Hvala.
Građani Srbije su imali prilike da čuju šta je sve rađeno za decu i u ime dece, pa ću i ja nastaviti u istom smeru, pošto ću govoriti o Zakonu o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Uprkos zaklinjanju da mi kao političari i kao odrasli ljudi, roditelji, hoćemo da uradimo sve da zaštitimo svoju decu, građani su mogli da čuju deo toga šta su sve poslanici spremni da urade, moram da kažem da zakonski okvir za zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja nije dovoljno dobar, niti štiti decu sa jedne strane, niti kažnjava počinioce sa druge strane. Jeste urađeno puno i na preventivi i na drugim delovima zakonske regulative, ali zapravo ceo zakonski okvir je još uvek prilično šupalj i ima mesta da se popravi.
Naravno, ovaj problem nije problem samo Srbije, to je problem svih zemalja u svetu, dobrim delom u Evropi i Savet Evrope je 2007. godine usvojio Konvenciju o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja. To je tzv. Lanzarot konvencija. Odmah posle toga je pokrenuo jednu kampanju koja je trebala da upozori javnost na ovaj problem koji je sve prisutniji u svetu, a to je kampanja "Jedan od pet", koja se kod nas u zemlji takođe sprovodi. Molim i građane i poslanike da malo budu upoznati sa tim problemom.
Statistika Saveta Evrope je takva da kažu da je jedno od petoro dece, kako se i zove ova kampanja, seksualno zlostavljano. Nažalost, Srbija ne raspolaže adekvatnom statistikom što se toga tiče. Mi koristimo podatke koje je uradio "Incest trauma centar", koje je pokupio "Incest trauma centar" kao zvanične podatke. Bilo bi dobro da država zaista počne mnogo ozbiljnije ovim problemom da se bavi, kako bismo imali zaista prave podatke sa kojima možemo da raspolažemo.
Podaci "Incest trauma centra" kažu da je jedno od troje dece u Srbiji seksualno zlostavljano, a to bi značilo da je 30% populacije seksualno zlostavljano. Meni se čini da je taj podatak jako veliki, ali zaista ne bih da ga komentarišem, možda je on zaista i tačan. Zato bih volela da o tome otvorimo neku javnu debatu i da vidimo o čemu se tu radi.
Srbija je 2010. godine u maju ratifikovala Lanzarot konvenciju i gospođa Lučić je o tome govorila jako mnogo, ali Srbija od 2010. godine nije uradila baš ništa da zakonski reguliše ono što su standardi Lanzarot konvencije. Ne mogu da kažem da nije bilo pokušaja, bilo je pokušaja. Zaštitnik građana je 2011. i 2012. godine podneo svoju inicijativu da se Krivični zakon u tom delu promeni, ali osim te inicijative se ništa naročito nije dogodilo, on se nije promenio i još uvek su kazne takve da su zaista neadekvatne.
Meni se čini da svaki put kada se dogodi neka velika tragedija, kao što se dogodila u slučaju male Marije, čije ime nosi ovaj zakon, onda se javnost ustalasa i pritisak javnosti na političare je da donesu zakon. Međutim, ako pogledamo da tri godine mi kao država, kao društvo pokušavamo da donesemo jedan ovakav zakon i ovaj zakon je bio u proceduri u Skupštini u aprilu prošle godine, meni se čini, i to govorim u ime DSS, da Srbija zaista ispušta vreme da se donesu neke stvari koje bi popravile stanje u ovoj oblasti.
Moram da kažem da je konačno pred nama predlog ovog zakona i volela bih da prokomentarišem nekoliko rešenja. Zakon propisuje nadzor nad učiniocima ovakvih dela posle izdržane kazne i predlaže, odnosno inicira formiranje registra učinioca ovog dela. Vrlo je važno da ovaj registar postoji. Pod određenim uslovima podatke iz ovog registra koriste drugi državni organi, koriste ustanove koje se bave radom sa decom, i tu pre svega mislim na škole, obdaništa, sportske klubove, domove zdravlja i sve druge institucije. Meni se čini da je ovakva evidencija vrlo važna. Vrlo je važna iz tog razloga što bi pomogla mnogim ustanovama da prilikom zapošljavanja lica koja treba da rade u ovakvim institucijama mogu da provere da li se ta lica nalaze na takvoj evidenciji i da ipak spreče neke stvari, jer statistika kaže da jako mnogo učinioca upravo zloupotrebljava svoju profesiju koja im omogućava direktne kontakte sa decom.
Ovde moram da pomenem jedan problem koji se pojavljuje i koji nije direktno vezan sa ovim zakonom, ali je direktno vezan sa ovom oblašću, a to su neadekvatne kazne koje se nalaze u Krivičnom zakonu. Kaznena politika je takva da kaže, prema podacima "Incest trauma centra", drugih nema, da je prosečna zatvorska kazna jedna i po godina. Prema podacima Zavoda za statistiku, maksimalna kazna od 2008. godine do danas jeste tri godine. Pazite, neko će dobiti godinu i po ili tri godine, a neko dete će ostati sa traumama za ceo život.
Zakon predviđa i novčanu kaznu u slučajevima izvršene nedozvoljene polne radnje čak i kada su žrtve deca od 14-18 godina. Poziva se na međunarodne konvencije koje smo prihvatili, 14-18 godina su takođe deca. Za mlađe, doduše, se ne koristi novčana kazna, ali ovo ovde je zaista nešto što treba promeniti.
Moram da pomenem da jedna inicijativa koju je pokrenuo Incest trauma centar, a prihvatio Odbor za prava deteta, takođe treba da se nađe na dnevnom redu ove skupštine i molim predsednika da se ona nađe ovde, a to je inicijativa da se ukine zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo seksualnog zlostavljanja dece.
