Hvala.
Gospodine Jovanoviću, da li želite da postavite dodatno pitanje? Izvolite.

Bilo bi dobro da je u vašem odgovoru bilo manje ličnih interesa, a više prostora za onu politiku koja je potrebna svakom društvu koje je suočeno sa tako krupnim problemima kao što su ovi naši, gospodine Dačiću. Neću vas podsećati kako su nastali. Na činjenici da je vaša vlada približila zemlju tim ciljevima o kojima danas ovde govorimo. Ne bih gradio samo zaključak o superiornosti i kvalitetu vaše vlade, jer iz nekog drugog ugla gledano, moglo bi da se zaključi da Srbija te ciljeve i nije mogla da ostvari upravo zbog vas i onih koji su ovde dolazili u potkošuljama i sramotili čitavu zemlju kada su ovde pred nas dolazili evropski komesari. Ali, to je prošlost.
Ono što je ključno danas je pitanje vaše sposobnosti, kao predsednika Vlade, da motivišete čitavo društvo jer je očigledno da ovi poslovi koje imamo pred sobom, do decembra, kada će se izjasniti taj isti Evropski savet, ne mogu biti završeni tako što ćete se vi promeniti, kao što ste sami to rekli, komentarišući u jednoj raspravi kritike dela opozicije, kroz konstataciju – ja sam se promenio, verujem, na bolje, a vi odoste tamo gde sam bio ja. Sami ste to rekli.
Ali, kako mislite, gospodine Dačiću, da ostvarite ove ciljeve, kada u danu u kojem se donosi ključna odluka u nemačkom parlamentu, vaš službenik, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo, kaže kako ne postoji ni teorijska šansa da Srbija učestvuje na kosovskim izborima, a vi se dogovarate o datumu i njihovoj organizaciji? Čemu to vodi? Ko je žrtva toga? Ko će platiti cenu? Je li postoji neko društvo koje je vlada uzela za ruku i odvela do raja? Mislim da takve zemlje nema.
Vi niste za ovih godinu dana stvorili pretpostavke da ovde u našoj raspravi kažete – vi iz LDP mogli ste da radite, niste želeli. To je ono što je danas ključno pitanje koje vam ja postavljam. Kako mislite da rešite ekonomsku krizu, ukoliko čitava zemlja statira u vašem projektu? Kako ćemo sa tim rebalansom budžeta? Šta ćemo da uradimo sa sportom? Razoren nam je. Šta ćemo sa infrastrukturom? Razorena je. Šta ćemo sa kulturom? Kaže ministar kulture – da nisam ministar, bio bih na ulici. Šta to znači, da će milioni biti na ulici, a samo vaš kabinet to strane posmatrati?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ključno pitanje je pitanje na koje vi morate da odgovorite, vi ste predsednik Vlade. Da li ste sposobni da budete predsednik Vlade koji je potreban Srbiji ili niste, do nekih narednih izbora? Ne Potemkinova sela, ne "Sartid" koji radi dva meseca, pa onda ne znamo šta ćemo, ne izmišljeni investitori, nego istina i dogovor sa ljudima koji ovde žive, do nekih narednih izbora. Vi ste ta vrata zatvorili. Zato danas nema onog očekivanog. Zato imitirate neko zadovoljstvo, a i sami znate da niste zadovoljni.
(Predsedavajuća: Hvala, gospodine Jovanoviću.)
Kada se zagrebete ispod kože, suočavate se sa svim onim sa čim su se svi suočavali, očekujući razumevanje koje je izostalo. Zato što je stvarnost takva. Hvala.

Hvala gospodine Jovanoviću.
Da li želite da odgovorite?
Izvolite, gospodine Dačiću.

