Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,  nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 106 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Imajući u vidu da je danas četvrtak, pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodna poslanika Mirko Čikiriz. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, u Srbiji je aktuelna borba protiv korupcije, međutim definitivno borba protiv korupcije nije obuhvatila sve koruptivne afere, koje ne samo zadnjih godina, već i decenijama potresaju ovu zemlju.
Jedna od aktuelnih tema je i sumnja da u Srbiji decenijama traje krađa beba iz porodilišta i da se radi o klasičnoj trgovini ljudima.
Očigledno je da će posle nekih presuda iz Strazbura Srbija morati u narednom periodu ozbiljnije da se pozabavi ovim pitanjima, jer je sud u Strazburu doneo presudu da se jednoj od majki kojoj je ukradena beba pre više od 30 godina, isplati odšteta.
Taj primer se može primeniti i u ostalim slučajevima i trebalo bi da bude osnovana jedna posebna agencija koja bi se bavila samo ovim problemom.
Podsećam da je rad skupštinskih odbora, odnosno anketnih odbora često bio neefikasan, ali jedan anketni odbor koji je bio jednoglasan u svojim zaključcima, to je anketni odbor koji je formiran 2005. godine i koji je utvrdio da postoje zaista osnovane sumnje da se decenijama u Srbiji sprovodi krađa beba u srpskim porodilištima. Međutim, osam godina posle tih zaključaka anketnog odbora mi nemamo jedan jedini sudski epilog te afere, niti imamo jednog jedinog uhapšenog ili odgovornog.
Po pravilu, dokumentacija iz porodilišta je štura i sumnjiva. Zajedničko za većinu slučajeva da su bebe rođene žive. Inspekcije Ministarstva zdravlja su očigledno neefikasne jer nisu radile svoj posao. Špekuliše se da je na crnom tržištu cena jedne bebe oko 15.000 evra i sumnja da je u Srbiji zadnjih nekoliko decenija na taj način ukradeno oko 6.000 beba, a 2.000 roditelja uopšte nije dobilo potvrdu da je njihova beba sahranjena, dok 99% roditelja nije videlo telo svog novorođenčeta.
Pitanje predsedniku Vlade i ministru policije – da li će se formirati posebna agencija koja će se baviti samo ovim slučajevima krađa beba u Srbiji?
Pitanje ministarki zdravlja – šta je inspekcija Ministarstva zdravlja konkretno uradila po ovim pitanjima.
Druga afera koja takođe nije dobila sudski epilog je preprodaja termina za zračenje na Institutu za onkologiju u Vojvodini. Već nekoliko godina traje ova afera i sumnja se da je pacijentima sa malignim oboljenjima onemogućeno pravo na lečenje, dobijanje potvrde o nemogućnosti pružanja usluga radioterapije u roku od 30 dana, čime im je onemogućeno lečenje na nekom drugom mestu. To je utvrdila Agencija za borbu protiv korupcije i slični zaključci su nadležnog Odbora za zdravlje.
O svemu ovome je i Agencija za borbu protiv korupcije donela svoje zaključke. Doktori protiv korupcije su apsolutno saglasni da se ova stvar mora ispitati do kraja, međutim sumnjaju da je u sprezi između tužilaštva i Ministarstva zdravlja, da se kupuje vreme da ova afera ne bi dobila svoj sudski epilog.
Sadašnji predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje dr Dušan Milisavljević je više puta tražio vanredni stručni nadzor koji Ministarstvo zdravlja nikada nije naložilo.
Moje pitanje pitanje ministarki zdravlja gospođi Slavici Đukić Dejanović je zašto Ministarstvo zdravlja, u sumnji da zaista postoji jedna velika afera, koja je mnoge ljude koštala svog života, jer se radi o pacijentima sa najtežim oboljenjima, nikada nije naložilo vanredni stručni nadzor, a očigledno je da to nije uradio ni prethodni ministar zdravlja?