Još nešto hoću da kažem, da se u svetu na različite načine bore protiv problema pedofilije i seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja dece. U mnogim zakonima, a vidim i u našem zakonu, u članu 7, se govori o tome da počinioci moraju posećivati terapije. Moram da kažem da ove grupne terapije nisu dale neke adekvatne rezultate, ali kao mera možda mogu i da se prihvate.
U nekim drugim zemljama, kao jedna od mera je dozvoljena dobrovoljna hemijska kastracija. Govorim o Norveškoj, Danskoj, Španiji i Velikoj Britaniji. U nekim drugim zemljama nije potreban pristanak učinioca za hemijsku kastraciju, kao što je to recimo u Poljskoj ili u Rusiji. Meni se čini, govorim u svoje lično ime, da je trenutak da Srbija počne otvoreno da razgovara o jednoj od mera da se zaštite deca, da se otvori tema hemijske kastracije, jer mi se čini da ovu oblast mi moramo da zatvorimo, kako bismo zaštitili decu.
Naravno, jedan od načina borbe jeste jedna ozbiljna i vrlo sistematična društvena edukacija. Jedan od načina jesu ove kampanje kojima se pridružujemo, ali ovde zaista mora društvo da uloži veliki napor da zaokruži sistem zaštite, kako bismo mogli da kažemo da smo uradili ono što je do nas. Hvala vam.

Samo kratko da kažem, da, naravno, pošto smo mi kao Odbor doneli tu odluku, već na sledećoj sednici ćemo imati predlog zakona. Čekao sam  samo tehničko usaglašavanje da dam svim članovima odbora da ga potpišu i želim da to, kao Odbor, predložimo parlamentu, a pošto u Odboru svi učestvujemo, kao svi predstavnici svih političkih stranaka, mislim da ćemo onda to i kao Skupština jednoglasno usvojiti, nadam se.
Reč ima gospođa Jovana Joksimović. Izvolite.

Hvala vam poštovani predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima je posledica ratifikacije Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja od 2010. godine.
U ovom parlamentu, kao što je poznato, prethodna vlada je uputila ovaj predlog zakona pred parlament. S obzirom da je ovo izuzetno veliki društveni problem i važna tema, nedopustivo je da je Vladi trebalo sedam meseci da ovaj predlog zakona uputi parlamentu. Ipak, želim da naglasim da je nama iz DS izuzetno drago što je ova vladajuća većina prihvatila politiku zaštite dece, za koju se mi zalažemo već godinama unazad.
Ovaj zakon predviđa prevenciju, ali takođe predviđa da svi izvršioci ovih krivičnih dela, nakon odsluženja zatvorske kazne, budu pod nadzorom policije i društva. To će biti bitno za svakog građanina ove države, kako bi se osećali bezbedno i sigurno, pogotovo kada su deca u pitanju. Ovim aktom biće zabranjeno ublažavanje kazne ispod minimuma za pomenuta krivična dela, a osuđenima neće biti dozvoljen uslovni otpust, već će morati u potpunosti da izdrže zatvorsku kaznu na koju su osuđeni. Pod udar zakona će takođe doći ne samo neki budući počinioci ovih krivičnih dela, već i oni osuđeni počinioci krivičnih dela do 20 godina unazad. Suština zakona jeste da se uvede preventivna dnevna kontrola i smatramo da ćemo na ovaj način i ovim rešenjem uspeti da sprečimo ponavljanje krivičnih dela protiv polnih sloboda.
Ovaj zakon takođe predviđa posebne mere za osuđenike posle izdržane kazne zatvora, kao što su obavezno javljanje nadležnom organu, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica, kao što su vrtići i škole i obavezno posećivanje profesionalnih ustanova i savetovališta. Takođe, oni će morati da obaveste nadležne organe i Upravu o svakom svom kretanju, kao što je promena prebivališta, boravišta, radnog mesta ili putovanje u inostranstvo.
Zakon predviđa da okrivljeni neće moći da vrše bilo kakvu javnu funkciju i takođe neće moći da se zaposle u bilo kojoj instituciji, firmi ili ustanovi gde bi mogli da imaju bilo kakav kontakt sa decom. Te pravne posledice će trajati 20 godina nakon odsluženja zatvorske kazne.
Registar osuđenih, o kojem smo takođe danas govorili, za krivična dela iz tog zakona, vodiće Ministarstvo pravde, što bi zapravo trebalo da pomogne nadležnim organima iz sredine u kojoj žive da vode računa o njihovom ponašanju nakon izlaska na slobodu jer su ova lica mahom povratnici u izvršenju istih tih krivičnih dela. Za one koji ne budu poštovali ove mere, predviđene su i zatvorske kazne, a za sve institucije koje bi eventualno zaposlile ovakva lica su predviđene velike novčane kazne.
Javnost je i dalje ogorčena zbog ovog konkretnog slučaja, ali i svih ostalih krivičnih dela i zločina koji su se desili u prošlosti. Jedino što možemo da uradimo da bi ublažili ovu ogorčenost je da, kao odgovorna država i društvo, preventivno delujemo da se ovakvi zločini nikada više ne dese i kontrolno delujemo na potencijalne povratnike ovih zločina, a evidencija beleži i kritičan broj povratnika ovih zločina.
Jedino rešenje je da se ustanovi nadzor nad licima koja su bila počinitelji ovih teških zločina. Statistike govore da ovakva dela mahom, čak u 70% slučajeva, čine lica koja su zapravo povratnici. Neophodno je da se, pored postojećeg sistema krivičnih sankcija, uvedu i posebne mere koje bi sprečile počinioce krivičnih dela da ubuduće vrše ta dela. Od najveće važnosti je da sprečimo ponavljanje ovih dela, a ovaj zakon jeste rešenje za to. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem. Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je pet zakonskih predloga. Tiču se i odnose se na oblast pravosuđa.
Ono što želim da kažem, na samom početku, zapravo ponoviću ono što je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS rekao u uvodnom izlaganju, poslanici SPS u danu za glasanje podržaće svih pet zakonskih predloga.
