Reč ima narodna poslanica Biljana Ilić Stošić.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, uvažene kolege poslanici, kao neko ko je svojom profesijom vezan za rad sa mladima, izuzetno sam zainteresovana da se jedan ovakav dokument kao što je Marijin zakon, usvoji uz dužno poštovanje prema drugim zakonskim predlozima i ja ću danas govoriti samo o ovom predlogu.
Prva dobra stvar jeste sama činjenica da je u društvu porasla svest o samoj potrebi da se jedna ranjiva grupa kao što su maloletnici, sistemski zaštiti i to ne samo postojećim krivičnim zakonodavstvom, nego i posebnim merama, što jeste suština ovog zakona o kome danas raspravljamo.
Očigledno je da su stručne službe resornog Ministarstva, veoma pažljivo i sveobuhvatno pripremile tekst ovog predloga, uvažavajući, sa jedne strane, naše zakonske propise, kako krivične, tako i one koje regulišu ceo korpus ljudskih prava, a sa druge strane međunarodno pravne propise i to praksu koju smo ratifikacijom prihvatili u ovom domu, tokom prethodnog perioda.
Ugrožavanje slobode maloletnika, naročito razni oblici njihove seksualne eksploatacije, teška je i mučna tema za svakog građanina ponaosob, ali i za državu i društvo u celini.
Prvi i najteži korak smo već napravili, tabuizacija teme, odnosno prestali smo da se kao društvo poričemo da nam se tako nešto uopšte i dešava, pogotovo da nije marginalna i statistički beznačajna pojava, a to uopšte nije mala stvar.
Pored krivično-pravnih sankcija, posebno je bitno osnaživanje niza institucija koje se ovom socijalnom, veoma delikatnom problematikom stalno bave, pogotovo je važna oblast prevencije seksualnog nasilja i zloupotrebe maloletnika.
S tim u vezi neophodno je sistemski veoma precizno utvrditi i podzakonskim aktima urediti mere koje će mogućnost seksualne zloupotrebe maloletnih lica vremenom svoditi na sve manju i manju meru. Tu, pre svega mislim na brižljivu, stručnu proveru lica, koja po prirodi svoje profesije, svakodnevno rade sa maloletnicima. Jasno mi je da ove posebne mere onemogućavaju da te poslove obavljaju lica koja su registrovana kao prestupnici, ali šta je sa onima koji su latentni, potencijalni prestupnici.
Da li postoji provera mentalnog statusa lica koja profesionalno rade sa decom, kako pre njihovog profesionalnog angažovanja, tako i kontinuirano tokom radnog veka.
Seksualno nasilje nad maloletnicima je snažan oblik socijalne i medicinske patologije, a postoje stručni metodi da se utvrdi mentalni profil lica, koja svakodnevno rade sa decom, kao i da se njihov mentalni status stalno proverava.
Živimo u stresnim vremenima u kojima određene socioekonomske situacije budu neretko onaj okidač koji dovodi do poremećaja u ponašanju ljudi.
Tu se opet javljaju dve grupe problema. Prvo, prevencijom već u startu zaštititi decu od potencijalnog zlostavljača, a drugo što je tema osetljiva na kvadrat. Same te prestupnike tretirati na odgovarajući medicinski i socijalno prihvatljiv način. Krivične sankcije su samo jedan segment u tom delovanju.
Humano društvo ne izopštava i ne getuizira svoje građane, ne diže sasvim ruke od onih koji u datom momentu počnu da se ponašaju društveno neprihvatljivo.
Društvo im pruža mogućnost lečenja i resocijalizacije, naravno ograničavajući mogućnost da slična dela i ponove.
Treća stvar jesu kanali zaštite maloletnika koji se osete ugroženim od potencijalnog zlostavljača. Svedoci smo brojnih slučajeva kojima su maloletnici bili prepušteni sami sebi ili nisu znali kome da se obrate, a trpeli su zlostavljanja. Lečenja trauma od seksualnog zlostavljanja u maloletničkom uzrastu daleko je teži i skuplji posao od uređivanja sistema da se to zlostavljanje na vreme spreči i društveno predupredi.
