Sedmo vanredno zasedanje , 27.06.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedmo vanredno zasedanje

3. dan rada

27.06.2013

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:20 do 21:40

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.
...
Socijalistička partija Srbije

Zoran Kasalović

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.
Poštovani predstavnici DRI i Agencije za borbu protiv korupcije, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva vrlo značajna izveštaja o radu DRI i Agencije za borbu protiv korupcije i SPS će podržati oba izveštaja pre svega iz razloga ukoliko pogledamo i uporedimo izveštaje ove dve institucije u odnosu na prethodne godine evidentno je da se može konstatovati jedan permanentan razvoj i napredak ove dve institucije u određenim oblastima. U pojedinim segmentima negde je taj napredak više izražen, a negde manje. Čuli smo i određene predloge od obe institucije kako bi se rad unapredio i ono što je bilo loše u prethodnom periodu, ono što se očekuje i od Narodne skupštine RS i drugih institucija koje u svakom slučaju treba da podrže rad ove dve institucije. Ceneći pre svega razvoj ove dve institucije SPS će oba izveštaja podržati.
U svom izlaganju ću svoj akcenat i svoje vreme više posvetiti izveštaju DRI. Mada ću u pojedinim segmentima i u određenim tačkama svakako dotaći i Agenciju za borbu protiv korupcije i uporediti mogućnost saradnje ove dve institucije i rezultate.
Pre svega, kada je u pitanju DRI evidentno je da je to institucija koja obezbeđuje pre svega Narodnoj skupštini Republike Srbije da na adekvatan način vrši javni nadzor odnosno da nas uveri da se javna sredstva troše namenski, efikasno i efektivno. U tom smislu, to je vrlo značajno jer Narodna skupština Republike Srbije pre svega kao najviši zakonodavni organ i telo ima interesa da do kraja isprati kako se sprovode zakoni i sve što Narodna skupština uređuje, a ako tu dodamo i građane i javnost DRI je u tom smislu profesionalna organizacija koja ima najveću odgovornost da uveri građane Republike Srbije da se javna sredstva troše pre svega namenski, nadamo se od ove godine i svrsishodno ili ne i da znamo gde je svaki dinar poreskih obveznika odnosno građana i na koji način utrošen.
Stanje javnih finansija je svakako jedan permanentan proces koji zaslužuje pažnju i može se unaprediti jedino jednim ozbiljnim pristupom iz godine u godinu i ako pogledamo prvi izveštaj DRI koji se odnosio na budžet RS gde je jedna trećina novčanih tokova bila obuhvaćena i gde nismo imali izraženo mišljenje, došli smo u poziciju da smo danas imali 143 izveštaja o reviziji, ako se ne varam, i iznet je podatak da je to uvećanje od 300%. Isti podatak smo imali kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije, kada je u pitanju imovina funkcionera gde je obuhvaćeno četiri puta više u odnosu na prethodnu godinu. Tu se vidi razvoj i napredak u radu obe institucije, što sam u samom uvodu rekao.
Zbog čega je to bitno? Bitno je zbog izvesnosti svih onih koji su predmet kontrole DRI i Agencije za borbu protiv korupcije.
Izvesnost kontrole ili revizije je jako bitna i uporedio bih je i sa sivom ekonomijom u Srbiji. Svi subjekti koji bi trebali da podležu bilo kakvoj vrsti kontrole, ukoliko imaju pouzdanu izvesnost da će jednog dana, u jednom trenutku, biti revidirani, kontrolisani i pregledani, svakako će biti skloniji da posluju u skladu sa zakonom i da ne idu u zonu sive ekonomije ili da rade bilo kakvu vrstu radnje mimo zakona.
S druge strane, želim da kažem da je jako bitan i obuhvat i obe ove institucije su pokazale da se i unapređuju i da se DRI, od revizije samog budžeta, došlo i do Narodne banke Srbije i do javnih preduzeća i do lokalnih samouprava i do fondova i to je evidentan napredak, rekao bih u vrlo kratkom roku. Cenim da i građani to, svakako, u svakom smislu prepoznaju i veliki broj predstavki, o kojima govore obe institucije, to potvrđuju. Dobro je što je direktorka Agencije iznela da će mnogo više pažnje ove godine biti posvećeno predstavkama građana. U tom smislu očekujem, naravno i DRI u tom smislu ima jedan takav pristup.