Pokušaću nekoliko rečenica da saopštim i razloge za takav stav poslaničkog kluba, kada je reč o svim predloženim zakonima. Najpre, kada je reč o Predlogu zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, tačno je da je donošenje ovog zakona, između ostalog, o tome je bilo reči, i obaveza koja proizilazi iz Konvencije Saveta Evrope, koju je Narodna skupština Republike Srbije potvrdila, mislim, u maju 2010. godine.
Ali, ono što želim da kažem jeste da neke stvari, ne samo stvari koje se tiču oblasti pravosuđa, već i ostalih oblasti, ostalih sfera života u Srbiji, mi treba da učinimo ne zato što one proizilaze kao obaveza koju nam nameće Konvencija Saveta Evrope ili obaveza koja nam proizilazi iz evropskih integracija, neke stvari prosto u Srbiji treba da učinimo zbog nas samih. U konkretnom slučaju, kada je reč o ovom zakonu, treba da ga usvojimo zbog naše dece, zbog sve maloletne dece u Srbiji.
Suština je zapravo u sledećem, zakonski okvir za zaštitu dece nije dobar. Naprotiv, i to je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, povećan je broj krivičnih dela protiv polne slobode koja su izvršena prema maloletnim licima. Dakle, postojeći zakonski okvir nije dovoljan da se na jednoj strani zaštite deca, a na drugoj strani, na najrigorozniji, ali hajde da ne budem previše grub, na najadekvatniji način, kazne počinioci ovih krivičnih dela.
Mi zaista želimo da verujemo da će se usvajanjem ovog zakonskog predloga stvoriti pravne pretpostavke za bolju zaštitu dece od nasilja, i javni registar i nadzor mogu biti preventiva, ali znate šta, za najteža krivična dela, za najteže zločine treba izricati i najstrože kazne. Naravno, to ne može i neće biti rešeno ovim zakonskim predlogom. Mnogi osuđenici koji su odslužili kazne, danas šetaju, nažalost, Srbijom i ne postoji apsolutno nikakav vid kontrole, a registrovan je, kao što smo mogli čuti, i veliki broj povratnika jer su samo do pre nekoliko godina oni osuđivani na minimalne zatvorske kazne, od dve ili tri godine.
Ovaj zakonski predlog zapravo treba da stvori mehanizme provere, kako se bivši osuđenik ponaša na slobodi da bi se time moglo kontrolisati i da li to ponašanje vodi ka ponavljanju možda, nekog zločina. Treba učiniti naravno sve da se spreči ponavljanje dela i mi verujemo da će se to postići ovom zakonskim predlogom. Vrlo jasno su definisane mere koje će se sprovoditi. Ne želim pojedinačno da govorim o tim merama, ali ponoviću i silovatelji i pedofili moraju biti osuđeni maksimalno zatvorskom kaznom.
Što se tiče Predloga zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom, već je rečeno važeći zakon jeste donet oktobra 2008. godine, njegova primena jeste počela marta 2009. godine. Složiću se sa kolegama koje se malopre diskutovale, ta primena jeste dala i određene pozitivne rezultate. Ona jeste uticala da se realizuje jedan deo onih glavnih ciljeva, koji su zapravo bili i suština usvajanja ovog zakonskog predloga. Naravno, ministar je rekao, kroz četvorogodišnju primenu ovog zakona, mogli su se sagledati one pozitivne strane ali mogli su se uočiti i oni nedostaci, odnosno određeni problemi. Mi zapravo o tome danas govorimo kroz ovaj zakonski predlog.
Naravno, ako je potrebno otkloniti nekih 60% odredbi članova, odnosno određenog zakona, onda je logično da idemo na usvajanje novog teksta zakona. Pri tome, želim da kažem da su razlozi koji su navedeni za usvajanje ovog zakonskog predloga za nas u potpunosti opravdani. Dakle, najpre 2011. godine usvojen je novi Zakon o krivičnom postupku, 2009. i 2012. godine izvršene izmene Krivičnog zakonika i logično je izvršiti određena usklađivanja. Zatim postupak za privremeno oduzimanje, uređen je, a o tome je već bilo reči, odredbama članova od 23. do 37. Zakona. Upravo taj deo ima za cilj da otkloni one nedostatke i uočene probleme, koji su se javljali u praksi.
Ne želim da govorim o svim tim novinama pojedinačno, ali reći ću da mi verujemo da novine koje su unete će doprineti većoj efikasnosti u postupku privremenog oduzimanja imovine, ali sa druge strane da su veoma značajne sa stanovišta poštovanja ljudskih prva.
Takođe, već je o tome bilo reči, jedna od najznačajnijih novina je da se postupak za trajno oduzimanje imovine pokreće tek nakon pravosnažnosti presude za krivično delo. Dakle, suština je da se ne povredi pretpostavka nevinosti i da se nekome ko nije pravosnažno osuđen oduzme imovina. Verujemo da to nije bio slučaj u proteklom vremenskom periodu, ali isto tako smatramo da je jako dobro i ovakvu situaciju pravno i zakonski regulisati.
Dakle, pored jasno definisanih većih ovlašćenja, mi verujemo da će ovaj zakon omogućiti i lakši i efikasniji rad i direkcije i jedinice za finansijske istrage. Dakle, suštinski cilj koji se želeo postići i 2008. godine, kada smo usvajali tada zakonski predlog se naravno ne menja, ali se pokušavaju ispraviti sve one uočene greške, dakle otklanjaju se sve one eventualne, hajde da kažem, i zakonske rupe koje bi mogli iskoristiti advokati osuđenih i to se čini upravo kroz bolje regulisanje oduzetom imovinom i kroz, već je bilo o tome reći, povećanja ovlašćenja.
Dakle, prioritet Vlade potpuno jasno i potpuno precizno želim da kažem jeste odlučna, kontinuirana i uspešna borba protiv korupcije i kriminala i kroz ovaj zakon Vlada želi da pošalje još jednu jasnu poruku.
Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela je zapravo i o tome je već bilo reči – usaglašavanju ovog zakona sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je usvojen 2012. godine i kojim je preciziran jedan veći broj krivičnih dela, ali na drugoj strani i usaglašavanje sa Zakonom o tajnosti podataka u delu koji se odnosi na službenu tajnu.
Na samom kraju nekoliko rečenica i o četvrtom po redu zakonskom predlogu. Naime, novi Zakonik o krivičnom postupku donet je čini mi se septembra 2011. godine i nesumnjivo je da je donošenje novog Zakonika o krivičnom postupku jedna od najvažnijih novina u procesu reforme sudstva i krivično-procesnog zakonodavstva u Srbiji.
Novine koje su predviđene tada ovim zakonikom imale su za cilj da nas uvrste u red zemalja koje na jedan moderan način, ali u skladu sa pravnim poretkom rešavaju pitanje krivično-procesnih pravnih procedura i ovlašćenja, odnosno odgovornosti učesnika u krivičnom postupku.
Mi naravno podržavamo ciljeve procesnih zakona. To jeste jedan od suštinskih razloga zašto je potrebna uspešna reforma pravosuđa i po ko zna koji put ćemo reći da treba otvoreno da razgovaramo i o efikasnosti i o zaštiti prava ljudi u postupku kao i o kvalitetu, jer svaki od ovih segmenata može u negativnom, može u lošem smislu uticati na pravni poredak.
Tri su osnovna razloga predloženih izmena i dopuna ovog zakona. Dakle, prvi u toku primene uočeno je da ne postoji odredba koja se odnosi na određivanje pritvora nakon izricanja prvostepene presude i važno je urediti ovu pravnu situaciju.
Drugi razlog, ukida se obaveza posedovanja posebnog staža i svi advokati će na takav način biti jednaki, biti ravnopravni i obzirom da su krajem 2012. godine usvojene izmene i dopune Krivičnog zakonika, važno je intervenisati u odredbama procesnog zakona koja se odnosi na krivična dela za koja se mogu odrediti i posebne dokazne radnje.
Na samom kraju, još jednom ću ponoviti, poslanički klub SPS, u danu za glasanje podržaće sve zakonske predloge. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen, a zatim Maja Gojković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, gospodine Ćosiću, pre svega želim da dam jedan opšti osvrt na sva četiri predloga zakona koji se nalaze danas pred nama. U principu, mogu na samom početku da kažem da ovo nisu loši predlozi zakona i nešto, ukoliko se usvoje amandmani narodnih poslanika, mogu predstavljati i dobra zakonska rešenja.
Ali, pre toga, pre nego što krenem u pojedinačnu raspravu o svakom zakonu, želim da kažem da, bez obzira što možemo da se složimo da će veliki broj političkih stranaka glasati za ove zakone, da mi kao narodni poslanici smo skloni da i kada su u pitanju dobre stvari od opšte koristi za građene, da ih predstavljamo na jedan potpuno pogrešan način. Određeni instituti ove države, koji su pokazali zaista velike rezultate u borbi protiv kriminala i korupcije i za koje možemo reći da su u opštem interesu i u dobrobiti građana, budu predstavljeni na pogrešan način.
U tom smislu ću se u drugom delu izlaganja malo i osvrnuti na pitanja koje su ostala iz prethodne rasprave. Mislio sam da to ne treba da bude tema dnevnog reda i zbog toga sam i reklamirao povredu Poslovnika, ali s obzirom i predsednik Skupštine je jasno ukazao da to ne predstavlja povredu Poslovnika, pretpostavljam da ću ja imati pravo takođe da proširim diskusiju, ne samo oko zakonskih tekstova, nego i na rezultate rada. Sve u svemu počeću od prvog, a to je čuveni Marijini zakonik, odnosno zakon, jedan izuzetno važan akt, nov u našem pravnom sistemu čije ćemo naravno rezultate primene videti u budućnosti i možda jednog dana raditi neke izmene i amandmane, nadam se kada već bude uspešno primenjen.
Ovaj zakon je izuzetno važan iz nekoliko razloga. Naše društvo na žalost nema jasnu svest da silovanje i pedofilija su jedan od najtežih zločina. O našoj svesti obično ubistvo predstavlja nešto mnogo gore. Vi nekome prekinete život, a često zaboravljamo da neko ko je silovan bilo da je to dete ili osoba muškog ili ženskog pola, kako god, posledice tog čina nosi ceo život i nikad se ne zaboravljaju, pogotovo ako pričamo o deci. Nažalost bilo je slučajeva od svega nekoliko godina, pa naravno do punoletstva da te osobe žive ceo svoj život i nikada ne zaborave, nose traume onoga što se desilo.
I u tom smislu ovaj zakon treba gledati pre svega ko prevenciju. Bilo je nekoliko rasprava danas o strožoj kaznenoj politici to mogu se složim, ali to bi bila tema izmena krivičnog zakonika i naravno, primene sudova kaznene politike zašto su oni nadležni, a ne mi.
Suština ovog zakona, ponoviću još jednom je prevencija odnosno, najvažniji momenat jeste da će se po prvi put u našoj državi uraditi jasan popis registara silovanja. I ne samo što će se oni popisati što će biti lakše policiji da radi posle, jer ako pođete od one, a što jeste tačno pretpostavke da najveći broj pedofila i silovatelja su povratnici.
Znači, to su ljudi koji imaju potrebu tu da rade stalno, čim izađu iz zatvora u roku nekoliko meseci oni ponove to delo. Često, prosto, vi kao običan čovek ne verujete da je neko bio dva meseca na slobodi i da je opet to uradio i da je opet otišao na 10 ili 15 godina u zatvoru, ili koliko god već sud izrekne kaznu.
U tom smislu biće policiji daleko lakše da otkrije eventualne činioce krivičnih dela, a ono što je najvažnije biće daleko lakše da se oni spreče.
