Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Meni je zaista žao što su Romi, odnosno romske organizacije svojim budžetom uskraćene za realizaciju svojih programa.
Gospodine Šajn, vi sedite u koaliciji koja podržava ovu Vladu, a koja, po svemu sudeći, nema sluha za romske organizacije i romska pitanja. Čini mi se da nema dovoljno sredstava za Dekadu Roma, a prethodno pitanje nije se ticalo vlasti Mirka Cvetkovića, nego sve se to dešavalo za vreme ove vlade.
Međutim, da bi gospodin Šajn dobio odgovor na ovo i svi poslanici na druga pitanja, bilo bi zaista neophodno da ovde sedi premijer. Nije baš ukusno da ministar finansija upućuje poslanike da pitaju premijera u danu kada se raspravlja o rebalansu budžeta, najvažnijem aktu koji, posle Ustava, može doneti ova Skupština, jer se tiče finansiranja države.
Dakle, tri dana već raspravljamo o rebalansu budžeta Republike Srbije i pratećim zakonima, a ovde nema prvog ministra predsednika Vlade, gospodina Dačića. Mislim da je njegovo mesto tu.
Shvatam da ministru Dinkiću nije lako da odgovara na brojna pitanja poslanika. Na neka verovatno ne može da odgovori ili ne zna, a na druga neće, jer je verovatno to posao predsednika Vlade ili prvog potpredsednika.
Gospodine Dinkiću, zbog čega ovde danas nema gospodina Dačića? Da li ima nekog prečeg posla od preraspodele sredstava koja se tiču zdravstvenih osiguranika, prosvetnih radnika, lokalnih samouprava, penzionera, poljoprivrednika, itd? Koji je to preči posao koji sprečava gospodina Dačića da danas ne sedi u ovim klupama?

Narodni poslanik Srđan Šajn, pravo na repliku. Izvolite.

Samo da bi se dobro razumeli. Nemam ja problema u komunikaciji ni sa Vučićem, ni sa Dačićem, ni sa gospodinom Dinkićem. I da je problem takve vrste i da je problem unutar vladajuće većine, verovatno ne bi se na sednici Odbora za finansije glasalo da se prihvati amandman, a verovatno ne bi bila i ova dobra volja ministra da se uredi amandman i da se prihvati na kraju od parlamentarne većine.
Međutim, imamo ozbiljan problem po dubini Vlade. Imamo problem po dubini Vlade, jer dok gospodin Vučić mora da se bavi pitanjima kao što su borba protiv korupcije, mi, drugi koalicioni partneri se bavimo nekim drugim pitanjima. Verovatno zato što sam ja predsednik Romske partije pa treba da brinem i o tome i onda kada uđete po dubini Vlade da rešite jedan određen problem bez obzira što se dogovorite sa ljudima koji čine Vladu, ali ne koristeći njihov autoritet da oni pozovu i kažu – to morate da uradite, onda naiđete na veliki broj službenika koji iz različitih razloga žele da miniraju sve to. Namerno nisam hteo i nije pravo mesto sada da te službenike na ovakav ili onakav način, da nalazimo motive zašto to oni rade. Međutim, ovo nije slabost koalicionih partnera. Ovo nije slabost koalicionog kapaciteta. Ovo je pokazatelj da smo urušili državu. Ne kažem vi, nego mi svi zajedno. Preuzimam deo odgovornosti, mada smo mi najmanje učestvovali u vladama u bilo kojim. Ne možete da spočitate Romskoj partiji da smo 1993. godine, da smo 2000. a nismo bili u Vladi ni 2007. godine kada smo podržavali Vladu. Jeste odgovornost i na nama zato što smo neke stvari radili i prodavali svoje glasove za jedan paket. Čega je to pokazatelj? Da je država urušena i da svi zajedno moramo da radimo na izgradnji države. Mi sa ovim upravo pokušavamo da damo svoj doprinos tome. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdele 3, 11, 12, 13, 14, 24 i 27 amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Judita Popović, Nataša Mićić, Radmila Gerov, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević. Izvolite.

Hvala.
Poštovana potpredsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, LDP i ovim amandmanom, kao i prethodnim na član 1, želi da pokaže prioritete u funkcionisanju, samim tim finansiranju pojedinih institucija koje ima ova vlade i prioritete na kojima bi mi kao partija insistirali da smo deo ove vlasti. Mi smo ovim amandmanom predvideli da sredstva koja su namenjena za Kancelariju za brze odgovore, celokupna, jedan deo sredstava za Kancelariju za Kosovo i Metohiju i Kancelariji za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama prebacimo i raspodelimo Ministarstvu obrazovanja, Ministarstvu kulture, Povereniku za ravnopravnost i DRI.