Na kraju, nije nevažno ni pitanje zloupotrebe zaštite seksualnih prava maloletnika. U situaciji kada sudska presuda i visina odštetnog zahteva počiniocu rešava egzistenciju cele porodice, a svi smo mi pa i nosioci pravosudnih funkcija, ljudi od krvi i mesa, veoma osetljivi na ovakve delikte. Postoji realna mogućnost da se dobre namere institucije zloupotrebe i unište životi porodicama navodnih seksualnih prestupnika, pogotovo što uz to sleduje i socijalna sigmatizacija, moralna osuda i prezir sredine ne samo prestupnika, već i članova njihovih porodica.
Ovo je, ponavljam, veoma teška i mučna problematika. Reč je po hodu na tankoj žici i zato je pored ovakvih zakonskih rešenja, koje ću lično podržati, neophodno učešće veoma širokog kruga aktera koji će učestvovati i u krivično-pravnoj zaštiti ranjivih kategorija, ali i u stvaranju pretpostavki za pravično i humano društvo. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, dragi građani Srbije, gospodine ministre drago mi je vas vrlo često viđamo u ovom visokom domu. Svestan sam da ste ovde zbog toga što je vaš prethodnik u ministarstvu očigledno slabije radio, pravio kardinalne greške i doveo do toga da morate sa dosta pažnje da pratite sve zakonske predloge, odnosno zakone koji su već usvojeni i da ih menjate, dopunjujete, dajete nam izmene, dajete nam predloge da nešto popravimo i mi smo voljni da to učinimo kada vi dajete takve predloge.
Sa druge strane, drago mi je što ne pokazujete taštost i prihvatate ono što je u prethodnom periodu bilo zaista dobro i što kroz ovaj set zakona koji su o pravosuđu i koje će koristiti pravosuđe, dajete do znanja da ne mislimo da počinje sve to od onog momenta od kada smo mi na vlasti, nego da sve ono što je kvalitetno i što je dobro hoćemo da prihvatimo. Glasaćemo naravno za izmene i dopune određenih zakona i prihvatićemo zakone koje ste vi danas pred ovu Skupštinu dali sa određenim izmenama, naravno sa poboljšanjima koja su bitna i koja su važna i koja su se vremenom pokazala kao veoma korisna i potrebna da bi u zakonu određeni tekstovi zaživeli i na pravi način bili primenjeni u Republici Srbiji.
Sa druge strane, takođe imam utisak da ste mnogo zakonskih predloga dali ovoj Skupštini. Očigledno ste rešili da svog naslednika na mestu ministra pravde u narednoj vladi oslobodite svih obaveza. Biće mu veoma lagodno, ili želite da dobijete i drugi mandat, pa da u drugom mandatu radite, odnosno ne radite ovoliko kao što sada radite.
Ono što ste predložili i na šta bih se ja posebno osvrnuo, radi se o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku i mislim da će advokatska profesija veoma pozdraviti vaše odluke, odnosno vaše predloge. Znamo da što se branilaca tiče je postojalo određeno ograničenje da sa određenim brojem godina morate imati u advokaturi, da biste mogli da se javite kao branilac. Ovog puta, sa ovim predlogom vi omogućavate svim advokatima koji su položili zakletvu, upisali se u imenik advokata, da mogu biti branioci i time omogućavate naravno svim okrivljenim i osumnjičenima da mogu da biraju svog branioca, to je njihovo ustavno pravo, njihova sloboda i oni mogu raditi i birati svog branioca po nahođenju, kako misle da će to biti u najboljem redu.
Takođe, dali ste mogućnost da se branioci, odnosno da advokate mogu zameniti advokatski pripravnici za krivična dela za koje je predviđena kazna do pet godina.