Zašto je ova izvesnost i obuhvat isto bitna? Imamo podatak da u pojedinim subjektima koji su predmet revizije ili kontrole, gotovo 20 godina ni jedna institucija nije bila da izvrši niti reviziju, niti kontrolu, niti bilo šta drugo. Možete zamisliti kakva je situacija pogotovu u nekim manjim sredinama, gde je praktično postala neka šema poslovanja, gde se prenosilo iz godine u godinu i primenjivala se neka inercija, odnosno "dobra praksa".
Čini mi se da se ta jedna iluzija već od ove godine razbija. Imali smo takav slučaj sa apotekama, gde su se ponašale bukvalno dogovorno u smislu i odnosu na Zakon o javnim nabavkama, ili u nekim drugim zakonima, primenjivajući svi istu meru, iako su, čini mi se, u dobrom delu bili svesni da krše zakon.
Zbog toga je jako bitna izvesnost revizije i kontrole i da svi u ovom trenutku u Srbiji znaju da jednog trenutka, jednog momenta, jednog dana mogu dobiti ili reviziju ili kontrolu i to je svakako u tom smislu podsticaj da rade u skladu sa zakonom.
Razmatrajući izveštaj DRI na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, mi smo gotovo jednoglasno doneli odluku i složili se da razmatrajući preporuke koje je ove godine DRI uputila, a čini mi se za 2011. godinu da je negde oko 525, o tome smo raspravljali i u prethodnom izveštaju, ja sam glasao za tu preporuku da DRI u jedno dogledno vreme nam dostavi izveštaj u kom obimu su te preporuke od strane revidiranih subjekata ispoštovane. Mislim da je potrebno reći da je to jako bitno jer ispunjenje preporuka, koje su utvrđene kao određene nepravilnosti ili mogućnost poboljšanja javnih finansija kod subjekata, doprineće da se sistem polako, iz godine u godinu, podiže na jedan potrebni nivo, a svaki pojedini subjekat revizije, ukoliko podiže kvalitet svojih javnih finansija, podizaće se nivo opštih finansija na nivou Republike Srbije.
Znam da DRI ima problema možda sa vremenom, možda sa kapacitetima, dolazi novi plan i program za sledeću godinu i možda u nekom segmentu i nema dovoljno prostora da isprati sve preporuke.
U tom smislu bih zaista insistirao da se pronađe u tom modelu i da razmislite da se određeni segmenti preporuka zaista do kraja isprate i tu ću biti konkretan, mislim, pre sveta, kada je u pitanju uvođenje sistema internih kontrola i internih revizija. Vi ste, predsedniče, u tom delu sami rekli da je to vrlo bitan segment. Više puta sam o tome govorio kada je bila tema rad DRI. Mi imamo situaciju da je u ovom izveštaju to jedan od najvećih problema, a to je, pre svega, jedan od načina da se preventivno deluje na svaku vrstu zloupotrebe u samom startu.
Očigledno je da ni sama zakonska odredba nekim subjektima nije dovoljna, što bi u svakom slučaju bilo potrebno da, na taj način, ispune tu obavezu. Međutim, i oni koji su samo tu zakonsku obavezu ispunili, vidimo iz vašeg izveštaja, imamo formalno funkcionisanje interne kontrole, interne revizije, ne suštinsko. Mislim da DRI u saradnji sa nekim drugim institucijama može značajno doprineti da uveri subjekte da je u njihovom interesu da imaju suštinski funkcionalnu internu kontrolu i internu reviziju, jer će na taj način preduprediti mnoge nepravilnosti za koje nisu ni svesni, ali će podići i nivo svojih finansija iz kojih mogu da crpe potrebne informacije za svoje poslovanje. Naravno, to bi i vama u tom smislu olakšalo reviziju kada se pojavite kod njih.
