Član 104. stav 1. Poslovnika, koji izričito kaže da imam pravo na odgovor, ako me drugi poslanik pomene, a naročito ako pominje….

Narodni poslaniče, član 104. ne može biti predmet povrede Poslovnika, zbog toga što je stavom o davanju prava na replici jasno napisano da o tome odlučuje predsedavajući. Moja odluka je da nemate pravo na repliku. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Veroljub Arsić, pravo na repliku, dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo optužujete mog kolegu Vladimira Cvijana, a iz svih onih službenih beleški koje sam dobio iz suda i od sudije koji hoće da ga tereti, ni jednu reč ni jedan postupak nije izgovorio Vladimir Cvijan. Tako da, nemojte da se hvatate više za tu priču.
Isto tako, sve to što ste pročitali, kada su u pitanju dužnici "Agrobanke", ja te ljude ne poznajem. Isto tako, koliko je meni poznato, svi oni koji nisu vratili kredit, moraće ili da ga vrate ili da odgovaraju krivično. Ali postavlja se jedno drugo pitanje - kako i na koji način je vođena "Agrobanka", i kako i na koji način su odobravani krediti u tolikim iznosima bez odgovarajuće zaštite za tu banku?
Onaj ko raspolaže državnom imovinom mora da je poštuje i ceni više nego svoju privatnu. Pokušajte to da uradite u privatnoj banci, nema šanse, ne postoji ta mogućnost. Ali, zato se nalaze, po meni jako čudni primeri, da su dužnici koji su uzimali kredite iz SNS, hajde ljudi, molim vas, to nema veze sa životom. Što bi DS to radila? Što bi to radio Mirko Cvetković? Što bi to radio vaš upravni odbor, Nikezić i ekipa, CesMekon? Znate i sami kako će da se završi ta priča oko "Agrobanke". Samo je problem što ima mnogo takvih "Agrobanaka", i što ste razorili institucije koje treba da se bore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, to je sada najveći problem da te institucije vratimo na pravi način u pravu funkciju.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

 I prethodno prepucavanje dve stranke govori da je relativno mali broj u Skupštini, kad se raspravlja o ovako važnim temama, da je finansijski deo rada Vlade, i javne vlasti, ipak danas u Srbiji u drugom planu, a po mišljenju naše poslaničke grupe, treba da bude predmet rasprave broj jedan. Tako je to u uređenim državama i tako je to svuda u svetu.
Naša poslanička grupa će glasati za oba izveštaja, uz napomenu da mi podržavamo Vladu na njenom evropskom putu i njenoj borbi protiv korupcije i kriminala. Istovremeno, nismo podržavali finansijski deo rada Vlade i Izveštaj Državnog revizora, upravo nam daje punu argumentaciju i opravdanje zbog čega to nismo radili, jer u javnim finansijama i dalje vlada organizovani haos.
Državna revizorska institucija i Agencija za borbu protiv korupcije su tek u povoju. To su institucije koje tek treba da dobiju na svom značaju, pre svega zbog toga što im i zakonske odredbe nisu dale dovoljna ovlašćenja kakva imaju te institucije u uređenim zemljama. Drugo, što i njihove preporuke i intervencije nisu dobile u nastavku, recimo kod podnošenja krivičnih i prekršajnih prijava, odgovarajuće epiloge.
Gospodine Sretenoviću, ova rasprava u kojoj svi kažu puno hvalospeva o vašem radu, ja bih se tim hvalospevima pridružio, vi radite u jako otežanim uslovima, sa malo ljudi, mnogo toga treba da se iskontroliše. Ono me podseća na onu odu, kada je Nikola Pašić jednom u Narodnoj skupštini imao nadahnut govor, pa su mu aplaudirali njegovi poslanici i rekli – ti si naš Gledston, čuveni engleski parlamentarac. On je odgovorio – da ja sam vaš Gledston, taman koliko ste vi Englezi.
