Najpre da vam kažem zašto nismo prihvatili vaš amandman. Samo iz tehničkih razloga, jer nemoguće je iz budžetskog fonda, koji se po zakonu stvara samo za tu namenu, da se preusmerava za nešto drugo. Inače, da ste dali amandman koji je moguć, ja bih ga prihvatio, jer mislim da ste potpuno u pravu. Ali, nemoguće je to učiniti jer je to budžetski fond. To nije  običan budžetski razdeo. On je predviđen Zakonom o divljači i lovstvu. Ukoliko smatrate da je to necelishodno, predložite promenu tog zakona, kao poslanik. Jer, to prosto nije u mom resoru.
Kažem vam, sigurno da je mnogo značajnije izdvojiti sredstva za lečenje retkih bolesti nego ovo što je ovim zakonom predviđeno, ali, mora se zakon promeniti. Jer, u ovakvoj formi je nemoguće prihvatiti amandman.
Što se tiče pitanja odgovornosti, ja sam uvek za individualnu i ličnu odgovornost, da se niko ne zaklanja iza partije, jer ste u pravu da ima puno ljudi koji nisu moralni u politici i koji menjaju partije. Ali, to je tako. Svako mora da odgovara za svoje postupke. Svaki čovek je osoba za sebe, a naravno da postoji neka vrsta političke odgovornosti ako napravite političku grešku.
Kada se radi o državnim sistemima, nema i neće biti, niti sme biti, izuzetaka.
Što se tiče mog izlaganja na temu RTB Bora, ja sam rekao tačno ovako – da će biti urađen unapred pripremljeni plan reorganizacije, gde će se dugovi iz prošlosti tretirati na način kako se to u ovim planovima čini, dakle, prema privatnim poveriocima uz diskont biće reprogramirani, otpisani oni dugovi iz prošlosti države i takve kompanije kao što je RTB Bor biće samostalne na tržištu.
Što se konkretno tiče ovog pitanja koje je dobila vaša kolega poslanica, treba pitati samog Ronalda, pošto on verovatno zna šta je pisao i šta je pričao. Ako ne znate ko je Ronaldo, to je upravo gospodin koga ste pominjali. On tako sam sebe naziva po štampi.

Hvala.
Podsećam narodne poslanike i ministra da trenutno raspravljamo o amandmanu na član 6, da ne idemo ubrzanim tempom i unapred.
Bojan Đurić ima repliku. Izvolite.

Slažem se, ali nije gospodin Spaskovski postao pre 10 dana Ronaldo, pretpostavljam da je tako lepo mislio o sebi i pre toga. Ali, da ne ulazimo sada previše u taj amandman koji još uvek na dnevnom redu. Prosto, reagovao sam na ono o čemu je govorio gospodin Ilić, ali je diskusija na ovom amandmanu otišla nešto šire.
Ako tako gledate, mogu da se složim da u ovom trenutku to nije moguće. Ali, ako za sve postoji opravdanje da je to predviđeno nekim zakonom, onda nijedna reforma nikada ne može da bude sprovedena. To je problem, gospodine Dinkiću, i ja se slažem sa vama. To nije problem samo naše zemlje. Taj problem ćemo verovatno imati kada konačno uđemo jednog dana u tu reformu PIO fonda. Evo, Slovenija je imala ogroman problem. Tamo je vlada pala i sve se okrenulo u toj zemlji. Tamo je Vlada čak imala hrabrosti i sposobnosti da krene u reformu. I onda se došlo pred Ustavni sud, koji je rekao da su to apsolutno stečena prava i da se ne mogu menjati.
Zato nama treba novi format i odgovor za novo vreme. Ako funkcionišemo u tim kategorijama, uvek ćemo imati problem sa nekim Ustavnim sudom, sa budžetskim fondom za lovstvo, itd. Slažem se da je to zakon, ali, poslednji konkurs je izašao pre godinu dana. Ja sumnjam da država i koristi taj novac za punjenje tog fonda. Imate uslove na sajtu Ministarstva poljoprivrede. Kako mislite da će ova preduzeća iz južno-kosovskog lovnog područja ispuniti uslov da dostave, recimo, menicu za ozbiljnost ponude u visini od 10% ponuđene vrednosti ili dokaz da su izmirili dospele poreze, da su tehnički opremljeni, itd? To je podsmevanje bilo kakvoj logici.

Vreme.
Reč ima narodna poslanica Snežana Stojanović Plavšić.

