Hvala.
Reč ima narodna poslanica Biljana Pantić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, kolege poslanici, danas je pred nama veoma bitan set zakona iz oblasti pravosuđa, o kojima su moje kolege već dosta toga rekle. Ukratko ću se osvrnuti na neke od zakona o kojima danas raspravljamo.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku ima par veoma važnih izmena. Naime, izmenom člana 73. Zakonika briše se jedna diskriminatorska odredba, koja govori ko može biti branilac u krivičnom postupku. Smatram da je ova izmena izuzetno bitna, iako će ovaj zakonik morati pretrpeti još izmena, jer je izvorni zakon donet u reformi koja je donela niz problema sa kojima se sada susrećemo.
Predloženom izmenom dozvoljava se da advokatski pripravnik može da zameni branioca u postupku za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina. Na ovaj način doprinosi se edukaciji advokatskog pripravnika. Takođe, propisivanje posebnog staža kada advokat može biti branilac narušavalo je u najmanju ruku ustavno pravo okrivljenog da izazove branioca. Ko može da garantuje da će bolju odbranu okrivljenom pružiti advokat sa najmanje pet godina radnog iskustva, ako je isti stekao to iskustvo u radu na opštim parnicama, na primer, od advokata koji ima staž dve godine, a bavio se krivicom?
Takođe, uskraćivanje prava advokatskom pripravniku da zameni principala i da drži završnu reč na suđenju za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ne može doprineti da advokatski pripravnik stekne neophodno radno iskustvo.
Nadalje, odredba zakona koja se odnosi na pritvor kao meru obezbeđenja prisustva okrivljenog nakon izricanja prvostepene presude nije nikakva novina koju ne poznaje naše krivično procesno pravo.
Ovakva odredba postojala je u našem prethodnim zakonima o krivičnom postupku, ali u najnovijim imamo pravnu prazninu koju je trebalo rešiti. Šta sa okrivljenim koji je u pritvoru ili šta sa okrivljenim kome je izrečena osuđujuća presuda, a nije u pritvoru, ali postoji osnov za određivanje istog? Predlagač izmena i dopuna ovog zakonika na ovaj način je samo nastavio pravni kontinuitet koji je postojao u našem zakonodavstvu, a koji je narušen lošom reformom pravosuđa.
Što se tiče novog Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, istim su napravljene znatne izmene sadašnjeg zakona, posebno u delu u kojem su primećeni određeni problemi pri primeni postojećeg, a uz sugestiju stručne javnosti i relevantnih međunarodnih organizacija. Novi zakon poboljšava sada postojeći jer se vodi računa o pretpostavci nevinosti, pa do trajnog oduzimanja imovine može doći tek nakon donošenja pravosnažne presude.
Takođe, smatram da je dobro što su novim zakonom data veća ovlašćenja Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom, što će doprineti većoj efikasnosti rada ovog organa. Usvajanjem ovog zakona doprinosi se nastavku protiv borbe protiv korupcije i kriminala.
Na kraju, osvrnuću se na danas, po mom mišljenju, najbitnijem "Marijinom zakonu", koji je pred nama, pred narodnim poslanicima, koji je došao pre svega trudom jednog čoveka, Slobodana Jovanovića iz Novog Sada, mog sugrađanina. O ovom zakonu zaista može dosta da se govori i moje kolege su dosta rekle, i sa pravne i sa moralne strane, ali smatram da je najbitnije da ćemo konačno dobiti jedan zakon koji može da nas svrsta u zemlje koje već imaju ovakvu pravnu regulativu i kojom ćemo doprineti većoj sigurnosti i zaštiti posebno osetljive kategorije lica.
Ovaj zakon je odavno trebao biti donet, još 2010. godine, kada je doneta već pomenuta Konvencija, koju su kolege pomenule, ali je uvek bilo nešto hitnije i isti je stajao u fijoci. Ništa nije hitnije od pokušaja da se zaštite deca i da se uvede poseban registar za učinioce krivičnih dela protiv polnih sloboda. Ovim zakonom uređuje se da učiniocima krivičnog dela protiv polne slobode se ne može ublažiti kazna, da se isti ne mogu uslovno otpustiti i koje pravne posledice nastupaju, koje mere će se sprovoditi. To je nešto ukratko.
