Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži objašnjenje?
Izvolite, samo se prijavite.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, verovali ili ne, u centru Beograda, šest kilometara od Terazija, u naselju Kotež, opština Palilula već pet meseci izbijaju kanalizacione fekalije. U tom delu se nalazi izbeglički kamp. U čitavom naselju, a i u Beogradu, posebno u opštini Palilula, preti ekološko zdravstvena katastrofa.
Predstavnici izbeglih i raseljenih lica su reagovali. Javnom preduzeću nadležnom za taj posao u opštini Palilula, Komesarijatu za izbegla i raseljena lica, lično gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu, i verovali ili ne, ali vi ste bili očevidci, postavio sam i dva puta poslaničko pitanje u vezi s tim, gospodinu gradonačelniku jedno, a drugo i ministru za lokalnu samoupravu. Odgovori su bili zapanjujući. Gradonačelnik me izvređao, kako ste i čuli, što sam vas obavestio na jednoj sednici, a ministar za lokalnu samoupravu me obaveštava da nije to u nadležnosti tog ministarstva i da joj se lično nisu obratili.
Poštovani narodni poslanici, to je onaj problem kontrolne funkcije Skupštine i ministarstava nadležnih od lokalnih, po vertikali, samouprava do ove skupštine.
Postavljam pitanje, prvo – misli li nadležno ministarstvo postaviti pitanje odgovornosti, mislili li gradonačelnik Dragan Đilals postaviti pitanje odgovornosti svoje službe i misli li gospodin komesar Komesarijata za izbeglice podneti ostavku? Oni se čak rugaju tamo. Predstavnici su reagovali, UN su dolazila.
Moram da kažem da bi nadležne državne službe trebale ući u taj komesarijat, pošto gospodin komesar dugi niz godina tamo sedi i da nas izveste o preduzetim merama. Misli li reagovati predsednik opštine Palilula, jer su mu se nekoliko puta obraćali?
Drugo pitanje – na mnogim fakultetima u Republici Srbiji ima profesora koji izvode nastavu na dva, tri, četiri, pet i osam fakulteta u trećinskom radnom odnosu. Po zakonu mogu samo na jednom fakultetu. Ista je situacija i na institutima. Verovali ili ne, neki u isto radno vreme imaju radni odnos u drugoj državi, gde ostvaruju radni i penzioni staž, u isto vreme duple penzije. Poštovani narodni poslanici to nema nigde na svetu. U vreme krize, u vreme besparice, to je nemoguće. Srpska napredna stranka je ovo u predizborno vreme iznosila i nećemo se smiriti sve dotle dok nadležna ministarstva ne ispuštuju zakon.
Postavljam pitanje – misli li Ministarstvo prosvete i nauke zaustaviti preko inspekcija ovaj neviđeni skandal? Za primer predlažem neka pod lupu stavi fakultete filozofske u Beogradu, kod mene u Kosovskoj Mitrovici, Nišu, Novom Sadu i uzmu Istorijski institut u Beogradu, da krenemo od nečega. U isto vreme dupli radni staž a osim toga i velika, ogromna finansijska sredstva i s tim zatvaramo mogućnost mlađim generacijama da preuzmu te naučne ustanove i da na koncu unapređuju nauku.
Još jedanput molim nadležne inspekcijske službe da se konačno probude i nadležna ministarstva da se probude i da ovaj neviđeni i nezapamćeni skandal zaustave. Ujedno molim i susedne države, predsednike država, predsednike vlada, ministarstva da zajedno zaustave ovaj skandal. To je skandal neviđenih razmera. Hvala vam lepo.

Hvala.
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Momir Stojanović, Dejan Rajčić, Slavica Saveljić, Marko Jakšić i Milorad Stošić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju i: Radoslav Sretenović, predsednik Saveta DRI sa saradnicima i Tatjana Babić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, sa saradnicima.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o 4. i 5. tački dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz dnevnog reda po tačkama 4. i 5. a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 192. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Vreme rasprave po poslaničkih grupama dobili ste u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno čl. 192. i 193. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Izveštaju o radu DRI za 2012. godinu, koji je podnela DRI, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 19. juna 2013. godine i Godišnjem izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2012. godinu, koji je podnela Agencija za borbu protiv korupcije, sa Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu od 24. juna 2013. godine.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Da li izvestioci odbora žele reč?
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Molim narodne poslanike, pošto imamo prijavljene ovlašćene predstavnike, a niko mi se ne javlja za reč, da ukoliko žele, neka se prijave.
Izvolite gospodine Sretenoviću.

Poštovana predsedavajuća i potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi poslanici, dame i gospodo, danas imam posebnu čast i zadovoljstvo što sa svojim saradnicima, članovima Saveta i vrhovnim državnim revizorima mogu da predstavim Izveštaj o radu DRI, o kome se prvi put raspravlja u plenumu.
Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava raspravljali su prošle nedelje o Izveštaju o radu DRI za 2012. godinu, a evo sada je prilika da o Izveštaju raspravljaju svi narodni poslanici.
Državna revizorska institucija, kao najviši državni organ, revizija javnih sredstava u Republici Srbiji za svoj rad odgovara i podleže nadzoru Narodne skupštine. U skladu sa tim i u skladu sa Zakonom o DRI institucija je u zakonskom roku predala Narodnoj skupštini svoj šesti izveštaj o radu. Institucija vrši eksternu reviziju javnog sektora i predstavlja jednu od ključnih karika u sistemu finansijske odgovornosti u Republici Srbiji. Naš cilj je da pružimo podršku ostvarivanju parlamentarnog nadzora nad trošenjem javnih sredstava u Republici Srbiji.
Kada su u pitanju javna sredstva građani takođe imaju legitimna očekivanja da će Narodna skupština, uz pomoć DRI obezbediti efektivan javni nadzor i odgovornost. Smatram da će izveštaj, koji imam čast da vam danas predstavim, pružiti Narodnoj skupštini i Odboru za finansije stabilan osnov za ovakav nadzor, kada je reč o trošenju javnih sredstava za finansijsku odnosno budžetsku 2011. godinu.
Pre predstavljanja Izveštaja o radu, ukratko ću samo predstaviti i par reči reći o instituciji. Kao što je poznato Savet je kolegijalni i najviši organ institucije koji ima pet članova: predsednika, potpredsednika i tri člana. Narodna skupština je na sednici 9. vanrednog zasedanja u 2012. godini održanoj 25. septembra 2012. godine izabrala odnosno reizabrala članove savete DRI, da su članovi Saveta u toku 2012. godine imenovali vrhovne državne revizore u četiri sektora, doneli predlog finansijskog plana za 2013. godinu, usvojili Program revizije za 2013. godinu i odlučivali o prigovorima subjekta revizije.
