Reč ima Veroljub Arsić, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega očigledno ima jedan običaj da od komarca pravi magarca.
Izgleda mi da on naše nove koalicione partnere najbolje poznaje zato što su bili sa njima u vlasti u Beogradu od 2008. do 2012. godine, pa je jedna od najvećih pljački Srbije bila, i grada Beograda koji ima drugi budžet u Republici Srbiji, prvi je republički, drugi je budžet grada Beograda i to preko 300 miliona evra za most na Adi. Što to niste kritikovali ovde, nego ste ćutali?
Kada je u pitanju javno preduzeće "Putevi Srbije" i PDV, treba da naučite, slažem se sa tim da treba svi da plaćaju PDV, ali treba da naučite da onaj ko ne plaća porez na dodatu vrednost nema ni pravo na odbitak poreza na dodatu vrednost, tako da je taj iznos od 23 miliona dinara, ne znate, o tome se i radi, daleko manji nego što to vi stvarno hoćete da prikažete.
Kada je u pitanju nabavka gasa, mi gas možemo da kupimo samo od onoga ko ga ima i ko hoće da nam proda. Nabavite i vi jeftinije ako možete. Tvrdim da ne možete. Neće posrednik koji je u vlasništvu Ruske Federacije da se odrekne svojih naknada.
Kada je u pitanju "Južni tok", treba da znate i Zakon o obligacijama, treba da znate i kompenzacije. Kada je u pitanju Milanski edikt i javne nabavke u oblasti kulture, Republička uprava za javne nabavke je veoma detaljno opisala postupak javne nabavke u oblasti kulture. Uzmite pročitajte ga, pa onda kada ga pročitate, izađite da kritikujete, a u svakom slučaju jako je nepristojno, zato što je Milanski edikt jedna međunarodna manifestacija, a Srbija u njoj zauzima centralno mesto. Ako se toga stidite, ne znam šta je po vama onda dobro.

Reč ima Bojan Đurić, replika. Izvolite.

Ne znam gospodine Arsiću, ja sam vas pominjao kao šefa poslaničke grupe, nisam vas spominjao ni kao komarca, ni kao ovo drugo, ne znam zbog čega na taj način reagujete? Nisam govorio o živim bićima, govorio sam o negativnim pojavama u trošenju sredstava.
Obligaciono pravo dosta dobro znam, mislim da sam dobio i najvišu ocenu iz tog predmeta i to mislim baš one godine kada ste vi izvršili desant na Pravni fakultet, na čelu sa vašim tadašnjim predsednikom, Vojislavom Šešeljem.
Što se tiče odbitka i neodbitka, tu je gospodin Sretenović, neka potvrdi, jel oštetilo javno preduzeće "Putevi Srbije" za desetine miliona evra u proteklih nekoliko godina budžet ili nije? Kažite mi vi, gospodine Arsiću, da li će poskupeti putarina ili neće poskupeti putarina? To je jedino važno za građane, a ne vaša, pa nisu to ni knjigovodstvena tumačenja, ozbiljan knjigovođa je bio Mirko Cvetković, vi niste čak ni to.
Ako hoćete na taj bezobrazan način da razgovaramo, ovde se pola sale smejalo kada ste malo pre pitali gospodina Sretenovića – da li su krivične prijave postale pravosnažne? Verujte mi, niko ovde ne razume šta znači pravosnažnost krivične prijave, pa onda, kada se već uči iz Milanskog edikta, da se nauči iz jednog drugog značajnog dela rimske civilizacije, a to je, recimo, rimsko pravo. Hvala vam.

Narodni poslanik Veroljub Arsić, pravo na repliku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da moj kolega, prethodni govornik, nikad nije radio završni račun bilo kakvog preduzeća, pa zato i ne zna. To je problem.
Znate, knjigovodstvo, koliko god se vi trudite da to prikažete, jeste nauka i ali je malo i zanat. To mora da znate.
Kažete da se neko smejao. Postoje u našem pravu i optužnice. Krivičnu prijavu možete da podnesete i vi, a optužnicu podnosi tužilaštvo i po završenom postupku, zato što neko može da se žali krivičnom veću, ona postaje pravosnažna ili bude odbijena. To sam pitao, tako da nemojte da mi stavljate u usta ono što nisam rekao. Jako dobro znate u kakvom smo stanju mi zatekli državu, kakvi su bili zakoni, da su namerno pisani i zakoni i podzakonska akta da bi neko mogao da ućari, da neko ne bi odgovarao za ono što je uradio. Isto tako, vladavina prava skoro da nije ni postojala. Ako mislite da postoji čaroban štapić da se to reši preko noći, ne postoji. Borba protiv zloupotreba, korupcije i organizovanog kriminala je sistemska borba. Svi državni organi treba da učestvuju u njoj.