Cenim vaše pokušaje, okrugle stolove koje ste organizovali. Međutim, očekujem da ove godine još dodatni napor izrazimo svi zajedno, pogotovo vi, da ovaj izveštaj koji ćemo razmatrati, nadam se, 2014. godine u tom domenu, pokaže značajne rezultate. Zbog toga sugerišem da sve preporuke prema revidiranim subjektima koji su išli po pitanju interne kontrole, interne revizije, ispratiti bukvalno do kraja i do poslednje preporuke. To isto mislim i za javne nabavke i na popis imovine, gde nam se neke nepravilnosti pojavljuju iz godine u godinu i značajno su izražene. Ideja je da se preporuke isprate. Ako nije moguće ispratiti obim svih preporuka, onda da se poseban akcenat stavi na preporuke, a pogotovo kada su u pitanju ove tri stvari: interna kontrola i revizija, javne nabavke i popis imovine.
Želim da kažem da je u izveštaju, takođe, apostrofirana jedna uočena nepravilnost, nesaglasnost određenih zakona, koji su doveli do toga da pojedini subjekti revizije nesvesno načine određene pogrešne postupke, primene i ne rade u skladu sa zakonom. Mislim da je taj način izveštavanja i taj način rada koji ste ovde akcentirali jako dobar i da je to dobra povratna informacija koju ste vi dobili od subjekata revizije, mislim i na lokalne samouprave, koji zbog zastarelosti ovog zakona o platama u državnim organima, javnim službama od 2001. godine, kako ste rekli, uglavnom ne primenjuju. Ima dosta problema u tom smislu. To je jako bitna informacija za Narodnu skupštinu Republike Srbije i za vas, koji sugerišete, i kada je u pitanju Zakon o budžetskom sistemu. Mislim da u tom smislu može da se unapredi saradnja između DRI, Odbora za finansije, opšte resornog, a i Narodne skupštine Republike Srbije.
Kada je u pitanju utvrđivanje javnog duga, iskoristio sam sednicu i raspravu na Odboru za finansije, gde su bili prisutni predstavnici Fiskalnog saveta, oni su sugerisali da ta metodologija utvrđivanja javnog duga mora da se uskladi. Ona možda u ovom trenutku nije toliko aktuelna i bitna, jer se mi ne nalazimo na nekom nivou od 45% BDP, kako to zakon predviđa, i sad te finese možda nisu od značaja, ali očekujem da će merama Vlade taj javni dug u odnosu na BDP značajno početi da pada i on će svakako postati aktuelan. Mislim da ne treba da čekamo i trošimo nepotrebno vreme da uskladimo tu metodologiju utvrđivanja javnog duga. Tu bih vas zaista podržao da budete istrajni i da insistirate na tom rešenju, jer će to olakšati poziciju i vama i svima nama.
Naravno, podržavam i vaše preporuke i sugestije revidiranim subjektima, gde u toku kontrole rešavate određene probleme i mislim da je to jako bitno i da ste sigurno utvrdili dosta mogućih nepravilnosti koje nisu namerno učinjene, a mogu se ispraviti, mogu unaprediti sistem rada.
Kada je u pitanju tok ove rasprave, čuli smo da se pominju pojedina javna preduzeća i određene nepravilnosti. Želim da kažem da je Javno preduzeće "Srbijagas" samo jedno od revidiranih javnih preduzeća o kome se govori u izveštaju. Sprovedena je jedna redovna revizija, jedna redovna kontrola, postupak odazivnih sastanaka, postupanje po preporukama je u toku. Želim da kažem da nema potrebe za nekom politizacijom, za nekim paušalnim ocenama, iznošenjem nekim formalnih razloga da bi se tobož prikazale neke zloupotrebe ili nepravilnosti.
Javno preduzeće "Srbijagas" se pre svega, sprovodeći politiku Vlade Republike Srbije i preporuku Vlade Republike Srbije, na određene načine uključilo u sprovođenje politike spašavanja hiljade radnih mesta u Srbiji. Kada je u pitanju "Agroživ" mora se reći da je tu u pitanju 1.300 radnih mesta. Proizvodnja pašteta, pilećeg mesa, prerađevina, proizvodnja hrane je strateški značajna za ovu državu i šansa ove države.