Kada je u pitanju organizacija institucije, osim dosadašnjih pet sektora za reviziju finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja tokom 2012. godine DRI je preduzela aktivnosti na formiranju sektora za reviziju svrsishodnosti poslovanja, kao i stvaranju preduslova za uvođenja revizije svrsishodnosti. Krajem novembra 2012. godine imenovan je vrhovni državni revizor u ovom sektoru. Tako su započete pripreme za sprovođenje prve revizije svrsishodnosti.
Sada se nalazimo u završnoj fazi planiranja ove vrste revizije koja za predmet ima upravljanje službenim vozilima direktnih korisnika budžeta Republike Srbije. Revizijom je kao prvi cilj predviđeno da se jasno i nedvosmisleno utvrdi kako se nabavljaju službena vozila, koliko službenih vozila ima, čija su, ko ih i na koji način koristi i koliko se novca izdvaja za njihovo korišćenje, odnosno za gorivo, održavanje, registraciju, parkiranje.
Što se tiče broja zaposlenih na dan 31. decembra 2011. godine, ukupan broj zaposlenih iznosio je 152, od toga pet članova saveta, 124 revizorskim službama i 23 u pratećim službama. Trenutno je u instituciji zaposleno 173 ljudi, odnosno kadrova, i to 140 da poslovima revizije, 25 u pratećim službama i pet članova saveta. Od 1. jula započeće svoj rad i sedam novih revizorskih kadrova, tako da će institucija ukupno imati 180 zaposlenih. Do kraja ove godine institucija će prema kadrovskom planu, pod uslovom da joj se obezbede uslovi za rad, pre svega, mislim na prostor, primiti još 48 novozaposlenih na revizorskim poslovima. Očekujemo da krajem godine institucija ima 235 zaposlenih.
Napominjem da je u julu 2012. godine, takođe izmenjen i dopunjen Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji sistematizacije radnih mesta, kojim su otvorena nova radna mesta u Užicu i Kragujevcu, povećan broj izvršilaca, tako da je ukupan broj povećan sa 206 na 416 izvršilaca.
Institucija danas koristi poslovni prostor u Nišu, Novom Sadu i Beogradu. U toku je obezbeđivanje poslovnog prostora u Užicu i Kragujevcu. U Beogradu institucija koristi kancelarije na pet razdvojenih lokacija. To nam predstavlja problem u komunikaciji zaposlenih i povećava ukupne troškove poslovanja. Neophodno je da institucija dobije odgovarajući celovit i kompaktan poslovni prostor, radi neometane komunikacije između zaposlenima, razmene informacija, bezbednosti informacija, sigurnog arhiviranja podataka i dokumentacije, što je jedna od komponenti nezavisnosti institucije. Zbog nedovoljnog i neadekvatnog poslovnog prostora nije ispoštovana planirana dinamika prijema kadrova. Ovo nije dovelo u pitanje izvršenje programa revizije za 2012. godinu, ali je dodatno opteretilo sve revizorske timove.
Želim da kažem da je institucija u 2012. godinu u potpunosti ostvarila planirane zadatke. U skladu sa programom revizije, a na osnovu utvrđenih kriterijumima, DRI je izvršila reviziju finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja 46 subjekata, kao i revizije sastavnih delova finansijskih izveštaja, njih 97. To znači da je institucija obelodanila 143 izveštaja o reviziji, zaključno sa 31. decembrom, što je više od 300% u odnosu na broj izdatih izveštaja za prethodnu godinu.
U januaru 2013. godine objavili smo izveštaj o reviziji Privrednog društva "Termoelektrane i kopovi Kostolac", a krajem marta izveštaj o reviziji Javnog preduzeća "Srbijagas" iz Novog Sada.
Sprovedene su revizije završnog računa budžeta Republike Srbije za 2011. godinu, a u okviru tog završnog računa izvršena je i revizija sastavnih delova finansijskih izveštaja 14 ministarstva, tri uprave i tri fonda. Izvršili smo reviziju NBS u delu poslovanja sa javnim sredstvima, odnosno sa sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Izvršili smo reviziju javnog duga Srbije, posebno pet ministarstva, dve agencije, 16 javnih preduzeća,21 jedinicu lokalne samouprave, Republički fond za zdravstveno osiguranje, a u okviru završnog računa Fonda, izvršena je i revizija sastavnih delova finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja 78 apoteka i domova zdravlja. Tom prilikom izražena su 28 pozitivnih mišljenja, 100 mišljenja sa rezervom, a u 15 izveštaja je izraženo mišljenje sa rezervom uz uzdržavanje od davanja mišljenja na bilans stanja.
U vezi sa pravilnošću poslovanja apoteka i domova zdravlja, koji u svom sastavu imaju apoteke, u delu nabavke lekova koji se izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, izražena su četiri pozitivna mišljenja i 74 negativna mišljenja.
Tokom 2012. godine, osim revidiranja finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2011. godinu, DRI je pratila i sprovođenje 525 datih preporuka putem izveštaja, a koji se odnose na reviziju finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2010. godinu.
U 2012. godini subjekti revizije su putem odazivnih izveštaja dostavili dokaze da su postupili po 408 preporuka, 109 su započeti postupci otklanjanja, dok osam preporuka nije sprovedeno.
Kada su u pitanju izveštaji o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2011. godinu, DRI je revidiranim subjektima izdala ukupno 787 preporuka. Ovom broju treba dodati još 35 preporuka koje se odnose na Privredno društvo "Termoelektrane i kopovi Kostolac" i Javno preduzeće "Srbijagas" koje su date u 2013. godini.
Na inicijativu DRI izmenjen je Zakon o budžetskom sistemu, Krivični zakonik, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o zdravstvenom osiguranju.
Da ne bih ponavljao sve preporuke koje su date u izveštaju o radu sektora, napominjem da se najvažnije preporuke odnose na donošenje i sadržinu internog akta kojim se uređuje računovodstveni sistem i potpis svih poslovnih procesa. Ove preporuke su važne zbog uspostavljanje i funkcionisanja sistema finansijskog upravljanja i kontrole, odnosno sistema interne kontrole i interne revizije. Uspostavljanje interne kontrole i interne revizije je veoma važno, jer je to prvi nivo odbrane od nenamenskog i neracionalnog trošenja javnih sredstava. Tek kada taj sistem postane funkcionalan, možemo da očekujemo bolju sliku i bolje rezultate u sistemu finansijske kontrole u javnom sektoru.
Važne preporuke, takođe, se odnose na popis finansijske i ne finansijske imovine i obaveza, na doslednu primenu međunarodnih računovodstvenih standarda, a u cilju iskazivanja realnog finansijskog rezultata, odnosno dobiti, kada se radi o javnim preduzećima. Zatim, u vezi sa pripremom, donošenjem, izvršenjem budžeta jedinica lokalnih samouprava, odnosno gradova i opština, kao i preporuka u vezi sa donošenje i izvršenjem finansijskog plana, finansiranjem zdravstvene zaštite kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Preporuke da se propiše forma i sadržaj, izveštaj o stanju javnog duga Republike Srbije u okviru završnog računa budžeta Republike Srbije i da se prilikom izveštavanja o stanju javnog duga Republike Srbije uključe i obaveze koje čine dug opšteg nivoa države.