Kao što sam i juče rekao na plenumu, prvo oni koji rade u državnim organima treba da se odreknu loših navika za koje nisu oni krivi, jer su ih oni koji su vodili državu proteklih 12 godina naučili na te loše navike. Prvo to moramo da raščistimo.
Jedan od organa koji se prvi usprotivio lošim navikama bila je DRI. Zato se njeno rukovodstvo skoro i nije promenilo i kada smo mi došli na vlast.
Ista i slična situacija je sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Zato i podržavamo njihove izveštaje, a ne od toga da bismo sticali jeftine političke poene i napadali svaku sitnicu koja može da se desi i svaki natpis u novinama.

Narodni poslanik Bojan Đurić, pravo na repliku.

Možda je to za vas sitnica, za mene je posao koji vredi preko milijardu evra godišnje. Uvoz gasa za teritoriju Srbije nije sitnica, gospodine Arsiću.
Naravno da ne postoji čarobni štapić, kao što ste vi sada rekli, a i sekretar Privredne komore Beograda Stefan Krkobabić u jednom od intervjua pre nekoliko dana.
Sa vama se slažem da te promene moraju biti sistemske. Znate u čemu se mi razlikujemo, gospodine Arsiću? Vi ste optimista i vi mislite da ćete uspeti da napravite sistem u kome su svi odlični sjajni, pošteni i vode računa. Ne mislim da je to nikad efikasan sistem, mislim da javni sektor mora da bude što manji i da će to smanjiti prostor za zloupotrebe.
Zašto vam ne verujem? Zato što apsolutno ne verujem da osoba, koja je, doduše, radila završne račune u svojoj privatnoj, samostalnoj trgovinskoj radnji, zove se Dragoljub Simonović, a danas je direktor "Železnica", da mu to što je radio te završne izveštaje apsolutno ne pomaže da bude uspešan direktor tako velikog sistema kao što su "Železnice Srbije."
I da razjasnimo po hiljaditi put, ne bih nikada u životu želeo da budem direktor "Železnice", guverner NBS, kao što je to poželela vaša partijska koleginica, zato što mislim da to treba da rade ljudi koji se time bave celog života i koji će za tako nešto odgovarati. Zato govorimo o profesionalnom menadžmentu i zato vam predlažemo da to radite. Ništa od toga niste uradili.
Jutros niste odgovorili na pitanje – da li ćete za tri dana raspisati javne konkurse u 700 državnih i javnih preduzeća u Srbiji, kao što vas obavezuje zakon koji ste sami u ovoj skupštini usvojili? Kada taj sistem uspostavimo, onda to lični kvaliteti, lične ocene, broj urađenih završnih računa, broj, recimo, ne usvojenih završnih računa budžeta u ovoj skupštini, prestaju da budu toliko važni.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici ove dve vrlo važne institucije, danas na dnevnom redu imamo izveštaj o radu DRI i Agencije za borbu protiv korupcije, ta vrlo važna tela, nezavisne institucije, koje treba da poprave sliku Srbije u onoj oblasti gde se baš nismo proslavili i gde nas godinama svrstavaju kao jednu od najproblematičnijih država u Evropi.
Indeks korupcije, koji se meri svake godine od strane međunarodnih institucija koje se bave ovom problematikom, pokazuje da je Srbija od 2000. godine, od kada je počelo to merenje, je napredovala u smislu smanjenja korupcije u našoj državi, ali da je taj napredak bio sporadičan i da je u jednom periodu od 2001. do 2008. godine on imao konstantni napredak, a od 2008. godine do današnjeg dana ili pad ili stagnacije.
U vremenu od 2005. do 2007. godine usvojena su značajna akta koja su definisala ovaj društveni problem. Doneta je Strategija o borbi protiv korupcije, doneti su akcioni planovi i donet je Zakon o DRI, na osnovu kojih su ustanovljene i DRI i Agencija za borbu protiv korupcije, koje su započele svoj posao. Donet je i Zakon o sprečavanju sukoba interesa, sve u skladu sa Strategijom, a sa željom da Srbija promeni sliku o sebi i da se odliv javnih sredstava kroz korupciju smanji na što je moguće manju meru.
Kako se radi o javnim sredstvima, o sredstvima koja se prikupljaju u budžetu Republike Srbije ili u budžetima lokalnih samouprava, javnim preduzećima. To je, naravno, i naš interes kao predstavnika građana da o tome vodimo računa i da sprečimo sve moguće zloupotrebe od onih ljudi koji vode te institucije da se na jedan kvalitetan način odnose prema njima i da državni novac, novac građana troše onako kako je uvek bilo, domaćinski, bez rasipanja i sa mogućnošću sprečavanja bilo kakve zloupotrebe.