Da javno preduzeće "Srbijagas" sprovodeći politiku Vlade i na preporuku Vlade Republike Srbije nije učinilo to pre dve godine sa preduzećem "Agroživ", danas mi ne bi pričali o tom broju radnih mesta, o značaju za jednu takvu sredinu kao što je opština Žitište, a ne bi takođe ni pričali o mogućnosti koja je vrlo aktuelna sada i trenutno na tome radi Vlada Republike Srbije i predstavnici javnog preduzeća "Srbijagas" i "Agroživa", o uvođenju jednog strateškog partnera, odnosno najuspešnijeg proizvođača u Evropi u domenu proizvodnje pilećeg mesa i prerađevina.
Da li je to loše? Naravno da nije. Takav primer imamo i kada je u pitanju Paraćin, gde su spašena radna mesta i zdravi privredni subjekti i sada uvodimo strateškog partnera i za te sredine, u kojima ti poslovni subjekti i ta preduzeća posluju, što je svakako značajno. Mislim da u tom smislu trebamo biti potpuno iskreni i da trebamo razgovarati o tome kakav je značaj za te sredine, za ta radna mesta, za te ljude koji rade u tim preduzećima ovaj potez javnog preduzeća "Srbijagas" imao.
Što se tiče revizije svrsishodnosti i uvođenja plana da Sektor za reviziju svrsishodnosti počne da radi, mi smo o tome na samom početku rada DRI razgovarali. Svesni su svi da je to vrlo značajna revizija, ali da ona zahteva i određen obim pripreme, da je vrlo komplikovana i da je potrebno vreme da bi ona u punom smislu te reči zaživela. Ono što DRI preduzima, svakako je preduzela osnivanje sektora, pripreme kadrova i ljudi, ali tu će i druge institucije, naravno, morati da se uključe i ta će revizija svrsishodnosti zavisiti i od politike Vlade i od jasnih preporuka u tom domenu šta je ono što Vlada Republike Srbije, odnosno država u narednom periodu treba da postigne i na koji način, da bi sama DRI sagledavajući utrošak sredstava mogla da utvrdi šta se za taj novac dobilo, kakav auto se kupio, a koji bi možda predlog ili način kupovine nekog drugog auta značio da su ta sredstva bolje utrošena i da će građani, odnosno država Srbija imati nešto veću korist.
Očekujem, kao što smo imali po svim ovim segmentima određeni napredak, da i ova revizija svrsishodnosti u narednom periodu pokaže permanentan napredak i razvoj u tom domenu.
Na kraju, spomenuo sam i zonu sive ekonomije, a u Srbiji je ona u ovom trenutku nažalost velika u odnosu na visoko razvijene zemlje, pa čak i u odnosu na zemlje koje su uporedive sa nama. Obe institucije, Agencija za borbu korupcije i DRI su iznele potrebu saradnje i dobro je što je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije iznela i određene podatke da se ušlo u saradnju sa bazom podataka katastra, da se planira i sa nekim drugim institucijama da postoji ta direktna konekcija, jer taj posao, kada je u pitanju i nadležnost Agencije za borbu protiv korupcije i DRI, u tom smislu ne može imati pun efekat bez određene saradnje, naravno uvažavajući i nadležnost i oblast kojima se bave obe institucije i ne zadirući u njihovu nezavisnost i stručnost.
Zaista apelujem, ne samo na ove dve institucije, nego i na druge organe, a određeni teret se postavlja i pred poresku upravu, da zaista u tom domenu svi budu svesni da nema efikasne borbe protiv sive ekonomije, protiv korupcije, protiv utaje poreza, svega onoga što zaista ugrožava ovu državu, bez saradnje svih institucija. U tom smislu želim jasno da kažem da će ove dve institucije i druge u tom domenu imati apsolutnu podršku SPS-a kada god to bude potrebno, a lično vam i u ovom trenutku kao predstavnik poslaničke grupe izražavam podršku i u budućem radu i za ovaj izveštaj koji ste podneli. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Poštovana predsedavajuća, poštovana gospodo iz Agencije za borbu protiv korupcije i DRI, dame i gospodo narodni poslanici, drugi dan kako raspravljamo o izveštaju nezavisnih regulatornih tela. Juče smo imali raspravu do kasno sinoć i pokazalo se kako političke stranke gledaju prema položaju i ulozi nezavisnih regulatornih tela, odnosno nezavisnih agencija.