Konkretno, tu se nalaze mere od toga da oni ne mogu da se zaposle u institucijama sa decom, od toga da moraju da se javljaju državnim institucijama svakih nekoliko nedelja ili mesec dana.
Ono što je takođe važno da ne mogu da napuste zemlju pre nego što se jave, nadležnom organu, jer smo svedoci nažalost, bili pred samo dve ili tri godine da je bio jedan užasan čovek, ne znam ni kako bih ga nazvao, koji je išao po celom Balkanu i silovao je i u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, da bi tek na kraju kod petog ili šestog silovanja bio uhapšen, verovatno upravo koristeći mogućnost lakšeg prelaska granice i komplikovanosti u saradnji među pravosudnim organima.
Ovaj zakon ću lično podržati, mislim da je dobar, ne kažem da je savršen, jesmo ga mi radili kao sastav Ministarstva pravde i izuzetno mi je drago što je on predložen u manje ili više izmenjenoj formi.
Ja ću sada predložiti jedan amandman, sa kojim se, nadam, da će se gospodin ministar složiti, izuzetno je važan, nešto što, i mi kada smo ga radili, nismo stavili, a mislim da će zaista da poboljša kvalitet zakona.
Ovaj zakon se faktički kako je napisan, odnosi samo na pedofile i tu dolazimo u jednu apsurdnu situaciju i zbog toga ću predložiti da se proširi i na silovanje, konkretno u stavu 1. i stavu 2. Zašto to predlažem?
Znači, da i klasični silovatelji ne mogu da rade sa decom, da ne dođemo u jednu apsurdnu situaciju kao država, a to je, ako silujete devojčicu od 17 godina, a ako ima 18 godina i jedan dan, ove mere se neće primenjivati.
Mislim da je dobro, mislim da neće povećati bitno troškove, jer ne pričamo o milionima silovateljima u našoj zemlji, pričamo o limitiranom broju ljudi i kada bude bila rasprava u amandmanima, malo ću detaljnije objasniti, ali sada pozivam ministra da razmisli, jer mislim da je to u principu dobar amandman, jer teško možemo da branimo granicu da neko ko siluje nekoga od 17 godina, ima posledice, a neko sa 18, 19, ili 20, sve jedno, da nema ovu vrstu posledice i mislim da će to bitno olakšati policiji da radi svoj posao.
U tom smislu je izuzetno značajno, samo još jednu rečenicu da kažem, jer je vrlo važno, a važno je i za svest naših građana o ovom pitanju.
Nažalost, daleko je veći broj silovanja i pedofilije u našoj zemlji, nego što se to prijavljuje u nadležnim organima, često od sramote, u društvu, pogotovo u malim sredinama, u seoskim sredinama, devojke ne mogu da se udaju nakon toga, nose trajne posledice i upravo registar svih vrsta silovanja će pomoći da se spreče takva događanja.
Mislim da, ako išta znači, da mi treba kao skupština da pozovemo sve koji su bili žrtve ove vrste nasilja i da to prijave nadležnim organima, a da nadležni organi učine da se taj postupak sprovodi na najlakši način i da se izreknu najoštrije sankcije.
U tom smislu, pozvaću još jednom Narodnu skupštinu i sve poslaničke grupe da glasaju za ovaj zakon.
Druga teme o kojima neću mnogo da pričam, to su izmene zakona o krivičnom postupku i konkretno deo odredaba koje se tiču postupanja posebnih organa, odnosno tužilaštva za organizovan kriminal.
U principu ovde ne bih imao mnogo šta da dodam, stručno, pravno gledano, ovo je usaglašavanje sa prethodno usvojenim zakonima i to je nešto što nije sporno da se podrži, čak mislim da i mora da se podrži, jer tu nema mnogo diskusije o ovim pitanjima.
Tu imam jednu sugestiju, o tome sam govorio prošli put kada smo radili izmene Krivičnog zakonika i mislim da je to nešto što se tiče ovog zakona o postupanju organa u borbi protiv organizovanog kriminala, a to je pitanje termina zloupotrebe službenog položaja.
U međuvremenu, od prethodne rasprave do danas, grupa zemalja za borbu protiv korupcije nam je rekla da od 15 preporuka, 10 smatraju ispunjenim i to zahvaljujući što je ova skupština izglasala Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji je potpuno usaglašen sa međunarodnim standardima, ali je na pet preporuka rekla da nisu zadovoljavajuće, da ne ispunjavaju, jer definiciju zloupotrebe službenog položaja treba definisati na drugi način.
Mi smo to radili izmenama zakona pre nekoliko meseci, ali to nije dovoljno i to je jasna preporuka GREK-a. Pozvao bih Ministarstvo pravde da uradi još jednom analizu našeg starog predloga zakona, kako smo uradili izmenu zloupotrebe službenog položaja i da u nekom pristojnom periodu predloži Skupštini, jer mislim da ne treba da dođemo u situaciju da dobijemo negativno mišljenje GREK-a, samim tim i Savete Evrope.
Sa druge strane, opet smo svedoci da i što se tiče advokata i postupanja i sudske prakse, da izmene koje smo uradili o zloupotrebi službenog položaja u mnogome deluje kao vrlo slično, ne zadovoljava evropske standarde.
Mislim da nije kasno, da imamo godinu dana, ako se ne varam, koji je rok da se pristupi izmenama KZ i pozivam da se to uradi, jer samo bi time potpuno usaglasili zakonodavstvo, kako su to uradile i druge evropske zemlje.
Ono što je treća tema, to je zakon o oduzimanju imovine, o čemu ću da govorim na širi način, same izmene zakona po meni nisu sporne, ima stvari koje nisu dobre, većina jesu, a to su stvari koje ću ja ukazati amandmanom, ali ono što je nekoliko prethodnih govornika reklo, mislim da izmene nisu do te mere velike, da je moralo da se ide na novi zakon, ali mislim da to nije od suštinskog značaja. U kojoj god formi se Vlada opredeli da Narodnoj skupštini predloži zakon, što se mene lično tiče, možemo da raspravljamo, ali smatram da na to treba ukazati.