Od 2007. godine, od kada je uspostavljena revizorska institucija, bilo je puno problema u njenom radu. Više desetina puta smo u ovom parlamentu raspravljali o tim problemima. U periodu 2008/2009 godine smo se zajednički borili da ta institucija dobije sve preduslove da bi mogla normalno da funkcioniše. Bilo je, naravno, opstrukcije i to naročito od predstavnika izvršne vlasti u prethodnom mandatu, ali, kao i sve dečije bolesti, one se vremenom prevaziđu i danas DRI čini mi se već treću, četvrtu godinu za redom ima i pune ruke posla, ali ima i pun kapacitet da sve ono što su ciljevi državne revizije svake godine u što većem obimu postiže i da njeni efekti budu vidljivi i kroz izveštaje koje dobijemo, ali i kroz smanjenje rasipanja javnih sredstava, što je, na kraju krajeva, i cilj uspostavljanja ovakve institucije.
U Izveštaju koji smo dobili navodi se da je državna revizija tokom prošle godine obradila 47 subjekta, da se u tom smislu obrađivani i završni račun budžeta Republike Srbije i 14 jedinica lokalne samouprave, osam ministarstava, Poreske uprave, Uprave carina, agencije, 16 javnih preduzeća, Narodna banka, Fond za razvoj Republike Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje.
I tokom prošle i tokom ove godine smo dobijali izveštaje o reviziji poslovanja, odnosno reviziji subjekata koje sam naveo i u skoro svakom izveštaju se navodi niz nepravilnosti u njihovom funkcionisanju, poslovanju, koje se vode i na zloupotrebe raznih vrsta.
Dakle, u onome što smo dobijali od vas, kao izveštaje smo mogli da pročitamo da se u budžetima lokalnih samouprava na razne načine nije pravilno vodilo knjigovodstvo, da se kroz postupke javnih nabavki mnogo toga radilo mimo zakona i da je Državna revizija po tom osnovu podnosila sijaset raznih prijava od prekršajnih pa do krivičnih, doduše mnogo više prekršajnih, mnogo manje krivičnih. U izveštajima koji su dolazili o reviziji raznih ministarstava i javnih preduzeća i drugih subjekata takođe se moglo videti da ima sijaset primedbi na poslovanje tih subjekata i da su i u tim slučajevima podnošene određene prijave.
Međutim, ono što je javnost Srbije očekivala i što sigurno bi bila želja i svih nas ovde je da ono što se pronađe kao nepravilnost zaista bude i procesuirano na jedan pravilan način i da bude adekvatno kažnjeno. Razumem da revizorska institucija u nekim segmentima i nema potpuna ili dovoljna ovlašćenja da preduzima rigoroznije mere kada se pronađu ovakve nepravilnosti, ali prosto mislim da i sami revizori i Savet revizorske institucije, pa i vi kao državni revizor morate da imate više hrabrosti i da nekada hrabrije preduzimate čvršće i odlučnije korake u suzbijanju ovakvih nepravilnosti.
Prošle godine, kada smo raspravljali o vašem novom izboru, izboru novog Saveta, ukazivali smo na te probleme i davali smo vam podršku i podstrek da hrabrije i snažnije krenete u obračun sa ovakvim zloupotrebama, aludirajući pre svega da sve ovakve stvari moraju da budu sankcionisane mnogo strožije i da morate mnogo češće da pribegavate instituciji podnošenja krivičnih prijava, nego što se to do sada činilo, a uglavnom se svodilo na prekršajne prijave. Radi se nepravilnostima koje se mere stotinama ili čak više desetina milijardi dinara kod različitih subjekata.
Neću da pominjem ono što ste naveli u izveštaju prethodne godine o reviziji budžeta grada Niša, gde je pronađeno na 140 strana više od 150 nepravilnosti koje su teške i više stotina miliona dinara. Sve se na kraju nažalost svelo samo na nekoliko prekršajnih prijava koje do dana današnjeg nisu ni završene niti je poznat epilog tih prekršajnih prijava.
Ako je cilj Državne revizije da sankcioniše nepravilnosti, ako je cilj da predupredi za neka buduća vremena zloupotrebe, onda su zaista ovakve stvari nedopustive. Ako se pronađe više stotina miliona dinara da su prošle mimo zakona, kako je moguće da se onda to svede na nekoliko prekršajnih prijava i da onda od tih prekršajnih prijava se dođe do one narodne – pojeo vuk magarca, nikom ništa.
