave, ne mogu reći mnogo više nego što smo u prethodnim prilikama imali prilike i da razmenimo, kao komentare uz svo razumevanje za vašu potrebu da promovišete strategiju koju najavljujete i naročito akcioni plan koji će implementirati tu strategiju u budućnosti, ali moram konstatovati da smo ponovo na terenu intenzivnog rada na parcijalnim rešenjima, a ne na sistematskim rešenjima izmene zakona, pa čak i u slučaju ovog velikog zakona oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, jer o priznanju samog ministra, polovina teksta zakona sadrži niz identičnih odredaba, neposredno prethodećeg zakona, a da li će se na taj način otkloniti rđave strane koje su u primeni ovog zakona iskazale, ostaje da se vidi.
Ono što je posebno značajno, mislim da nema garancije da će se ovim načinom promene zakona ojačati dobre strane kako je to ministar primetio u svom ekspozeu, jer podsećam, kada su u pitanju novi, kako ih je ministar nazvao, pionirski zakoni, koji pokazuju određene pomake u regulisanju ovako delikatnih materija, ovakav način čestih izmena zakona ometa mogućnost da se dođe do ujednačena sudske prakse, što je pretpostavka stabilnog i koherentnog pravnog poretka, pogotovo u tako delikatnoj materiji kakva je krivično-pravna.
Na samom kraju, htela sam još, kada je u pitanju pravosudna materija da kažem da se bavljenjem tom materijom mora pomeriti sa parcijalnog na sistematsko rešavanje, na unapređenje zakonodavnog okvira, da je to i u onim predlozima za koje LDP nema nikakvih primedbi, pa i u onom delu kada se interveniše u Krivični zakon i kada se eliminiše to limitiranje ustavnog prava na branioca, tako što se izjednačavaju prava advokatima pripravnicima i omogućava im se da neposredno stiču neophodno profesionalno iskustvo od samog početka svog radnog veka.
Uz moje lično uvažavanje, i angažovanje, obzirom da se po profesiji uglavnom bavim obrazovanjem, podržavam nastojanja da mladi ljudi steknu iskustva što je moguće pre, a čini se da, kada sagledate celinu predloženih rešenja, u ovom Predlogu zakona zaista takvu akciju ne možemo nazvati drugom do kozmetičkom, parcijalno, pa se nadam da ćete taj manir u budućnosti menjati. Hvala.

Gospodine Čikiriz, vi ste se prijavili za repliku, na izlaganje gospođe Bulajić? Izvolite.

Pošto sam direktno pomenut i moje izalganje, ono što je porazno za naše društvo, to je da ne postoji statistika o onome o čemu mi sada pričamo što se tiče zakona, o našoj kaznenoj politici, mislim da je dosta toga i sam ministar rekao i mi se u potpunosti slažemo, ona je zaista blaga i bez obzira što smo mi ukinuli smrtnu kaznu po našem krivičnom zakonodavstvu i Brejvik masovni ubica bi dobio maksimalnih 40 godina zatvora i svaki potencijalni ubica koji bi ubio, dakle, hipotetički, milion ljudi i dva miliona ljudi dobio bi maksimalnih 40 godina zatvora, što ćemo se složiti svi, nije u duhu onoga što zaslužuje krivična sankcija.
Po sadašnjim rešenjima, maksimalna kazna za pedofile koji izvrše silovanje, a koje ima za posledicu i smrt deteta je 18 godina, što ćemo se složiti da nije adekvatna kazna, ali u mnogo uređenijim državama SAD, još uvek nije ukinuta smrtna kazna i rasprave o tome se vode sa mnogo argumenata za i protiv.
Svi oni koji se pozivaju na ljudska prava, uvek treba da imaju pred očima ljudska prava žrtve. Ne možemo samo gledati ljudska prava osumnjičenih ili izvršilaca krivičnih dela, jer ja sam sa mnogim aktivistima za ljudska prava razgovarao i kada postavite pitanje – kada bi neko vaše dete od tri godine silovao i za posledicu silovanja proizvelo smrt deteta, kakva bi bila vaša reakcija? Da li bi se tada pozivali na ljudska prava žrtve? Znate li kakav odgovor najčešće dobijate – sam bih mu presudio.