Zakon nije savršen. Sigurna sam da će biti usvojen veliki broj amandmana koji će doprineti da ovaj zakon bude bolji, ali najbolje bi bilo da imamo bilo kakav zakon iz ove regulative koji reguliše ovu posebno osetljivu oblast, nego da ga nemamo, kako je do sada bilo.
Zaista se zahvaljujem Slobodanu Jovanoviću, koji je uprkos svom bolu uspeo da nas nagna da se donese ovakav zakon i da pokrene priču o ovom zakonu, da se druga deca zaštite, kad već nije mogla njegova Marija i zaista pozivam sve kolege da podrže, kako ovaj zakon, tako i druge zakone koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, vreme u kome živimo nažalost je sve drugo, samo ne možemo reći da je normalno. Potvrda toj činjenici jeste upravo ovaj zakon o kome danas razgovaramo, kada usvajamo posebne mere za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Zašto je to tako? Zato što svakog jutra sa zebnjom prelistavamo novine sa strahom da ćemo pročitati da se u Srbiji dogodio još jedan stravičan zločin. Zato što izvršioci ovih monstruoznih krivičnih dela silovanja i pedofilije, čak i nakon odsluženja zatvorske kazne, oni su uglavnom povratnici. Upravo zbog toga moraju se naći pod budnim nadzorom policije i društva. Svrha ovog zakona jeste da se učiniocu takvog krivičnog dela onemogući da ponovo izvrši takvo ili slično krivično delo. Počinioci takvih zlodela proistekli su upravo iz ovog društva. Zato moramo delovati preventivno i zato moramo da prevrednujemo čitav društveni sistem. Sa pravom se postavlja pitanje kakvi smo to ljudi postali i šta je razlog za tako nešto. Mi više očigledno u ovoj zemlji ni svoje neprijatelje ni opasnost koja nam preti ne prepoznajemo.
Gospodine ministre, ako imamo državu, onda imamo sve, onda imamo i privredu i ekonomiju i pravnu sigurnost i fudbalsku reprezentaciju, prosvetu i kulturu i samo u takvoj državi deca mogu normalno da rastu i da se razvijaju, onda Srbija ima budućnost.
Zadovoljan sam što zakon ograničava kretanje učiniocu ovih krivičnih dela i treba ga ograničiti, kao životinju, bez uvrede za životinje. Demokratska stranka Srbije je zato i predložila u određenim odredbama da se pooštri predlog sa kojim ste došli u ovaj parlament. Odlična je novina što se uvodi DNK profil osuđenog.
Naš Krivični zakonik poznaje krivično delo posedovanje i pribavljanje slika audio-vizuelnih i drugih predmeta pornografske sadržine, nastalih iskorišćavanjem maloletnog lica, ali svi smo svesni koliko je kompjuterski kriminal razvijen i koliko ga je teško dokazati. Zato treba pružiti posebnu podršku svim telima koja se bave ovim problemom.
Drago mi je što ovaj zakon ne predviđa mogućnost ublažavanja kazne i što ne predviđa mogućnost uslovnog otpusta za osuđene. Odlično je rešenje da pravne posledice traju 20 godina, ali kažem još jednom, DSS predlaže da to bude trajno.
Mi takođe tražimo i zabranu brisanja osude iz kaznene evidencije. Takođe tražimo i da krivično gonjenje za krivična dela izvršena na štetu deteta ili maloletnog lica ne zastareva. Zadovoljni smo kakve su kaznene mere predviđene i predložene u ovom zakonu i to ćemo podržati.
Drago mi je što današnja rasprava nije iskorišćena za politički marketing i podilaženje srpskoj javnosti, kada su ovi problemi u pitanju, već što ćemo se konačno oko jednog pitanja saglasiti. Bez obzira na moju ličnu dilemu da li je ovaj predlog zakona u potpunom saglasju sa Krivičnim zakonikom, DSS će ga svakako podržati kada se bude o njemu odlučivalo.
Kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, ovo su zaista najminimalnije moguće izmene sa kojima ste došli u parlament, izmene veoma lošeg ZKP. Ne menjate Zakonik koji u sebi sadrži neke odredbe koje su vrlo diskutabilne, čak po meni možda i protivustavne. Na sajtu Ministarstva pravde mesecima stoji šira verzija ovog zakonika. Zaista nas zanima – da li ste odustali od tog predloga i da li ćete uskoro doći u Skupštinu sa novim zakonikom?
