Zahvaljujem poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dozvoliću sebi danas da govorim samo o jednom zakonskom predlogu, o zakonskom predlogu za koji verujem da će po prvi put dobiti punu podršku parlamenta i očekujem da svih mojih 250, odnosno 249 kolega podrži. To je Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Kao što je istakla moja koleginica juče u svom govoru, teško je govoriti o ovom zakonu bez emocija, naročito kada se zna da je on rezultat u jednom delu krivičnog dela koje je počinjeno prema maloletnom licu. Ne bih sada ponavljala sve one konvencije, strategije i dokumente koje je Republika Srbija usvojila kada su u pitanju krivična dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, ali bi svakako naglasila da je bezbednost dece ujedno i bezbednost našeg društva i opstanak jednog društva i stoga očekujem punu podršku kada je usvajanje ovog zakona u pitanju.
Pohvalila bih kontinuitet ove vlade i ministarstva po pitanju ovog zakona. Pohvalila bih činjenicu da ne postoji politizacija ove teme, već da smo svi shvatili da je usvajanje ovog zakona odgovor društva na ono što nismo bili u stanju da sprečimo, odgovor na sve ono što se do sada dešavalo i isto tako iskoristila ovaj parlament da ukažem na činjenicu da ovaj problem postoji, iako podaci kažu da je samo 5% onih koji pretrpe nasilje spremno da ga prijave kada govorimo o maloletnim licima. Naravno, da ono što se desi u detinjstvu ostavlja posledice do kraja života i mi smo ti koji treba da se pored posledica i te kako bavimo uzrocima koji dovode do krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Iako su ova krivična dela već regulisana Krivičnim zakonikom, kao što je silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, itd, zatim, iskorišćavanje računarske mreže i komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela polne slobode prema maloletnom licu, to je onaj aspekt na koji bih ja posebno ukazala, jer se granica korišćenja Interneta kod dece pomera i u Ministarstvu za informacionu tehnologiju, koje je postojalo, odvijao se projekat "klikni bezbedno" i to je nešto što kasnije može da dovede nažalost i do silovanja i seksualne zloupotrebe maloletnih lica. Isto tako želela bih da povećam vidljivost tog problema i da ukažem da bi možda bilo dobro da negde kroz ovaj zakon postoje posebne mere kojima će se zabraniti pristup ili korišćenje Interneta onome ko je zloupotrebio tehniku, da bi isto tako na kraju zloupotrebio i maloletno lice.
Naravno da bih pohvalila pravne posledice osude i to je jedna dobra stavka koja se prvi put uvodi kada su ovi zločini u pitanju. Moje lično mišljenje je da ne treba da traju 20 godina, nego da budu trajna, jer, u 80% slučajeva su u pitanju povratnici, kada govorimo o silovateljima i pedofiliji. Mi smo podneli amandman da u duhu našeg Krivičnog zakonika bude 40 godina.
Dobro je stvaranje evidencije koja će se voditi. Naravno da se postavlja pitanje do koje mere ona treba da bude upozoravajuća, dobro je što poslodavci treba da traže kada je u pitanju rad sa decom potvrdu da ta lica nisu izvršila krivična dela. Svakako je dobro što imamo poseban protokol o postupanju policijskih službenika u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, ali isto tako postavljam pitanje – koliko su sve naše institucije spremne da sarađuju, da postoji jedna multisektorska saradnja, ne samo na nivou Republike, nego i na lokalnom nivou?
