Ovde se mnogo govori o objektivnim odgovornostima za mnoge ministre, ali očigledno, ako nije kriv ministar finansija, ako nije kriv ministar unutrašnjih poslova, onda je načelnik sektora, Predrag Marić, koji u medijima izjavljuje sasvim druge stvari. Neko jeste kriv za štetu koja je nastala.

Hvala.
Na član 6. razdele 3, 23, 27, 32 i 42 amandman sa ispravkom, od 2. jula 2013. godine, podneli su zajedno narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. razdele 3 i 27 amandman je podnela narodni poslanik Dušica Morčev.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
Mi smo ovim amandmanom tražili da se opredele sredstva za finansiranje Biblioteke Saveza slepih za izdavačku i bibliotečku delatnost. O tome smo govorili već pre neki dan ovde kada su bili predstavnici Zaštitnika građana i Uprave za rodnu ravnopravnost, odnosno Poverenice za rodnu ravnopravnost. Smatramo da je od izuzetne važnosti da ova biblioteka Saveza slepih radi, jer Srbija je jedina zemlja koja nema ove zvučne knjige, a oni bez toga ne mogu da žive, ne mogu da funkcionišu, to je njihov prozor u svet. Deset miliona dinara je toliko sitna stavka. Danas su vam mnoge kolege pokazale, upozorile da može da se uštedi i prebaci bar deset miliona dinara sa bilo koje stavke za ovaj Savez slepih i za njihovu biblioteku. Nemojte dozvolite da nas nešto spreči da pomognemo tim ljudima koji u stvari predstavljaju jednu marginalizovanu grupu. Ako već govorimo o rodnoj ravnopravnosti, ako govorimo o diskriminaciji i imamo sve te zakone, hajde da nešto konkretno uradimo za njih.

Hvala.
Na član 6. razdele 3 i 27 amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, moja koleginica Sanda Rašković Ivić je govorila danas o sredstvima koja su potrebna za Narodni muzej. Bilo je vrlo zanimljivo slušati raspravu ili razloge zašto tih sredstava nema. Obrazloženje koje smo čuli jednostavno se ticalo činjenice da neko ne želi, neko nema projekte, neko nema volju da taj posao završi.
Međutim, moram da pročitam obrazloženje zašto se ovaj amandman odbija, koje sam ja dobio. O tome se u ovom odgovoru ne govori. Govori se nešto sasvim drugo, da se ovaj amandman odbija, tj. ne opredeljuju se sredstva, ne usvaja se amandman da bi se opredelila sredstva za Narodni muzej zato što je potrebno da se ta sredstva usmere kako se ne bi ugrozilo izgrađivanje administrativnog prelaza Depce, tj. integrisanog upravljanja granicom sa Kosovom i Metohijom.
Vrlo zanimljivo je kakvo je obrazloženje dato za odbijanje ovog amandmana za jedan projekat koji je odlukom Vlade pre dva–tri meseca, a znamo svi u kakvim okolnostima je doneta odluka da se ta stvar uradi, da se faktički postavi granica sa KiM. Opredeljena su sredstva, a nije bilo volje, nije bilo dovoljno sluha da se reši ovaj jedan važan nacionalni problem.
Mi se zaista suočavamo sa pitanjem šta su zaista naši prioriteti. Da li je prioritet integrisano upravljanje granice sa KiM ili stvari od nacionalnog značaja? Mi ove godine nekako sve ono što je važno prećutkujemo ili ignorišemo. Ovo su važni jubileji, 900 godina od rođenja Stefana Nemanje, od velikih naših pisaca, Petra Petrovića Njegoša, Miloša Crnjanskog, problemi koje imaju ustanove kulture. Mi se na te stvari oglušavamo i usmeravamo sredstva koja razbijaju našu državu.
Molim vas da, ako već pričamo o tako važnoj temi, da dobijamo zaista suvisle odgovore i da jednostavno nešto što su stvarno prioriteti to tako istaknemo, borimo se za našu kulturu, kao poslednju odbranu nacije, a ne da činimo sve kako bismo udovoljili pritiscima i zahtevima drugih zemalja, kao što je ovaj, da hitno uspostavimo, kako se kaže, plato administrativnog prelaza deci. Da li je plato administrativnog prelaza dece važniji od jedne nacionalne institucije, ostavljam građanima da to procene. Hvala.