Nastavlja se stara praksa. Mi smo u septembru 2011. godine u parlamentu usvojili Zakonik o krivičnom postupku. Već u decembru je po hitnom postupku on menjan kroz izmene i dopune. Sada idemo na izmene i dopune tri člana, a za neki mesec ćemo raspravljati o novom zakonu. Ovaj važeći ZKP, nažalost, ima dve kapitalne anomalije koje potpuno kontaminiraju čitav tekst ovog zakona, a to se pre svega odnosi na devalvaciju načela istine i stranačku konstrukciju glavnog pretresa, uz drastično minimiziranje uloge krivičnog suda.
Pored svega toga, danas ste predložili izmene koje se odnose na pritvor nakon izricanja prvostepene presude jer je praksa to pokazala. Ali, svakoga dana predstavnici vlasti govore o istini i pravdi koja nam je potrebna, a ZKP je možda dobar primer da ne daje odgovor šta je istina, jer istina je u ZKP-u praktično luksuz i jedan nepotreban balast, jedan teret u krivičnom postupku, jer se čak ni nagoveštaj istine za sve aktere u postupku ne označava kao cilj krivičnog postupka, što je, najblaže rečeno, nemoralno.
Šta je pravda, danas smo govorili. Da li svi treba da vozimo "bentlije" ili niko ne treba da vozi "bentlije". Mislim da je to potpuno jasno svakom ko normalno razmišlja i ko želi dobro ovoj zemlji. Da li je vaša namera da menjate ZKP, koji je promovisao izrazitu pasivnost suda? Znači, prethodni ministar nas je ubeđivao da sudije treba da budu žiri koji će bodovati nastup tužioca i odbrane prilikom dokazivanja i ta uspešnost će biti presudna za donošenje odluke suda. Siguran sam da ste svesni da novokomponovana srpska istraga ne liči ni na rusku, ni na američku, da nije čak ni paralelna, da najviše liči na hašku istragu.
Razlog što nije predložen i donesen ovoj Skupštini novi zakonik, a postoji velika opasnost, jer podsećam vas da u međuvremenu brojne sudije, tužioci i pripadnici određenih policijskih službi mesecima već idu na edukacije i na razne kurseve, kako bi primenili što uspešnije važeći ZKP. Možda je bilo najbolje rešenje da ste ovaj zakon stavili van snage i da smo primenili, naravno da se završe svi postupci koji su po njemu započeti, da se primeni ZKP iz 2001. godine, a da što pre menjamo Zakonik o krivičnom postupku. Jedanaest meseci je prošlo od izbora. Jedna četvrtina vašeg mandata predviđena Ustavom je već protekla, hajde da menjamo razoreno srpsko pravosuđe i pomognemo tim ljudima da čestito i pošteno rade svoj posao. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala. Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, imajući u vidu da su moje kolege opširnije govorile o svim predloženim zakonima, svoje vreme ću posvetiti ovom "Marijinom zakonu".
Socijalistička partija Srbije pozdravlja odlučnost Ministarstva pravde, da pored postojećeg sistema krivičnih sankcija uvede i posebne mere za sprečavanje vršenja krivičnih dela, protiv polne slobode prema maloletnim licima. Društvene pojave opterećene izvršenjima ovih krivičnih dela, predstavljaju jasan signal da se društvo sa takvim pojavama, mora suočiti i iznaći mehanizme kojima se te pojave eliminišu i sprečavaju štetne posledice takvih pojava. Svakako, uključivanjem svih nadležnih institucija i stručnih organizacija u jedan sinhronizovani sistem prevencije zaštite i sankcionisanja.
U toku ove rasprave, a u samom obrazloženju koje ste nam dali uz zakon, navedeno je da se u poslednjih nekoliko godina u Srbiji i povećao broj krivičnih dela protiv polne slobode, koja su izvršena prema maloletnim licima. Međutim, ovaj podatak ne mora automatski da ukazuje na realno povećanje broja ovih krivičnih dela. Ona može biti pokazatelj da je povećan broj slučajeva prijavljivanja krivičnih dela nadležnim institucijama.