Većina ovih pitanja su bila retorska pitanja na koja očigledno ne očekuje odgovor. Ova Vlada je i ja lično i svi oni koji su učestvovali u ovim razgovorima, su imali pred sobom dva ključna prioriteta. Uostalom, nisam ih ja odredio nego Evropski savet, još u vreme prethodne Vlade. Jedno su unutrašnje reforme, a drugi napredak u dijalogu sa Prištinom. Mi smo igrali po zadatom scenariju, odnosno zadatom domaćem zadatku koji su ranije utvrdili. Nismo mi utvrđivali pravila igre.
Ono što mislim da ne smemo da zaboravimo, bez obzira na partijske razlike, to je da ste vi na vlasti LDP, DS ili kako god, kako biste obeležili otvaranje pregovora o članstvu Srbije u EU. Koliko mi se čini, Boris Tadić je igrao kolo kas smo dobili status kandidata, šta biste radili da smo sada otvorili pregovore u vreme vaše vlasti. Vi sada ovde hoćete da izazovete osećaj krivice, kao da smo mi sada krivi i sve je propalo zato što je ostvaren najveći uspeh u istoriji bilo koje vlade u Srbiji, od uvođenja višepartijskog sistema. Svi ste imali prilike da se pokažete.
Da li smo zadovoljni? Nismo zadovoljni. Zato što smatramo da su pregovori trebali da budu otvoreni ranije, zato što smatramo da nas stalno ucenjuju, zato što smatramo da nemaju dovoljno poverenja u nas samo,ne samo u nas, nego u sve vlade Srbije koje su bile, zato što nisu ispunjavale preuzete obaveze. Imamo li mi poverenja u njih? Isto tako malo. Zato je uveden istorijski proces koji će dovesti, nadam se, do boljeg života za građane Srbije.
Vesna Pusić je bila ovde prošle nedelje. Kažu da će Hrvatska dobiti 11 milijardi evra za strukturne reforme i infrastrukturne projekte u narednim godinama. Po strukturi finansiranja 20% Hrvatska, 80% EU bespovratnih sredstava. Litvanija, kada sam razgovarao sa predsednicom Litvanije dobila je sedam milijardi evra za pet godina bespovratnih sredstava.
Mi sada ovde treba da vodimo raspravu o tome da li treba da se ide u EU ili ne. To je zločin prema sopstvenoj deci i deci drugih ljudi, ako ih lažemo time da to nije naš nacionalni državni interes. Zato sam ja apsolutno svestan ovoga o čemu vi govorite. Ali, ni jedna vlada nije imala do sada hrabrosti da to uradi, čekali su neke druge. Mogli smo i mi da sačekamo da neki drugi reše te probleme. Mogli smo i mi sada da kažemo – nećemo da prihvatimo ovaj briselski sporazum. Nismo ga mi prihvatili zato što je on dobar i što je idealan, nego zato što je bilo vreme da se okrenemo nečemu drugom, odnosno jednom drugom putu, jer Srbija nema više vremena za gubljenje.
Ako ništa drugo, morate barem priznati, hrabrost ovog rukovodstva Srbije je, što je zagrizla u rešavanje ovih problema i što nismo slomili zube, a pregovori će tek početi. Oni sutra zvanično počinju. Nije nam cilj da to radimo deset godina, što pre da uđemo u EU.
Da li smo sposobni da rešavamo druge unutrašnje probleme? Ako smo bili sposobni da rešavamo ovaj najteži, logički se nameće zaključak da smo valjda sposobni da rešavamo i manje teške zadatke, ali ne kažem da nema boljih, ne kažem da nema ambicioznijih samo o tome se odlučuje na izborima i svako ima onoliko koliko je zavredio u biračkom telu.
Mislim da treba jedni drugima da priznamo, da odamo priznanje za nešto što smo dobro uradili, kao što sam spreman da preuzmem rizik za nešto što nismo dobro uradili. Ali šta god da uradimo nije valjalo. To ne prihvatam. Smatram da smo uradili istorijsku stvar za naš narod i za našu državu. Da li smo prezadovoljni? Nismo. Zato što smo smatrali da treba da bude u oktobru, ali dobili smo bezuslovno odluku, bez novih uslova, bez novih sednica Saveta EU, koje će razmatrati o pregovorima, nego koje će samo utvrđivati, odnosno potvrđivati pregovarački okvir.
Gospodine Jovanoviću, ako ne verujete u to, pročitajte sutrašnje zaključke kada bude izglasano. Morate da shvatite da niste vi više najinformisaniji čovek iz Brisela. Sada su neki drugi. Hvala.