Isto se odnosi i na druge subjekte. Živo me interesuje, pošto smo dobili Izveštaj o reviziji "Srbijagasa" i o raznim nepravilnostima o javnim nabavkama, trošenju sredstava nenamenski, šta se desilo sa prijavama prema "Srbijagasu"? Šta se desilo sa prijavama koje su se odnosile na "Galeniku" i na druga preduzeća koja su bila predmet revizije? Šta se desilo sa prijavama prema ministarstvima koja su trošila novac mimo onoga kako zakon predviđa?
Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, njeno uticajno delovanje je zaista neophodno u ovakvoj zemlji u kojoj se meri indeks korupcije ocenom 3,4 ili 3,3 zavisi od godine koju posmatramo. Srbija je tu negde na 84. mestu po koruptivnosti u svetu od 178 zemalja i nažalost, tu nam društvo prave i Grenada i Moldavija i neka afričke zemlje što nam sigurno nije za pohvalu. Da bi se takve stvari sprečile potpuno podržavam inicijativu ili već šta je, predlog gospođe Babić koja je tražila veća institucionalna ovlašćenja za kontrolu javnih funkcionera i njihove imovine. Ako već tako nešto tražite, ja i DSS smatramo pozitivnim napretkom, onda je potrebno možda načiniti i neke druge pozitivne pomake. Na primer, kod prijave imovine. Svake godine svaki izabrani funkcioner ili postavljeno lice u ovoj zemlji ima obavezu da prijavljuje svaki svoj dohodak i svaki svoj prihod. Pri tom, ti prihodi su javnog karaktera i oni prolaze kroz razne finansijske institucije koje o tome imaju sve podatke. Kada neko ne prijavi slučajno ili namerno, sve jedno bilo koju vrstu prihoda, primera radi, nije platio, ili je dobio neku donaciju, ili je dobio neki paušal, onda ga obaveste posle mesec dana da niste dostavili taj i taj papir u tom i tom iznosu.
Onda se postavlja logično pitanje – čemu je onda svrsishodnost prijavljivanja imovine odnosno prihoda kada sve te podatke poreske uprave imaju kod sebe? Ako je već tako, na osnovu matičnog broja, poreska uprava neka izlista sve prihode koje je bilo ko u ovoj zemlji imao, odredi se skala i jasna stvar. Nemate nikakvog razloga da svaki put se popunjava brdo papira, vade neke razne potvrde, odlazi u razne institucije i sve to prilaže u određenim rokovima. Mislim da je to potpuno suvišno i 21. veku, veku elektronskih komunikacija. Postoje mnogo bolji načini kako se može doći do toga koliko je neko prihodovao u toku godine i kako može da se dođe do podataka koliku imovinu ima.
Takođe, jednu načelnu primedbu, ne ljutim se, radi se lično o nekom dopisu koji je došao prema meni, da se izjasnim o nekakvim njivama, parcelama ili garažama u nekom drugom gradu, koje ja nikad nisam čuo niti imam ikakve veze sa tim. Jednom, pa drugi, pa treći put itd. Pretpostavljam da u agenciji rade ljudi koji barataju materijom, koji imaju kvalitetne podatke i mislim da ovakve stvari koje zaista nemaju suštinski nikakve veze sa onim čime treba da se bave agencija ne treba da se prave ovakve greške.
Sve u svemu, apsolutno su ovo krajnje dobronamerne sugestije. Mi ćemo i vaš izveštaj koji ste dali i naravno Izveštaj DRI, kao DSS podržati, sa naravno, određenim primedbama koje ćemo izneti i sugestijama za koje smatramo da će biti od značaja za kvalitetniji rad i jedne i druge institucije, a sve u cilju smanjenja tog famoznog indeksa korupcije i jednog boljeg imidža Srbije kao zemlje koja je uređena i u kojoj nema krađa iz javnog budžeta, nema pranja para kroz javne nabavke ili zloupotreba položaja raznih državnih funkcionera od ministara do direktora javnih preduzeća, ustanova, predsednika opština, gradonačelnika itd. itd.
Frapantan je podatak koji se tiče javnih nabavki, a u glavnom se odnosi na to kada pričamo o korupciji i o DRI. To su podaci koji se tiču zloupotreba javnih nabavki. Procena je da se u Srbiji godišnje potroši više od četiri milijarde evra na razne javne nabavke. Takođe zabrinjavajući podatak je da se skoro 1/5, zavisi od godine do godine, od 800 miliona do čak jedne milijarde evra godišnje zloupotrebi kroz te javne nabavke, odnosno opere ili ukrade, kako se narodski kaže.