Republika Srbija je u prethodnih nekoliko godina bila posvećena uspostavljanju i unapređenju sistema zaštite dece od svih oblika nasilja, kroz usvajanje strategija, izmenama zakona i ovde pomenutih međunarodnih konvencija. Zajedničkim aktivnostima državnih organa i organizacija civilnog društva, postigao se veći stepen poverenja u institucije kod građana Srbije, a samim tim i građani, pa i žrtve, ohrabrene su da ova krivična dela prijave, čak i ako su počinjena u okviru njihovih porodica.
Na spremnost Vlade Republike Srbije da uspostavi efikasan sistem zaštite dece od svih oblika zloupotreba i nasilja, ukazuje Memorandum o saradnji o uspostavljanju efikasnog sistema zaštite dece od zloupotreba i iskorišćavanja putem informacionih tehnologija, koje je pre nekoliko dana Ministarstvo unutrašnjih poslova potpisalo sa organizacijom "Save the children" čime je nastavljena uspešna saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova i ove međunarodne organizacije, koja se bavi zaštitom prava dece na globalnom nivou.
Podsetiću vas da je 2011. godine, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, sa ovom organizacijom potpisao protokol o postupanju policijskih službenika u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, kojim se unapređuju policijske procedure u oblasti prevencije i zaštite dece od nasilja.
U cilju uspostavljanja sveobuhvatnog sistema zaštite dece, pred nama je Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, kojim su predviđene posebne mere koje se sprovode nakon izvršene kazne zatvora, a kao i odredba koja zabranjuje mogućnost ublažavanja kazne i uslovnog otpusta učiniocima ovih krivičnih dela.
Ovim zakonom stvara se prostor, da se društvo efikasnije posveti onima koji su direktno ugroženi izvršenjem ovih krivičnih dela, a to je populacija koja je potrebna najvećoj našoj pažnji. Vođenje posebne evidencije o izvršiocima ovih krivičnih dela, kao insistiranje da državni i drugi organi, kao i pravna lica, koja rade sa maloletnim licima, traže podatak iz registra pri zasnivanju radnog odnosa, jeste mera kojom se smanjuje mogućnost ponovnog izvršenja ovog krivičnog dela, što je u praksi veoma čest slučaj.
Ovaj zakon treba sagledati u kontekstu širih socioloških aspekata. Ne treba zaboraviti da i oni koji su uzrokovali negativne društvene pojave, a to su učinioci ovih krivičnih dela, svakako moraju imati adekvatan tretman, koji podrazumeva i kažnjavanje, i mere resocijalizacije, čime se takođe umanjuje mogućnost da lice ponovo izvrši isto krivično delo.
Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržava ovaj predlog zakona, jer se njime uspostavlja sveobuhvatan sistem zaštite dece od svih oblika nasilja, a sve nas ohrabruje ovde. Moj zaključak jeste da će u danu za glasanje svi narodni poslanici, odnosno sve poslaničke grupe podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojčić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, građani Srbije, pred nama je set pravosudnih zakona koji svakako i svaki sa svog aspekta na najbolji način tretira temu i problematiku kojom se bavi.
Naravno, da će Srpska napredna stranka podržati sva četiri zakona koja su na dnevnom redu, ali fokusiraću se "Marijin zakon" i fokusiraću se na Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Zašto ću se fokusirati na Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima? Pre svega, iz dva razloga, zato što smatram da je i on pod jedan, i te kako značajan, sa krivično-pravnog aspekta zaštite maloletnih lica, koja su najranjivija društvena grupa i koja su izložena najtežoj vrsti zlostavljanja, a to je seksualno iskorišćavanje i zlostavljanje. To je jedan razlog.
Drugi razlog, zato što je ovaj predlog zakona u neku vrstu i preventivni zakon, zato što on propisuje posebne mere prema učiniocima krivičnih dela, protiv polne slobode, a sve u cilju da do recidiva, odnosno ponavljanja krivičnog dela ne dođe. Iako je Savet Evrope još 2010. godine, doneo Konvenciju o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, iako je Narodna skupština Republike Srbije tu konvenciju ratifikovala 2010. godine, iako su države koje su ratifikovale ovu konvenciju bile dužne da urede zakonodavni okvir, kako bi se uredio jedinstveni registar, odnosno kako bi se prikupili podaci za utvrđivanje genetskog profila, odnosno DNK profila počinioca krivičnih dela, to do današnjeg dana nije urađeno.