Na član 6. razdele 3 i 29 amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Bojana Božanić.
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
U okviru ovog amandmana, ispred DSS, predložila sam da se sredstva koja su opredeljenja za Kancelariju za saradnju sa medijima opredele Upravi za rodnu ravnopravnost. Naime, Kancelarija za saradnju sa medijima, za troškove putovanja, možete misliti, ima opredeljenih 5.745.000 dinara, što ne bi bilo nešto mnogo strašno, ne bih obratila pažnju, da nije u prvobitnom budžetu, znači u Predlogu budžeta za 2013. godinu, bilo opredeljeno 300.000 dinara. Dakle, 19 puta više sredstava oni sada treba da iskoriste za troškove službenih putovanja. To je više nego što koristi Kancelarija za dijasporu. Uopšte mi nije jasno zbog čega i gde ti ljudi putuju.
Mislim da je mnogo logičnije, svrsishodnije da ova sredstva opredelimo Upravi za rodnu ravnopravnost, i to u delu koji se zove – Usluge po ugovoru. To je iznos od nekih 5.445.000 dinara. Zašto? Da bismo unapredili npr. njihovu saradnju sa lokalnim savetima za rodnu ravnopravnost, tj. da bi kroz različite konkurse mogla uprava da opredeli sredstva za lokalne savete za rodnu ravnopravnost, pre svega za unapređenje reproduktivnog zdravlja žena i takođe za unapređenje ženskog preduzetništva, pre svega u ruralnim krajevima. Na taj način, mi ćemo tim ženama da pomognemo. Tako ćemo prvo da ojačamo njihovu ekonomsku moć kroz ove projekte gde će se one osnažiti, ojačati svoje kapacitete i moći sigurno same kasnije da razvijaju tu neku vrstu preduzetništva kojom se bave. Nakon toga i svakako ekonomska moć njihovih porodica će da bude mnogo bolja, povećaće se sam standard i u tom selu, u čitavoj opštini itd. Tako ćemo smanjiti opet s neke strane namete lokalnoj samoupravi, znači, socijalna davanja, pomoći itd. Da sam ja ministar finansija lično, pre bih se opredelila za žene preduzetnice, da njima opredelim deo sredstava, nego da plaćam tamo nekakva službena putovanja.

Hvala.
Na član 6. razdele 3 i 31 amandman je podneo narodni poslanik Petar Petković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Petar Petković. Izvolite.

Demokratska stranka Srbije ovim amandmanom traži da se za srpske organizacije i udruženja u okviru Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu iznos od 98 miliona poveća za 40 miliona. Mi smo tražili to povećanje i kada smo donosili budžet za 2013. godinu. Tada je određena cifra od 110 miliona. Međutim, sada imamo dodatno umanjenje za 12 miliona dinara. Znate li šta znači taj novac za posebno Srbe u regionu i za sve te organizacije gde se Srbi okupljaju? To su mesta gde se udružuju za očuvanje i odbranu svojih ljudskih, pre svega, prava, mesto gde se dodeljuju stipendije, štampaju razna srpska glasila itd.
Pre svega, ovo govori o jednoj potpunoj nebrizi države, kada je reč o posebno Srbima u regionu. Njima su ugrožena ljudska prava. Ta slika stanja ljudskih prava Srba u regionu najbolje pokazuje i jučerašnja zatvorska kazna arhiepiskopu Jovanu u Makedoniji, gde Vlada Srbije nije našla za shodno juče jednom rečenicom da se oglasi, a u pitanju je zaista osnovno ljudsko pravo, i to pre svega pravo na veroispovest. Čak i "Fridom haus", u svom godišnjem izveštaju, za ljudska prava u Makedoniji je osudio ponašanje makedonskih vlasti, kada je reč o ugrožavanju ljudskih prava verskih velikodostojnika. Ništa nije bolje ni u Hrvatskoj, gde se zatire postojanje Srba, gde se menja istorija, svojata Ivo Andrić. Ništa nije bolje kada je reč o Srbima u BiH. Tamo se non-stop vrši pritisak na Srbe u Republici Srpskoj, u pravcu unitarizacije BiH. Ništa nije bolje ni u Crnoj Gori, gde se vrši progon nad sveštenstvom i monaštvom Mitropolije Crnogorsko-primorske.
Nije samo ovde reč o tih 12 miliona dinara, već je stvar pre svega u jednom signalu i odnosu koji država mora da ima kada je reč o zaštiti prava svog naroda, ne samo u regionu, nego i u dijaspori. Na svakom koraku je prisutna asimilacija. Mi moramo nešto da učinimo kako bi pomogli to nam našem narodu koji je bukvalno ostavljen na milost i nemilost tih država u kojima žive.
Znate li, ministre, da samo u regionu živi oko dva miliona Srba? Nije to mala cifra da se jednostavno tako ponašamo bahatu i da uopšte ne brinemo o ljudskim pravima Srba, a reč je o tome da živimo u 21. veku, a ne da živimo u nekom periodu kao što je bilo pod Turcima, gde jednostavno su Srbi bili na najgori način ugroženi, a sada su ponovo tako ugroženi. Vlada Srbije mora da digne svoj glas i da stane u odbranu i kada je reč o Srbima i kada je reč o njihovim ljudskim pravima. Hvala.

Na član 6. razdeo 15 amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdele 15, 16 i 25 amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Ivan Karić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.