Ono što je osnovno zašto mi tražimo da sva sredstva koja su namenjena za finansiranje Kancelarije za brze odgovore preraspodelimo, zato što mi u LDP dobro se sećamo koji je bio predizborni program pojedinih članova vladajuće koalicije i, između ostalog, njihov koalicioni sporazum, a to je smanjenje broja državnih agencija. Došli smo u situaciju da godinu dana od formiranja ove vlade broj agencija ne da je smanjen, nego da je kroz razne kancelarije broj tih državnih tela povećan.
Drugi razlog je što mi u LDP apsolutno ne znamo šta znači ova kancelarija za brze odgovore, koje su njene nadležnosti. U jednom dokumentu se kaže da ta Kancelarija za brze odgovore, kao posebna služba Vlade, kojim je utvrđena nadležnost kancelarije koja vrši stručne, operativne i administrativne poslove za potrebe Vlade i poslove koji su zajednički ministarstvima i posebnim organizacijama, a odnose se na privlačenje stranih investicija, podizanje efikasnosti u realizaciji projekata za Republiku Srbiju, kao i na efikasnosti rada svih organa državne uprave, posebnih organizacija i ustanova koje učestvuju u postupcima ostvarivanja prava na gradnju i drugo.
Gospodine ministre, morate priznati da već postoje državni organi koji imaju ove nadležnosti. Sa druge strane, prošle nedelje je gospodin Janković, ovde u Skupštini, rekao da on, kao Zaštitnik građana apsolutno nije dao mišljenje o potrebi osnivanja ovakve jedne kancelarije, jer je to, između ostalog, u opisu njegovog posla. Zašto onda da dajemo sredstva za jednu takvu instituciju? Koji će biti rezultati te kancelarije? Da li mi možemo da budemo sigurni da će se ubrzati proces dodele građevinskih dozvola ako i dalje imamo isti Zakon o planiranju i izgradnji? Mislim da radimo naopako. Umesto da menjamo prvo Zakon o planiranju i izgradnji, mi pravimo neke nove kancelarije koje su očigledno samo predizborni projekat jedne stranke iz vladajuće koalicije.
Vi ste, gospodine ministre, u raspravi u načelu rekli da na početku svog mandata niste bili strog ministar finansija i da ćete u narednom periodu početi da se strožije ponašate i to mogu da prihvatim. Ali, tražim da prvo krenete od Vlade Srbije. Znate li, gospodine ministre, koliko košta nesprovođenje Zakona o javnim preduzećima građane Srbije? Minimum 60 miliona dinara na godišnjem nivou. Tridesetpet javnih preduzeća, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, ima i upravne i nadzorne odbore, koji je u suprotnosti sa Zakonom o javnim preduzećima. Zašto niste imenovali samo nove nadzorne odbore koji imaju pet članova? Samo u razlici primanja sadašnjih članova upravnih i nadzornih odbora i po novom zakonu članova, budućih nadzornih odbora, Srbija može da uštedi 60 miliona dinara. Kako možete da tražite od bilo kog poreskog obveznika da redovno plaća svoje poreske obaveze, kada Vlada Srbije ne poštuje zakon koji je ova skupština donela? To nas košta, 230 penzionera može godinu dana da prima prosečnu penziju od 23.000 dinara. Toliko košta vaša bahatost, ne mislim gospodine ministre na vas lično, nego bahatost vladajuće koalicije. Sprovođenje jednog zakona nije sprovođenje zakona od strane jednog ministra, nego naprotiv, to treba da bude akcija celokupne Vlade.
Drugo, kada govorimo o subvencijama javnim preduzećima, sva javna preduzeća koja primaju direktne i indirektne subvencije bili su u obavezi da urade, dostave i objave program trošenja tih subvencija i plan racionalizacije za naredni period. Koje je javno preduzeće, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, to uradila? Danas imamo u rebalansu budžeta 13 milijardi za železnicu. Da li su oni to uradili? Putevi Srbije, Resavica, Srbijagas? Koje je od tih javnih preduzeća uradilo tu strukturu trošenja subvencija i plan racionalizacije? Na tim osnovnim načelima pokazuje se efikasnost i neefikasnost neke vlasti. Ako Vlada ne poštuje zakon, ako Vlada nema mogućnost da natera direktore javnih preduzeća da poštuju zakon, upravne, nadzorne odbore, kako možemo očekivati od građana ili od nekoga iz međunarodne zajednice da ima poverenje u efikasnost ispunjavanja onoga što kaže Vlada Srbije? Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu. Sa radom nastavljamo u 15,00 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom. Izvinjavam se zbog kašnjenja.