Time otvarate širu lepezu aktivnosti za te mlade ljude koji su završili pravne fakultete, položili pravosudne ispite, ušli u advokaturu na jedan način žele da se bave tim časnim zanimanjem i mislim da će oni veoma brzo uspeti da se uklope samo tako što će raditi posao i, kako bi se u žargonu reklo, "pregoreti" ili se naučiti da rade taj posao ili će otići u neku drugu granu.
Takođe, dobro ste primetili da je postojala jedna pravna praznina u Zakoniku o krivičnom postupku, gde se nakon izricanja presude nije označavalo kako će se određivati pritvor. Ovog puta je ta pravna praznina u potpunosti pokrivena, tako što će naravno veće suda kod koga se nađe optužni akt, da donese odluku o tome da li će se odrediti pritvor iz zakonom predviđenih razlika, to je član 211. stav 1. tačka 1) i 3), ukoliko ima potrebe da se pritvor odredi, naravno odrediće ga veći i to je sada potpuno i jasno, decidno i nedvosmisleno rečeno ovim izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Nadalje, par reči samo o zakonu o kome su svi danas veoma podrobno pričali, o Zakonu o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima. Možda smo zakasnili, možda je ovo trebalo predložiti ranije, možda je ovaj zakon trebalo usvojiti mnogo ranije, ali kažu da nikad nije kasno i kada ste vi sada ovo predložili sa određenim izmenama, naravno da će poslanička grupa SNS u danu za glasanje usvojiti ovaj zakon, odnosno glasati za njegovo usvajanje, s tim što bih ja možda dao neke primedbe, možda neko mišljenje, a tiče se područja primene ovog zakona.
Moj predlog kao čoveka jeste da nema zastarelosti krivičnog gonjenja za sva krivična dela za koja će biti optuženi i osuđeni ljudi koji to čine prema maloletnoj deci. Kao profesionalac, ne znam, nisam baš siguran da će Ustavni sud sve ovo usvojiti, ali ću ja naravno ovo podržati i ukoliko Ministarstvo pravde, odnosno čitava Vlada da mišljenje da se ovako nešto usvoji, naravno da ćemo to glasati.
Takođe, veoma je bitno reći da prilikom donošenja odluke, sudije su vezane zabranom ublažavanja kazne. Nemoguće je više ublažiti kaznu iznad zakonskog minimuma. Dakle, olakšavajuće okolnosti ne postoje za optužene za ova teška krivična dela koja se vrše prema maloletnim licima.
Takođe, nemoguće je dati uslovni otpust, dati mogućnost da se nakon dve trećine izdržane kazne pusti na uslovni otpust ovakva osoba. Pravne posledice, osude su veoma značajne. O njima su kolege koje su pre mene pričale izrekle dosta pozitivnih stvari i naravno, to će biti sastavni deo teksta. Takođe su i posebne mere koje će se preduzimati prema osuđenim licima za ova teška krivična dela, između ostalog, obavezno javljanje nadležnom organu u policiji i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica.
Zamolio bih vas samo, zato što sam uvek bio korektan i slušao sve svoje kolege kad su pričali. Hvala.
Zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova, obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta i obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo.
Sve ove mere će važiti 20 godina nakon izdržane kazne. Takođe, tu je moja sugestija da ove mere važe trajno, jer sam ubeđen iz profesionalnog iskustva da se ovakve osobe ne popravljaju, da ovakve osobe samo čekaju i vrebaju sledeću priliku. Mislim da sa ovim merama se mora potrajati do kraja njihovog života, a pogotovu posebna evidencija koja je predviđena ovim zakonom mora postojati i zajedno sa DNK profilom osuđenog, biti upisana i zavedena u evidenciji organa koji je zadužen za tako nešto.
Ovaj zakon može da se nazove i kako smo ga već kolokvijalno nazvali "Marijinim", ali može da se nazove i "Miloševim zakonom", "Nemanjinim", "Nikolinim", zato što je bilo i više osoba koje su zbog pedofilije morale da se susretnu sa najgroznijim trenucima u svojoj mladosti, ali je zbog zastarelosti određenih slučajeva dolazilo do oslobađajućih presuda i samim tim ohrabrivanja ljudi da je ovako nešto dozvoljeno, ili u najmanju ruku da nije kažnjivo u Republici Srbiji.