Treće leglo korupcije je korupcija u radu carinskih službi. Smatra se da je najveći generator crnog tržišta neefikasan rad carinskih službi. Rad carine podleže isključivo internoj kontroli. Visok stepen korupcije onemogućava bilo kakvu kontrolu. Posledica visokog stepena korupcije na carini je veliki ekonomski gubitak za državu i budžet, pored toga i ugrožavanje bezbednosti zemlje. Zbog toga se, po mišljenju naše poslaničke grupe, podhitno mora uspostaviti insajderska, kao i eksterna kontrola.
Pitanje ministru policije, premijeru je kada će se uspostaviti insajderska i eksterna kontrola i kada će u Skupštinu stići novi zakon o carini? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, tražim obaveštenje od Ministarstva sporta i od Ministarstva privrede i finansija.
U uvodu obaveštenja za koje želim da dobijem informaciju rekao bih ono što svaki građanin Srbije u ovom trenutku zna i oseća, da se teško živi i da, na žalost, nema novca za one najpotrebnije stvari, dakle i za zdravlje građana i, što je najtužnije, za zdravlje najmlađih.
Svedoci smo da se svakodnevno organizuju humanitarne akcije u kojima učestvuju dobri ljudi i dobre kompanije koje skupljaju novac za decu za koje ima leka, ali nažalost, u Srbiji nema dovoljno novca. Ali, izgleda ima dovoljno novca za neke sfere za koje tzv. društvene nadgradnje za koje isto mislim da su veoma važne i da bi trebalo da se reši i način finansiranja sportskih klubova iz budžeta. Dakle to je moja tema.
Pitam Ministarstvo sporta, i Ministarstvo privrede i finansija da li postoje pravila i neki pravilnici i kriterijumi po kojima se finansiraju sportski klubovi iz budžeta, pre svega iz budžeta javnih preduzeća?
Svedoci smo ovih dana da se pravi drama na javnoj sceni Srbije manipulišući sa tako da kažem, sportskim osećanjima i emocijama miliona građana Srbije s jedne strane. S druge strane, ako se usudite da pitate koliko je to novca, koliko je ko plaćen i koliku platu ko ima u sportskim klubovima, vi postajete anatemisani i neprijatelj.
Dakle, insistiram, i u narednim mesecima i danima ako budem imao prilike pitaću još mnogo puta – po kojim kriterijumima se određenim sportskim klubovima u određenim sportovima daju sredstva građana Srbije, a da čak mi koji smo predstavnici građana Srbije, ili građani Srbije ne smemo ni da pitamo koliko jedan profesionalni košarkaš ima platu, koliko ima trener, jer onda postajete, tobože neprijatelj tog kluba ili tog sporta.
Podsećam sve građane Srbije sa radošću i ponosom kako naše devojke juče brane boje ove zemlje, a igraju, svi to znamo na kom je nivou, što se tiče finansija, ženska košarka, ali igraju srcem i dušom i obradovale su ovaj jadni narod, da nešto dobijemo i nekog ohrabrenja i neke radosti u ovim trenucima.
Dakle pitam – pod kojim uslovima javna preduzeća koja imaju čak i dotacije iz državnog budžeta finansiraju sportske klubove. Da bih bio jasniji evo da vam dam jedan plastičan primer. Šta misle građani Srbije i kolege narodni poslanici, nemojte da se naljutite neki koji niste iz Kraljeva ili iz Čačka. Kraljevo i Čačak su takođe kolevke srpske košarke, šta mislite, da li bi "Sloga" iz Kraljeva sa budžetom koji imaju neki beogradski klubovi, igrala evro ligu? Igrala bi. Igrao bi i "Borac" iz Čačka, i to pod uslovom, ja to dajem kao Čačanin, da najmanje polovina bude iz grada Kraljeva iz grada Čačka.
Ali, dobro, kao navijač jednog kluba iz Beograda, razumem da većina građana Srbije podržava te klubove, samo kažem da to treba rešiti na javan na transparentan način. Da se zna koliko je ko plaćen, koliko ko ima platu i za šta taj novac ide, da se ne bi dešavalo da se sada neki funkcioneri sportskih klubova javljaju, a da ne smete ni da ih pitate koliko je to novca. Da se ne bi dešavalo da grb, svetinje jedne kao što je "Crvena zvezda", bude prodat.