Gospodin Jovanović.

Gospodine Dačiću, nije to. Znam da ste vi policajac, mada se najčešće ne ponašate kao osoba koja je odgovorna za delovanje srpske policije. Ali, nema nikakve tajne u onome što danas odlučuje Nemački parlament. Želeo bih da ja pogrešno razumem i čitam odluku Nemačkog parlamenta, da ste vi u pravu.
Neću vam reći da je hrabrost to što ste postigli u Briselu. Hrabrost je bila raditi u ovoj zemlji 20 godina sve ono što ste vi radili da bi se na kraju presvukli. I ključno pitanje nije da li treba vašoj vladi odati priznanje za uspeh, nego je ključno pitanje – da li ovu zemlju pokajnici, kao što ste vi Nikolić i Vučić, mogu da izvedu iz ovog haosa u kojem je ona 20 godina ili ne? Na osnovu ovoga što ste uradili za ovih godinu dana mogu samo da zaključim da je Briselski sporazum maksimum vaše vlade i da nažalost, čak i danas vi to pokazujete.
Vi nemate sposobnost koja je potrebna da bi se ovo društvo menjalo. Ne radi se tu o bilo kakvoj zluradosti. Ne možete da nađete ni jedan sekund našeg delovanja u kojem smo vam postavljali bilo kakvu prepreku u tom poslu koji ste radili.
Zaista bih voleo da vi kažete – ko vas je to sprečavao ovde u parlamentu da primenite sporazum koji ste postigli u Briselu? Ko? Zašto ste pretili Evropi porukom ako nema datuma, neće biti ni sporazuma? Koja je svrha bila svega toga?
Hrabrost je voditi zemlju na takav način kao što to činite vi, a ne ono što ste uradili u Briselu posle dvadeset godina. Hrabrost je to što se desilo sa 70 hiljada đaka koji su polagali prijemni ispit. Hrabrost je sve ono što radite sa rebalansom budžeta.

Hvala gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović. Izvolite

Predsedniče Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja i u potpunosti svestan veoma teške ekonomske situacije u našoj zemlji i svestan ogromnih napora koje zdravstveni radnici čine svih ovih godina kako bi zdravstveni sistem učinili održivim, što bolim i pružili onu neophodnu zdravstvenu zaštitu našim građanima.
Postavljam pitanje Ministarstvu zdravlja da li postoji mogućnost i da li postoji neki program kojim će u narednom periodu određen broj mladih lekara, nezaposlenih biti primljen u radni odnosu u Ministarstvo zdravlja. Ne bih da delim na one lekare koji su u velikim univerzitetskim centrima koji čekaju posao i oni koji u manjim mestima i opštinama čekaju svoj posao, ali ipak pažnju bih usmerio na one lekare koji su s mogli snage da iz velikih gradova se vrate u svoja mesta i da svoju profesionalnu karijeru opredele za ta mesta i da svoje znanje stave u funkciju lečenja svojih sugrađana.
Međutim, veliki broj tih mladih lekara je danas na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanje i upravo zbog toga pitam i apelujem da se određen broj tih mladih ljudi zaposle u Ministarstvu zdravlja. Ono što je poslednjih dana posebno uznemirilo građane Užica iz Zlatiborskog okruga iz koga ja dolazim, a to je jedan od najvećih okruga u Republici Srbiji u kome Zdravstveni centar Užice gravitira skoro 400 hiljada građana, jeste informacija da je Zdravstveni centar u Užicu angažovao, do duše ugovorom o delu, internistu koji ima preko 80 godina, uz obrazloženje da nisu imali mogućnost da angažuju nekog mlađeg.
Naravno, svesni smo da ljudi iz Nacionalne za zapošljavanje nezaposleni lekari ne mogu obavljati specijalističke preglede ali jednostavno moramo im dati šansu da ih osposobimo jer jednog dana ćemo doći u situaciju da nemamo dovoljan broj stručnih, mladih kadrova. Nije to jedinstven slučaj, u istom tom centru još neki ljudi koji su odavno trebali da budu u penziji rade i to je postala jedna loša praksa.
Zbog svega toga postavljam pitanje Ministarstvu zdravlja – da li postoji mogućnost, da li postoji način da se određen broj ovih mladih, školovanih ljudi primi u radni odnos kako bi osposobili da u narednom periodu leče naše građane?
Moje drugo pitanje takođe je upućeno Ministarstvu zdravlja, a tiče se takođe jednog nemilog događaja iz aprila i maja meseca, a odnosi se na epidemiju bolničke infekcije koja je prouzrokovana bakterijom klostridijom, kada smo imali u veoma kratkom periodu smrt od osam pacijenata. Ne želim nikoga da optužujem ali smatram da bi jako loše bilo za srpsku javnost, za ugled, za renome i poverenje u zdravstveni sistem da Ministarstvo zdravlja ne izađe sa konačnom ocenom ko je odgovoran za ta dešavanja. Hvala.