Hvala, mada sada više i ne znam koji je amandman na dnevnom redu, pošto mi se čini da je diskusija otišla zaista daleko. Ali, verujem da se radi o amandmanu gospođe koja je govorila o prebacivanju sredstava lokalnim samoupravama, pa ću se ja vratiti na njega.
Često se divim verbalnim bravurama svojih kolega. Od mnogih od njih sam učila to isto, u vreme kada sam postala narodna poslanica i sama sam se time nekada bavila. Ali, moram da kažem da mi se u poslednje vreme zaista čini da niti građani za to imaju vremena, niti bi mi trebali da na takav način raspravljamo o jako ozbiljnim temama.
Ponoviti jednu neistinu bezbroj puta ne znači da će ona postati istina. To je bio moto samo nekih jako, doduše poznatih, ali ne tako slavnih ljudi koji su se bavili marketingom. Dakle, ponovljena laž da je ministar Dinkić odgovoran za poreze u ovoj zemlji 10 godina ne postaje istina. Ja ću ponoviti da od 2000. godine, od 12 proteklih godina, ministar Dinkić je bio ministar finansija dve godine, od 2004. do 2006. i u ovoj poslednjoj godini, znači, tri i ova jedna, ukupno četiri godine. Dakle, osam preostalih godina…
Pošto se koleginica smeje, ja ću da pojasnim. Dakle, 2004, 2005, 2006. i 2012-2013. godina. Dakle, četiri godine.

Gospođo Plavšić, verovatno se smeje zato što ste se udaljili od teme. Zato vas molim da se vratite na amandman.