Ova naša DRI ima značaj u Srbiji taman toliki koliki smo mi Englezi. U Engleskoj, ministar finansija svakodnevno podnosi izveštaj državnom revizoru o utrošku svakog evra, svake i najmanje novčane jedinice, funte.
Kako je kod nas? Državni revizor ima muku da dođe do dokumentacije, ima opstrukcije, naravno nigde u svetu se državni revizor ne dočekuje aplauzima i crvenim tepihom, jer on dolazi da ulovi nepravilnosti u kontroli javnih sredstava, i sasvim je normalno da je neomiljena ličnost u startu, ali potrebno. Zbog čega potrebno? Upravo zbog toga što ako hoćemo zaista, da zakonito, pravilno, štedljivo trošimo sredstava svih građana naše zemlje, onda nam je potreban neko ko će stalno da nadzire taj rad.
Ako se u Engleskoj desi da neka funta ode tamo gde nije predviđeno, revizor odmah interveniše i parlament mora takav utrošak novca da pokrije odgovarajućim odlukama.
Kažem, kod nas je ovo tek u začetku, povoju i zaista je sa ovakvim uslovima dosta toga urađeno, ali čini nam se u javnim finansijama nije uspostavljen red, i nemoguće je to očekivati da uspostavi eksterna kontrola, spoljna kontrola.
Zbog toga podržavam onu inicijativu koju su rekli predstavnici DRI, da je potrebno, a tako je danas u svim organizovanim dobrim privrednim preduzećima, svaki dobar privrednik prvo traži jednog jakog, stručnog, objektivnog, nepristrasno-internog revizora koji će svakodnevno da ga upozorava na nepravilno ili nekontrolisano ili neumereno trošenje sredstava.
Ali, DRI nije nešto što je samo institucija koja je zaživela u zemljama EU ili razvijenim zemljama sveta. Ona je dosta stara, to čini mi se danas niko nije pomenuo. Tri i po hiljade godina pre naše ere u Mesopotamiji je postojala jedna vrsta državnog revizora. Državni revizori, odnosno javno slušanje računa je postojalo i u Starom Rimu. Neki oblik državne revizije postojao je i u drevnim civilizacijama Persiji, Kini, kod Jevreja je to postojalo.
Zbog toga su upravo te civilizacije i imale jako veliki razvoj i dostizale svoj vrhunac u ekonomskom i monetarnom smislu.
Italijanski trgovci su negde u 13. veku uspostavili to dvojno računovodstvo, a Englezi su kod investiranja ujedinjene države u 19. veku insistirale da imaju nekog jakog internog revizora, koji će kontrolisati i analizirati utrošak njihovih investicija i nikada takav revizor ne može da bude skup, jer je mnogo veća dobit od svega onoga na šta će revizor adekvatno upozoriti.
Ovde je osnovno pitanje da li smo mi državnog revizora i Agenciju za borbu protiv korupcije uspostavili zbog toga što je to nalog Brisela, zbog toga što je to potrebno na evropskom putu ili zbog toga što smo osetili da je to suštinska potreba države? Nažalost, nama se čini da smo mi to uradili da bismo ispunili taj formalan uslov iz Brisela i da bismo i Briselu i sebi u velikoj meri zamazali oči.
Da je država najlošiji poslodavac oduvek bila posle Drugog svetskog rata u našoj zemlji pokazuju i izveštaji državnog revizora u kojima se, po onoj narodskoj, zaista država doživljava kao krava muzara. Najveći gubitaši su EPS, JAT, "Železnice", "Telekom" itd. Najveće nepravilnosti su tu utvrđene, "Srbijagas" i šta ja znam. U pitanju su milijarde evra koje su ta javna preduzeća stvorili kao poznati gubitaši, ali istovremeno to njih ne sprečava da budu veliki sponzori velikih manifestacija, koncerata, sportskih takmičenja itd, što je sve apsolutno neprimereno. Zbog toga je pravo pitanje da li mi hoćemo da imamo državu čistih računa ili hoćemo samo da zamažemo malo oči i Briselu i nama?