Činjenica je da je to jedan izuzetno važan zakon, zakon koji je revolucionaran u našoj zemlji, zakon koji je napravio najveći pomak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
U tom smislu želim da kažem samo nešto kao odgovor oko rezultata. Samo u novcu, kešu, oduzeto je 10 miliona evra, a ja sada pričam o periodu kada smo mi bili na vlasti, ne znam šta se događalo zadnjih sedam, osam ili devet meseci od izbora, ali na pitanje zašto se priča o 300 ili 350 miliona evra, tu mogu da se složim sa ministrom, ne znam da li je toliko ili 250, jer postoji jasan popis onoga što je oduzeto Direkciji, ne postoji jasna procena. Zašto ne postoji procena, to ću reći. Tužilaštvo su, i sudovi, oduzeli, između ostalog, što mi merimo, stanovi, kola, i 18 privrednih društava na osnovu rešenja suda i 34 privredna društva i dve zemljoradničke zadruge na osnovu naredbe tužilaštva, četiri hotela itd.
Skoro je rađena analiza šta je Šarićev plan posedovao od zemljišta u Vojvodini? Urađena je procena da je to 8% do 9% zemljišta u Vojvodini. Nemojte da pričamo da 8% ili 9% zemljišta, što je oduzeto, vredi nekoliko miliona evra. Možda ne vredi ništa, ako su te firme otišle u stečaj, pa su napravile gubitke, ali to je jedna realna ozbiljna vrednost, a ja mislim da ni sadašnje ministarstvo, i niko ubuduće neće moći da odredi tačno cenu iz prostog razloga, jer suština pranja novca i poslovanja toplane je bila da se preuzimaju firme, da se zadužuju, da se kupuju novcem iz druge privatizacije, odnosno da se kroz njih pere novac.
U tom smislu, znači oduzeti zemlju, zemlja da se vrati Republici Srbiji, ali mislim da u tim njihovim poslovanjima preko "of šor" firmi, preko svega, teško ikada možete utvrditi šta je tu realna vrednost, jer najveći deo tih međusobnih zaduživanja su fiktivna zaduživanja.
Što se tiče pitanja dodele imovine, a mogu da vam kažem da sve što je davano u humanitarne svrhe, je rađeno odlukom Vlade Republike Srbije i to vrlo transparentno jasno.
Sva vozila koja su data i nije ni jedno jedino dato fizičkom licu, data su, mislim 95% MUP-u Republike Srbije i tužilaštvima, u nešto manjem procentu sudovima, pa i vozila o kojima je govoreno danas je dato MUP-u Republike Srbije.
Šta je MUP radio, kako je upravljao sa njime, ko ga je slupao, to može biti predmet nekih istražnih radnji, ali mislim pre svega u okviru MUP?
Što se tiče, drugih ovih, mislim da je tu sasvim jasno, i tu bih, možda na samom kraju, hteo na neki način da upozorim gospodina ministra, da nije njegovo da nama priča o predistražnim radnjama, to je posao policije, eventualno tužilaštva, pa neka nadležni organi utvrđuju sve svoje, ali mislim da mi svi treba ovde da stanemo i da kažemo, neka rade nadležni organi svoje, da li je bilo neke zloupotrebe ili ne, nikad neko ne može da tvrdi za veliki sistem da nije bilo, ali da se načelno svi složimo, da je ovo jedna od najboljih stvari, koja je urađena u borbi protiv organizovanog kriminala jeste upravo donošenje ovog zakona.
Još jednom, na samom kraju, pozdravljam promene, mislim da su većinski dobre. Nadam se da će biti usvojeni naši amandmani i da će možda biti jedna od retkih prilika da svi zajedno podržimo tekst ovog zakona. hvala.

Hvala.
Reč ima Maja Gojković, pa zatim Nataša Vučković

Zahvaljujem predsedniče.
Poštovani predsedniče, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva pravde, poštovane kolege, evo ušli smo u drugi dan rasprave povodom četiri zakona iz tzv. pravosudnog seta zakona, kako mi to volimo da kažemo.
Mogu da konstatujem da, prosto, ovaj saziv parlamenta može da obeleži Ministarstvo pravde, jer skoro svaka druga, ili treća sednica je posvećena zakonima iz nadležnosti Ministarstva pravde, što može da govori ili o hiperaktivnosti ovog ministarstva, ili o katastrofalnim greškama iz prethodnog perioda, koje treba iz sednice u sednicu ispravljati izmenama zakona, predlaganjem novih zakona, ili predlaganjem i stavljanjem na dnevni red ovog parlamenta, zakona koji su dugo bili u fioci, a koji su, bez obzira na dobre namere, stajali kod ministra pravde i ministarke pravde u prošlom sazivu.
Naravno, čuli smo stavove poslaničke grupe SNS od ovlašćenog predstavnika, gospodina Cvijana i ne treba ih detaljno ponavljati, jer sigurno da će svi poslanici u poslaničkoj grupi SNS glasati - za. Malo konfuzije unose stavovi poslanika opozicionih stranaka, koji su ustajući i govoreći o pojedinim zakonima i govoreći da će ih sada podržati, na listi govornika ipak piše nešto drugačije i svaki drugi govornik iz opozicije iz bivšeg režima je označio da će glasati - protiv ovog seta zakona, što znači da to unosi u konfuziju ne samo u javnosti Srbije, nego i kod ostalih poslanika.