Na član 6. razdele 3 i 15 amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić Marković.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, ja sam jedva dočekala da dođete da slušate ovo što ću pričati, a izgleda da nećete moći to da čujete.
Dakle, ja sam ovim amandmanom smatrala da je potrebno skinuti sredstva sa Kancelarije za brze odgovore i to u kompletnom iznosu od 30.505.000 i da se sva ta sredstva prebace budžetskom fondu za vanredne situacije.
Vlada je uredbom osnovala Kancelariju za brze odgovore i opredelila joj 30.000.000. Ja sam takođe, kao i moj kolega Kenan, koji je govorio o tome šta su nadležnosti ove kancelarije, uspela da dobijem da ona treba da podigne efikasnost rada svih organa državne uprave. Moj stav o tome je da zapravo Državna uprava mora sama da bude efikasna, a ne da se formira nova kancelarija koja će to da joj omogući.
Moram da vas podsetim na oktobar 2012. godine kada smo takođe vi i ja, doduše ja sa onog dela sale, govorili o tome, kada ste ukinuli budžetski fond, zapravo Fond za zaštitu životne sredine, kada ste ukinuli tri agencije iz oblasti zaštite životne sredine. Tada ste mi, kao razlog za ukidanje svega toga, osim lopovluka enormnog, rekli da je razlog strašna štednja. U međuvremenu niste ukinuli ni jednu agenciju više, ostalo ih je 130, iako su to bila neka od vaših obećanja. Sto trideset agencija danas radi, sem onih koje su radile u oblasti životne sredine, one ne rade. Zato i mi imamo problem i trenutno se gleda, vaše kolege u Vladi, kako se prevazići taj problem.
Sa jedne strane ugasili ste neke institucije koje su postojale, koje su radile neki posao i bile su osnovane na osnovu zakona, a sad mi obrazlažete da formirate novu instituciju, kancelariju kojoj opredeljujete 30.000.000 čim je osnovana i smatrate da je to iz razloga štednje.
Sa druge strane, Sektor za vanredne situacije je imao mala sredstva i u budžetu. Rebalansom su ona skinuta na 380.000.000. Nepogode kakve su ovih dana bile u Inđiji, u Nišu, u Ćupriji, u Paraćinu, u Jagodini, ostavile su ogromnu materijalnu pustoš, opustošeno je, samo kada se tiče poljoprivrednih kultura, više od 8,5 hiljada hektara. Da ne govorim o materijalnim troškovima od oštećenih objekata, da ne govorim o tome da su stradali ljudi. Iza svega toga ostaje ogromna materijalna šteta. Šta je razlog svemu tome? Nedostatak protivgradnih raketa. Godišnje je potrebno Srbiji 15.000 raketa, to je 350.000.000 godišnje. Dakle, opredeljujete 380.000.000, to je otprilike da kupite te protivgradne rakete, ako vam je to ideja, i da 30.000.000 uložite u preventivu da zaštite zemlju od požara i da uradite nešto kada se požari pojave, o bujicama i poplavama.
Dakle, ovog trenutka u Srbiji postoji 1.608 protivgradnih stanica, po zakonu koji smo ovde doneli i koji sigurno znaju vaš ministar policije, odnosno premijer koji pokriva ovu oblast, da na svakom tom mestu treba da bude minimalno 15 raketa. Ovog trenutka u Srbiji ih ima tri. Znači, imate 204 od tih protivgradnih mesta koji nemaju ni jednu raketu. Zbog toga i nastaju štete.
Neću da govorim o tome koliko je ovo zastareli sistem. Ovo je potpuno zastareli sistem, ali neke modernije sisteme, kao što je zasejavanje oblaka, kao što su protivgradne mreže, možete da usvojite takođe, ali oni koštaju.
Moram da vas podsetim na prošlo žarko leto i štete koje su nastale od požara. Da li se sećate tih šteta? Koliko one iznose? Koliko iznose štete od poplava i bujica od prošlog proleća? Svaki dinar koji se uloži u preventivu za ovaj sektor isplati se 10 puta.
Moram da vas zamolim, jer ste racionalan čovek, da prihvatite amandman, da upravo tražite od Državne uprave, od organa Državne uprave da rade efikasno, da brzo odgovaraju i da doprinesu svemu ovome jer nadležnost imaju, a da ovaj novac uplatite tamo gde on može da pomogne Srbiji. Hvala.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.