Za opšte i zajedničke potrebe Srbija troši najmanje polovinu svog nacionalnog kolača. U svetu se apsolutno, što se svega ovoga tiče, u suprotnom i pozitivnom smislu poštuju pravila igre.
Kada sam pomenuo Englesku zaboravio sam da kažem da tamo može svako da bude na javnoj funkciji i da ode, ali državni revizor se bira doživotno. Državni revizor tu ostaje kao kontinuitet dobre kontrole trošenja javnih sredstava, novca svih poreskih obveznika i on je, po pravilu, poslednja brana, poslednja odbrana poreskih obveznika od zloupotreba, protivzakonitog trošenja novca iz budžeta itd.
Drugo, revizor ne kontroliše samo da li je pravilno utrošen određeni novac, već da li je i stavka na koju je novac utrošen realna. Možete vi dati novac za određene namene, a platiti, naravno, neprimeren iznos, pa je i tu državni revizor zadužen da interveniše.
Od skora smo počeli da kontrolišemo finansiranje političkih stranaka. Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije su verovatno jedine na političkoj sceni Srbije koje nisu imale svoje tajkunske finansijere, samim tim ni medije, ni novac za kampanju itd. To je u velikoj meri uticalo, uz sve ostale faktore, i na rejting naših političkih stranaka, ali u svetu ko sakrije finansijski izveštaj iz kampanje ili prikaže lažni izveštaj završava u zatvoru, a po pravilu snosi ogromne političke posledice i ne može rejting takve stranke posle takve afere da poraste.
Pored onoga što javnost misli da državni revizor kontroliše samo utrošak sredstava iz budžeta, revizor kontroliše indirektne korisnike budžete, fondove obaveznog socijalnog i penzionog osiguranja, gde su opet velike nepravilnosti, Narodnu banku i čini nam se da je taj deo oko banaka, i to smo mi dosta puta smo rekli u Narodnoj skupštini, možda najuređeniji deo sistema posle 5. oktobra i tu su izgleda i najmanje nepravilnosti. Zatim, javna preduzeća, političke stranke, korisnike donacija i međunarodne pomoći.
Kada je vođena rasprava o potrebi da se uvede državni revizor uz, naravno, apsolutno poštovanje i podršku u radu gospodinu Sretenoviću i njegovom timu, mnogi su bili mišljenja da to treba da bude stranac, a mi smo u šali pričali da to treba da bude Nemac ili Englez. Zbog čega? Zato što će biti objektivan, biće stručan, neće imati ni kumovske, ni školske, ni rođačke, ni partijske, ni ne znam koje veze i interese, bio bi dobro plaćen i objektivno bi radio svoj posao, ali s obzirom da je zaista državni revizor sa svojom ekipom uradio dosta toga, evo, vi se, po našoj oceni, ponašate kao dobar Englez u najboljem smislu te reči.
Ono što u Srbiji i dalje, a u svetu je nekako politička tema broj jedan, gde je otišao novac iz budžeta, zbog čega se tako neumereno troši. Mi smo ovde nebrojeno puta ukazivali na neumerenu potrošnju na svakom koraku.
Nemate danas, u eri svetske ekonomske krize, a razvijene i uređene zemlje su se tako ponašale pre krize, a u krizi dodatno stegle kaiš, primer kao kod nas, nema mesne zajednice, nema opštine, nema grada da nema svoje slave, preslave, bankete, koktele, ručkove poslovne itd, kao da je kod nas totalna idila.