Hvala. Odgovor ćete na postavljeno pitanje dobiti pisanim putem. Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani članovi Vlade i predsedniče Vlade pitanje ću postaviti predsedniku Vlade.
Ako sutra Evropski savet bude doneo zaključak u skladu sa današnjom deklaracijom Nemačkog parlamenta Srbija neće dobiti datum niti će otvoriti pregovore o pristupanju EU.
Naime, taj tekst današnje odluke Nemačkog Bundestaga i nešto drugačiji je, jer ono prosto kaže da će u januaru mesecu doći do početka pregovora uz uslov da Evropski savet, doslovno piše Evropski savet u decembru mesecu proveri da li je Srbija primenila sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom. Znači, nije tačno da nema uslova. Uslov je postavljen u decembru i Srbija mora da primeni taj sporazum od početka do kraja, a to je bar nekih 30 tačaka, tačnih zadataka koje Srbija mora da izvrši.
Prema tome, ovo što ste rekli prethodno u odgovoru na prethodno pitanje je zapravo, ne znam da li svesno ili nesvesno, ali svakako jedno obmanjivanje javnosti. Pregovori počinju onda kada se otvori međuvladina konferencija 28 država članica i Srbije, sa druge strane i to je datum. Vi ste sve vreme pričali, datum će se dobiti 28. juna, ako sutra zaključci budu onakvi kakve je Bundestag trasirao, to se neće dogoditi i to vrlo dobro znate.
Osnovno je pitanje zašto Vlada sada glumi optimizam i pokušava da obmane javnost u pogledu onoga što se dogodilo. Cilj nije ostvaren.
Dakle, čitavu jesen će Srbija morati pod velikim nadzorom, velikom represijom da primenjuje onaj sporazum, možda će ga primeniti, ne kažem.
U svakom slučaju, u decembru mesecu Evropski savet će proveriti da li je to tačno, a glavni monitor biće Nemačka, zato što je to njen zahtev, da se na Evropskom savetu to učini.
Nije tačno ni da se to sada odlaže, zato što bi trebalo da Evropska komisija pripremi prigovaračku platformu. Sve te pregovaračke platforme liče kao jaje jajetu i ona sve to ima. Primena je posebna i to će krenuti tek kada razgovori budu počeli, ali do razgovora nema još uvek, nema ih na vidiku.
Moje osnovno pitanje vama jeste, obzirom da Vlada nije ispunila taj cilj, a mi smo bili protiv samog cilja, a sada konstatujemo da Vlada nije ispunila taj cilj, nas zanima da li ćete vi kao predsednik Vlade povući konsekvence, a ne, dakle, stalno pričati priču da je sve u redu i da će sutra nešto početi što zapravo to neće početi.
Dakle, prosto rečeno, da li ćete vi podneti ostavku, to je moje prvo pitanje, pa ćemo videti nadalje.