Realizaciju preporuka ćemo pratiti u 2013. godini, a na osnovu zaključaka koje su usvojili članovi Odbora za finansije prošle nedelje. Institucije će u septembru podneti detaljan izveštaj o sprovođenju svih datih preporuka.
U skladu sa nadležnostima institucije za otkrivene nepravilnosti, iskazane u izveštaju o reviziji, i za nepoštovanje pojedinih odredbi iz Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o računovodstvu i reviziji od strane revidiranih subjekata, u 2012. godini institucija je podnela 154 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 23 prijave za privredni prestup i jednu krivičnu prijavu. Ovom broju treba dodati prijave koje smo podneli početkom godine, a koje se odnose na izveštaj o reviziji za 2012. godinu, 2011. godinu, tako da su ukupno podnete 253 prijave. Od toga je 216 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, 28 prijava za privredni prestup i devet krivičnih prijava.
Pošto se povodom izveštaja o radu prvi put obraćam poslanicima Narodne skupštine, želim da naglasim da je DRI od uspostavljanja do danas ukupno podnela 462 prijave, 382 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 57 za privredni prestup, a 23 krivične prijave. Naglasiću, sve prijave koje je DRI podnela su procesuirane. Postupci dugo traju i u poslednje vreme dobijamo informaciju o obustavljenim postupcima zbog zastarelosti vođenja postupka, posebno kod javnih preduzeća, što ukazuje na sporost u postupanja sudova.
U 2012. godini, na osnovu pravilnika o programu i načinu polaganja ispita za sticanje zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor, ispit za sticanje zvanja državni revizor uspešno je završilo 39 kandidata.
Zakon o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu za rad institucije su opredeljena sredstva u visini od 442 miliona dinara. Zbog neusklađene dinamike obezbeđivanja poslovnog prostora, izvršavanja kadrovskog plana, došlo je do značajnih odstupanja troškova u odnosu na budžet, pa je DRI prilikom rebalansa stavila na raspolaganje Republici Srbiji više od 100 miliona dinara. Pored sredstva iz budžeta Republike Srbije, institucija je prinela i sredstva iz donacija u iznosu 37,5 miliona dinara, i to od Ministarstva spoljnih poslova, Kraljevine Norveške, u dve tranše, a jednim delom i sredstva od UNDP.
Kada je u pitanju saradnja DRI sa međunarodnim institucijama i organizacijama, naglašavam da je institucija od novembra 2008. godine punopravna članica Međunarodne organizacije vrhovnih revizorskih institucija - INTOSAI, od juna 2009. godine Evropske organizacije vrhovnih revizorskih institucija - EUROSAI, a od avgusta 2010. godine institucija je članica Mreže vrhovnih revizorskih institucija država kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU i Evropskog revizorskog suda. U avgustu 2012. godine DRI je okončala četvorogodišnju saradnju sa Kancelarijom generalnog revizora Kraljevine Norveške.
Takođe, želim da naglasim da je u oktobru 2012. godine institucija započela veoma važan dvogodišnji fining projekt pod nazivom "Jačanje kapaciteta DRI", koji EU finansira sa 1,4 miliona evra iz sredstava IPA 2011. godine. Za partnera na projektu odabran je holandsko-britanski konzorcijum Vrhovne revizorske institucije Holandije i Kancelarije revizora Velike Britanije. Cilj projekta je usklađivanje organizacione strukture, procedura, praksi i celokupnih rezultata rada institucije sa međunarodnim standardima i najboljom praksom EU.
Takođe, institucija sarađuje sa Sigmom i UNDP u okviru projekta "Jačanje mehanizma odgovornosti u oblasti javnih finansija", Američkom agencijom za međunarodni razvoj USAID na projektu za reformu pravosuđa i odgovornu vlasti, Misijom OEBS, delegacijom EU u Republici Srbiji, Kancelarijom za evropske integracije i Svetskom bankom. Takođe, sarađujemo i sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnikom građana, Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, posebno sa Agencijom za borbu protiv korupcije, Savetom za borbu protiv korupcije, Upravom za javne nabavke, Republičkom komisijom za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Kancelarijom za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU i sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom. Naravno, i sa sredstvima javnog informisanja.
Državna revizorska institucija je dosadašnjim radom nastojala da opravda poverenje koje joj je Narodna skupština ukazala, pružajući joj podršku u parlamentarnom nadzoru nad trošenjem javnih sredstava. Okolnosti u vezi sa trošenjem sredstava iz budžeta se menjaju jer se menja svest ljudi koji raspolažu novcem poreskih obveznika. Odgovornost je sve veća i na svim nivoima, od lokalnog do centralnog. Građani su nam takođe vrlo važni saveznici jer nam se skoro svakodnevno javljaju i ukazuju na nepravilnosti u vezi sa trošenjem javnih sredstava.
Rad i rezultati DRI, osim Narodne skupštine i domaće javnosti, prati takođe i Evropska komisija, tako da je u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2012. godinu ocenjeno da je postignut napredak u oblasti eksterne revizije, da je DRI nastavila da izgrađuje svoje kapacitete, nastavila da unapređuje revizorsku metodologiju i da je povećala pokrivenost revizijom. Zatim, u mišljenju Komisije o zahtevu Srbije za članstvo u EU od 12. oktobra takođe 2011. godine naglašeno je da je DRI počela da igra važnu ulogu u kontroli javne potrošnje i u otkrivanju neregularnosti trošenja.
Koristim danas priliku da se zahvalim svim članovima Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava na konstruktivnoj saradnji i podršci koju su nam pružili svo ovo vreme. Hvala na pažnji.

Hvala.
Gospođo Babić, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, Agencija za borbu protiv korupcije kao samostalan i nezavistan državni organ, koji za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini, treći put po redu podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu. Dakle, to je izveštaj o radu za 2012. godinu.
Agenciji za borbu protiv korupcije zakonom je povereno niz nadležnosti, od kojih se veći broj nalazi u sferi preventivnog antikorupcijskog delovanja, a jedan veći broj nadležnosti se nalazi u sferi nadzora i kontrole nad pravilnim i svrsishodnim korišćenjem javnih ovlašćenja koja su javnim funkcionerima data zakonom.
Imajući u vidu smisao zakonom poverenih nadležnosti Agenciji, uloga Agencije je da, otklanjajući uzroke korupcije, stvara uslove za izgradnju sistema transparentne i odgovorne javne vlasti i sistema ličnog integriteta javnih funkcionera. Na rad Agencije i posebno na stvoren odnos javnosti prema Agenciji u prethodnoj godini od najvećeg značaja su dva događaja, a to je pre svega raspisivanje i održavanje izbora na svim nivoima, koji su bili test uspešnosti i spremnosti Agencije da kontroliše pravilnost troškova novca u politici. Drugi događaj koji je u velikoj meri uticao na rad Agencije jeste razrešenje prethodne direktorke.