Automobili. Pa, Švedska je imala pre desetak godina čini mi se 60 i nešto službenih automobila, što je sada, ako bi recimo imali dva ili tri ministarstva na raspolaganju 63 službena automobila, oni bi se osećali apsolutno poniženi. To mora da bude "Audi", moraju da budu zatamnjena stakla, mora da bude vozač, sekretarica i sve, jer smo mi, maltene, Japan i Nemačka. Mi imamo pa nam se može.
Mi smo ukazivali ne samo na one krupne stvari, jedno opšte rasipništvo na svakom koraku, a sa druge strane imamo jedan nezadovoljavajući ekonomski položaj većine stanovnika Srbije, nego kažem i od tih trivijalnosti, mi smo to ukazivali i ovoj vladi i nekoliko puta kada su bile rasprave i o budžetu i o rebalansu budžeta itd, ali jednostavno taj mentalitet da treba da se izboriš za političku poziciju i funkciju da bi raskalašno živeo o trošku države je i dalje opšte prisutan.
Evo, kako koja godina prolazi i značaj Agencije za borbu protiv korupcije i značaj DRI su veći, ali u svakom slučaju i dalje nedovoljno veliki da bi to u potpunosti opravdalo svrhu i smisao postojanja na način na koji je to urađeno u najrazvijenijim zemljama sveta.
Ono što je državni revizor predvideo u planu rada od 2011. do 2015. godine za našu poslaničku grupu apsolutno je prihvatljivo. Mi podržavamo i niz preporuka koje je dao državni revizor. Naravno, podržavamo i podnošenje prekršajnih i krivičnih prijava, ali bih se složio sa ocenom kolega koje su pre mene pričale, da je zaista neprimereno da neko potroši nezakonito milijarde dinara i da dobije prekršajnu prijavu bez kazne prekršajne.
Ne znam, pokušavao sam da dođem do tih podataka, da li je neko iz nekog ministarstva, velikog državnog preduzeća dobio pravosnažnu prekršajnu prijavu, nisam našao taj podatak. Ako vi imate, meni i javnosti bi to bilo jako interesantno da se to sazna.
Ono na šta ste vi ukazali da su građani dobri saveznici. Jesu, još su nezadovoljni. Neprimereno je i neumesno da u uslovima kada imamo toliki broj nezaposlenih kada su tako male penzije i prosečne zarade itd, gledamo političku elitu koja živi maltene kao da smo u Emiratima ili u Kuvajtu.
Samom izveštaju Državne revizorske institucije nema se šta prigovoriti, ali čini nam se da je u dobroj nameri diskusija naše poslaničke grupe u tom smislu da će i vladajuća većina i svaka buduća vladajuća većina više obraćati pažnju na ove izveštaje i na dobronamerna upozorenja nas iz opozicije, da bismo mi jednostavno sledeći izveštaj videli kao neko poboljšanje stanja u odnosu na stanje koje smo imali danas.
U svakom slučaju pošto je ovo, čini mi se šesti izveštaj vidimo napredak iz godine u godinu, ali on u svakom slučaju nije zadovoljavajući i on nije izazvao neke pozitivne potrese u kontroli trošenja javnih finansija. Niti su ti koji su neumereno trošili javne finansije doživeli neku preteranu kaznu. Zbog toga ćemo mi ovako kao onaj vojnik, oni kao hoće da se ocepe, a mi im kao ne damo, evo mi kao hoćemo da imamo državnog revizora, a oni nam kao ne daju itd. Jasno je da je to mentalno nasleđe življenja na tuđ račun, življenja na račun države, da je to opšte prisutno na svim nivoima i da je to jako teško izmeniti.
Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, donošen je jedan zakon, pa su bile izmene i dopune itd, i sigurno da je veliki značaj rada te agencije. Ako pogledamo samo kako ranije nisi maltene smeo da pitaš funkcionera ni šta poseduje, ni odakle mu, a o sukobu interesa ili o obavljanju više funkcija da ne pričamo itd.