Možda sam se udaljila od teme, ali po ovom istom amandmanu raspravljalo se o ovoj istoj temi, pa koristim istu priliku koju su koristili i drugi. Tema jesu bile i lokalne samouprave, tema jeste bila i poreska disciplina i tema jeste bilo finansiranje javnog servisa. O svemu tome ću i govoriti.
Zašto lokalne samouprave imaju suficit? Zbog toga što su na predlog URS lokalne samouprave dobile priliku da njima pripada porez na imovinu. To je ono što su one dobile, Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava. Ako nekome date nečega 100%, a onda usled štednje taj neko izgubi 10%, on i dalje još uvek ima 90%.
Što se tiče poreza i naplate poreza, mislim da smo se svi, svih ovih dana, složili da se zalažemo beskompromisno za apsolutnu naplatu poreza, bez ikakvih izuzetaka. Verujem da je to nešto oko čega nismo ni polemisali.
Ali, finansiranje javnog servisa, to jeste nešto oko čega ima puno polemika. Ja polemišem sa stavom koji su neke kolege iznele, da javni servis ne može biti nezavistan ukoliko se finansira iz budžeta. Da li je nezavistan zaštitnik građana, moje je pitanje? Da li je nezavisna zaštitnica ravnopravnosti, za zaštitu od diskriminacije? Da li je nezavisno u našoj zemlji bilo koje nezavisno telo koje se finansira iz budžeta? Jeste. Da li javni servis može biti nezavistan, iako se finansira iz budžeta? Pitajte BBC. Dakle, u Evropi postoje razni modeli finansiranja javnog servisa. Ja ne branim ni jedan model, ali se zalažem za model koji će javni servis učiniti održivim.
Međutim, ima tu jedan drugi problem. Šta je problem sa finansiranjem medija? Pre svega, transparentnost vlasništva medija. Dakle, neće javni servis učiniti nezavisnim to da li se finansira direktno od građana ili se od građana finansira preko budžeta. Ali, ostale medije će učiniti nezavisnim transparentnost njihovog vlasništva. Za svaki medij mora da se zna ko je njegov vlasnik. Odmah da vam kažem, to je pitanje koje ima najviše otpora u Srbiji. Lično sam bila u prilici da o tome razgovaram sa nekim udruženjima, veoma moćnim u toj oblasti. Znate li šta su mi rekli? Nikada to neće proći u Srbiji. Toliko su moćni neki ljudi koji iza medija u Srbiji stoje. Dakle, transparentno vlasništvo, kao što je bio slučaj sa novinama "Pres", na kraju je izašlo u javnost ko su bili vlasnici tih novina. Zatim koncentracija vlasništva u medijima.
Poštovani građani i građanke, treće jako važno pitanje - kako se, u stvari, finansira i javni servis, između ostalih, a i brojni drugi mediji? Zašto se bore za vašu gledanost? Ne zato što ćete ih vi direktno platiti, jer ih gledate. Bore se za vašu gledanost da bi imali što više reklama i da bi na taj način finansirali svoj medij. Tu dolazimo do osnovnog pitanja – ko drži medije i ko drži reklamni prostor u medijima?
Nisam pomenula nijedno ime, nemojte širiti ruke, kolega, pa vi ne držite.
(Borislav Stefanović, s mesta: Niste u temi šest minuta.)
Imam vreme poslaničke grupe 19 minuta, ako hoću, mogu da pričam i 19 minuta.
(Predsedavajuća: Molim vas, nemojte među sobom da pričate. Nastavite. Izvolite.)
Izvinjavam se.
Postavljam pitanje – šta radi Antimonopolska komisija kada je ovo u pitanju? Ovo je pitanje koje se tiče i javnog servisa, da se vratim na temu, pošto javni servis jeste tema. Javni servis jeste tema amandmana o kome se priča. Javni servis takođe poseduje reklamni prostor. Javni servis je ugrožen, između ostalog, zbog toga što mnogo više reklama prodaju neki drugi mediji. Dakle, javni servis apsolutno jeste tema.
U tom smislu, postavljam pitanje Antimonopolskoj komisiji – da li postoji monopol u oblasti finansiranja medija u Srbiji? da li postoji monopol u prodaji reklamnog prostora medija u Srbiji, uključujući i Javni servis Srbije. Hvala vam.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Na član 6. razdele 16 i 23 amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Dušan Petrović, Miodrag Đidić, Sanja Čeković, Boško Ristić, Zlatko Dragosavljević i Milovan Marković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo nije se izjasnio o amandmanu.
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, sigurno svako od nas ima uverenje zbog čega smo siromašni. Možemo da krenemo od Kosovskog boja, od Prvog srpskog ustanka, od toga što se Englezi nisu iskrcali na Balkan nego u Italiju itd.
Mi smo dali, poslanička grupa Zajedno za Srbiju, jedan amandman za koji verujemo da može građane Srbije ili bar veliki broj njih da učini bogatijima nego što su sada. Prvi deo ovog amandmana odnosi se na odvajanje novca, 900 miliona dinara, za vraćanje 1.700 agronoma u poljoprivredne stručne službe. Oni su prošle godine savetovali preko 350 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Njihov zadatak je bio da ljudi koji se bave poljoprivredom zarađuju više nego što su zarađivali pre toga. Nažalost, skoro godinu dana više nisu angažovani od strane države, od strane Vlade Republike Srbije.
Potpuno sam siguran da ovakva vrsta ulaganja države u profesionalno angažovanje agronoma je višestruka isplativo. Naime, cela ova služba negde na godišnjem nivou košta oko 20-ak miliona evra i zbog toga ovih 900 miliona dinara mi mislimo da sedam ili šest ili pet meseci po odgovarajući iznos bi bio dovoljan i da oni mogu da budu angažovani već od početka avgusta ili najkasnije od početka septembra.
Sa druge strane, država vrlo opravdano troši čak oko 300 miliona evra na subvencije poljoprivrednicima i mislim da ima izuzetno veliki interes da vidi kakav je efekat potrošnje tako velikog državnog novca za naše prilike u poljoprivredu. To nije moguće ukoliko ovako veliki broj ljudi koje država angažuje nije u stanju da sagleda na kakav način se subvencije upotrebljavaju i da li imamo povećanje prosečnog prinosa, da li se poljoprivreda iz godine u godinu diže na viši nivo, što je, naravno, cilj.