U 2012. godini Agencija je postigla sledeće ključne rezultate. Pre svega, prethodna godina je predstavljala poslednju fazu priprema za uvođenje planova integriteta u približno 4.500 državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije lokalne samouprave, javnih službi i javnih preduzeća. Kroz neposredan rad sa ciljnim grupama Agencija je obezbedila informacije i savete u vezi sa pojmom i uvođenjem planova integriteta za 3.102 predstavnika iz 1.902 organa javne vlasti u Srbiji.
Ispunjavajući ovaj cilj izrađen je i učinjen dostupnim kompletan korisnički paket koji uključuje softver, vodiče, priručnike, uputstva, treninge, savete, modele akata i instrumenata za prikupljanje podataka, kao i sve ostalo što je potrebno da se zainteresovanim subjektima u najvećoj mogućoj meri olakša proces uvođenja planova integriteta.
U oblasti nespojivosti javnih funkcija i sukoba interesa Agencija je postupala i okončala rad u ukupno 785 od primljenih 872 predmeta, odnosno okončan je rad u 90% svih primljenih predmeta u prethodnoj godini.
Kada je u pitanju kontrola imovine javnih funkcionera, Agencija se, da bi povećala efikasnost te kontrole, u prethodnoj godini informaciono povezala sa bazom podataka Republičkog geodetskog zavoda, a u prethodnoj godini je započeta i tehnička realizacija informacionog povezivanja sa bazama podataka Agencije za privredne registre, poreske policije i Centralnog registra za hartije od vrednosti. Sa nekim od ovih institucija Agencija je u tekućoj godini uspostavila takvu neposrednu saradnju, odnosno neposrednu razmenu podataka.
U odnosu na 2011. godinu povećana je efikasnost obrade i objavljivanja izveštaja o imovini i prihodima javnih funkcionera, što je približno četiri puta u odnosu na 2011. godinu. Takođe je povećan broj aktivnosti tematskih oblasti i obuhvat ciljnih grupa kada je reč o edukacijama. Edukativnim formama Agencija je obuhvatila 3.679 učesnika, od kojih su 96% činili predstavnici organa javne vlasti, a trajanje edukativnih događaja iznosilo je ukupno 91 dan.
U 2013. godini Agencija će naročitu pažnju posvetiti intenziviranju kontrole finansiranja političkih subjekata, jačanju kontrole prenošenja upravljačkih prava u privrednim društvima koja su u vlasništvu funkcionera, što je još jedan od mehanizama za sprečavanje korišćenja javnih funkcija radi sticanja koristi ili pogodnosti za funkcionere i njima povezana lica. Takođe će naročita pažnja biti posvećena povećanju broja slučajeva u kojima će kontrola imovine javnih funkcionera biti obavljena po službenoj dužnosti. Pažnja će takođe biti posvećena osnaživanju mehanizama za postupanje po predstavkama građana i pravnih lica, unapređenju kapaciteta za analizu rizika od korupcije u onim oblastima na koje se građani najčešće pritužuju i povećanju broja i kvaliteta mišljenja i izveštaja o rizicima na korupciju u nacrtima propisa.
U cilju što delotvornijeg i efikasnijeg rada Agencije, Agencija za borbu protiv korupcije Narodnoj skupštini upućuje sledeće preporuke. Najpre, Agenciji treba poveriti ovlašćenje da izradi i objavi metodologiju za analizu rizika na korupciju u propisima i potrebno je obavezati predlagača propisa da ovu metodologiju primenjuju tokom pripreme propisa. Dakle, ta metodologija se ne poklapa sa metodologijom koju je doneo Zakonodavni odbor Narodne skupštine. Predmet te metodologije je samo procena rizika na korupciju u propisima i potrebno je izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije Agenciji poveriti to ovlašćenje, a izmenama poslovnika Vlade i Narodne skupštine obavezati predlagače propisa da tu metodologiju i primenjuju.
Za potrebe sprovođenja kontrole imovine javnih funkcionera potrebno je omogućiti direktan i neposredan pristup Agenciji za borbu protiv korupcije bazama podataka drugih državnih organa i pravnih lica, poveriti Agenciji ovlašćenje da propiše programe obuke u organima javne vlasti, kako bi se edukacija u oblasti borbe protiv korupcije učinila obaveznom i konzistentnom za sve državne institucije.
Potrebno je proširiti krug lica za koje postoji obaveza da javni funkcioner prijavljuje njihovu imovinu i prihode. Takođe je potrebno, radi delotvornije kontrole imovine javnih funkcionera, uvesti obavezu za javne funkcionere da prijavljuju vanredne promene u svojoj imovini, odmah nakon nastanka promene, odnosno u jednom vrlo kratkom roku nakon nastanka promene.
Potrebno je jasnije zakonom precizirati ovlašćenja Agencije da vrši vanredne provere imovine javnih funkcionera, van godišnjeg plana provere. Zatim, neophodno je osnažiti materijalni status i odgovornost zaposlenih u Agenciji za borbu protiv korupcije, kako bi za njih važile iste zabrane i obaveze kao i za javne funkcionere, a da tim obavezama odgovaraju i određena prava u pogledu materijalnog statusa.
Potrebno je uvesti zabranu imenovanja, izbora i postavljenja javnih funkcionera kojima je Agencija prethodno izrekla neku od mera propisanih ovim zakonom, uvesti javnost rasprave u postupcima koje vodi Agencija, za povrede Zakona o Agenciji i najzad, uvesti i javno slušanje prilikom razmatranja izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.
Pitam još jednom, da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda danas raspravljamo o dva najvažnija izveštaja koji se tiču vođenja i trošenja javnih sredstava u Republici Srbiji i o tome šta se dešavalo u proteklih ne samo godinu dana, već i duži jedan vremenski period.
Državna revizorska institucija osnovana je ne samo sa namerom da se kontroliše zakonitost postupka javnih nabavki, već i svrsishodnosti i opravdanosti predmeta javne nabavke. Da je to opravdano, mogu samo da vam kažem da je bilo čak i slučajeva da je predmet javne nabavke bilo vozilo za dostavu službene pošte i da je, umesto nekog vozila koje je primereno za takvu situaciju i takvu namenu, kupljen "Mercedes". Toliko o tome kako su pojedini rukovodioci kojima su bila poverena javna sredstva raspolagali tim javnim sredstvima i kako su ih trošili.
Mogu i da kažem da je Državna revizorska institucija u svom radu imala puno poteškoća. Prvo im nije obezbeđen bio adekvatan prostor za njihov rad, čini mi se da su tu Republička direkcija za imovinu i Vlada Republike Srbije na određen način, svesno, sabotirali rad Državne revizorske institucije, a u kasnijem periodu nisu jednostavno imali dovoljno kapaciteta da mogu da urade ono što je od njih predviđeno zakonom i da ispune ona očekivanja od predlagača zakona, koji su osnovali tu Državnu revizorsku instituciju.