Međutim, sama agencija se zbog uskih zakonskih okvira u kojima radi i zbog odsustva dovoljno mehanizama da sama mnoge stvari preuzme u ruke i zbog različitog tumačenja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, našla na jednoj tihoj vatri. Razumemo sve probleme sa kojima se agencija suočava u svom radu. Sa druge strane, kod DRI treba mnogo toga iskontrolisati.
Zbog toga ćemo kao poslanička grupa glasati i za jedan i za drugi izveštaj uz naše apsolutno prihvatanje onih preporuka koje je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije rekla da će predložiti Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanju. Ipak je Zakon o Agencije za borbu protiv korupcije koji nije ni dovoljan obiman i dovoljno jasan koji ostavlja prostor i za različita tumačenja i to nije krivica onih koji primenjuju zakon, nego je pre svega lopta u dvorištu Narodne skupštine.
Čini nam se da kao što smo posle 5. oktobra stalno upozoravali sve vlade da jeste dobro što smo na evropskom putu, ali dajte da iznutra budemo evropski. Mislim da bi ta poruka trebala da bude upućena i ovoj Vladi. Dobro je da ova Vlada ima nastojanje da Srbiju uvede u zemlju uređenih država, ali pre svega nije posao Brisela da uređuje sve ono o čemu pričam. To je posao svih nas da bismo zaista bili iznutra evropska država. Ako postanemo iznutra evropska država lako ćemo postati članica EU. Hvala.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne)
Reč ima gospodin Radoslav Sretenović.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Pre svega želim da se zahvalim predstavnicima poslaničkih grupa i poslanicima na konstruktivnoj diskusiji, na sugestijama i primedbama koje su nam upućene, ali takođe želim i da odgovorim na neka pitanja koja su postavljena.
Kada je u pitanju primena Zakona o javnim nabavkama, DRI je kroz svoje izveštaje koje transparentno objavljuje na sajtu DRI, obelodanila nepravilnosti u primeni Zakona o javnim nabavkama. Tako smo u Izveštaju za budžetsku 2010. godinu čiji je izveštaj objavljen 2011. godine, utvrdili nepravilnosti u javnim nabavkama preko 84 milijardi dinara, odnosno preko 800 miliona evra. To je takođe u 2012. godini DRI utvrdila nepravilnosti u vrednosti preko 47 milijardi dinara.
Kada su u pitanju javne nabavke, revizijom smo utvrdili da su zaključni ugovori bez sprovedenih postupaka javnih nabavki. Utvrdili smo da nije postojao plan javnih nabavki. Najdrastičniji primer je ne sprovođenje postupaka javnih nabavki kod apoteka i apotekarskih ustanova u okviru domova zdravlja.
U skladu sa nadležnostima DRI je u postupku izvođenje revizije ovlašćena da podnese odgovarajuće zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, za pokretanje zahteva za privredne prestupe i ukoliko ustanovi da ima sumnje o izvršenju krivičnih dela, da podnese krivične prijave.
Tokom 2012. godine za sve izveštaje koje je DRI objavila na svom sajtu i predala Narodnoj skupštini, a odnosi se na budžetsku 2011. godinu ukupno je podneto 253 prijave. Od toga je 216 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 28 prijava je za privredni prestup i devet krivičnih prijava.
Mogu da kažem da na osnovu informacija do kojih smo došli i na osnovu podataka sa kojima raspolažemo, sve prijave DRI bilo krivične, bilo za privredni prestup, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka su procesuirane.
Do današnjeg dana dobili smo i raspolažemo informacijama da je od ukupnog broja podnetih prijava za period od kada institucija radi, to je 389 zahteva podnetih za pokretanje prekršajnog postupka, do sada su rešena 33 predmeta, od kojih je 31 osuđujuća presuda i dve oslobađajuće presude. Za oslobađajuće presude je DRI podnela odgovarajuće žalbe pred nadležnim sudovima. Jedna je u vezi sa prvostepenim sudom i prihvaćen je zahtev DRI da se ponovo razmatra.