Svakako bih na početku želeo da kažem da će DS podržati izveštaje i DRI i Agencije za borbu protiv korupcije za 2012. godinu. Ovde se radi o dva izveštaja. Izveštaj DRI je nastao u 2012. godini, ali se praktično odnosi na 2011. godinu jer je to posmatrani period, odnosno kontrolisani period, dok je kod Agencije za borbu protiv korupcije nešto drugačija situacija.
Kako DS gleda na državne nezavisne institucije koje je država formirala da bi kontrolisala druge državne organe? To je pokazala kroz činjenicu da su upravo u mandatu prethodne Vlade formirane sve ove agencije i nezavisna tela i da su otpočele sa radom. Nismo se tu vodili stranačkim interesima. Da smo se vodili stranačkim interesima, ponašali bismo se kao sadašnja vlast i na najodgovornija mesta postavili stranačke ljude, kao što je, recimo, učinila postojeća vlast sa NBS, da ne ređam, ali posle ću se osvrnuti na to kako postojeća vlast gleda na nezavisne institucije. Ne, na ova mesta Narodna skupština imenovala je ljude za koje smo u tom momentu smatrali da će odgovorno i profesionalno vršiti svoju funkciju i koji od prvog dana nisu bili blagonakloni ni prema DS, niti su to trebali biti, jer su prve svoje izveštaje morali da naprave upravo prema institucijama koje smo mi vodili.
Neki među nama su se iznenadili, nije im bilo prijatno kada su u izveštajima gledali da neke naše stranačke kolege nisu svoj posao radili do kraja u skladu sa propisima. To nije bio problem za DS, jer smo i mi sa ovim institucijama odrastali. Institucije koje su počele da rade, ne bih rekao sa ledine, ali na neki način je i to tačno. Država je stvorila pretpostavke, obezbedila novac za kadrove, obezbedila prostorije i sve druge uslove. Međutim, ovo je novi posao bio i za ljude koji su radili u ovim nezavisnim institucijama.
Trebalo je, pre svega, suočiti se sa potrebom da se izgradi, da očvrsne jedna nezavisna institucija, da sazre svest u ljudima koji u njima rade i onima koji posmatraju njihov rad, da je dobro za državu ukoliko ima neke institucije koje kontrolišu ljude postavljene u državnim organima, telima, javnim preduzećima, koji troše, odnosno raspolažu sa javnim novcem. To nije bilo lako. Zbog toga ove institucije zaslužuju čestitke, zaslužuju pohvalu, ali pre svega podršku da u narednom periodu zadrže svoju nezavisnost. To neće biti nimalo lako, jer čini mi se da postojeća vlast ne gleda blagonaklono prema nezavisnim institucijama.
Pomenuo sam NBS, na čije čelo je doveden, praktično, politički komesar, odnosno zamenik jedne političke stranke. Pomenuću RTS, koja od javnog servisa treba da postane glasilo Vlade Srbije, odnosno političkih stranaka koje je vode. To se radi na vrlo jasan način, tako što se prvo zavrnu slavine, a onda se na taj način preuzima uticaj. To pokazuje i odnos prema pravosuđu, prema tužilaštvima, pa i jučerašnji stav prema zaštitnici ravnopravnosti koja je u ovoj Skupštini doživela, moglo bi se reći, neočekivanu tiradu i mi poslanici smo se osećali veoma neprijatno, Zaštitnik građana se osećao veoma neprijatno. Neki ljudi su ovde pokušali da svoje lične interese stave na prvo mesto i da pokušaju da ponize i na taj način uplaše one koji rade u nezavisnim institucijama. Nije isključeno da će se neki od vas koji ovde sede naći ili su se već našli u takvoj situaciji.