Sledeći problem je bio, da čak i ako Državna revizorska institucija pronađe u svojoj kontroli i reviziji određene nepravilnosti, šta sa njima? Mogla je da podnese izveštaj Narodnoj skupštini i da se o tom izveštaju ovde na plenumu raspravlja, kao što sada raspravljamo. Ali, pitanje odgovornosti, pogotovo one prekršajne ili krivične mogao je da uradi samo nadležni policijski službenik ili postupak da pokrene nadležni tužilac, prema svojim saznanjima, a nije bio u obavezi da čita izveštaj Državne revizorske institucije.
Sećate se da je o tome bilo dosta polemike u javnosti, pa smo na kraju preneli ovlašćenje i na Državnu revizorsku instituciju da može da podnosi prekršajne i krivične prijave i prijave za pokretanje u vezi privrednog prestupa.
Deo prijava je i podnet. Ali, sada mene jako interesuje, recimo, 154 prekršajne prijave je bilo u 2012. godini, kakva je sudbina tih prekršajnih prijava? Koliko je sa ishodom da su odgovorna lica kažnjena, koliko oslobođena i koliko uopšte procesuirano do pravosnažnosti? Tu nailazimo na sledeći problem. Naši sudovi za prekršaje često nisu dorasli ovoj oblasti, da bi znali kako da sprovedu postupak do kraja, tako da možemo da damo i preporuku Ministarstvu pravde, pošto nam sada sledi Zakon o prekršajima, da se izvrši jedna određena edukacija sudija za prekršaje, pa ako treba i da se osnuje jedan deo prekršajnog suda koji bi bio nadležan za jednu ovu oblast.
Isto tako me interesuje - šta je sa krivičnim prijavama koje su podnete? Da li su te krivične prijave postale pravosnažne, u smislu da je optužnica postala pravosnažna, sudovi kasnije neka rade svoj deo posla, ili još uvek tužioci nekako nemo postupaju u ovoj oblasti?
Naravno da je u proteklom periodu, pogotovu u periodu od 2008. do 2012. godine bilo i pritisaka na Državnu revizorsku instituciju, pogotovo onih političkih pritisaka, i naravno da je jedna od velikih manjkavosti bio i sam Zakon o javnim nabavkama, nad kojim je Državna revizorska institucija vršila nadzor.
Jeste, mi smo doneli novi Zakon o javnim nabavkama i u tom zakonu predviđeno je krivično delo, što je dala malo veća ovlašćenja Državnoj revizorskoj instituciji, da oni koji ne raspolažu novcem svih građana, na onaj način kako je to predvideo zakon, krivično i odgovaraju. To su sve teškoće koje je imala Državna revizorska institucija u svom radu, od njenog osnivanja pa do početka pisanja Zakona o javnim nabavkama.
Kada se čita izveštaj, veliki je broj javnih nabavki po hitnom postupku. Za mnoge to ne znači ništa, ali javna nabavka po hitnom postupku znači pregovarački postupak samo sa jednim učesnikom i zaključivanje ugovora o javnoj nabavci samo sa jednim učesnikom. Voleo bih da državni revizor i kaže, po kvartalima, kako je to izgledalo, a ja znam da je u poslednjem kvartalu 2012. godine broj javnih nabavki po hitnom postupku spao za 70%. Zbog primene novog Zakona o javnim nabavkama, broj javnih nabavki po hitnom postupku je svega 10%, a ukupan iznos koji je potrošen za javne nabavke po hitnom postupku do 31. marta 2013. godine, 90% tog iznosa predstavljaju apotekarske ustanove.
Mi smo imali problem sa Zakonom o javnim nabavkama u ranijem periodu i očigledno je da mnogi subjekti koji primenjuju Zakon o javnim nabavkama su hteli da nastave po starom, da izvrše pritisak i na Državnu revizorsku instituciju i na Upravu za javne nabavke i na Komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i da nastave, po hitnom postupku, sa jednim učesnikom i da nesrazmerno troše novac za onu uslugu ili robu koja im se prodaje.
Drago mi je da DRI istrajava na tome da predmet javne nabavke bude plaćen onoliko koliko on stvarno košta pogotovo bez nekih čudnih aneksa koji su bili ranije pa najpovoljnija ponuda bude najskuplja. Voleo bih da kontrolišete u novim predmetima revizije kakvi su ti aneksi ugovora. Da li su bili započeti pre radova ili pružanja usluge predmeta javne nabavke ili posle u samom postupku. To je jako važno i tu već ima elemenata, zato što ako je aneks zaključen pre postupka, odnosno pre otpočinjanja javnih radova ili pružanja usluge onda je namerno zakon prekršen izabran navodno najbolji ponuđač, a kasnije je ispao najskuplji. U takvim slučajevima onaj naručilac je mogao da prekine ili zaustavi postupak javnih nabavki i sprovede novi postupak i to se očekivalo od njih.
Insistiramo, mi iz SNS, da DRI i svi drugi nadležni organi insistiraju na doslednom sprovođenju Zakona o javnim nabavkama onako kako je on napisan, a ako još jednom neko pokuša da dovede u pitanje živote i zdravlje građana da bi i dalje mogao da trpa novac u džep, očekujem da protiv takvih bude podneta i krivična prijava. Pri tome najviše mislim na apotekarske ustanove koje su napravile papazjaniju, pokušale da naprave papazjaniju od Zakona o javnim nabavkama.
Kad je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije osnovana je isto tako kao jedno regulatorno telo koje treba da kontroliše javne funkcionere kojima su poverena javna ovlašćena. Slažem se za ove primedbe koje ste dali, ako treba možemo i u Narodnoj skupštini da napravimo jednu radnu grupu ali sa vama, da vidimo koji su to problemi u Zakonu o agenciji i da te probleme rešimo na najbolji mogući način.
Potpuno se slažem da po vašem izveštaju Agencija za borbu protiv korupcije nije bile spremna za republičke izbore. Ne bih sada da ulazimo u to da li je kriv direktor ili neko drugi. Smatram da i Agencija sama bez ikakvog političkog pritiska u svojim redovima prvo raščistila sa neodgovornim licima i na taj način izgradila jedan nivo poverenja, integriteta da će u naredno periodu da nastavi svoj posao da radi na najbolji mogući način.
Naravno da za nas koji se bavimo politikom jeste dosad najinteresantnije dosledna primena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Smatramo da treba u narednom periodu da bude još stroža i naravno kontrola imovine javnih funkcionera, odnosno ako neku imovinu poseduju treba da opravdaju iz kojih prihoda su je i ostvarili. Znam da se tu nailazi na određene probleme, iako postoje problemi između državnih organa kao što je Poreska uprava, nadležnih sudova takođe kao Narodna skupština spremni smo da pomognemo koliko god je to moguće.