Kada je u pitanju revizija javnih preduzeća, bilo je reči o "JAT ervejzu", "Putevima Srbije". Mogu da kažem da ovi izveštaji danas nisu predmet ovog izveštaja, ali bez obzira na to reći ću da kada je u pitanju "JAT ervejzu", utvrđene su nezakonitosti u vezi sa platnim prometom. Radi se o uplati pazara i DRI je podnela odgovarajuće informacije nadležnim državnim organima radi dalje provere, jer nismo u mogućnosti da sprovodimo potpunu istragu. Znate ceo epilog, da je uhapšen blagajnik ovog preduzeća.
Pored toga uverili smo se da je dugoročni kredit pokriven državnom garancijom bio namenski trošen za nabavku flote. Protiv ovih odgovornih lica su podnete prijave.
Kada je u pitanju JP "Putevi Srbije" vršili smo reviziju finansijskih izveštaja za 2010. godinu, takođe smo ustanovili određene nezakonitosti u obračunavanju i plaćanju PDV. O tome smo obavestili nadležnu poresku upravu Republike Srbije i ustupili predmet na dalju nadležnost.
Što se tiče "Srbijagasa", takođe su utvrđene nepravilnosti i obelodanjene u izveštaju koji se nalazi na sajtu DRI, zbog nepoštovanja određenih odredaba iz Zakona o javnim nabavkama i Zakona o deviznom poslovanju, podnete su dve prekršajne prijave protiv odgovornih lica, protiv direktora ovog javnog preduzeća, a takođe protiv četiri odgovorna lica pokrenute su i podnete su prijave za privredne prestupe iz Zakona o računovodstvu, kao i Uredbe o isplati zarada.
Bilo je i postavljeno pitanje od strane poslanika, gospodina Lapčevića, šta je ishod ovih prijava? Mogu da iznesem mišljenje da, iako su procesuirane, postupak pred nadležnim sudovima traje veoma dugo. Kao što ste videli do sada smo od 462 podnete prijave dobili samo 33 rešene i pravosnažne presude. Ne želim da kritikujem sada sudstvo, ali verujte da dobijam ovih dana oslobađajuće presude, odnosno odustajanje od daljeg prekršajnog postupka iz razloga što je došlo do opšte zastarelosti u vođenju postupaka. Pre svega se misli na javna preduzeća.
U tom smislu DRI je kroz izmene Zakona o javnim nabavkama i donošenje novog zakona predložila da prekršajni postupak traje duže i to najmanje tri godine. Zatim, pokrenuli smo i da za određene javne nabavke čiji iznos prelazi 10 miliona bude tretiran u daljem postupku kao krivično delo, što je takođe u Krivičnom zakonu Srbije i definisano u članu 234.
Kada je u pitanju revizija političkih stranaka, moram da naglasim da po Zakonu o DRI u nadležnosti institucije je preko 9.325 korisnika budžetskih sredstava, da je jedan od subjekata i političke stranke. Međutim, DRI i Savet DRI kada proceni da ima razloga za reviziju političkih stranaka, kada proceni da ima određene kapacitete izvešće takve revizije. Da napomenem, da je u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, politička stranka obavezna da dostavi Agenciji za borbu protiv korupcije finansijski izveštaj uz izveštaj ovlašćenog revizora o tim izveštajima. U predlogu koji je Vlada usvojila, u Strategiji o borbi protiv korupcije stoji da DRI vrši i reviziju političkih stranaka. Institucija kroz razvoj i tvining projekat kada sagledava izmene Zakona o DRI imaće to u vidu jer je zakonom definisano da pet područja moraju biti svake godine revidirana. To je završni račun budžeta RS, Narodna banka Srbije, Organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, određeni broj javnih preduzeća i određeni broj lokalnih samouprava.
