Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, tražim obaveštenje od Ministarstva sporta i od Ministarstva privrede i finansija.
U uvodu obaveštenja za koje želim da dobijem informaciju rekao bih ono što svaki građanin Srbije u ovom trenutku zna i oseća, da se teško živi i da, na žalost, nema novca za one najpotrebnije stvari, dakle i za zdravlje građana i, što je najtužnije, za zdravlje najmlađih.
Svedoci smo da se svakodnevno organizuju humanitarne akcije u kojima učestvuju dobri ljudi i dobre kompanije koje skupljaju novac za decu za koje ima leka, ali nažalost, u Srbiji nema dovoljno novca. Ali, izgleda ima dovoljno novca za neke sfere za koje tzv. društvene nadgradnje za koje isto mislim da su veoma važne i da bi trebalo da se reši i način finansiranja sportskih klubova iz budžeta. Dakle to je moja tema.
Pitam Ministarstvo sporta, i Ministarstvo privrede i finansija da li postoje pravila i neki pravilnici i kriterijumi po kojima se finansiraju sportski klubovi iz budžeta, pre svega iz budžeta javnih preduzeća?
Svedoci smo ovih dana da se pravi drama na javnoj sceni Srbije manipulišući sa tako da kažem, sportskim osećanjima i emocijama miliona građana Srbije s jedne strane. S druge strane, ako se usudite da pitate koliko je to novca, koliko je ko plaćen i koliku platu ko ima u sportskim klubovima, vi postajete anatemisani i neprijatelj.
Dakle, insistiram, i u narednim mesecima i danima ako budem imao prilike pitaću još mnogo puta – po kojim kriterijumima se određenim sportskim klubovima u određenim sportovima daju sredstva građana Srbije, a da čak mi koji smo predstavnici građana Srbije, ili građani Srbije ne smemo ni da pitamo koliko jedan profesionalni košarkaš ima platu, koliko ima trener, jer onda postajete, tobože neprijatelj tog kluba ili tog sporta.
Podsećam sve građane Srbije sa radošću i ponosom kako naše devojke juče brane boje ove zemlje, a igraju, svi to znamo na kom je nivou, što se tiče finansija, ženska košarka, ali igraju srcem i dušom i obradovale su ovaj jadni narod, da nešto dobijemo i nekog ohrabrenja i neke radosti u ovim trenucima.
Dakle pitam – pod kojim uslovima javna preduzeća koja imaju čak i dotacije iz državnog budžeta finansiraju sportske klubove. Da bih bio jasniji evo da vam dam jedan plastičan primer. Šta misle građani Srbije i kolege narodni poslanici, nemojte da se naljutite neki koji niste iz Kraljeva ili iz Čačka. Kraljevo i Čačak su takođe kolevke srpske košarke, šta mislite, da li bi "Sloga" iz Kraljeva sa budžetom koji imaju neki beogradski klubovi, igrala evro ligu? Igrala bi. Igrao bi i "Borac" iz Čačka, i to pod uslovom, ja to dajem kao Čačanin, da najmanje polovina bude iz grada Kraljeva iz grada Čačka.
Ali, dobro, kao navijač jednog kluba iz Beograda, razumem da većina građana Srbije podržava te klubove, samo kažem da to treba rešiti na javan na transparentan način. Da se zna koliko je ko plaćen, koliko ko ima platu i za šta taj novac ide, da se ne bi dešavalo da se sada neki funkcioneri sportskih klubova javljaju, a da ne smete ni da ih pitate koliko je to novca. Da se ne bi dešavalo da grb, svetinje jedne kao što je "Crvena zvezda", bude prodat.
Ako neko već kaže da su to državni klubovi, da su to nacionalni brendovi, a jesu, onda nema razloga da mi transparentno, javno ne znamo i šta je sa finansijama u tom klubu. U tim klubovima se sastaju neke skupštine od 20 ljudi, biraju se doživotno. Sve možemo da znamo, samo ne možemo da znamo koliko novca građani Srbije daju u te, kako oni kažu institucije. Za razliku od evropskih zemalja gde, na primer u Engleskim klubovima igrač pređe iz kluba u klub, sve novine to objave na naslovnim stranama koliko on košta i koliki je porez, samo to ovde nije slučaj. To onda bez potrebe stvara neke sumnje, pogotovo u ovom teškom vremenu u kome građani Srbije žive.