Mi ćemo za ova dva izveštaja kao SNS da glasamo, zato što smatramo da su realni, da prikazuju jednu realnu sliku kakva je kod nas i po pitanju javnih finansija i po pitanju borbe protiv korupcije i insistiraćemo i u daljem periodu da i pored dobrih rezultata koji imaju oba organa, nezavisna regulatorna tela, da uvek može bolje, uvek može više i to očekujemo od vas u vašem daljem radu.

Hvala.
Narodni poslanik Bojan Đurić.

Uvažena potpredsednice, predstavnici nezavisnih regulatornih tela, DRI, Agencija za borbu protiv korupcije, dame i gospodo narodni poslanici, da odmah na početku kažem, poslanici LDP će glasati za ove izveštaje zbog toga što smatramo da su oni sačinjeni na ozbiljan način, to jedan razlog.
Drugi razlog je zbog toga što oni, pogotovo izveštaj DRI ili izveštaj o radu DRI zapravo pokazuju ili potvrđuju ono o čemu u političkom smislu gotovo svakog dana u parlamentu LDP govori već punih šest godina. Apsolutni haos u državnom sistemu Srbije. Neozbiljnost u svakom pokušaju reformi. Zloupotreba javnih sredstava, pre svega javnih resursa ne toliko u dnevno političke ili partijske svrhe koliko u svrhe očuvanja jednog sistema koji zapravo svake godine građane ove zemlje ošteti za nekoliko milijardi evra direktne štete i ko zna za koliko još novca, kako bi pravnici rekli, izmakle koristi ili izmakle dobiti.
Znatno više ću govoriti o radu, odnosno o izveštajima DRI. Vi znate gospodine Sretenoviću da ste uvek za ono što ste radili ili pokušavali da radite imali punu podršku LDP. Vi ste sa svoje strane pokazivali ozbiljnost, a to pokazujete i danas, kao i na svakom sastanku koji ovde imamo u plenumu ili na neki drugi način gotovo svi ljudi koji rukovode različitim sektorima u vašoj instituciji su ovde i ti razgovori su uvek bili korisni. Naravno, da su vaši dometi, mogućnosti da radite limitirani i o tome smo pričali nekoliko desetina puta. O tome je možda i najubedljivije ili kao kako parlamentu treba da istupa neko ko vodi jednu nezavisnu instituciju juče govorio Ombudsman, odnosno Zaštitnik građana.
To nisu problemi samo koji su vezani za 2012. godinu ili za ovu vladu koja je dužnost preuzela krajem jula prošle godine, to su problemi ne uređenog društva čitav niz godina. Podsećam da je LDP još jednom na identičan, vrlo oštar način kritikovala nedopustivu praksu upravljanja javnim sredstvima, javnom imovinom i dok je na vlasti bila prethodna Vlada, odnosno u mandatu Mirka Cvetkovića.
Pokušaću da kroz neke, hajde da tako kažem studije slučaja, možda ukažem na neke od ključnih problema i da pokažem koliko zapravo nema suštinske razlike između onoga što radi današnja vlast, iako je gospodin Arsić naravno pokušao na nekoliko mesta da vrlo snažno pohvali sadašnju vlast u odnosu na ono što su radile prethodne vlasti.
Sticajem, rekao bih srećnih okolnosti, u proteklih nekoliko dana se otvorila velika priča o pitanju da li obračunava i plaća porez na PDV JP "Putevi Srbije". Ministar finansija čini mi se juče je slavodobitno objavio vest kako je ministarstvo dobilo dopis JP "Putevi Srbije" kako će od 1. jula to preduzeće obračunavati i uplaćivati PDV. To je skandalozno na nekoliko načina.
Prvo, očigledno je da su javna preduzeća, a posebno JP "Putevi Srbije" jedini pravni subjekt u ovoj zemlji koji ima tu slobodu da odlučuje kada će i od kada obračunavati i uplaćivati PDV, što je inače njegova zakonska obaveza oduvek. Zapravo, od onog trenutka od kada Srbija ima Zakon o PDV. Drugi problem je kako je moguće da se godinama toleriše takva apsolutno nezakonita, bahata i bezobrazna praksa JP "Putevi Srbije"? To se dešavalo pod ovom vladom, pod Ministarstvom finansija i privrede, dešavalo se i svih proteklih godina.
Govorio sam malopre šta je radila LDP u prethodnim godinama. Lično sam se podsetio tog slučaja i uzeo delove stenograma sednice s kraja decembra 2011. godine gde to pitanje postavljam predsedniku Vlade i konferenciji za štampu iz decembra 2011. godine. Tada je izašao vaš preliminarni izveštaj za tu godinu gde ste utvrdili da samo u 2010. godini JP "Putevi Srbije" nije uplatilo PDV u iznosu od 23 miliona evra. Znači, samo u toj godini je budžet Srbije oštećen za 23 miliona evra.
Slična je situacija bila u prethodnim godinama, ista situacija u 2011. godini, u 2012. godini.
Dakle, ne mogu javna preduzeća u Srbiji da pregovaraju sa državom ili posredno sa građanima o tome da li će plaćati porez ili neće plaćati porez.
Da bi građani razumeli, kada plate putarinu ili neki drugi trošak "Putevima Srbije", u tu cenu je uračunat iznos PDV.
Naravno, rukovodstvo tog preduzeća ovih dana i to je ono na čemu moraju da padnu, ne samo kao ljudi koji vode to preduzeće, nego i svi oni koji su ih birali kroz Republičku vladu, sada pokušavaju da trošak od 20% PDV u budućnosti isporuče građanima Srbije.
Dakle, JP "Putevi Srbije" preti građanima da će zbog svoje obaveze da plaća PDV, morati da podigne cenu svojih usluga, putarine za 20% i to je ogoljeni direktni lopovluk, to je iznos koji je nekoliko desetina miliona evra u svakoj kalendarskoj ili fiskalnoj godini, kako god hoćete.
Naravno da to preduzeće nema novca i da zbog toga pokušava da poveća cenu i trošak PDV prebaci na građane, odnosno koji koriste njihove usluge.
Zbog čega to preduzeće nema novca, takođe potvrđuje ono o čemu već godinama govori DRI? Zbog toga što na desetine načina posluje mimo zakona i to jedna stvar.
Druga stvar, o tome DRI ne može mnogo da govori, zbog ograničenih mehanizama koje ima, ali to je očigledna istina, zbog toga što se vrši politički pritisak na tu kompaniju ili na preduzeće, kao na sva druga javna preduzeća, da naručuju poslove za koje znaju da neće biti novca u budžetu ili zbog toga što se budžeti ovde svake godine potpuno nerealno planiraju, pošto hartija trpi sve, naručuju se poslovi, izvode se poslovi, onda se oni ne isplaćuju, onda se time gura u problem i "Putevi Srbije" i sva ona preduzeća koja su izvođači radova za "Puteve Srbije", ili kako je popularno, a nepismeno reći poslednjih dana u Srbiji, dakle – putarska preduzeća, pa je taj izraz čak ušao i u naziv zakona koji će se ovde razmatrati narednih nedelja.