Podsetila bih na značaj obrazovanja i samog funkcionisanja pedagogije kada je ovaj problem u pitanju, iako će ovo pomeriti bar jedan milimetar stvari na bolje, iako će nas ovo sve naterati da se bavimo uzrocima i sprečimo zlostavljanje maloletnih lica, onda nema razloga da ovaj zakon ne dobije podršku, kako mene, tako i svih mojih kolega. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću u okviru ovog svog izlaganja govoriti o dva zakona, o Predlogu zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima i o Predlogu zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Na početku želim da se zahvalim gospodinu Slobodanu Jovanoviću, koji danas nije sa nama, ali koji je uprkos velikoj porodičnoj tragediji, koju je imao, smogao snage i hrabrosti da svoju energiju usmeri jednom plemenitom, pozitivnom cilju, da predloži ovaj zakon. Zahvaljujem se gospodinu Slobodanu Homenu koji je njegove ideje predočio. Hvala i drugim ljudima koji su učestvovali u izradi ovog zakona, ali to je dobar pokazatelj i primer kako lična tragedija ne mora uvek da pobudi ono instiktivno želju za osvetom, već može da pobudi plemenita nastojanja, da drugi pojedinci i drugi ljudi u ovoj zemlji i drugi građani u ovoj zemlji ne dožive ono što je neko iskusio kao ličnu tragediju i vrlo bolno i neprijatno iskustvo.
Naravno, svi smo kao poslanici dobili i molbu Fondacije "Marija Jovanović", pozivam vas da pozitivno odgovorimo na ovu molbu, da koliko je u našoj mogućnosti damo doprinos radu ove fondacije, da to urade i drugi građani Republike Srbije, da se kroz određene projekte obezbedi mogućnost da toj fondaciji donaciju daju i nadležna ministarstva u skladu sa zakonom, koji su konkurisali za projekte.
Ne bih mnogo govorio o ovom zakonu, više bih se usredsredio na Zakon o oduzimanju imovine, ali se još jedanput zahvaljujem i gospodinu Slobodanu Homenu i Slobodanu Jovanoviću i svim ljudima koji su radili na izradi ovog zakona i smatram da je obaveza uređenog civilizovanog društva, pogotovo društva kao što je naše, koje se sreće ponovo sa pojačanom agresivnom kampanjom organizovanog kriminala, nasilnog kriminala, da se tim nasilnim, najtežim oblicima kriminala energično suprotstavi, pre svega kroz zakone koji su sprovodljivi u praksi.
Naravno, imamo vrlo malo vremena, pa bih deo svog izlaganja posvetio i Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Godine 2008, oktobra meseca, Narodna skupština Republike Srbije razmatrala je ovaj zakon i u načelu i u pojedinostima. Mi smo u to vreme prisustvovali nekim nemilim scenama u parlamentu. Jedna opoziciona stranka se cepala i bila je više usresređena na svoje unutrašnje sukobe i probleme, nego na suštinu donošenja ovog zakona, ali su, izvinjavam se. Predstavnici tadašnje opozicije, a sada vladajuće većine, ne samo da nisu glasali za ovaj zakon, evo ovde stenografskih beležaka. Dobro je da se podsetimo kroz istoriju, kako se jedan zakon rađao. Tada ste prvo žestoko kritikovali odluku da se formira Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, uz konstataciju da je to pogubno, štetno, loše, da to samo gomila direkcije i da to Srbiju i njene građane neće doneti ničega dobrog.
Posle pet godina ste progledali drugim očima, i kao što biva, mi vam ne zameramo na tom kašnjenju, ali da ste pre 20 godina prihvatili program Demokratske stranke, načela, sistem vrednosti, danas ne bismo imali kao društvo, kao država muke sa kojima se suočavamo. No, neki su dobrodošli u prvi sat, neki u treći, neki u peti, deveti, dvanaesti, ali kad god došli dobrodošli. To me podseća na one naše građane koji kada uđu u tržni centar pa krenu onim pokretnim stepenicama, uglavnom se voze i stave dve ruke sa strane, da niko ne može da prođe pored njih, iako iza njih ima puno ljudi koji bi uz te stepenice ustrčali, bez obzira što su pokretne. Tako i vi. Tek kad dođete na vrh osvrnete se, vidite kakvu ste štetu napravili i onda prihvatite ono što ste mogli kada ste se nalazili na prvom stepeniku.