Voleo bih da čujem, recimo, od državnog revizora kako odolevaju činjenicama kada dođu na vrata nekog javnog preduzeća, a ona su zaključana, ne bukvalno zaključana, nego im je onemogućeno da priđu dokumentaciji koju treba da kontrolišu ili im se na svaki način onemogućava kontrola. Kako odolevaju činjenici da se tabloidi koriste njihovim izveštajima da bi ih pretvorili u političke obračune, te njihove izveštaje, osnov za političke obračune sa političkim neistomišljenicima, da bi uzeli iz tih izveštaja neke delove koji im odgovaraju i na taj način dezavuisali rezultate celih timova koji su se bavili veoma ozbiljno pojedinim pitanjima?
Kada vi od jednog izveštaja koji ima 500, 600 stranica dobijete u tabloidima priču kao što je bila priča o Mokroj gori ili sličnim temama, onda se suština nezavisnosti državnih institucija koje se bave ovim poslom, koje je Narodna skupština zakonima ustanovila i koja bi trebalo da bude i njihov zaštitnik, dovodi ozbiljno u pitanje.
Veoma je teško graditi nezavisne institucije u sistemu, odnosno državi, koji nije sklon poštovanju Ustava, zakona, pravnog poretka. Ukoliko ne budete imali način da se oduprete tim pritiscima, lelujaćete na političkim vetrovima aktuelnih političkih establišmenta koji imaju sopstvene partijske interese i koji žele da zadovolje lične i partijske interese.
Voleo bih, recimo, da kod Agencije za borbu protiv korupcije u narednom periodu vidim mnogo više da se posvetila kontroli finansiranja političkih subjekata. Znam da je to do sada bilo prilično teško i da ste imali toliko posla i kroz građenje institucije i vršenje drugih funkcija, kao što je rešavanje o nespojivosti javnih funkcija i sukoba interesa, kontrola nad imovinom javnih funkcionera i svega onog što vam je obaveza. Ali, bilo bi vrlo važno da vidimo kako politički subjekti, političke stranke, od najveće do najmanje političke stranke, finansiraju svoje izborne aktivnosti i kako količina bilborda, televizijskih reklama, medijskih nastupa, čini mi se, ne odgovara onome što stoji u dokumentaciji političkih stranaka.
Koliko znam, jedino je DS podnela kompletan izveštaj o svojim prihodima i rashodima. Demokratska stranka je zbog toga imala i finansijskih problema. Bilo je dugo vreme u blokadi, zato što je trošila sredstva koja su bila javna. Druge stranke su, po svemu sudeći, mimo onog što, naravno, ovde ne prejudiciram kontrolu, imale više sredstava u odnosu na ono što je prikazano kao prihod.
Bilo bi veoma važno da se javno kaže o svim opstrukcijama koje nezavisne institucije imaju kod državnih institucija i kod političkih stranaka i da se o tome javno progovori na vreme, kako ne bi bilo kasno i kako političke stranke ne bi slomile nezavisne institucije. To bi bilo pogubno za ovu državu.
Govorilo se danas dosta o Zakonu o javnim nabavkama, o činjenici da će on doneti uštede u budžetu Republike Srbije. To je bila jedna od floskula koju smo slušali prilikom donošenja tog zakona. Moram da se osvrnem na tu neistinu i na posledice koje su nastupile donošenjem ovog zakona. Dakle, nije tačno da je u budžetu Republike Srbije ušteđeno između 800 miliona i milijardu evra na javnim nabavkama. Nije ušteđen nijedan dinar. Pre svega, javne nabavke se ne sprovode. Većina neophodnih javnih nabavki nije obavljena. Zbog toga stoje poslovi nabavke i lekova i poslova koji se tiču obrazovanja, kulture, poslova koji se tiču javnih radova.
Dakle, postupak javnih nabavki je sada u fazi da oni nisu ili započeti ili da ne mogu da se završe. Pa, čujemo ovih dana pozive nekih javnih funkcionera da pojedini ponuđači odustanu od žalbi na postupak jer za boga neće se završiti postupak javne nabavke i njih neće biti.
Doneli ste loš zakon. On je imao jedinu svrhu populizam i ona nije doveo do veće transparentnosti, on je doveo do katastrofe koja se ogleda u činjenici da javne nabavke se praktično ne sprovode.