Zbog toga imate problem sa 26 preduzeća iz oblasti putne privrede i zbog toga imate apsolutni kolaps u JP "Putevi Srbije", kao što postoji u velikoj većini javnih preduzeća.
Treći razlog zašto "Putevi Srbije" izbegavaju zakon, krše zakon, kradu građane Srbije, kradu budžet Srbije, što su monopolističko preduzeće, ili na srpskom alaj begova slama, pa tamo svako može da radi šta hoće.
Direktor tog preduzeća može da bude toliko bezobrazan da za građane koji poginu zbog greške tog preduzeća, kaže – pa nisu valjda ćoravi, mogli su da vide onoliki stub kod Novog Sada, pa je to preduzeće koje se oglašava u medijima.
Dakle, "Putevi Srbije" se oglašavaju u medijima, valjda da podignu svoj poslovni uspeh, jer kada građani vide reklamu "Puteva Srbije", koristeći auto-puteve kojima upravlja to preduzeće, a neće koristiti auto-puteve kojim upravlja drugo preduzeće, jer postoji i neko drugo preduzeće u toj oblasti u Srbiji.
Molim vas, gospodine Sretenoviću, da vi i vaša institucija, kada budete radili 2013. godinu, vodite računa o odredbama Zakona o javnim preduzećima koji je usvojen u decembru 2012. godine ovde.
Vi ste sada ovlašćeni da, kada utvrdite da javno preduzeće koje ima monopolistički položaj na domaćem tržištu, a što je ušlo u zakon na predlog LDP, da se komercijalno oglašava na tržištu, da podnesete krivične prijave za odgovarajuće krivično delo, ako nema drugog dela.
Dajte da bude neke koristi od tog dela koje držimo u našem zakonodavstvu, zloupotreba službenog položaja, odnosno položaja u privredi, pa podnesite po tom članu Krivičnog zakonika, krivične prijave, da vas ne podsećam, jer završilo se košarkaško prvenstveno pre nekoliko dana. U tom takmičenju igrao je klub "Vojvodina Srbijagas", a takmičenje se zove "Agroživ liga Srbije". Za one koji ne znaju, "Agroživ" je zavisno javno preduzeće Javnog preduzeća "Srbijagas". Gubitaš, jednako kao što je i njegov vlasnik "Srbijagas". Da li je "Srbijagas" monopolista na našem tržištu? U poslu uvoza gasa jeste monopolista. Dakle, apsolutno je nedopustivo da postoji košarkaški klub koji nosi taj naziv, a još je gore da kompanija koja se bavi uvozom i distribucijom gasa, a usput pravi paštete, viršle i suhomesnato, sponzoriše košarkašku ligu, da ne govorim o sukobu interesa da u toj ligi igra klub čiji je vlasnik sponzor čitavog takmičenja.
To nije pitanje da DRI.
Još jednom da ponovim, nije kriv direktor "Srbijagasa" zbog toga što proizvodi paštete i viršle, kriva je Vlada Srbije i krive su sve vlade Srbije koje na tako nešto teraju javna preduzeća, gospodine Sretenoviću.
Ako bi gospodin Arsić dopustio, da dalje gospodine Sretenoviću, nastavimo da komuniciramo, ja bih vas pitao još nešto.
Izvinite, gospodine Arsiću. Dakle, šta se dešava sa nepravilnostima koje u proteklim godinama neprestano utvrđujete u preduzeću "JAT Ervejz", tzv. nacionalnom avio prevozniku?
U jednoj godini ste utvrdili, gospodine Sretenoviću da to preduzeće čak ne uplaćuje pazar onako kako je to zakonom predviđeno, a čini mi se da je bilo 3,5 miliona evra 2010. godine.
Pošto u ovoj zemlji niko nije slušao ono o čemu govori LDP da je u tom preduzeću haos, partijsko upravljanje, kao što je partijsko upravljanje i nakon smene vlasti, da se sumanuto troši novac, onda nam je trebalo da dođe neko sa strane i da nam to kaže, pa su došli predstavnici "Etihada" i udarili najbrutalniji šamar koji sam ja video u proteklih nekoliko godina u tom sistemu lopovluka i neefikasnosti kroz sistem javnih i državnih preduzeća.
Dakle, "Etihad" je rekao ili JAT više neće funkcionisati po principima javnog preduzeća, neefikasno, loše i sa gubitkom ili mi nećemo ući u poslovnim aranžman u toj kompaniji i da vidimo šta će na kraju biti.
Dakle, da su oni koji donose odluke u ovoj zemlji slušali, recimo izveštaje DRI pre dve godine, možda bi danas situacija u JAT bila bolja, možda akumulirani gubici u tom preduzeću ne bi bili daleko iznad vrednosti imovine tog preduzeća i možda bi to preduzeće davno prestalo da štampa bezobrazno skupu i luksuznu "JAT reviju" u situaciji kada svake godine dobija desetine miliona direktne ili indirektne subvencije iz budžeta Srbije.
Šta se desilo, gospodine Sretenoviću, sa tom neverovatnom situacijom da JAT slaže ili u saradnji sa Vladom Srbije slaže javnost i parlament da mu treba kredit za nabavku dva aviona, da onda ovaj parlament glasovima i onih stranaka koje su danas na vlasti, dopusti garanciju za takav aranžman, da JAT uzme desetine miliona evra i da ih onda potroši na svoje tekuće poslovanje i uopšte ne uzme avione ni u lizing, a kamo li da ih kupi onako kako je obećavao.
Gde je i u kakvoj zemlji takvo poslovanje moguće? Ne pitam vas, gospodine Sretenoviću, vi ne možete da mi odgovorite na to pitanje, pitam one koji su bili i koji još uvek jesu vlast u ovoj zemlji.
Idemo dalje, gospodin Arsić mnogo govori o tome kako se sve u Srbiji promenilo i sve je danas bolje. Kada govorimo o toj čuvenoj, to je najveći problem u Izveštaju za 2012. godinu, odnosno vašim revizorskim izveštajima koje ste radili u toj godini, jeste problem nabavke gasa, uvoza gasa kod "Srbijagasa".
Vi i ja, svako u ovoj sali je svestan da to nije bio lični i privatni akt direktora tog preduzeća, nego da takav metod nabavke gasa, mimo svih pravila, proističe iz zakona koji su usvajani u ovoj Skupštini iz Energetskog sporazuma sa Rusijom, iz onih odobrenih godišnjih ugovora koji se zaključuju sa Rusima, iz činjenice da iz potpuno nepoznatih razloga, osim ako nije razlog uzimanje provizije imamo osrednike u tom poslu, da taj posrednik nije naša kompanija, odnosno da naša država u posredničkoj kompaniji ima samo 25% vlasništva.