Ono što sam dobio od podataka je za mene zaista neverovatno. Da je revizijom o pravilnosti poslovanja i primenom Zakona o javnim nabavkama utvrđeno da su izvršene nabavke dobara, usluga i radova suprotno zakonu u iznosu od čak 86 milijardi dinara.
Dakle, revizija je utvrdila da je bilo zloupotreba kroz javne nabavke u iznosu od 86 milijardi dinara. To ne znači da su 86 milijardi dinara bukvalno oprane, ali kroz toliku sumu je vršena zloupotreba, a od toga je čak 25 milijardi dinara u smislu zloupotrebe da te javne nabavke uopšte nisu bile u planu javnih nabavki određenog subjekta. Da li je moguće da se skoro 250 miliona evra javnih sredstava potroši, a da to nije predviđeno planom javnih nabavki, što verovatno ukazuje na činjenicu da možda nije bilo neophodno, odnosno da ta svrsishodnost javnih nabavki uopšte nije bila opravdana?
Kod javnih preduzeća situacija nije bila ništa bolja. Od svih javnih nabavki, čak 50 milijardi dinara je potrošeno suprotno zakonu. Verovatno su bile razne vrste zloupotreba oko oglašavanja, drugačijeg izbora dobavljača i slično, a čak 12 milijardi dinara je potrošeno na raznih vrsta dobara koje nisu bile predviđene nijednim aktom, odnosno planom javnih nabavki za određenu godinu.
Kod lokalnih samouprava 35 milijardi dinara je takođe potrošeno suprotno zakonu, a 12 milijardi uopšte nije bilo predviđeno za javne nabavke, a utrošeno je. Kod ministarstava je slična situacija, kod nacionalne službe za zapošljavanje itd.
Sve ovo ukazuje da se u Srbiji i pored postojanja ove dve važne institucije koje rade svoj posao profesionalno i odgovorno, nažalost još uvek mnogo sredstava se odliva kroz javne nabavke i razne druge vrste zloupotreba. Posao Agencije za borbu protiv korupcije i DRI je vrlo odgovoran i narednih godina vaš posao i vaše angažovanje mora da bude daleko vidljivije, sa više hrabrosti, sa više institucionalnih mehanizama da se ovakve stvari sa jedne strane kroz kažnjavanje i otkrivanje zloupotreba predupređuje, a sa druge strane da se u čitavom obimu odliva sredstava i korupcije u Srbiji taj indeks smanjuje i da pokušamo da tu famoznu milijardu dinara koja se opere kroz javne nabavke i kroz razne vrste zloupotreba smanji na neku normalnu meru koja može da nas svrsta na lestvici u red sa ovim zemljama kojima je daleko kvalitetnije organizovan život i gde možemo da kažemo da Srbija jeste jedna uređena zemlja u kojoj može da se normalno funkcioniše i gde se prihodi građana, koji se slivaju u budžet, troše na kvalitetan način, a da ne budu zloupotrebljena.
Na kraju bih hteo da postavim nekoliko pitanja koja sam i tokom rasprave izneo. Odnose se na sudbinu prijava koje su revizori podnosili protiv raznih subjekata tokom prethodnih godina. Da li je problem procesuiranja u sudovima ili je možda problem u nedovoljnim ovlašćenjima koje DRI ima? Šta je DRI učinila u smislu svojih preporuka ili inicijativa za izmenu Zakona u ovim silnim zloupotrebama u javnim nabavkama? Kada će krenuti revizija političkih stranaka i svrsishodnosti te revizije me interesuju.
Ono što bih naročito hteo da istaknem i pohvalim je jedan novi sektor u okviru DRI, a to je sektor koji se bavi svrsishodnošću trošenja javnih sredstava. Mnogo para se troši u ovoj državi na kupovinu izmišljenih dobara, usluga i roba, nešto što je potpuno nepotrebno i neracionalno bez ikakvih opravdanja. Do sada je revizija kontrolisala ono što je bilo predviđeno planovima - da li je tu bilo zloupotreba ili ne, a sada verujem da će se mnogo pažnje posvetiti tome da li je nešto neophodno za nabavku i da li određeni novac koji se troši je potreban da se troši za neku uslugu ili dobro.
Verujem da će i druge poslaničke grupe imati slične primedbe. Demokratska stranka Srbije će podržati vaše izveštaje.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Podržaćemo vas da i dalje radite punim kapacitetom sa mnogo više želje i snage da procesuirate i one koje kolokvijalno nazivamo nedodirljivim i da kroz prijave koje podnosite sudovima dolazi i do kažnjavanja onih koji zloupotrebljavaju zakon.