Kao poslanica SNS, izražavam zadovoljstvo i što je zaista veliki broj poslanica, bez obzira na političku opredeljenost, uzele su udeo u raspravi. Hoću da naglasim jer su se koleginice ustezale da kažu da je pre nepunih mesec dana organizovana Ženska parlamentarna mreža, prvi put u istoriji ovog parlamenta, i da je jedan od prioriteta je bio upravo ulaganje napora da se donesu ovakvi zakoni koji su danas pred nama, a mislim naravno konkretno na, u javnosti poznat "Marijin zakon". Izbegla bih reč "slavan", kako je to rekao prethodni govornik, zato što to ne može da bude slavan zakon, jer je predložen pod vrlo, vrlo teškim okolnostima i motivima predlagača, a to je jedan težak zločin koji se desio na teritoriji grada Novog Sada, odnosno u Ledincima, pre nepune dve, ili tri godine. Mislim da se desio 2010. godine.
Naravno, pozdravljam, ovo je samo još jedan od napora države u borbi protiv pedofilije koja je u Srbiji prisutna jednako koliko je prisutna i u čitavom svetu i u Evropi. Nedavno su ovde bili parlamentarci iz Velike Britanije i u Odboru za spoljnu politiku smo se dotakli u razgovoru sa njima ove teme. Oni su pozdravili donošenje ovakvog zakona. Naravno, podelili smo i naša i njihova iskustva i razmenili, jer oni imaju i sada su obuzeti jednom velikom aferom, dvadesetogodišnjim skrivanjem pedofilnih sklonosti ili pedofilije jedne poznate ličnosti, odnosno voditelja u Velikoj Britaniji, koji je na desetine i desetine dece silovao ili polno ugrožavao.
U pitanju su maloletna lica i oni su nas podstakli da istrajemo u tome da u ovakvim krivičnim delima nema zastarevanja, zato što su sada to već u Velikoj Britaniji odrasle žene i muškarci, koji su tek sada posle smrti ove poznate britanske ličnosti ohrabrene da traže pravdu, ako sada naravno ne može doći do krivične osude, zatvorske, barem da mogu da ostvare nekakvu naknadu štete za sve ono što su pretrpeli, za umanjenu životnu aktivnost, za strah i bol pod kojim su živeli desetinama godina koliko se vršilo ovo nasilje nad njima.
Naravno, treba ponoviti, svaki govornik treba da ponovi da je ovaj zakon i donošenje zakona iniciran od strane Slobodana Jovanovića, oca maloletne žrtve koja je silovana i ubijena 2010. godine u Ledincima pod stravičnim okolnostima. Zašto je važno ponavljati? Zato što da je do ovakvog zakona došlo ranije i ovakvih predloga mera, kao što predlaže ovaj zakon, možda se ovaj zločin i ne bi desio, jer je u pitanju silovatelj, pedofil povratnik.
Tom rečenicom sam možda objasnila sve koliko je važno, koliko ovde nema mesta nikakvom politikanstvu, nema mesta ismevanju ili čak i ovome, da se, samo zato da bi se dobio prestiž u redosledu govornika, neko iz opozicije govorio da je protiv ovog zakona. Ili si protiv ili si za i treba da imaš jedan politički stav, a ne zbog liste govornika da pišeš da si protiv.
Stvarno je sramota. Gospodinu koji je govorio šta se dešavalo u prethodnom mandatu, ko sve nije podržao jedan od ovih zakona koji su u setu pravosudnih zakona pred nama, mogla bih redom da pročitam, pa i njegovo ime, da se on izjasnio da je protiv "Marijinog zakona".
Molila bih kolegu da po članu 107. ne dobacuje, nego da se javi ako smatra da je pomenut, ili ako se prepoznao u tome da jedno govori, a drugo radi skriveno od javnosti.
Znači, on je protiv "Marijinog zakona" i to treba vrlo glasno reći, kao i svi poslanici koji su se javili za reč a u opozicionim su klupama. Ne treba da budemo licemerni pa da kažemo da to nije istina, kada je istina, evo spiska pred nama.
Da se vratim konkretno na temu. Inače, u svetu se ovakvi zakoni donose kada se dese veliki slučajevi i kada su u pitanju žrtve isključivo deca i maloletnici. Želim da kažem nešto što u raspravi nismo pomenuli, da je prvi takav zakon nastao u Kaliforniji, opet po jednoj devojčici nazvan "Megan zakon" i čija je suština u stvari obaveštavanje javnosti internetom i sličnim sredstvima o počiniteljima ovih dela na teritoriji SAD. Treba razmišljati o tome, nisam videla da je to omogućeno ovim zakonom, dakle dostupnost informacije svakome, ne samo stručnoj javnosti, onima koji će se baviti preventivom, nego svima da budu upoznati i da znamo ko je u našoj okolini, možda neko ko ima pedofilske sklonosti ili je pravosnažno osuđivan za slična dela.
Dakle, važno je usvajanje ovog zakona zato što je naša kaznena politika do skoro bila katastrofalna u tom pravcu. Osude silovatelja i pedofila su se kretali od prekršajnih kazni, što je nešto katastrofalno, vrlo niskim nekih zatvorskih kazni od po nekoliko meseci do godinu dana. Dok mi ovde govorimo i vodimo ovako manje-više ozbiljnu raspravu, pedofili i silovatelji se nalaze na ulicama Srbije zato što su oni odslužili svoje kazne, izašli napolje i dalje ne podležu nikakvim merama. Bitno je da se sada uzobiljimo, glasamo i donesemo ovaj zakon jednoglasno, da jednostavno pokažemo stav društvene zajednice, a mi smo predstavnici društvene zajednice u kojoj živimo i da smo u ovome jednoglasni da probamo, nećemo uništiti silovatelje i pedofile, ali da probamo da učinimo korak napred i da usvojimo ovakav zakon.