Bilo je pitanje kada će DRI započeti reviziju Penzijsko-invalidskog fonda odnosno PIO. Mogu da kažem da je revizija započeta početkom februara, da još traje, da u ovom trenutku ne mogu da saopštavam nikakve rezultate o toj reviziji obzirom da me zakon obavezuje da dok traje postupak revizije ne mogu se davati podaci o revidiranom subjektu.
Želim da naglasim da DRI čini sve napore na povećanoj odgovornosti svih učesnika u javnom sektoru. Pre svega onih rukovodioca koji imaju ulogu naredbodavca za finansijska sredstva. U tom smislu, želimo da ojačamo pre svega internu kontrolu i internu reviziju, sistem finansijskog upravljanja. Iz tih razloga smo održali nedavno konferenciju da ukažemo ministrima, gradonačelnicima, direktorima javnih preduzeća i svima onima koji odlučuju o sredstvima budžeta, preduzeća na značaj postojanja interne revizije i interne kontrole. Formirali smo radnu grupu sa Centralnom jedinicom za harmonizaciju za jačanje same uloge kao prvog bedema u borbi protiv korupcije.
Naravno da transparentnost izveštaju koje DRI dostavlja Skupštini i objavljuje na sajtu DRI čini jednu aktivnost na smanjenju same korupcije.
Bilo je pitanja – kako DRI može odoleti kada dođe praktično na zaključana vrata. Moram da kažem da smo u proteklih pet godina imali izuzetno dobru saradnju sa subjektima revizije, osim nekih izuzetaka koji su se desili, ali DRI ima i svoje mehanizme odnosno odmah može da podnese prijave za onemogućavanje i nedostavljanje podataka. To smo činili pozivanjem i razgovorom sa direktorom tog preduzeća. Bilo je određenih malih opstrukcija od strane nekoliko korisnika budžetskih sredstava, ali smo to prevazišli na obostrano zadovoljstvo i uradili takve izveštaje.
Posebno je pitanje kada nam se dostavljaju poverljiva dokumenta, kada se radi o poverljivim nabavkama, kada se radi o državnoj tajni ili strogo poverljivim dokumentima. Imali smo probleme, ali DRI su data ovlašćenja da i ta dokumenta pregleda, uveri se u ispravnost svih transakcija koje su vezane za takva dokumenta i da naravno da čuva tajnu na način kako je to obelodanjeno.
Kada je u pitanju činjenica da odolevamo tabloidnim informacijama, naravno da su naši izveštaji potpuno transparentni. Može da ih čita svaki građanin. Možda mediji pribegavaju jednom delu ekskluzive iz naših izveštaja, samo segmenat, ali svakako i mediji su moćno sredstvo i transparentno izveštavanje od strane medija čini aktivnosti na smanjenju korupcije. U tom smislu, DRI je imala određene okrugle stolove sa novinarima, sa predstavnicima medija kako bi na najbolji način obaveštavali javnost o našim izveštajima. Imali smo određene radne i okrugle stolove sa predstavnicima pravosudnih organa kako da naše prijave postanu uspešne, kako se ne bi proces odugovlačio u rešavanju i procesuiranju naših prijava.
Kada je reč o izvršavanju preporuka, DRI nakon dostavljanja konačnog izveštaja daje rok od 45 do 90 dana revidiranim subjektima da otklone sve nepravilnosti koje smo tokom revizije otkrili. U određenom roku revidirani subjekti dostavljaju odazivne izveštaje iz kojih nas obaveštavaju da su postupili po određenim preporukama i tih 777 preporuka ćemo videti jer je još u toku analiza određenih izveštaja. Mogu da napomenem da DRI je u skladu sa zakonom izdala zaključak o reviziji jednog odazivnog izveštaja.