Međutim ono što me mnogo više brine, a to je činjenica, ne da niste glasali za ovaj zakon, tada, a da sada njegove izmene, odnosno kompletno novi zakon predlažete uz određenu, u stvari izmene tog postojećeg zakona, jeste to da od kada ste preuzeli vlast ovaj se zakon, izgleda, više ne primenjuje. Hajde da prihvatimo sugestiju gospodina ministra, da ne licitiramo imovinom, ali onda da ne bude baš da i nekoliko miliona, jer samo je u novcu uzeto devet miliona evra. Znači to baš nije nekoliko miliona. Hajde da ne bude ni da je 350 miliona, neka se uradi, nova gospođa direktorka neka uradi zajedno sa svojim stručnim službama, analiza primene ovoga zakona i da vidimo koliko vrede te umetničke slike, stanovi, lokali, koliko je pomoći upućeno opštini Trgovište i nekim drugim organizacijama, institucijama i da prihvati vašu sugestijuda to možda nije 350 miliona evra, da je to možda više ili manje, ali, onda da ne bude da je nekoliko miliona evra.
Voleo bih da mi vladajuća većina obrazloži kako u tako velikom jeku energične borbe protiv kriminala i korupcije nema nove oduzete imovine. Ne želim da remetim nezavisnost tužilačke funkcije, oni su…
(Nikola Selaković, s mesta: Samostalnost.)
… samostalnost. Izvinjavam se, nisam pravnik, samostalnost, ne bih da remetim te tužilačke funkcije. Oni ljudi samostalno odlučuju o krivičnim postupcima koji vode.
Zatrpavamo se svakoga dana, onako plačnim glasom, prepodobnim glasovima, na konferencijama za novinare šta će sve biti urađeno u borbi protiv kriminala i korupcije, najavljuju se datumi, rokovi. Međutim, nema efekta u oduzimanju imovine. Da li je moguće da su najsiromašniji slojevi našega društva radili ta teška krivična dela ili se možda radi o strahu da im oduzmete imovinu koju su nezakonito stekli?
Nije ovo čikanje, da ja vas sada čikam, ajde sada uzmite njemu, njemu, ili bilo kom čoveku koji je optužen. Prosto mi je neverovatno da ima toliko kriminala i korupcije čiju borbu koristite isključivo za političku promociju, a da nema efekta u oduzimanju imovine.
Naravno, mišljenja o prethodnom zakonu, za koji sadašnja vladajuća većina nije glasala i pri tome ga je žestoko kritikovala, pokušavajući i da ga ospori pred Ustavnim sudom, završavaju se baš mišljenjem tog Ustavnog suda, gde Ustavni sud kaže da ovaj zakon predstavlja izraz nastojanja Republike Srbije da se izbori sa izazovima organizovanog kriminala i kriminaliteta koji je u trenutku uspostavljanja demokratskih institucija udario u same temelje državne organizacije i nosioce najviših političkih funkcija.
Ne bih da tumačim odluke Ustavnog suda, nemam ni to pravo, ni tu sloboda, ali opet podvlačim, treba apostrofirati ljude koji su imali hrabrosti 2008. godine, kao što je to gospođa Snežana Malović, da udare svom snagom u organizovani nasilni kriminal. Treba poštovati ljude, kao što je Slobodan Homen, treba poštovati ljude, kao što je Miljko Radisavljević, kao što je Saša Vukadinović i treba nastavljati tamo gde je prethodna vlada stala, kada je reč o obračunu sa organizovanim kriminalom i korupcijom.
Hajde da ne čitamo spisak imovine, zna Srbija i znaju građani Srbije šta je i koliko oduzeto i kome dato, mada je podsećanje ponekada majka uspeha. Možda treba podsećati na datume u današnjoj istoriji, jer danas je dan kada smo organizovali puč 1941. godine ili oborili onaj "nevidljivi" avion tokom NATO agresije, ali danas je isto bio značajan dan u parlamentarnom životu Republike Srbije. Od 1. marta 2009. godine počelo se sa primenom ovoga zakona. Nekako baš na današnji dan u ovo vreme počeli su da se osećaju i efekti primene tog zakona, jer se u praksi, kažem, uveliko primenjivao.