Na kraju bih pozvao sve kolege poslanike, kao i građane Srbije da pomognu fondaciji Marije Jovanović, koju je osnovao njen otac Slobodan Jovanović, čiji je zakon danas pred nama. Račun fondacije je otvoren kod Unicredit banke, broj je 170-0030015451000-60. Mi iz poslaničke grupe SNS ćemo uzeti učešća i pomoći finansijski ovu fondaciju, a u danu za glasanje poslanička grupa SNS će glasati za čitav set koji je predložilo Ministarstvo pravde u ovoj skupštini. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, po Poslovniku.

poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram povredu člana 107, jer ste upravo ulazili u salu neposredno pre nego što je učinjena povreda dostojanstva Narodne skupštine.
Ne mogu da dozvolim da neko izriče kvalifikacije na račun Snežane Malović. Nije primereno ni radu ove skupštine ni radu ovog parlamenta ni temi o kojoj raspravljamo. Da li se neko bori protiv kriminala, borio protiv kriminala tako što donosi zakone, ili što rasvetljava paljevine automobila u Vranju, to je pitanje o kome možemo diskutovati na sednicama kada se postavljaju pitanja Vladi. Ali, kvalifikacije da je Snežana Malović bila nestručna, da nije dobro radila, to neka kažu birači, ali to neka kaže i vrednost oduzete imovine po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, a ne mi kroz ideološke rasprave, opterećene nekim drugim stegama.
Nije pristojno na takav način vređati dostojanstvo narodnih poslanika i Narodne skupštine. Ako hoćete da se borite protiv kriminala, razrešite paljevine automobila u Vranju, verovaću da se borite protiv kriminala. Hvala.

Gospodin Radoslav Komlenović. Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi gospodine ministre, uvaženi članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu u ovom visokom domu je set od pet zakona koji su veoma bitni za naše društvo. Moram odmah da kažem da poslanička grupa JS će zdušno podržati svih ovih pet zakona u Danu za glasanje.
Osvrnuću se na prvi zakon koga smo nazvali "Marijin zakon", po devojčici Mariji iz Novog Sada koju je pre tri godine silovao i obljubio jedan pedofil. Postavljam pitanje – da li je takav strašan zločin morao da se desi pa da društvo nešto preduzme?
Ovaj predlog podržavamo zbog posebne društvene opasnosti koju takva krivična dela predstavljaju i zadiru u elementarne temelje porodice, a samim tim i društva. Radi se o posebno teškim krivičnim delima koja mogu da budu izvršena samo na posebno okrutan i svirep način, što ostavlja trajne posledice kod deteta nad kojim je to delo učinjeno.
Posebnu pažnju bih skrenuo na član 3, koji se odnosi na učinioce koji su prema maloletnim licima izvršili sledeća krivična dela: silovanje, član 178. st. 3. i 4, kazna zatvora, gde je maksimalna kazna propisana do 15 godina; obljuba nad nemoćnim licem, član 179. st. 2. i 3, kazna zatvora, gde je maksimalna kazna propisana do 18 godina; obljuba nad detetom, član 180, kazna zatvora, gde je maksimalna kazna propisana do 10 godina; obljuba zloupotrebom položaja, član 181, kazna zatvora, gde je maksimalna kazna propisana do 18 godina; nedozvoljene polne radnje, član 182, kazna zatvora, gde je maksimalna kazna propisana do 15 godina; posredovanje u vršenju prostitucije, član 184, kazna zatvora, gde je maksimalna kazna propisana do 10 godina; prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala, iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, član 185, kazna zatvora, gde je maksimalna kazna propisana do pet godina.
