Niste bili u sali kad sam jednom od vaših kolega objasnio zašto nismo to prihvatili, zato što imamo 400 miliona dolara uneto u rebalansu budžeta, dodatnu garanciju države za kredit Razvojne banke Abu Dabija od kojih više od pola će ići upravo za navodnjavanje, što je znatno, znatno više od ovoga što je umanjeno direkciji. Dakle, neke od kapitalnih rashoda, generalno budžetu smo bili prinuđeni da smanjimo i da zamenimo kapitalnim izdacima koji će se finansirati ne direktno iz budžeta, nego iz povoljnih kredita.
Inače, izdvojio bih, kao veoma konstruktivno jednu vašu rečenicu iz izlaganja, da je stanje u javnim finansijama Srbije moguće poboljšavati samo korak po korak. To je živa istina.

Hvala.
Dušan Petrović, replika.

Nismo se razumeli gospodine ministre.
Dakle, ovde je pet miliona evra za projekte. Tih 400 miliona evra ako dođe nema u šta da se potroši, tako da ćemo sa navodnjavanjem, kao sa putevima. Nema eksproprijacije, nema projekata, onda nas oni koji dobiju na tenderima tuže zbog toga što nije validna dokumentacija pet miliona evra da počne projektovanje odmah, čim bude usvojen rebalans budžeta.
Raspitao sam se nema projekata. Nema projekata za novih 100 hiljada hektara zemljišta. Toliko može da bude isprojektovano u toku ove godine. Tenderska procedura može da počne odmah, pošto bude usvojen budžet za 2014. godinu. Krajem februara, početkom marta kada počne građevinska sezona mogu da krenu radovi.
Nije ovde tema da li ćete naći vi 200 miliona evra, ili će dati Arapi 200 miliona evra ili 400 miliona evra, neće niko moći da potroši ni dinar iduće godine ukoliko projekti ne budu završeni. Zbog toga smo stavili ovaj amandman.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam čitao ovaj amandman i kad slušam gospodina Petrovića i pogledam i pročitam amandman nekako to nisam doveo baš u vezu i nisam video nameru da se sredstva prebace na poljoprivredu, ukoliko sam to dobro pročitao.
Što se tiče koristi od savetodavaca. Od njih 1.700 prošle godine, jedinu korist, po meni, imala je stranka u kojoj je bio gospodin Petrović. Dakle, kao neko ko se bavio poljoprivredom, od tih desetak koji bi spali na moju opštinu, savetodavaca, nisam video nijednog. Interesantno je da su se savetodavci pojavili u predizbornoj godini. Dakle, nije ih bilo 2011. godine, nije ih bilo 2010. godine, nije ih bilo 2009. godine, ali su se zato pojavili 2012. godine i to njih 1.700. Osim troška koji je bio par milijardi mi neke velike direktne koristi nismo videli.
Što se gužvi u trezoru tiče one su bile prošle godine kao i ove. Prošle godine se tri puta menjao način subvencija. Dakle, ni sami savetodavci nisu znali kakva je to poljoprivredna politika koju je vodilo tadašnje Ministarstvo poljoprivrede. Bilo je da će subvencije biti po kilogramu, prethodno su bile po hektaru, pa je to promenjeno po kilogramu i onda je rečeno da će od toga koristi imati manja gazdinstva u Srbiji zato što su subvencije išle u korist velikih poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini, a prebacivanje na kilogram će korist imati poljoprivredna gazdinstva u užoj Srbiji, mada ja to ne volim tako da govori.
Međutim, moja primedba je bila sasvim suprotna, da to po kilogramu ide baš u korist vojvođanskih privrednika zato što su prinosi, naravno, zbog plodnije zemlje daleko veći određenih kultura su daleko veći u Vojvodini nego što su Srbiji. Posebno su bile primamljive, recimo, podsticaji subvencije na šećernu repu itd, sve ono čime se tajkuni bave.
Pošto su se poljoprivredni proizvođači pobunili, a bili ste svedoci višednevnih blokada taj način subvencionisanja je vrlo brzo bio promenjen tako da su i sami ti savetodavci bez obzira što su plaćeni iz budžeta nisu znali u tom trenutku koji će način subvencionisanja važiti, da li onaj po hektaru, da li onaj po kilogramu, pa ponovo po hektaru, tako da su i sami lutali i tražili odgovor od poljoprivrednika koji su trebali biti na njihovoj strani savetovanja.
Mislim da je to bila pre svega podrška stranci koja je izbore izgubila, dakle, da se kroz tih 1.700 savetodavaca udomilo nekoliko stotina ili gotovo 1.000 ili možda svih 1.700 pripadnika ili simpatizera te partije koji su naravno na izborima cenili to što su šest meseci čini mi se dobijali primanja za savete koje, evo priznajem, bez obzira što smo obrađivali nekoliko stotina hektara zemlje, dakle zakup, plaćali državi, te savetodavce nešto nisam video na mom poljoprivrednom gazdinstvu. Ne znam kakvi su rezultati tih savetodavaca bili u ostalom delu Srbije, međutim po pitanju zalivnih sistema nije bilo nikakve podrške niti ministarstva niti savetodavaca. Dakle, jednostavno nije bilo sredstava i ja to poštujem.
Moram reći po pitanju te naknadne pameti. Ja volim kada kolege poslanici priznaju svoju grešku pa makar to bilo i posle mandata, dakle, otprilike svakog od nas, a naša politička istorija je puna toga i ima plan dok traje moj mandat itd. Tako da ja volim kada prođe naš mandat, pa ponovo steknemo neka znanja i iskustva i kažemo – mi se zalažemo da se obnove, zanove i ponovo izgrade ili izgrade zalivni sistemi kojih u Srbiji ima sve manje, a priča se da će od pet godina, tri ili četiri biti sušna. Jedina istina u svemu tome, da od 2000. godine do 2013. godine, jedini zalivni sistem koji je funkcionisao u Srbiji je bila poplava.