Radi se o Domu zdravlja u okviru apoteke u Ćupriji, izvršićemo proveru verodostojnosti odazivnog izveštaja. Dakle, DRI ima sve mogućnosti da, ukoliko korisnik budžetskih sredstava kome su date preporuke ili ne otkloni određene nepravilnosti, preduzme odgovarajuće mere podnošenjem zahteva nadležnim organima, ili nadležnim skupština, lokalnim vlastima na republičkom nivou za smenu onih lica koja ne izvršavaju preporuke DRI.
To je upravo i bila tema na poslednjoj sednici Odbora kada smo dobili zaključak da do kraja septembra dostavimo odazivne izveštaje i preporuke iz odazivnih izveštaja. To ćemo i uraditi i upoznati sa tim i Skupštinu Republike Srbije. To je upravo i ono što sam hteo da naglasim.
Naravno, DRI nije tu samo da piše prijave i da podnosi prijave, već imamo i određenu ulogu, savetodavnu ulogu, da pomognemo korisnicima budžetskih sredstava u pripremi određenih poslovnih odluka, s tim da ne ugrozimo svoju nezavisnost.
Takođe, kada smo ocenili da u određenim situacijama doneta akta, doneti zakoni imaju negativno dejstvo, nisu usaglašeni sa drugim propisima, pokrenuli smo inicijativu ili dali preporuke korisnicima budžetskih sredstava kod kojih je izvršena revizija da pokrenu inicijativu radi izmene određenih zakonskih propisa. Hvala.

Reč ima gospođa Tatjana Babić, direktor Agencije za borbu protiv korupcije. Izvolite.

S obzirom na to da je nekoliko narodnih poslanika pomenulo aktivnosti Agencije na kontroli finansiranja političkih subjekata, želim da podsetim da je Agencija 31. maja ove godine predstavila prvi Izveštaj o kontroli finansiranja prethodne izborne kampanje. Ono što je važno, da naglasim, a to je da se sa tim izveštajem ne završava kontrola finansiranja prethodne izborne kampanje, već će Agencija kroz kontrolu redovnih godišnjih finansijskih izveštaja političkih subjekata izvršiti ponovnu kontrolu troškova koje su politički subjekti imali na izborima prošle godine. To je što se toga tiče. Inače, jačanje kontrole finansiranja političkih aktivnosti je jedan od prioriteta Agencije u ovoj godini, jačanje kapaciteta i same službe i mehanizama za kontrolu.
Kada je reč o preporukama Agencije koje se oslanjaju zapravo na našu inicijativu za izmene i dopune zakona, ili obrnuto, ta inicijativa se oslanja na preporuke, meni je drago da su sve poslaničke grupe podržale preporuke koje Agencija daje i ispred Agencije mogu da kažem da se nadam da će Narodna skupština, kao nadzorni organ, imati jedan proaktivan stav u odnosu na Vladu, upravo kada su u pitanju te naše inicijative za izmene zakona.
Najzad, kada je reč o prijavljivanju imovine od strane funkcionera, bilo je postavljeno pitanje – zbog čega Agencija traži od funkcionera da prijavljuju podatke, koji su inače javno dostupni? Zakon o Agenciji kaže da je funkcioner dužan da prijavi svoju imovinu i prihode i ne pravi izuzetak u odnosu na podatke koji su inače javno dostupni. Tako da je to prosto zakonska obaveza i Agencija samo primenjuje zakon. Nije Agencija ovlašćena da pravi izuzetke koji zakonom nisu predviđeni.
S druge strane, iskustvo pokazuje da u pojedinim slučajevima funkcioneri čak i podatke koji su javno dostupni ne prijavljuju ili lažno prikazuju. Dakle, vrlo je važno da ta zakonska obaveza za svakog funkcionera ostane, kako bi Agencija mogla efikasno da kontroliše imovinu, jer neprijavljivanje podataka, pa čak i ako su javno dostupni, može biti indikator za postavljanje nekog od krivičnih dela. Eto, toliko sam htela da vam odgovorim. Hvala vam na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Predrag Marković.