Ako neko već kaže da su to državni klubovi, da su to nacionalni brendovi, a jesu, onda nema razloga da mi transparentno, javno ne znamo i šta je sa finansijama u tom klubu. U tim klubovima se sastaju neke skupštine od 20 ljudi, biraju se doživotno. Sve možemo da znamo, samo ne možemo da znamo koliko novca građani Srbije daju u te, kako oni kažu institucije. Za razliku od evropskih zemalja gde, na primer u Engleskim klubovima igrač pređe iz kluba u klub, sve novine to objave na naslovnim stranama koliko on košta i koliki je porez, samo to ovde nije slučaj. To onda bez potrebe stvara neke sumnje, pogotovo u ovom teškom vremenu u kome građani Srbije žive.

Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Imam dva pitanja za premijera. Prvo pitanje se odnosi na biblioteku za slepe u kojoj se nalazi 45 hiljada knjiga i čiji su korisnici 12 hiljada slepih i slabovidih ljudi iz Srbije.
Ta biblioteka je ovih dana prestala sa radom i obrazloženje je da za njen rad nema novca. Država je sufinansirala i u većem delu je sufinansirala rad ove biblioteke, njenu izdavačku biobliotečku delatnost, plaćala rad bibliobusa koji je razvozio knjige do korisnika u Beogradu, rad biblioteka i knjižničara i sve ostale troškove ove biblioteke.
To je sada zaustavljeno. Kaže se da nema novca. Izgleda da samo za "Konstantina" ima novca u ministarstvu. Savez slepih Srbije je tražio od države da isplati deo duga od 10 miliona dinara za izdavačko-bibliotečku delatnost, zatim da potpiše ugovor kojim će se biblioteka transformisati u javnu ustanovu kulture. Takođe traže da im se do oktobra meseca isplati ostatak sredstava koji je predviđen budžetom.
O kojim se ciframa radi, da bi mogli da razgovaramo? Uplaćeno im je 2008. godine, osam miliona, 2009. i 2010. godine devet miliona, 2011. godine šest koma osam miliona, 2012. godine devet miliona, 2013. godine ni dinara do danas nije uplaćeno. Moje pitanje se odnosi na premijera. Zbog čega sredstva koja su budžetom predviđena nisu uplaćena korisnicima kojima je to bilo predviđeno, u ovom slučaju biblioteci? Drugo, ko je odgovoran i ko ugrožava pravo 12 hiljada ljudi na obrazovanje i informisanje putem zvučnih knjiga i na "brajevom pismu" i zbog čega taj neko to radi?
Drugo pitanje se odnosi na ovu pojavu koja se dešava širom Srbije od aprila meseca do danas, kada Srbija gleda u nebo i moli Boga da ne padne grad. Nepogode kakve su bile u Inđiji, Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, Rekovcu ili Nišu su ostavile strašno velike materijalne štete. Danas je 8,5 hiljada hektara poljoprivrednih kultura u Srbiji stradalo i šteta na njima je ogromna.
U noći kada se na Inđiju obrušilo nevreme i kada je padao grad veličine pesnice, delovala je protivgradna odbrana. Sa sedam mesta ispaljeno je 24 rakete, znači tri i po rakete po protivgradnom mestu. Minimum koji smo mi ovde odredili zakonom je 15 raketa. Konstatujem da je protivgradna odbrana radila, na vreme je uočila oblak, na vreme je dejstvovala, ali nije imala raketa. Ko je odgovoran za to što nemamo rakete?
Od decembra prošle godine slušam načelnika Sektora za vanredne situacije koji govori o tome da je svaki dinar koji se uloži u preventivu desetostruko se vraća Srbiji. Govori o tome da je potrebno uložiti 350 miliona na godišnjem nivou da se kupi 15 hiljada raketa i da sa ovako zastarelim sistem kakav je naš, koji je delimično reformisan zahvaljujući tome što je donet zakon kojim se on vraća u nadležnost za MUP i sa ovakvim sistemom je moguće pokriti ovakve štete koje nastaju.
Moje pitanje premijeru jeste sledeće – zašto Vlada sama ne poštuje zakon koji je donela? Imamo zakon koji smo doneli, Zakon o vanrednim situacijama, imamo budžet, zbog čega se ta dokumenta ne poštuju?