Naravno, dali ste dosta razloga za donošenje izmena ovoga zakona. Imam zaista razumevanja za neke od razloga zbog čega treba izmeniti zakon, a ne predlagati kompletno nov zakon sa kozmetičkim izmenama.
Tokom primene zakona stvorila se praksa da taj zakon primenjuje i reguliše neke određene zakonske odredbe u pogledu očuvanja i rukovođenja imovinom, koja proističe iz procesa privatizacije, kako ta imovina ne bi propala. Bilo je potrebno da se decidno odrede nadležnosti Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom i Agencije za privatizaciju.
Naravno, neću mnogo da apostrofiram sastav radne grupe koja je radila izmene ovog zakona i ko je sve bio u toj radnoj grupi, ali mislim da kada se piše neki zakon treba voditi računa ko su ljudi koji zakon pišu, kreiraju, jer najčešće su to najbolji, najobrazovaniji, najmoralniji ljudi, ali nekada treba, kažem, voditi računa o tome ko u tim radnim grupama za izmenu zakona sedi i proveriti da li možda i sam nije bio odgovoran za neka krivična dela.
Na kraju, moram da vam kažem da mi je drago što ste promenili svoje opozicione stavove, mišljenje i poslanička grupa Nove Srbije, koja je žestoko kritikovala ovaj zakon, i poslanička grupa SNS, što shvatate da nema borbe protiv kriminala i korupcije deklarativno, već suštinski, tako što se zakoni donose i sprovode i primenjuju.
Drago mi je da ćete sada valjda glasati za ovaj zakon, s obzirom da ste ga predložili. Nemojte nikada da zaboravite, da bi Srbija bila mnogo bolja, uređenija i srećnija da ste neke korake pravili na početku svoje političke karijere, a ne na vrhuncu. Znate, uspeh je nekada divan dezodorans, najbolji dezodorans. On neutrališe sve što može da zaudara u nečijoj političkoj prošlosti, ali vodite računa da dejstvo tog dezodoransa može da bude vrlo kratkotrajno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan, replika, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, u vreme usvajanja ovog zakona radio sam na njegovoj izradi, ali sam, kada su se konačna rešenja pojavila u Skupštini, bio izrazito protiv ovog zakona kako ne bi bilo da je samo opozicija protiv.
Zašto sam bio protiv ovog zakona? Zašto sam sve vreme kritikovao rešenja koje je usvojilo Ministarstvo pravde u pređašnjem režimu? Zato što se upravo stalno potenciralo da se imovina oduzima zarad dobrobiti građana i da će ta imovina koja je oduzeta biti data građanima na korišćenje, a od građana su kriminalci zapravo i uzimali pare. Šta se desilo u praksi? Desilo se da je oduzeta imovina po raznim političkim vezama ili po sistemu daj da dam šurnjaji, snaji, bila dodeljivana raznim ljudima, netransparentno i na bog zna koji način.
Hajde čisto da postavimo pitanje – po kom kriterijumu je Ministarstvo pravde, u pređašnjem režimu, dalo na korišćenje kuću u ulici Ivana Franka broj 11, površine 400 metara kvadratnih, u Novom Sadu Vladi AP Vojvodine? Iz dokumentacije ne znam zašto je data Vladi AP Vojvodine, ni po kom kriterijumu. Zašto je kuća u Ivana Franka broj 10, isto tamo, u Novom Sadu, površine hiljadu metara kvadratnih, data Vladi AP Vojvodine, a ne znam opet po kom kriterijumu? To je ista ona Vlada AP Vojvodine koju danas SNS podržava.
Zašto su stanovi u Novom Sadu, ulica Branka Bajića broj 66, površine 53 metara kvadratna i u ulici Narodnih heroja broj 5, površine 153 metara kvadratnih, dati Vladi AP Vojvodine, a bez ijednoga kriterijuma?
Jako me zanima, od te navodno oduzete imovine od kriminalaca, zašto je mercedes "Brabus", crne boje, mg 55, dat na privatno korišćenje određenim licima? Tim povodom se vodi istraga, pa neću ovde da komentarišem. Ko je dao bentlija, takođe za privatne potrebe, pa se taj neko, ko ga je koristio, slupao? Zato smo bili protiv. Hvala.