Podržavamo i član 5. gde učiniocu krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona sud ne može ublažiti kaznu primenom člana 57. stava 1, kazna zatvora.
Na osnovu člana 7. podržavamo posebne mere prema učiniocima krivičnog dela iz ovog zakona, ali se ne slažemo da se mere iz stava 1. ovog člana sprovedu samo 20 godina, već da bude trajna. Smatram da se počiniocima tih i takvih krivičnih dela trajno treba onemogućiti bilo kakav kontakt i mogućnost dobijanja posla, gde bi imali kontakt sa maloletnim licima, a posebno sa licima sa posebnim potrebama. Ne znam kojim imenom bi se mogli nazvati počinioci takvih krivičnih dela, jer njima sve može da odgovara osim nazvati ih ljudima.
Imajući u vidu uporedno pravo, možemo videti da u Švedskoj i Velikoj Britaniji nema zastarevanja za teške seksualne zločine, kao što je i Nemačka odlučila da podigne prag zastarevanja do 30 godina.
Kao pravna posledica osude posle protoka određenog vremena se svaki počinioc krivičnog dela, ukoliko ne počini isto ili slično krivično delo, briše iz evidencije osuđenih lica, što bi značilo da ih stavljamo u red normalnih ljudi, što oni svakako nisu. Time možemo samo da pošaljemo ohrabrujuću poruku zlostavljačima da oni mogu da ponove takvo delo i da se nadaju zastarevanju.
U Srbiji je prosečna kazna za počinioce seksualnog zlostavljanja bila od dve do dve i po godine, a najviše ikada izrečena kazna je devet godina. Pretpostavlja se da je svako peto dete žrtva seksualnog nasilja.
Temelj, program i cilj JS je očuvanje porodice kao osnovne ćelije našeg društva u njenom izvornom obliku. Dosta je napada na porodicu i lažnih obećanja da negde postoji obećana zemlja, gde je sve lako. Dosta je priče da istopolne osobe žive zajedno. Nažalost, ovde se radi o napadu na decu od strane ljudi, u koje imaju najviše poverenja, njihovih roditelja i bliskih prijatelja, a osnovni cilj je da se uništavanjem porodice uništava i društvo.
Žao mi je što moram da konstatujem i izvinjavam se ovom visokom domu zbog reči koje ću morati da upotrebim – da među ljudima žive takve životinje, izvinjavam se i životinjama koje vređam, jer toga nema ni u životinjskom svetu, jer se kod njih najmlađi štite i po cenu života.
U sve ovo moramo da uvrstimo i digitalno nasilje, koje sve više uzima maha i kod nas i pravi velike probleme roditeljima, a samim time i društvu. Ovim predlogom zakona staje se na put trgovini ljudima, maloletnicima, iskorišćavanju putem masovnih elektronskih mreža. Svako peto dete izloženo je digitalnom nasilju.
Osvrnuću se i na Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. U članu 2. ovog zakona taksativno su nabrojana sva krivična dela zbog kojih sledi njihovo oduzimanje po pravosnažnosti presude. Novinu uvodi član 3, koji imovinom smatra i dobro svake vrste u Republici Srbiji ili inostranstvu, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo, velike vrednosti i isprave u bilo kojoj formi kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro.
Stav 2 – Imovinu proisteklu iz krivičnog dela smatra se imovina vlasnika koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim prihodima. Na primer, u stavu 4. se kaže da se vlasnikom smatra okrivljeni, saradnik, ostavilac, pravni sledbenik ili treće lice. Ovakvim rešenjem država odnosno zakonodavac želi i hoće da jasno svima stavi do znanja da se ne isplati bavljenje bilo kojim vidom kriminala, jer će svako nezakonito stečeno dobro, ma gde se ono nalazilo, biti oduzeto i da neće moći da proisteknu kazne nezasluženo i nezakonito i protivpravno stečeno. Određuju se i organi koji će da sprovedu, kako finansijsku istragu, tako i direkcija koja će da upravlja oduzetom imovinom.
