Narodni poslanik Mirko Atlagić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, normalno da ćemo podržati ovaj set zakona, posebno ove zakone o oduzimanju imovine proisteklih iz krivičnih dela i organizovanog kriminala i korupcije. Zašto? Upravo zato što je organizovani kriminal i korupcija razorno tkivo srpske države i nacije. Nema ekonomskog napretka naših građana bez slamanja ovog najvećeg zla našeg društva. Zato je, dame i gospodo, borba protiv kriminala i korupcije u prvom redu patriotski čin ravan odbrani otadžbine.

Naravno da ću reči nekoliko reči o ovom zakonu, tzv. "Marijinom zakonu", o kojima su mnogi prethodni poslanici rekli. Koliko su maloletna lica ugrožena od seksualnog iskorištavanja i zlostavljanja u čitavoj Evropi, pokazuje i podatak da je Savet Evrope 2010. godine usvojio Konvenciju o zaštiti dece od seksualnog iskorištavanja i zlostavljanja, a 2011. godine je lansirao kampanju "Jedan od pet", koja govori na slikovit način o razmerama ovih teških krivičnih dela usmerenih prema našoj deci. Naravno da je Narodna skupština Republike Srbije, prethodni saziv, ovu konvenciju ratifikovala još 2010. godine, ali nisu standardi koji su sadržani u toj konvenciji pretočeni u zakonska rešenja i dobru praksu stručnog rada.

Istini za volju, dugo se najavljivao zakon koji bi, na neki način, uveo neku vrstu registra počinilaca tih teških krivičnih dela, seksualnog nasilja učinjenog prema maloletnim licima. Zato je hvale vredan posao gospodina ministra pravde, gospodina Selakovića, što nam je uputio jedan takav predlog zakona, zajedno sa Vladom, da ga sveobuhvatno raspravimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i usvojimo vrlo brzo, kako bi ga primenjivali u praksi i pridoneli smanjenju broja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaprepašćujuća je činjenica, odnosno saznanje da je broj krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima svakoga dana sve više u porastu. Međutim, ovih dana smo čuli podatak, preko sredstava javnog informisanja, a i ovde juče u Narodnoj skupštini, od nekih narodnih poslanika, da je broj žrtava počinitelja ovih teških krivičnih dela izuzetno velik - jedan prema tri, tj. da je svako treće dete bilo žrtva seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja.

Dame i gospodo, lično mislim da takvi podaci nisu verodostojni, jer su oni u nedavnoj prošlosti, a i danas se koriste, bili u preuveličavanju tih podataka, sa ciljem satanizacije srpskog naroda od nekih nevladinih organizacija. Zato se zalažem da se izvrši jedno takvo istraživanje od strane naših državnih fakulteta i Ministarstva prosvete. Ako se pokaže da su ti podaci istiniti, onda bi Vlada Republike Srbije trebalo hitno doneti program mera, radi prevencije i suzbijanja ovog za državu i narod opasnog zla.

Najznačajniju ulogu u tom poslu trebalo bi da odigra Ministarstvo prosvete Republike Srbije, koje bi trebalo napraviti akcioni plan rada koje bi obuhvatio sve faktore koji pridonose realizaciji sadržaja iz domena vaspitanja mladih generacija u duhu humanih odnosa među polovima, kako bi se smanjio broj eventualnih počinilaca ovih teških krivičnih dela, kako mi ne bi raspravljali o njihovim posledicama, već otklanjali uzroke.

Zato se u ovom predlogu zakona, koji nam je dostavljen, propisuju dodatne mere koje će se sprovoditi prema osobama osuđenim za krivična dela protiv polne slobode učinjenih prema maloletnim licima nakon izdržane kazne zatvora, a i ustanovile posebne mere, posebne kaznene evidencije za ova osuđena lica.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se ne bi ponavljali, neću nabrajati sve mere koje ovaj predlog zakona nama preporučuje i građanima Srbije, ali dozvolite da sada citiram Zaštitnika građana, gospodina Sašu Jankovića, a to je da je Zaštitnik građana još 2011. godine podneo bivšem Ministarstvu pravde inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika koji bi sadržao i nekoliko predloga koji se odnose na zaštitu deteta žrtve seksualnog nasilja, a koji su saglasni predlozima sadržanim u Konvenciji Saveta Evrope.

Tadašnje bivše ministarstvo nije uopšte odgovorilo Zaštitniku građana, na njegovu inicijativu, i to stoji u Izveštaju Zaštitnika građana. Uporni i vrli Zaštitnik građana, gospodin Saša Janković, ponovo je 2012. godine podneo novu inicijativu, novom Ministarstvu pravde, na čelu sa gospodinom Selakovićem. Novi ministar pravde, kako se kaže u izveštaju Zaštitnika građana, gospodin Selaković je odgovorio, kao odgovoran čovek, na ovu inicijativu Zaštitnika građana, sa obećanjem da će prvom prilikom izmene Krivičnog zakonika biti uzeti u obzir i predlozi Zaštitnika građana, što je učinjeno i evo danas činimo ovom izmenom zakona.

Na kraju, poštovani narodni poslanici, ono što je bitno a o čemu nismo govorili dva dana ovde, to je da je naša zemlja, kao demokratski uređena, mora imati jake institucije sistema. Zato preko tih institucija sistema treba preduzeti sve mere koje će osigurati takvu društvenu atmosferu da će ona direktno uticati na smanjenje broja počinilaca krivičnih dela i svesti ih na najmanju moguću meru, odnosno da do tih krivičnih dele neće doći.