Za to nije kriva samo prošla Vlada ili prošle vlade, krive su sve one stranke i svi oni poslanici koji su u ovom parlamentu uprkos upozorenjima LDP, LSDV, čini mi se i SVM, zaključili katastrofalan posao sa Ruskom Federacijom, zbog čega plaćamo cenu i godinama ćemo plaćati cenu.
Još jedan od primera kako se danas ništa nije promenilo u odnosu na prethodne godine je ponašanje ministra Bačevića, visokog funkcionera SNS, da ne ulazim kog dela SNS.
To je ministar koji ulazi u posao projektovanja sumanutog kanala do Soluna, javno se smeje, njegovim kolegama iz partije neprijatno.
Ali, gospodine Sretenoviću, to je započet posao u kome su već angažovana neka javna sredstva iz budžeta Ministarstva, kako god. Ako nisu angažovana sredstva, data je neka vrsta obećanja. Ušlo se u posao sa nekom kineskom kompanijom koja, slobodno mogu da kažem, vršlja po Srbiji.
Drugi primer ponašanja gospodina Bačevića, a to onda znači i čitave nove vlasti. Gospodin Bačević nas iz Moskve obaveštava kako se on dogovara sa ruskom stranom, da Srbija neće imati nikakve troškove oko izgradnje gasovoda "Južni tok", da će sve platiti Rusija, a da će onda ruska strana naplatiti to svoje potraživanje iz budućih renti, odnosno taksi za tranzit kroz Srbiju. Takav dogovor je direktno suprotan svim zakonima ove zemlje, pogotovo zakonodavstvu koje reguliše vrlo precizno šta je "Južni tok", da ne otvaramo druga pitanja, kako posluje "Južni tok" iz jednog švajcarskog kantona, kako je do toga došlo.
Da vam odmah kažem, nemam ništa protiv of šor poslovanja, mislim da je to legitimno i da je dozvoljeno kada je u okvirima zakona, ali ne mogu godinama da gledam tu harangu koja se vodi protiv onih koji posluju ili navodno posluju u of šor zonama, a onda državna kompanija to isto radi. To je licemerje koje uništava u ovoj zemlji privatni sektor, a koji vama pravi tolike probleme.
Pri samom kraju, da li je posmatrano kroz izveštaj za 2012. godinu, mislim da je mnogo aktivnosti ili da su neke aktivnosti u tom projektu bile preduzete u toj godini, u svakom slučaju, velika većina u 2013. godini. To je, recimo, skandalozan projekat proslave godišnjice Milanskog edikta i sve što proističe iz njega.
Osim što je to palanački pristup istoriji i kulturi, to je i trange-frange ekonomija. Tu se direktno ugovaraju pozorišne predstave, to očigledno radi onaj savetnik predsednika Republika za kulturu koji tvrdi da je Niš najveći rimski grad posle Rima, to su poluprivatne projekcije, to su milioni i milioni dinara za koje niko ne zna kako su odabrani, ko o tome odlučuje. Gospodine Sretenoviću, to su projekti pod direktnim pokroviteljstvom predsednika Republike ili predsednika Republike i njegove supruge. Oni svojim autoritetom daju značaj takvim događajima. Troši se javni novac, bilo direktno, bilo kroz onaj novac koji dolazi iz državnog ili javnog sektora na različite načine.
Kada kaže ministar kulture da nema troška za, ne znam, kostime i scenografiju, jer je to uradilo Narodno pozorište, to je trošak Republike Srbije, odnosno budžeta Republike Srbije, Narodno pozorište je republička institucija koja se delimično finansira iz javnih izvora, nisu to entuzijasti kao džezeri koji sviraju bez para, kako bi rekao ministar kulture i vlasnik samostalne poslastičarske radionice.
Konačno, na samom kraju, gospodine Sretenoviću, kada će DRI ući u Fond penzijskog i invalidskog osiguranja, ali na ozbiljan način? Da vidimo kakvi su zakonski okviri za rad u tom preduzeću, tom fondu, koji zapravo nije fond, nego je protočni bojler u koji godišnje moramo da ubacimo dve, tri milijarde evra, recimo, po ovom rebalansu budžeta koji ćemo dobiti za nekoliko dana, pa da vidimo kako se upravlja tim preduzećem. Da li je normalno da Fond PIO ima 21 člana upravnog odbora? Pet najvećih multinacionalnih kompanija na ovom svetu ukupno nemaju 21 člana uprave, kao što ima penzijski fond, na čijem čelu je srpski "Džej Pi Morgan" i predsednik samostalnog sindikata, Ljubisav Orgović. "Džej Pi Morgan" zato što je to ta praksa da se istovremeno sedi u upravnim i nadzornim odborima gomile preduzeća, recimo, "Galenike", Fonda PIO, itd, i da se onda glumi nekakav tripartitni ili socijalni dijalog.
Da vidimo kada će konačno Fond PIO utvrditi šta je njegova imovina, pa onda da počne da upravlja tom imovinom i da je koristi, kao što to rade inače fondovi svuda u svetu, izuzev u Srbiji, pa da vidimo ko sedi u upravnom odboru Fonda PIO i da li se donose odluke koje su u korist određenih grupa, pre svega političkih grupa.
Značajan deo članova upravnog odbora Fonda PIO čini direktni ili maskirani predstavnici PUPS-a, maskirani kroz fantomsku organizaciju koja se zove Savez penzionera Srbije i kroz koju se ne dozvoljava bilo kom drugom penzionerskom udruženju da uđe u upravljanje. To je najveći izvor zloupotrebe u ovoj zemlji, gospodine Sretenoviću, jer je godišnji budžet, odnosno novac koji prođe kroz Fond PIO, znatno veći od pet milijardi evra. Pet milijardi evra je polovina budžeta ove zemlje. Od tog fonda zavisi milion i 700 hiljada penzionera i stotine hiljada drugih ljudi koji posredno zapravo žive od toga, pa da vidimo kako javna preduzeća konačno izdaju te svoje časopise, završavam vrlo brzo, od "JAT revije" i "Glasa osiguranika", koji ima krštenice i recepte za ajvar i bajadere, do Glasila "Srbijašume" i svakog drugo fantomskog glasila javnih preduzeća u Srbiji.
Kada to budemo uradili, onda ćemo početi ozbiljno da rešavamo probleme partijskog zapošljavanja, odlivanja novca, kupovina medijskog uticaja i svega onog drugog što neće rešiti Zakon o javnim nabavkama na samom kraju, kao što smo sto puta rekli predstavnicima SNS i drugih stranaka, kada su usvajali zakon o javnim preduzećima.
Nije najveći izvor zloupotreba tog samo sprovođenje zakona. Najveći razlog zašto toliko novca odlazi je što ima previše javnih nabavki u Srbiji i preveliki javni sektor. Kada se to bude smanjilo, biće i mnogo manje štete ili gubitaka na tim poslovima i hvala vam što ste mi omogućili da govorim malo duže. Hvala.