Vrlo je bitno da ova sadašnja vlast ali ni bilo koja buduća vlast ne učini ništa da ometa u radu nezavisne institucije. U tom smislu uloga ovog parlamenta je veoma bitna. Kroz nadzornu funkciju ona mora obezbediti nezavisnost ovim institucijama. Naravno da će DS insistirati na tome. Bojim se da ćemo imati puno iskušenja jer čini mi se da Vlada ne deli stav koji bi bio jasan kada je u pitanju nezavisnost institucija koje su formirane na osnovu Ustava i na osnovu zakona.
Bez obzira na sve najave za borbu protiv korupcije ona nije zaustavljena. Svi oblici kriminala su u porastu. To je juče neko od predstavnika vladajućih stranaka rekao. Zašto? Zato što na mesta na kojima bi trebali da budu profesionalci dovodimo nestručne ljude i tek sutra, tek narednih dana, narednih meseci ćemo videti posledice partizacije javnih preduzeća, tek u nekim narednim izveštajima ćemo moći da vidimo na koji način se odrazila partizacija i dovođenje nestručnih kadrova na ta mesta.
Slažem se i to stoji u predlogu Agencije za borbu protiv korupcije da bi se trebao proširiti krug lica koja podležu Zakonu o borbi protiv korupcije. Svakako da pojedini pomoćnici direktora, pojedini načelnici uprava imaju možda značajniju ulogu i veću mogućnost korupcije nego neka lica koja su obuhvaćena sadašnjim zakonom. Naravno, nisam protiv toga da se neka lica isključuju sa liste onih koji podležu Zakonu o borbi protiv korupcije ali u svakom slučaju smatram da treba još jednom izvršiti analizu Zakona o borbi protiv korupcije, Agenciji za borbu protiv korupcije kako bi sva ona lica koja svojim javnim položajem i eventualno poslom mogu da steknu korist na bazi neke javne funkcije koju koriste.
U svakom slučaju DS će podržati ove izveštaje i u narednom periodu trudićemo se da budemo u funkciji odbrane nezavisnosti institucija. Biće nam partneri svi oni koji su za dosledno poštovanje Ustava i zakona, ne na selektivnu pravdu, biće nam partneri svi oni koji ne podležu dnevnoj politici i koji iz tabloida ne čitaju na koji način treba da postupaju već to rade na bazi Ustava i zakona.
U narednom periodu pred ovu državu biće sigurno postavljeni novi izazovi kada je u pitanju primena evropskih standarda ali ne zbog Evrope nego zbog samih nas. Poštovanje zakona nije pitanje dobre volje jedne političke opcije i od jednog ili dvojice ljudi, zauzimali ovu ili onu funkciju, ne sme da zavisi postupanje državnih organa, tužilaštava, sudova nezavisnih državnih institucija. To mora da bude osnov, Ustav i zakon, ne volja pojedinaca. U tom smislu ćemo se boriti protiv političke dominacije nad institucijama i bilo kakve uzurpacije vlasti i tom smislu još jednom podržavamo nezavisnost ovih institucija i glasaćemo za izveštaje ove dve nezavisne institucije. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Pravo na repliku dva minuta.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, mene stvarno neke stvari čude, kako neke moje kolege mogu da brane neke postupke. Evo ovako, kada je u pitanju NBS "Agrobanka" je po izveštaju NBS u novembru mesecu 2011. godine bila pozitivna. Inače, već tada je bila u gubitku za 360 miliona evra. Da bi se to prikrilo NBS je krenula u naknadnu reviziju, a tadašnji premijer Mirko Cvetković i ministar finansija u isto vreme doneli su odluku da se izvrši dokapitalizacija "Agrobanke" emitovanjem državnih hartija od vrednosti, što je nezakonito. Guverner umesto da u tom trenutku pokrene postupak protiv viceguvernera koji je bio odgovoran za kontrolu poslovanja banaka, ne samo da nije pokrenuo kontrolu već viceguverneru nije falila ni dlaka sa glave. Toliko o tome kakve su vaše nezavisne institucije bile.