Prema tome, ne možemo da imamo dva aršina kada su u pitanju događaji koji se vas lično ne tiču, a drugi sasvim aršin kada se duboko neki događaj...
(Predsednik: Vreme, gospodine Čikiriz. Zahvaljujem.)
Hvala.

Reč ima gospođa Bulajić, replika. Izvolite.

Samo kratko, neću ulaziti u veliku raspravu. Dao sam primedbu ne sa aspekta ljudskih prava, nego sa aspekta prava na drugačije mišljenje, dakle, jednog ustavnog prava koje je drugačije po svojoj vrsti, o kazneno-pravnim politikama, blagosti ili strogosti, o tome možemo debatovati, o tome se i debatuje. Samo sam uputila na neophodnost da se dozvoli alternativno mišljenje, sučeljavanje mišljenja, debata i da se u takvoj debati iznađe bolje rešenje, nikakvu drugu vrstu ambicije nisam imala, a naročito ne neku lične vrste. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovana javnosti Srbije, danas imamo pred sobom pet zakona iz domena pravosuđa, ali svakako nas najviše interesuje i javnost Srbije najviše interesuje donošenje tzv. "Marijinog zakona", upravo zbog toga što je proistekao iz nemilog događaja i događaja koji nas je kao društvo i dirnuo i pokazao brzinom kojom smo reagovali da je naša svest i savest još uvek prisutna.
Zahvaljujem gospodinu ministru što je pre svega juče rekao da je zakon donet u prošloj Vladi, znači neposredno posle samog događaja, znači da su društvo i država reagovali u pravom trenutku i to je ohrabrenje za sve nas. Naravno, ovaj široki front podrške koji taj zakon ima, gospodinu ministru daje jedan veliki kompliment za hrabrost što je zakon pred nama i daje mu veliku obavezu da se zakon sprovodi.
Svi imamo svoje mišljenje o tom zakonu, o blagosti kazne, o ovoj pojavi kojoj trebamo da se kao društvo suprotstavimo. Samo bih vas podsetila da postoji još jedna pojava o kojoj ćemo verovatno ubrzo morati da govorimo na ovaj način, legislativno, znači, to je pojava zlostavljanja dece. To je u našem društvu takođe prisutno, ne samo pojava pedofilije, nego zlostavljanja dece od strane roditelja, staratelja i onih kojima su oni neposredno povereni ili su njihovi. Znači, to je fizičko kažnjavanje dece koje vrlo često ima smrtni ishod. Znamo da smo imali takve slučajeve isto u neposrednoj prošlosti. Sa time se moramo suočiti jer to jeste naša svakodnevnica. Naša država treba da bude sigurno mesto gde ćemo živeti mi i gde ćemo podizati našu decu, jer to jeste naša budućnost.
Samo bih vas podsetila na nešto što je svojevremeno rekao Bora Pekić: "Između prava i pravde postoji razlika od koje često zavisi i ljudski život. Ona nije u tome što pravo često nije u pravu, a pravda to uvek jeste, nego u tome što je pravo uvek samo i jedino ljudsko, a pravda je nešto iznad, nešto što je čak božansko". Ta potreba da se pravda uvek i u svemu vaspostavi jeste potreba svih nas i zato stalno unapređujemo prava.
Svojevremeno je posle ovog nemilog događaja otac Marije Jovanović, zbog toga smo mu svi kao društvo posebno zahvalni, smogao snage da svoju ličnu bol pretoči na način i u predlog jednog zakonodavnog rešenja. Integralni tekst tog zakona koji je on predložio stoji na internetu. Ministarstvo je u 19 tačaka jasno, vrlo konkretno, predložilo kako da se sa ovom pojavom izborimo zakonodavno, kako da je u društvu obeležimo i sankcionišemo i tu zaista nema mnogo razlike u političkim stavovima, gotovo da je nema uopšte, jer to su ljudski stavovi. Polemišemo samo oko toga kakve treba da budu kazne, a definitivno smo svi na stanovištu da kazne moraju da postoje i da nikako nismo dovoljno strogi u tim kaznama. Pojava je tu i mi je moramo rešavati.