Pre svega, želim da odam zahvalnost Vladi i želim da pohvalim ministra pravde, zato što je to resorno ministarstvo, jer smatram da su kroz iznošenje ovog zakona u redovnu proceduru, odnosno pred narodne poslanike, pokazali i te kakvu osetljivost i te kakvu odgovornost prema najranjivijoj društvenoj grupi, a to su deca i prema zaštiti dece koja su izložena najtežem obliku zlostavljanja, a to je kako sam već rekla seksualno zlostavljanje i seksualno uznemiravanje.
Naravno, ovaj zakon ima preventivni karakter, jer se predlažu posebne mere, koje traju 20 godina i počinju da teku nakon izdržane zatvorske kazne. Te posebne mere odnose se na to da počinilac krivičnog dela dužan da se javlja policijskoj stanici i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija svakog 15. u mesecu, da je dužan da obaveštava i policijsku stanicu i Upravu za izvršenje krivičnih sankcija o promeni prebivališta, odnosno o promeni radnog odnosa, i to u roku od tri dana, od nastale promene. Takođe, je dužan da posećuje savetovališta i druge ustanove u cilju svoje resocijalizacije, dužan je da obaveštava policijsku stanicu i Upravu za izvršenje krivičnih sankcija i o svojoj nameri da napusti zemlju. Dužan je da da podatke u koju zemlju ide, koliko se tamo zadržava i iz kojih razloga ide.
Ono što takođe želim da pohvalim, a tiče se ovog zakona, to je vođenje ovog jedinstvenog registra, jer on pored opštih podataka sadrži i podatke koji se
odnose na DNK lica osuđenih za ova krivična dela. To je važno, ne samo sa stanovišta domaćeg zakonodavstva, nego i te kako važno u suzbijanju ovih krivičnih dela na međunarodnim nivou, a znamo da su ova krivična dela strašna, da je zastrašujuća pojava, ne samo u našoj zemlji, nego uopšte na kontinentu u čitavoj Evropi.
Srpska napredna stranka nema dilemu kada treba podržati zakon koji stvara pravni okvir, zaštitu dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja. Zato ćemo u danu za glasanje da podržimo ovaj zakon.
Drugi zakon koji bi isto želela samo u nekoliko rečenica da elaboriram, to je Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Građanima Srbije je poznato da SNS ima nultu toleranciju na korupciju, a ovaj zakon upravo tretira oduzimanje imovine koja je stečena kroz kriminalne radnje. To svakako jeste osnovni razlog, što ćemo ovaj zakon podržati u danu za glasanje. Toliko. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Đurović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici, Dostojevski je davno napisao da ni najveća sreća čovečanstva nije vredna jedne suze nevinog deteta. Mi koji sedimo ovde u ovom visokom domu dužni smo da kvalitetnim zakonskim predlozima omogućimo zaštitu, prvenstveno onih koji su najnezaštićenijih, a koji nažalost često postaju žrtve onih najsurovijih koji su u stanju da izazovu najveću dečiju patnju.
Upornošću jednog oca koji je doživeo ličnu porodičnu tragediju i najgori mogući način se uverio, a onda uverio i sve nas ovde da zakoni koji Republika Srbija ima su nedovoljni da zaštite jedno nevino dete od monstruma, dovelo je do toga da mi danas raspravljamo o ovom zakonu.
Nisu samo deca u Srbiji ugrožena, ugrožena su i u Evropi i u svetu, zato je Savet Evrope 2010. godine usvojio Konvenciju o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja poznatu Lanzarot konvenciju, a 2011. godine pokrenuta je kampanja "jedan od pet" koja govori o razmerama ovih teških krivičnih dela. Kolege su već govorile, tako da se na tome neću zadržavati. Srbija je ovu konvenciju ratifikovala još maja 2010. godine, ali nadležni dugo nisu preduzeli ništa da standarde sadržane u tom dokumentu pretoče u zakonska rešenja.
Zakon koji bi uveo neku vrstu registra počinilaca teških krivičnih dela seksualnog nasilja učinjenih prema deci, čekali smo prilično dugo, skoro tri godine, ali dobro je što je on danas pred nama.