Reč ima ministar Dinkić.

Samo da vam kažem ono što ste pitali, u kreditu Razvojnog fonda Abu Dabija je predviđeno da taj novac služi za izgradnju kanala i za troškove projektovanja.
Dakle, ideja je, neki projekti već sada postoje. U pravu ste za vrlo malo, za možda nekih 25.000 hektara, a za 100.000 sigurno ne postoje, to ste u pravu. Za ono što postoji, moglo bi odmah da se krene da se radi, a za ono što ne postoji, mora da se projektuje. Mi smo predvideli da u kreditu bude jedna stavka, da može iz kredita da se pokriju i troškovi projektovanja, a ne samo izvođenje radova, tako da bi se iz ovoga finansiralo projektovanje mreže kanala za navodnjavanje što bi se izvodilo u narednim godinama.

Dušan Petrović, replika.

Sada je SNS na čelo Ministarstva poljoprivrede, pa nema gospodine Rističeviću da budu ovi agronomi zloupotrebljeni. Nemam ništa protiv svi da uđu u SNS, samo da pomognu seljacima.
Imate priliku, ako ste se bojali da su bili u ne znam kojoj stranci, zaista nikakvu primedbu ne bih imao, da pristane svako od njih da postane član vaše stranke, samo da pomognemo za 400.000 gazdinstava, biće im bolje.
Zaista smatram da ste vi jedan vešt i dobar poljoprivrednik, možda vama nisu potrebni savetnici, ali stotine hiljada ljudi u Srbiji su pokazali vrlo ozbiljan pristup i dobar stav prema tome što su se pojavili stručnjaci koji su im pomogli.
Zatekao sam stanje stvari da je 84.000 gazdinstava dobijalo subvencije, na kraju prošle godine 240.000 gazdinstava je dobijalo subvencije.
Kažem vam zato što to znam, nije bilo moguće doći do 240.000, a da ljudi nisu imali pomoć od države, pomoć koju su dali savetodavci.
Potpuno je to stvar koja je van pameti, kakva politika, kakvi bakrači. Bilo je ljudi iz Radikalne stranke, predsednici Odbora DSS, svi su prošli test, ko je položio test, taj je dobio posao. Svi koji su hteli da rade, završili Poljoprivredni fakultet, položili testove, sve je država angažovala.
Zaista mislim da demagogiji ovde nema mesta i poštujem vašu veštinu, gospodine Rističeviću. Vama ne treba pomoć, zato što ste vi jedan veliki poljoprivredni proizvođač, pa pustite ove male poljoprivredne proizvođače, da njima bude bolje i da oni nešto zarade. Ne možete samo vi da zarađujete.

Samo trenutak, Marijan Rističević ima repliku.