Ono što jeste pozitivno, posebno u zakonu, što se uočila još jedna bolest svakodnevnice i današnjice savremenog društva i prepoznata je u članu 2, to je pogubni uticaj interneta na decu. Ograničiti upotrebu interneta, jer vrlo često deca u savremenom dobu nemaju toliku pažnju porodice, porodica je pritisnuta egzistencionalnim problemima, nemaju vremena za decu i smatraju da je dovoljno da im obezbede kompjuter i da ih kompjuter često čuva umesto njih. Kompjuter pokrije njihovo vreme i često su upravo te internet mreže prave klopke za decu. Dakle, i ta pojava je ovde zakonom regulisana.
Ono što takođe smatramo dobrim rešenjem, to je upravo ta baza podataka koja će se stvoriti, da takva lica budu praćena, da takva lica postoje i šire uočena i njihovi podaci dostupni, da oni nikada više posle jednog uočenog takvog istupa, ne budu slobodni i ne budu građani, da kažem, bez obzira na ljudska prava, istog reda. Priznaćete, to jeste devijantna pojava, to jeste bolest koju treba dugo i konstantno lečiti, sa neizvesnim krajem, vrlo često mislim da je i nelečiva.
Poznavajući psihologiju ličnosti, mislim da se takvi oblici ponašanja vrlo retko mogu promeniti i zbog toga društvo mora biti strogo, jedinstveno i spremno, mobilno da u svakom trenutku na ovakvu pojavu odreaguje blagovremeno, da ne bismo bili među onim državama koje moraju po imenima svojih država da nazivaju svoja zakonska rešenja.
Drugi zakon koji takođe posebno izaziva pažnju građana Srbije u ovom trenutku jeste Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Mi smo već doneli u prethodnom sazivu ovaj zakon. Ministar je objasnio da je ovo novo zakonsko rešenje u odnosu na prethodni zakon, dakle, nije se pristupilo samo izmenama i dopunama zakona i smatramo da je i ovo rešenje svakako napredak, jer građani Srbije, osiromašene Srbije, osiromašeni građani, svakako vrlo pažljivo prate šta se događa sa onima koji su se kriminalom u njihovom neposrednom okruženju bogatili enormno, nesrazmerno i beskrupulozno. To je pojava takođe koju moramo žigosati i vrlo strogo kažnjavati.
Smatramo da je ovo zakonsko rešenje koje je pred nama dobro. Mi smo kao poslanička grupa NS, podneli nekoliko amandmana, ali u prethodnom slučaju kada je zakon bio pred poslanicima i tada smo reagovali i tada smo smatrali da je iznos od milion i 500 hiljada dinara suviše visok prag. Smatrali smo da ga treba spustiti na 500 hiljada dinara, jer 500 hiljada dinara je, gospodine ministre, godišnja plata profesora u Srbiji. Nije to mali iznos koji neko može nezakonito da prisvoji. Svakako treba ono što na taj način prisvoji, oduzeti mu.
Svakako se nadam da ćete sva amandmanska rešenja i predloge, znajući vaš pristup, vrlo pažljivo pogledati i najbolje usvojiti. Smatramo da ćemo posle ove plenarne sednice imati u zakonodavnoj praksi Srbije između ovih pet zakona, ova dva sigurno vrlo efikasna i brza, jer građani Srbije u savremenom društvu više ne očekuju samo to da pravda bude spora ali dostižna.
Mi želimo brzu i efikasnu pravdu. Samo brza i efikasna pravda je zaista pravda. Sve ono što mora da čeka neko drugo rešenje, za građane više nije pravda. Tako da, upravo u ova dva zakonska rešenja koja su pred nama i koja očekujemo, zaista vrlo brzo, njihov efekat u svakodnevnom životu, mislimo da ćete ispuniti očekivanja građana. Hvala.