Drugo – iz kojih sredstava će se platiti šteta ljudima koji su pretrpeli štetu, što u gradovima, na kućama, na automobilima i slično, što na poljoprivrednim kulturama koja je enormno velika?
Treće, najvažnije pitanje – zašto se odgovornost za kupovinu protivgradnih raketa sada prebacuje na lokalne samouprave time što sklapate ugovore sa njima, kada je potpuno jasno da lokalne samouprave ne mogu kupiti ove rakete, ne mogu preuzeti odgovornost, niste im uplatili sredstva, oduzeli ste im strašno velika sredstva, ukinuli ste ih, a prebacili ste im ogromne nadležnosti. Ovo nije posao za lokalnu samoupravu, ovo je posao za državu i tražim odgovore. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za predsednika parlamenta, odnosno za vas kao predsedavajuću – šta mi kao narodni poslanici treba još da uradimo da bi Vlada Srbije shodno Poslovniku Skupštine Srbije, dostavila nama odgovore u zakonski predviđenom roku?
Ponoviću pitanje koje sam postavio pre mesec dana, moj kolega Bojan Đurić pre dve ili tri nedelje, a vezano je za poštovanje Zakona o javnim preduzećima. Da li je Vlada Republike Srbije stavila van snage Zakon o javnim preduzećima koji je ova skupština usvojila decembra meseca 2012. godine. Odredbe ovog Zakona o javnom preduzeću su izuzetno jasne i kažu – da sva javna preduzeća čiji je osnivač republika, pokrajina i lokalna samouprava su u obavezi da usaglase svoja osnivačka akta sa Zakonom o javnim preduzećima do februara meseca 2013. godine.
Moje pitanje Vladi Srbije je – koja su preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija usaglasila svoja osnivačka akta sa ovim zakonom o javnim preduzećima? Naime, u Republici Srbiji posluje 25 javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija. Četiri su u statusu akcionarskih društava, sedam su u statusu DOO. Kada ovde govorimo o akcionarskim društvima i o preduzećima koja se vode kao DOO, mislim na javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija po ovom zakonu o javnim preduzećima, a ona imaju delatnost koja je od opšteg interesa.
Drugo pitanje – za koja javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija je raspisan konkurs i biće raspisan konkurs za izbor direktora do 30. juna 2013. godine? Ministarka energetike je pre 15 dana rekla da će biti raspisani konkursi samo za ona javna preduzeća gde je imenovan vršilac dužnosti. Gde to piše u ovom zakonu o javnim preduzećima?
Prvi potpredsednik Vlade, gospodin Vučić u tv emisiji kaže da će prilikom rekonstrukcije Vlade SNS zameniti i nekoliko direktora javnih preduzeća. Na osnovu kog člana Zakona o javnim preduzećima može bilo koja partija da promeni članove, direktore javnih preduzeća?
Takođe, na osnovu kog zakona je Vlada Srbije od februara meseca do danas imenovala upravne odbore javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija? Po odredbama ovog zakona, ne postoje više upravni odbori, postoje nadzorni odbori koji broje pet članova i obavezno jedan član tog nadzornog odbora treba da bude nezavisna i tzv. ekspertska ličnost. U međuvremenu je Vlada Srbije imenovala upravne odbore za pet javnih preduzeća. Upravne odbore. Imenovala je upravljačka tela javnih preduzeća koja po zakonu ne postoje. Da li je to vladavina prava? Da li su to evropski standardi?
Još jednom ću vas podsetiti da u ovih 36 javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, trenutno radi oko 93 hiljade zaposlenih građana, a da su subvencije koje ova javna preduzeća primaju iz budžeta oko 27 milijardi dinara. Vlada Srbije krši zakon, ili je stavila van snage zakon koji je usvojila ova skupština Republike Srbije? Kako to drugačije nazvati nego kao bezobrazluk, bahatost i da ne upotrebim neku reč koja bi mogla da znači i puzajuću diktaturu.