Imam više prijavljenih narodnih poslanika. Samo moram da utvrdim osnov, pre nego što budem dao reč.
(Srđan Milivojević, s mesta: Pogrešno sam protumačen.)
Imate pravo. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče Skupštine. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne znam po kom osnovu je imovina davana ili nije davana, ali znam da je Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj data na korišćenje kuća u Ulici Živojina Lukovića Vajara broj 19/4, površine 100 m2, koja će se koristiti za potrebe roditelja i dece iz unutrašnjosti koja su obolela od malignih bolesti, a nalaze se na lečenju u Beogradu. Znamo muke kakve ljudi iz Beograda, iz Srbije imaju kada leče svoju decu od malignih bolesti, kada dođu u Beograd, gde da se smeste. Ne znam da li ima efekta ili nema efekta kada se kuća, koju su koristili kriminalci, da gradskoj opštini Zvezdara, koja će biti data za funkcionisanje opštinskih službi, kada je data Olimpijskom komitetu Srbije, kada je data za decu bez odgovarajućeg staranja, kada je data kuća i novac opštini Trgovište posle poplava. Ne znam sve te efekte, zaista, niti želim da ulazim. Evo tu gospođe direktorke, ona će u narednom periodu uraditi svrsishodnost trošenja te imovine, ali mislim da je mnogo bolje da ono što je uzeto od građana Republike Srbije i od budžeta Republike Srbije, jer nisu samo oštećeni građani, oštećen je i budžet Republike Srbije, bude vraćeno na ovaj ili onaj način budžetu Republike Srbije, nego da ostane kriminalcima.
Vaše protivljenje da se ovaj zakon donese, rezultiralo je činjenicom da je do 2008. godine imovina proistekla iz krivičnih dela ostajala kriminalcima i čekala ih po izlasku iz zatvora. Sada vas pitam, da li je bolje …
(Predsednik: Vreme.)
Da li je bolje da imovina ostaje kriminalcima ili da bude data roditeljima koji imaju bolesnu decu, za vrlo plemenite potrebe? Hvala.

Gospodine Veselinoviću, vas imam u sistemu, ali ne znam na osnovu čega se vi javljate. Nije pomenuta vaša stranka, nije pomenuta poslanička grupa, jedino je pomenut bivši režim, ali ne možete govoriti u ime bivšeg režima.
(Janko Veselinović, sa mesta: A ko bi trebalo da brani Vladu AP Vojvodine?)
Vlada AP Vojvodine nije DS, bez obzira što DS učestvuje u tome. Gospodin Milivojević se javio i dobio pravo na repliku jer je on prethodno govorio. Gospodin Cvijan je dobio na osnovu toga što je gospodin Milivojević više puta pomenuo SNS, pa je samim tim gospodin Cvijan, kao ovlašćeni predstavnik SNS, mogao da dobije pravo na reč.
(Janko Veselinović, sa mesta: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku? Izvolite.

Po Poslovniku, član 106. i član 107. Smatram da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine rečima izgovorenim od gospodina Cvijana, zato što je izneo poluinformacije i rekao bih neistine, dovodeći javnost u ozbiljnu zabludu da je imovina koja je oduzeta kriminalcima data na raspolaganje AP Vojvodini u, tobož, neke svrhe koje nisu javno poznate. Ta imovina je dodeljena Vladi AP Vojvodine, kako bi ona, kao osnivač ustanova, mogla dalje staviti na raspolaganje.
Neke od tih lokacija koje ste pomenuli koriste se kao roditeljske kuće za decu obolelu od teških bolesti, kao i kuće u kojima su smeštene majke koje su zlostavljene u porodici. Dakle, ni jednu od tih kuća, niti lokacija, ne koristi Vlada AP Vojvodine kao, ne daj bože, rezistencijalni ili neki drugi objekat u kojem se odmaraju članovi Vlade AP Vojvodine, poštovani poslanici. Hvala.

Narodni poslanik Vladimir Cvijan.