Ovakav zakon je bio potreban jer smo do sada imali prilike u praksi da osobe koje su nezakonito stekle određenu imovinu istu prenose na treća lica ili, što je još gore, kupuju određena preduzeća koja su kasnije uništavana. Ovakvim rešenjem najviše koristi će da ima budžet Republike Srbije koji će biti u mogućnosti da pomogne socijalno ugroženim slojevima društva mnogo više nego do sada.
Osvrnuću se i na Predlog zakona o izmenama Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i teških krivičnih dela. Ovim izmenama Zakona država je jasno stavila do znanja da je, na primer, tačkom 4. krivično delo zloupotreba položaja, odgovornost lica, iz člana 234. stav 3. kazne zatvora, uvela krivično delo – zloupotrebu u vezi sa javnom nabavkom, člana 234a. stav 3, kazna zatvora i krivično delo – zloupotreba službenog položaja, člana 359. stav 3, kazna zatvora, kada vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi vrednost od 200 miliona dinara.
Tačka 5. se menja – krivično delo, terorizam, član 391. Krivičnog zakonika i dobija nove oblike kroz član 393. i 393a, a to su krivična dela finansiranja terorizma, član 393. i krivična dela terorističkog udruživanja, član 393a.
U navedenim promenama u članu 16. stav 5. staroga zakona, reč "službena tajna" zamenjuje se rečima "tajni podaci određeni u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka". Na osnovu ovih promena, vidi se da je država rešila da se ozbiljno obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom, stavljajući ih u red najtežih mogućih krivičnih dela tj. dela koja predstavljaju najveću društvenu opasnost.
Još jednom ću ponoviti da će u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvena Srbija glasati za ove zakone. Hvala.

Po povredi Poslovnika, narodni poslanik Dragan Nikolić.

Reklamiram povredu Poslovnika člana 103. i člana 108.
Gospodine predsedniče, malopre je u Skupštinu kao padobranac ušao jedan od poslanika, koji priča kao da jede vruć burek i pričao je o nečemu da sam ja to rekao, a ja to nisam ni pomenuo. Nisam ocenjivao, niti sam pomenuo ime Snežane Malović, niti sam rekao da je ona nesposobna, da ne zna da piše zakone. Da li se mi borimo protiv kriminala i korupcije? Naravno da se borimo. Jasno je svima da je nulta tolerancija i ove Vlade i skupštinske većine koja stoji iza svega toga, ali ste vi pustili da o nečemu što nije uopšte tema poslanik govori.
Da li je tema paljenje automobila po Vranju? To mogu da shvatim ako neko priča ko jede pljeskavice iz svog kioska, pa se otruje ili aflatoksično mleko pije u prevelikim količinama, pa onda može da dođe, upadne ovde, ostavi karticu i kad ga nema, jer moram i to da ukažem, jer svi naši poslanici kada izađu iz sale, ponesu sa sobom karticu. Poneko ko ode na odbor ne ponese jer je u samoj zgradi, ali to je greška nekih ljudi koji tek sada uče kako se biva poslanik. To nije nikakva namera.
Prema tome, u danu kada se bude odlučivalo o ovome, ja ću nerado, ali zaista ću tražiti da se vidi da li neki poslanici mogu da se ponašaju na ovaj način, da upadaju, da pričaju nešto što apsolutno nije tema dnevnog reda i da vode ovu Skupštinu na taj način što će sve nas poslanike ismejavati, bar to tamo njima izgleda da nas ismejavaju. Nažalost, mislim da su smešni, čak i tužni i bežimo od teme koja je veoma važna. Ministar pravde čeka ovde da svoju završnu reč. Mi poslanici iz vladajuće koalicije, naročito iz SNS, čekamo da čujemo odgovore na sve one predloge koje smo dali. Bili smo veoma smisleni i nadam se da će biti prihvaćeni. Mi ćemo glasati i usvojiti ovaj zakon, bez obzira na sve ove likove koji se ovde pojavljuju. Hvala.