Dobro je da danas ovde imamo predstavnike DRI da čuju ovo, predstavnike Agencije za borbu protiv korupcije, jer su za predsednike upravnih odbora, kao na primer "Srbijagasa" imenovan je gradonačelnik Kruševca, upravnog odbora koji ne postoji po Zakonu o javnim preduzećima. Kako onda možete da tražite od bilo kog građanina Republike Srbije da poštuje bilo koji zakon Republike Srbije kada Vlada Republike Srbije to ne radi? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.

Poštovana gospođo predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, moja pitanja će biti upućena Ministarstvu poljoprivrede i predsedniku Vlade. Ministarstvu poljoprivrede, zato što su pitanja iz resora poljoprivrede, ali obzirom da očekujemo rekonstrukciju Vlade i da se ministar poljoprivrede već oseća rekonstruisanim, onda pitamo premijera – šta će država učiniti u otkupu merkantilne pšenice ove godine? Imamo informaciju da mlinari predlažu cenu od 16 dinara po kilogramu merkantilne pšenice. To nije dovoljno da se pokriju osnovni proizvodni troškovi.
Podsećam vas da je prošle godine Direkcija za robne rezerve otkupljivala merkantilnu pšenicu po ceni od 23 dinara. Pretprošle godine je cena bila 20 dinara. Sada, obzirom da smo juče dobili predlog rebalansa budžeta, vidimo da je rebalansom budžeta predviđeno ukidanje sredstava Direkciji za robne rezerve u iznosu od milijardu i po dinara, predviđeno je i smanjenje subvencije u iznosu od 3,3 milijarde dinara, predviđeno je ukidanje sredstava sektoru za vanredne situacije MUP i, shodno tome, Ministarstvo neće moći da finansira protivgradnu zaštitu. Moje sledeće pitanje je – da li ova država zaista želi da ukine i uništi poljoprivredu?
Tražili smo informaciju od Direkcije za robne rezerve o tome da li je spremna za otkup merkantilne pšenice ove godine? Dobili smo odgovor. Za realizaciju otkupa je potrebno doneti poseban zaključak Vlade kojim bi se predvidela finansijska sredstva i uslovi kupovine merkantilne pšenice. Žetva je već počela a Vlada još uvek nije donela zaključak kojim će biti predviđen otkup merkantilne pšenice.
Kada smo pre 15 dana pitali ministra poljoprivrede kada će biti isplaćene subvencije za poljoprivrednike, dobili smo odgovor – u roku od sedam dana. U roku od sedam dana nije isplaćen, prema podacima Uprave za trezor, nijedan jedini dinar subvencije. Trenutno 64 hiljade registrovanih poljoprivrednih gazdinstava očekuje isplatu subvencija.
Zakazali smo i Odbor za poljoprivredu, pozvali ministra poljoprivrede, koji je sam odredio termin kada će doći na Odbor, nije se pojavio, nije se javio da neće doći i nije nikoga iz svog ministarstva poslao da ga zameni. Danas smo dobili obaveštenje da je ministar Goran Knežević sprečen da dođe na sednicu Skupštine danas u 16.00 časova radi postavljanja poslaničkih pitanja u Vladi. Pitam premijera – da li on uopšte i ima ministra poljoprivrede?
Doneli smo Zakon o podsticajima u poljoprivredi još u januaru ove godine, po hitnom postupku. Ulazimo u jul. Prošlo je šest meseci, a Zakonom je predviđeno da ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na kreditnu podršku poljoprivrednim gazdinstvima. Za šest meseci nije doneta uredba kojom će biti propisana kreditna podrška poljoprivrednim gazdinstvima. Država omogućava da cena pšenice bude samo 16 dinara po kg, ne isplaćuje subvenciju za poljoprivrednu proizvodnju i ne obezbeđuje kreditnu podršku poljoprivrednim proizvođačima.
Sledeće pitanje je u vezi gradacije gubara...
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Seniću. Završite.)
... i pričinjena je ogromna materijalna šteta. Naše pitanje koje uvek postavljamo i tražimo i od Ministarstva zdravlja i od Ministarstva poljoprivrede – kada će biti vraćena dozvoljena koncentracija aflatoksina na 0,05 mikrograma po kilogramu, obzirom da se sa sadašnjim uredbama dovodi u pitanje zdravlje dece. Hvala.