Ova skupštinska većina je po prvi put formirala i Odbor za prava deteta, na čijem čelu se nalazi predsednik Narodne skupštine, Nebojša Stefanović, što je dovoljan pokazatelj da ćemo se ovom problemu posvetiti na jedna temeljniji način.
Nedavno je formirana i ženska parlamentarna mreža, što želim da pomenem, u kojoj se nalaze poslanice iz svih stranaka. Jedna od privih zadataka koje smo navele, naš je, da se ukine zastarelost od šest godina za seksualni delikt prema maloletnicima, to je nešto što nas uskoro očekuje.
Ovim predlogom zakona Srbija ispunjava obaveze iz člana 37. Konvencije saveta Evropa o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja. Zakon propisuje nadzor nad pedofilima posle izdržane kazne zatvora, kao i osnivanje registra takvih osuđenika sa podacima koji će pod određenim uslovima biti dostupni državnim organima i zainteresovanim firmama i pojedincima, što je sve u saglasnosti sa predlozima iznetim u Lanzarot konvenciji Saveta Evrope.
Predviđen je niz posebnih mera koja traju dve decenije, a smatra da treba da traju i duže. Posle izdržane kazne koje podrazumevaju obavezno javljanje nadležnom organu policije, nemogućnost okupljanja tamo gde su maloletne osobe, vrtići i škole, igrališta, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova, obavezno prijavljivanje promene boravka i putovanja u inostranstvo, što je jako bitno sa aspekta narodne saradnje.
Registar osuđenih za krivična dela iz tog zakona vodiće uprava za izvršenje krivičnih sankcija, kao organ u Ministarstvu pravde, što bi trebalo da pomogne nadležnim organima i sredini u kojoj žive, da vode računa o njihovom ponašanju posle izlaska na slobodu, jer su pedofili i silovatelji najčešće povratnici u izvršenju istih krivičnih dela. Sa ovim svim merama teško je zamisliti da neko ko je jednom osuđen za ovo krivično delo, a nakon što je odslužio kaznu, može da se doseli u naš komšiluk, a da to prođe nezapaženo.
Treba istaći da je prema postojećim podacima dostupni javnosti, profil pedofila u Srbiji prilično uopšten, te među privođenima i uhapšenima ima prosvetnih radnika, diplomiranih pravnika, sveštenika, fizičkih radnika, biznismena, novinara, lekara, nezaposlenih. Tako da i sami možemo biti prilično iznenađeni kada se za nekoga, za koga nikada ne bi smo mogli ni da pomislimo da može da uradi bilo šta loše, na kraju ispostavi da je u stvari pedofil.
Državni i drugi organi, kao i pravna lica, ili preduzetnici koji rade sa maloletnim osobama, dužni su da zatraže podatak o tome da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih, odnosno obavlja poslove sa maloletnim licima upisano u posebnu evidenciju. Zakon predviđa da okrivljeni neće moći da obavlja bilo kakvu javnu funkciju, i neće moći nikada da se zaposli u bilo koju instituciju ili u bilo koju firmu i ustanovu koja ima bilo kakav kontakt sa decom.
Ono što je posebno važno jeste prevencija. Konvencija konkretno zahteva sledeće – da profesionalci u svim sektorima koji rade sa decom u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, pravosuđu, policiji, ali i u sportskim klubovima, institucijama kulture i zabave i slično, imaju odgovarajuća znanja o seksualnom iskorišćavanju i zlostavljanju dece, a posebno da nisu nikada bili osuđeni za ovu vrstu krivičnih dela počinjenih prema deci, te da među njima neće zalutati oni koji su bili osuđeni za ovu vrstu krivičnih dela.
Takođe, prevencija podrazumeva i potrebu informisanja dece u osnovnim i srednjim školama, opasnostima od seksualnog iskorišćavanja dece, sredstvima i načinima zaštite.
Ovaj predlog zakona će SNS podržati, zato što predstavlja jedan veliki korak napred u zaštiti dece. Međutim, mislim da usvajanje ovog zakona nije završetak poslova u imlementaciji Lanzarot konvencije. Ono što ostaje kao zadatak državnih organa jeste dosledna primena konvencije u svim njenim elementima.
Smatram da je zaštita dece od seksualne eksploatacije primarni zadatak države i njenih organa, pa pozivam sve prisutne poslanike da glasaju za ovaj zakon.