Kada spominjete količinu bilborda i novac koji su političke stranke utrošile u kampanji, samo kredit koji je na nezakonit način suprotno odlukama koje su postojale i važile za sve, dodeljen DS je veći nego celokupan iznos što je SNS potrošila u izbornoj kampanji. Tako da nemojte da pričate o bilbordima, molim vas više.
Kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama, nemojte da govorite neistinu da se ne primenjuje. Pokušali su neki iz DS da se ne primenjuje ali ćemo zahvaljujući Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja da utvrdimo koliko je Apotekarska ustanova potrošila novca za isti lek koji je kupio RFZZ. Nemojte da se iznenadite da je Beogradska apoteka platila to i dva puta više.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, pravo na repliku dva minuta.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Hvala predsedavajuća.
Mi smo naše bilborde plaćali sa računa od kredita koje smo uzeli po prilično nepovoljnim uslovima i uzimanje tih kredita nije bilo nezakonito i mi te naše kredite vraćamo. Mi nismo naše bilborde plaćali kešom. Nisam siguran za vašu stranku kako je plaćala bilborde, po svemu sudeći da ste imali dovoljno sredstava i da ste imali dovoljno finansijera, neke ste bogami izneverili i prevarili.
Što se tiče "Agrobanke", uvek kada nemate argumenata, posegnete za temom "Agrobanke", i rekao sam da DS nema svoju ulogu u "Agrobanci", odnosno ima verovatno koliko i neki kadrovi vaši i vama bliskim strankama.
Kada su u pitanju vaši i naši guverneri, vi ste tako rekli, to nije naša terminologija. Mi smatramo da ne treba da postoje ni vaši ni naši guverneri, nego da treba da postoji nezavisna Narodna banka i da guverner Narodne banke ne treba da bude zamenik predsednika SNS, niti bilo koje druge stranke, već to treba da bude stručnjak iz te oblasti koji neće danas biti potpredsednik stranke, a sutra se zamrzavati i biti guverner Narodne banke. To je trend. Ja sam to rekao kao primer. Nije gospođa Tabaković tema, već vaš odnos prema nezavisnim institucijama, koji smo mi gradili, a koji vi razgrađujete.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Narodni poslanik Veroljub Arsić, pravo na repliku, dva minuta.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Naknadna pamet je jako zanimljiva i ja se sećam kada je Kori Udovički bila guverner Narodne banke, bila je i ministar u Vladi Zorana Đinđića. Nemojte da mi kažete da to nije bio stranački kadar.
Što se tiče bilborda, nismo mogli da ih plaćamo kešom, jer je velika većina u vlasništvu vašeg predsednika stranke, jedino ako je on primao u kešu, ali to je onda kriv on koliko i mi. Nemojte tako, molim vas.
Kada su u pitanju nezavisna regulatorna tela, kažete da na njih udaramo, a ja ću vas podsetiti, Zaštitnik građana izabran je u prethodnom sazivu i potvrđen mandat i u ovom, nije promenjen. Dalje, državni revizor, takođe, izabran u prethodnom sazivu, izabran i u ovom, nije zamenjen.
Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, direktor je zamenjen, ali ga je zamenio upravni odbor koji ste vi postavili. Po čemu mi to utičemo na nezavisna regulatorna tela? Nemojte više da nam spominjete pravosuđe i tužilaštvo, jer to je vaša bruka koja će dugo, dugo godina da vas prati, koliko ste ugrozili nezavisnost jedne grane vlasti, a da ne pričam da ste čak i mrtvog kandidata proglasili za sudiju, čak ste i to radili. Eto kolika je vaša reforma pravosuđa bila uspešna, a o tome vam je govorila i Venecijanska komisija i Evropska komisija i nastavili ste po svom, po starom.
To da nemate veze sa "Agrobankom", koliko hoćete da kažete da veze sa "Agrobankom" imamo isto i vi i mi, "Agrobanka" je bila državna banka. Njen upravni odbor je postavila Vlada Republike Srbije i nećemo da pričamo o kumovskim vezama konsultanata i članova upravnog odbora, zajedno sa tadašnjim premijerom Mirkom Cvetkovićem.
Hoćete o tome da pričamo? Nemamo mi ništa protiv.