Još jednom ću reći, 350 hiljada gazdinstava je imalo servis. Ljudi su imali mogućnost da vrlo lako završe sve administrativne poslove. Nažalost, ove godine mislim da smo videli da ta stvar nije na najbolji način organizovana jer ogromno vreme su zemljoradnici trošili pred upravama trezora i nisu mogli da efikasno i brzo obave sve formalnosti koje su neophodne da bi, kao što su to činili godinu dana pre toga, mogli da ostvare svoja prava na subvencije i druga davanja koja od strane države imaju na raspolaganju.
Iz ovih ili onih razloga, sreli smo se i sa jednom vrlo lošom stvari, kada je mleko u pitanju. Siguran sam, da smo imali ovih 1.700 agronoma savetodavaca, da ne bismo bili u neprilici da imamo problem sa aflatoksinom. Ne ulazim u to ni ko je kriv, ni ko je prav. Pitao sam ministra Rasima Ljajića kolika je šteta od toga što je aflatoksin postao tema, kazao mi je da je šteta oko 100 miliona evra, najmanje, a moguće je da je i dva puta više.
Agronomi savetodavci koštaju državu 20 miliona evra godišnje. Siguran sam da su bili angažovani da ne bismo imali ovaj problem i sada je to vezano za naš resor prehrambene industrije, u ovom slučaju, industrija koja prerađuje mleko bi danas bila u znatno boljoj situaciji nego što jeste.
Drugi deo ovog amandmana odnosi se na 500 miliona dinara, verovatno oko pet miliona evra, koje su predložili da bude stavljeno na raspolaganje Direkciji za vode, da bi mogla da naruči projekte za 100 hiljada hektara zemljišta za navodnjavanje 100 hiljada hektara zemljišta. Dakle, za izgradnju kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje u 2014. godini.
Ovaj posao bi zahtevao investiciji od oko 200 miliona evra. Kada bi projektovanje počelo ili procedure za projektovanje počele odmah mi bismo, kao država, bili u prilici da do početka građevinske sezone 2014. godine imamo početak ovih radova, krajem februara ili početkom marta, 200 miliona evra za primarnu mrežu za navodnjavanje i još oko 150 miliona evra za sekundarnu mrežu, 350 miliona evra je 1% BDP, nešto malo više od toga.
Dakle, iduće godine smo samo po ovom osnovu imali rast od 1% društvenog proizvoda. To je investicija koja je bez ikakvog zbora isplativa. Prošle godine smo 64.000 hektara zemljišta osposobili za navodnjavanje, tako što su očišćeni postojeći kanali, to je koštalo negde oko 10 miliona evra, sada je došao trenutak da uđemo u izgradnju novih sistema za navodnjavanje i mislim da bi Vlada napravila izuzetan pomak u ekonomskoj politici, ukoliko bi stvorila preduslove da se ovi radovi dogode u toku iduće godine. Nije moguće podići kapacitet zemlje za proizvodnju hrane, dok ne budemo vrlo ozbiljno i sa velikim investicijama ušli u projekte navodnjavanja.
Voleo bih da se pojave neki privatni investitori koji bi ovde uložili po dve, tri, pet stotina miliona evra, milijardu evra u navodnjavanje. Bojim se da to nije izvesno. Država mora da donese odluku – hoćemo li da uđemo u navodnjavanje ili ne? Hoćemo li mi kao građani Srbije da izdvajamo novac za ovo ili ne?
Dva i po miliona ljudi u Srbiji bavi se proizvodnjom hrane. Polovina od njih, kao isključivim svojim zanimanjem i druga polovina uz još neku drugu delatnost koju obavlja. To je najsiromašniji deo naroda. Dva puta je veće siromaštvo među ovih dva i po miliona ljudi nego među stanovništvom Srbije, koje živi u gradovima. Nije moguće napraviti ozbiljan pomak u životnom standardu ukoliko najsiromašniji deo naroda ne dobije priliku da zarađuje više. Ukoliko ovaj najsiromašniji deo naroda ne dođe u priliku da takođe može, jedan manji deo te svoje zarade da plati kroz porez, gospodine ministre. Tako ćemo korak po korak da stabilizujemo javne finansije.
Naravno da možemo ovde jako mnogo energije da potrošimo na utvrđivanje krivice. Meni se čini da je bolje da se time bave politički analitičari i istoričari, a da mi pogledamo da li možemo nešto da uradimo da bismo bili bogatiji nego što jesmo, samo malo para koliko imamo. Niti to možete da uradite vi sami, niti može da uradi sama Vlada. Kada sam govorio u debati u načelu, apelovao sam da otvorimo jedan ozbiljan i politički i društveni dijalog oko toga, da bismo utvrdili koliko smo mi kao građani Srbije spremni da platimo svojoj državi i za navodnjavanje i za svoje škole i za svoje bolnice i za svoju vojsku i za svoju policiju i za svoje sudove.
Ovaj predlog, bez obzira što formalno predlaže se da se izvrši transfer novca iz Ministarstva finansija i privrede u Ministarstvo poljoprivrede, jeste u stvari predlog koji treba da podigne celu privredu, jer povećanje proizvodnje hrane na kraju dovodi do toga da se povećava i obim proizvodnje i zarada celokupne prerađivačke industrije i proizvodnje mleka i proizvodnje mesa i prerade i mlinsko-pekarskoj industriji i konditorske industrije, da povećamo izvoz, da smanjimo spoljno-trgovinski deficit, proizvodimo hranu koja vredi 10,5 milijardi evra, naš kapacitet je 100 milijardi evra. Dok ne krenemo u navodnjavanje od korišćenja tog potencijala nema ništa. Zbog toga sam potpuno uveren da bi ovih pet miliona evra sada Direkciji za vode, da se isprojektuje 100 hiljada hektara i da se tih 100 hiljada hektara uradi u narednoj godini, bio veliki korak da ogromnom delu našeg naroda otvorimo priliku da zarađuje više, kao i agronomi savetodavci.
Ljudima treba pomoći, ljudima treba daći dobar servis. Država treba da kontroliše na šta idu njene pare i da vidimo kakvi su efekti od novca koji trošimo. Možemo da proizvodimo više, možemo da imamo veće prosečne prinose i ljudi mogu da imaju veći standard. Zbog toga smatramo da je loše što Vlada ovaj amandman nije prihvatila i mislim da je ovo jedna velika i dobra tema i što pre krenemo ovim pravcem, utoliko ćemo pre rešiti i ove finansijske nevolje sa kojima se suočavamo ovih dana i o kojima diskutujemo. Hvala najlepše.

Hvala.
Ministar Dinkić. Izvolite.