Kako se ta društvena atmosfera postiže? Normalno da se postiže vaspitanjem, koje smo u zadnjih 15 godina, izvinite, ali proterali iz škola, obdaništa, porodice, sportskih organizacija, društvenih organizacija, političkih stranaka, državne uprave – jednom rečju, iz društva. Zato su odgovorne sve bivše vlade i ministarstva prosvete. Moram da kažem da ovo Ministarstvo prosvete, čak u Zakonu o vaspitanju i obrazovanju, nije stavilo da stoji reč vaspitanje, već samo obrazovanje.

Na kraju, gospodo narodni poslanici, pozivam vas da svi glasamo za ove zakone i da se izdignemo iznad stranačkih interesa. Na taj način ćemo bar malo pridoneti da iskorenimo ova velika zla koja su zadesila našu državu. Hvala lepo.

 Po Poslovniku, gospodin Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, reklamiram čl 106. i 107. a vezano za diskusiju gospodina Cvijana, pre svega odnos i na izlaganje gospodina Milivojevića. Rekao je da ne zna da li gospodin Milivojević ima još uvek stranku. Gospodin Milivojević zasigurno ima svoju stranku, dok njegove kolege imaju i bivšu i sadašnju stranku.
Kada je u pitanju kartica, koju gospodin Cvijan nije izvadio iz poslaničke jedinice kada je izašao napolje, to jeste povreda Poslovnika. Jeste da je gospodin Cvijan išao da donese vodu, ali to nije morao da čini. Mogao je da uzme vodu iz sale. Ispred gospodina Selakovića stoje dve vode, jedna je ne otvorena i čak se ne radi o "Jani", srpska je voda. Hvala.

 Istini za volju, ispred gospodina Selakovića se nalazi jedna prazna flašica vode.
Po Poslovniku, gospodin Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici,  reklamiram povredu Poslovnika, član 107. Svesno ću, gospodine predsedniče, makar me opomenuli i kaznili, zloupotrebiti Poslovnik. Molim vas…
(Predsednik: Gospodine Babiću, molim vas samo da pokušate da govorite u okviru Poslovnika, nikako da ga zloupotrebite.)
Naravno.
Poverenje koje građani Republike Srbije imaju u Narodnu skupštinu Republike Srbije je na zabrinjavajućem nivou. Samo 8%-10% svih građana Republike Srbije ima poverenje u Narodnu skupštinu kao instituciju. Uz sudstvo, na najnižim smo granama po poverenju kod građana Republike Srbije.
Obavestiću vas da samo 3% građana smatra da parlament i svi mi koji sedimo u parlamentu smatra da nismo korumpirani. Preko 30% građana Srbije veruje da je svaki treći građanin koje ste sreli jutros kada ste dolazili na posao, da smo izuzetno korumpirani.
Molim vas da ono što nije tema dnevnog reda, da ono što građane Republike ne zanima, nadgovornjavanje, nadmudrivanja, jalova nadmudrivanja, da prestanemo jednostavno sa tim i da tražimo tačku oslonca, da tražimo i da razgovaramo o zakonu koji treba da okupi svih 250 narodnih poslanika, o nečemu što će spasiti neku decu u budućnosti.
Zar je bitno ko je izašao po čašicu vode, ili nije bitno? Zar vam nije bitno da ostavljamo parlament nekim budućim sazivima i nekim boljim ljudima sa mnogo većim poverenjem nego što to radimo sada? Molim vas, hajdete da se ponašamo kao odgovorni ljudi.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, po profesiji sam zemljoradnik, nisam pravnik, nisam ni doktor, a nisam ni profesor na fakultetu, ali ću da reklamiram član 103. stav 1. "Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da je nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi".
Dakle, gospodin koji je prvi reklamirao sad u ovoj seriji povredu Poslovnika, pošto nije dozvoljeno neposredno obraćanje tako moram da govorim, je to učinio sa zakašnjenjem za celo izlaganje Marka Atlagića. Dakle, nije reklamirao povredu Poslovnika posle izlaganja gospodina Cvijana, nego 10 minuta posle toga i stoga smatram da je predsedavajući nenamerno prekršio Poslovnik dozvolivši reklamaciju takve povrede Poslovnika. Nisam pravnik. Od mene toliko i ne tražim da se Skupština o ovome izjašnjava. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Gospodine predsedniče, mislim da je povređen član 40. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji definiše prava narodnih poslanika. Ne bih sada da čitam taj član, pošto je jako dug, ali narodni poslanik ima pravo da predloži zakone, druge akte, da predloži autentično tumačenje zakona, podnosi amandmane na predloge zakona i drugih akata, ali nigde ne kaže da kroz reklamiranje povreda Poslovnika može da nam drži političke govore kao da se nalazi na glavnom odboru svoje stranke, a ne na sednici Skupštine, i da nam govori o ugledu Skupštine, kakav je i koliki je. Onoliki je koliki je, jer da neki nisu pevali u majicama i da nisu dolazili kao sladoledžije u majicama sa kratkim rukavima i da nisu ovde puštali muziku sa mobilnih telefona kada govore strani predstavnici, možda bi građani Srbije ovaj parlament danas posmatrali drugim očima. Hvala.