Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam čitao ovaj amandman i kad slušam gospodina Petrovića i pogledam i pročitam amandman nekako to nisam doveo baš u vezu i nisam video nameru da se sredstva prebace na poljoprivredu, ukoliko sam to dobro pročitao.
Što se tiče koristi od savetodavaca. Od njih 1.700 prošle godine, jedinu korist, po meni, imala je stranka u kojoj je bio gospodin Petrović. Dakle, kao neko ko se bavio poljoprivredom, od tih desetak koji bi spali na moju opštinu, savetodavaca, nisam video nijednog. Interesantno je da su se savetodavci pojavili u predizbornoj godini. Dakle, nije ih bilo 2011. godine, nije ih bilo 2010. godine, nije ih bilo 2009. godine, ali su se zato pojavili 2012. godine i to njih 1.700. Osim troška koji je bio par milijardi mi neke velike direktne koristi nismo videli.
Što se gužvi u trezoru tiče one su bile prošle godine kao i ove. Prošle godine se tri puta menjao način subvencija. Dakle, ni sami savetodavci nisu znali kakva je to poljoprivredna politika koju je vodilo tadašnje Ministarstvo poljoprivrede. Bilo je da će subvencije biti po kilogramu, prethodno su bile po hektaru, pa je to promenjeno po kilogramu i onda je rečeno da će od toga koristi imati manja gazdinstva u Srbiji zato što su subvencije išle u korist velikih poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini, a prebacivanje na kilogram će korist imati poljoprivredna gazdinstva u užoj Srbiji, mada ja to ne volim tako da govori.
Međutim, moja primedba je bila sasvim suprotna, da to po kilogramu ide baš u korist vojvođanskih privrednika zato što su prinosi, naravno, zbog plodnije zemlje daleko veći određenih kultura su daleko veći u Vojvodini nego što su Srbiji. Posebno su bile primamljive, recimo, podsticaji subvencije na šećernu repu itd, sve ono čime se tajkuni bave.
Pošto su se poljoprivredni proizvođači pobunili, a bili ste svedoci višednevnih blokada taj način subvencionisanja je vrlo brzo bio promenjen tako da su i sami ti savetodavci bez obzira što su plaćeni iz budžeta nisu znali u tom trenutku koji će način subvencionisanja važiti, da li onaj po hektaru, da li onaj po kilogramu, pa ponovo po hektaru, tako da su i sami lutali i tražili odgovor od poljoprivrednika koji su trebali biti na njihovoj strani savetovanja.
Mislim da je to bila pre svega podrška stranci koja je izbore izgubila, dakle, da se kroz tih 1.700 savetodavaca udomilo nekoliko stotina ili gotovo 1.000 ili možda svih 1.700 pripadnika ili simpatizera te partije koji su naravno na izborima cenili to što su šest meseci čini mi se dobijali primanja za savete koje, evo priznajem, bez obzira što smo obrađivali nekoliko stotina hektara zemlje, dakle zakup, plaćali državi, te savetodavce nešto nisam video na mom poljoprivrednom gazdinstvu. Ne znam kakvi su rezultati tih savetodavaca bili u ostalom delu Srbije, međutim po pitanju zalivnih sistema nije bilo nikakve podrške niti ministarstva niti savetodavaca. Dakle, jednostavno nije bilo sredstava i ja to poštujem.
Moram reći po pitanju te naknadne pameti. Ja volim kada kolege poslanici priznaju svoju grešku pa makar to bilo i posle mandata, dakle, otprilike svakog od nas, a naša politička istorija je puna toga i ima plan dok traje moj mandat itd. Tako da ja volim kada prođe naš mandat, pa ponovo steknemo neka znanja i iskustva i kažemo – mi se zalažemo da se obnove, zanove i ponovo izgrade ili izgrade zalivni sistemi kojih u Srbiji ima sve manje, a priča se da će od pet godina, tri ili četiri biti sušna. Jedina istina u svemu tome, da od 2000. godine do 2013. godine, jedini zalivni sistem koji je funkcionisao u Srbiji je bila poplava.