U Srbiji nažalost zbog ovakve kaznene politike, registrovan je veoma veliki broj povratnika, kažem zbog malih kazni. Zato su bitne sve ove mere koje zakon predlaže, mere nadzora, zabrane posećivanja mesta, ovde su navedeni kao primeri škole i vrtići. Mislim da treba da razmišljanja u pravcu mnogih drugih javnih mesta gde se veća grupa dece nalazi. Naravno, profesionalno savetovalište i ustanove, obaveze, kako je rekao kolega Homen, obaveštavanja i o mestu prebivališta, boravka, putovanja u inostranstvo zbog naše saradnje sa zemljama u svetu, da bi znali ko dolazi kod nas i ko od ovih osuđenih lica se nalazi na nekoj drugoj teritoriji gde bi mogao da počini isto ili slično delo.
Meni veliku dilemu ovih dana pravi nepoznanica, da li se činjenica da neće moći više da obavljaju bilo kakvu javnu funkciju, odnosi i na prisutnost u medijima, u javnim glasilima? Mi imamo zloupotrebu, rekli smo u Velikoj Britaniji, ne treba da idemo tako daleko, imamo zloupotrebu danas u našim medijima.
Danas možete sveštena lica, i to je popularno, da okarakterišete kao nekog ko možda ima pedofilske sklonosti ili je silovatelj, ali se svi licemerno uzdržavamo da kažemo da postoje estradne ličnosti koje se time hvale.
U jednom od najgledanijih rijaliti šoua programa ovih dana, tako kaže televizija koja to emituje, jedna od estradnih ličnosti je priznala da ima pedofilske sklonosti i da je imao, kako on kaže, vezu, na šta sam zgrožena, sa devojčicom od 14 godina.
Nisam čula nikog da je reagovao na to. Pitanje se postavlja da li je i tužilaštvo reagovalo na takvu katastrofalnu izjavu, a da ne kažem da ta osoba nije uklonjena iz medija, pa svakim danom ima sve veću šansu i priliku da nas upozna sa svojim pedofilskim sklonostima.
To je nešto što me kao osobu užasava i kao predstavnika javnosti. Juče sam, prosto, vodila konverzaciju na Tviteru sa mnogobrojnim ljudima koji gledaju ovo zasedanje i gledaju taj program. Svi su jedinstveni u tome da je tužilaštvo zakazalo u ovom slučaju i da su RRA i slične ustanove zakazale, jer nisu uklonile takvu ličnost iz medija. Znači, mi možemo da zabranimo da se bave javnom funkcijom, ali ne zabranjujemo da učestvuju i da nam saopštavaju kako su krivično delo počinili u svom životu.
Kriminolozi kažu da je mentalni sklop pedofila takav da 70% njih se vraća i povratnici čine takva i slična krivična dela.
Predlažem Ministarstvu pravde da razmisli o izmenama Zakona, koji nam predstoji, o hemijskoj kastraciji. Rekli smo da u Poljskoj, u Luizijani, Italiji i Francuskoj razmatraju ovu meru najozbiljnije zbog povećanog broja krivičnih dela pedofilstva i uvođenje mere provociranja.
Ne znam da li postoji kod nas dozvola da policija to radi. Odnosi se na ova krivična dela koja se čine putem internet mreža. Vezano je za dečju pornografiju. Vrlo opasno i vrlo lako se širi takva vrsta pedofilije. Hapšenje je bilo i u Novom Sadu. Stalno smo upoznati sa takvim slučajevima.
Šta znači provociranje? Policija provocira potencijalne učinioce takvih dela putem Mesindžera. Zakazuju im sastanke, jer su oni skloni tome da zakazuju maloletnicima sastanke, ne bi li počinili ovo krivično delo.
Mislim da kod nas to još nije dozvoljeno i da ministarstvo ozbiljno mora da predloži ovakve mere - najefikasnije drastične zatvorske kazne za silovatelje i pedofile, jer mislim da je do sada samo jedan počinioc zbog četiri silovanja učinjena na teritoriji Beograda, dobio zatvorsku kaznu zatvora od 20 godina. Čini mi se da je jedno lice danas dobilo tako drastičnu kaznu - sramnu presudu od šest meseci. Sada vi uporedite koliko su oni, bez obzira na njihovu svest, prosto ohrabreni.
Zastarevanje ili ne ovakvih krivičnih dela? Kao i skoro sve žene u ženskoj parlamentarnoj mreži, zagovornik sam da mora doći do nezastarevanja. Imamo praksu u Velikoj Britaniji. Nije granica 18 godina, pa da se računa zastarevanje od 18. godine, baš zbog svega što se dešava - zbog trauma koje doživljavate, osude sredine, zbog ekonomskih prilika u kojima neka od žrtava živi sa učiniocom takvog dela. Treba razmisliti da takva dela ne mogu zaista da zastare. Velika je uloga medija, kulture, svega. Osoba sam koja je saznala o merama koje se tek danas propisuju ovim zakonom i koje ćemo usvojiti.
Saznala sam iz jednog izuzetno dobrog filma, iako je igran, ali je veoma edukativan, preporučujem da ga svi pogledaju, zove se "Slot", odnosno u prevodu našem Bagra" sa Ričardom Girom. Tu se vidi kakve probleme imaju ljudi koji se bave evidencijom i nadzorom nad silovateljima u jednoj veoma razvijenoj zemlji kao što je Amerika i kakvi su to opasni umovi koji čine ta krivična dela.
Naravno, želim da odavde ode glas da smo mi saglasni da ono rijaliti dno ne sme da šalje ovakve poruke u javnost. To gledaju i deca i misle da je to nešto društveno prihvatljivo, da bolestan čovek može da nam saopštava svoja seksualna iskustva sa decom.
Naravno, bez obzira što ste se izjasnili da nećete glasati, da ste protiv "Marijinog zakona", barem tako piše na ovom spisku na kojem ste se prijavili, pozivam i opoziciju da glasaju, da se predomisle i da glasaju za usvajanje "Marijinog zakona", jer je to društveno veoma korisno delo koje ćete učiniti, bez obzira što trenutno niste u poziciji, nego u opoziciji. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, po Poslovniku. Izvolite.