Samo ću kratko reći da mislim da je ova rasprava ne samo mučna nego, nažalost, mislim da je pomalo i neozbiljna. Naime, da je moj stav u pitanju, ako postoji mogućnost da se samo jedno u Srbiji spasi, ili jedan ljudski život, bila bih spremna da žrtvujem kompletan budžet ministarstva bilo kog – poljoprivrede, ekonomije, lokalne samouprave, šta god. Život je iznad svega.
Čini mi se da u ovoj raspravi ministar finansija ne može biti ministar zdravlja i predsednik Odbora za zdravlje ne može biti ministar zdravlja. On, svakako, sa ministarkom zdravlja, predsednik Odbora za zdravlje, treba i sa nadležnom nacionalnom komisijom da nađu rešenje. To je pitanje zdravstvene politike. Ne može ministar finansija sada ovde da vodi zdravstvenu politiku i da kaže – da, daćemo, nećemo dati.
Zaista apelujem na kolege i na sve nas, koji smo zainteresovani za ovo pitanje, da zajedno sa ministarkom zdravlja nađemo rešenje. Sigurna sam da će se onda naći rešenje i sigurna sam da će se onda novac u budžetu za to naći.

Reč ima gospođa Gorica Mojović.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da podržavam amandman svojih kolega, ali moram da kažem da i obrazloženje koje smo dobili i još više obrazloženje koje smo imali prilike da čujemo upravo od gospodina Mlađana Dinkića stvarno nije dostojno ne samo ove Skupštine, nego nije dostojno i ne odgovara ni prirodi ni težini ovog pitanja. Ne mislim da je prvo obrazloženje, da je prvi razlog za ovakvo njegovo obrazloženje – ovde se vodi politika. Mislim da na ovom pitanju niko ne vodi politiku. To je jedna stvar.
Druga stvar, ne može se reći – tražim podatke o svima, o onima iz sela, o onima iz gradova. Šta to znači? Ili svi, ili niko. Upravo se slažem sa gospođom Plavšić, ako je to samo jedan život i ako postoji mogućnost, pogotovo kada su deca u pitanju, ne treba, to je tek po meni politizacija i demagogija – ili svi, ili niko, na ovim pitanjima nema – ili svi, ili niko. Na ovim pitanjima je, pogotovo kada su deca u pitanju, svako i jedno, i svako dete, i svaki ljudski život važan. Pogotovo ne može ako je to samo 60 dece. Nije to samo, to je strašno mnogo dece.
Prema tome, pretpostavljam da i ovo licitiranje da li Fond za zdravstvo, da li su mogli ranije, da li mogu danas, da li ministar finansija treba da zna – to sve, da tako kažem, ne ide, ne govori na pravi način o onome što jeste veliki problem. Problem postoji i problem se može rešiti sredstvima. Ono što bih apelovala je da ovu diskusiju koja je do sada vođena, u smislu obrazloženja koje smo čuli od strane gospodina ministra, prekinemo i da za apel koji je uputio i predsednik Skupštine nađemo rešenje da se i za 60, i za jedno, i za dvoje dece, i svih onih koji imaju i ova teška oboljenja, nađe novac i taj problem reši.

Reč ima ministar Dinkić.

Ne možete mi reći da problem postoji i da se može rešiti. Zašto ovakav amandman niste davali svih ovih godina unazad, kada je Mirko Cvetković bio ministar finansija? Zašto, Gorice Mojović? Zašto, ako je to tako lako rešiti, nije rešeno kada je Fond vodio direktor kome ne znam ni ime, a postavlja ga DS, ako je to tako lako? Budite fer i kažite da je problem ogroman.
Treba dati novac i za jedan život, za hiljadu života, za sve. To je najvažnije. Džaba novca ako nema života. Ali, što niste takve amandmane ulagali i tako žučno diskutovali kada je vaš čovek vodio Ministarstvo finansija i vaš čovek vodio Fond zdravstva? Verovatno zato, to sam sve vreme pričao, i što gospođa Plavšić kaže, što taj problem nije nimalo lak i što sam siguran da ne zavisi samo od dobre volje.

Replika, Gorica Mojović.

Gospodine ministre, upravo ste ponovo pokazali ovakvim obraćanjem i meni i ovakvim argumentima da vi politizujete ovu temu. Nismo je mi politizovali. Predsednik Odbora za zdravlje i svi drugi ljudi koji su govorili na ove teme svih ovih dana iznose činjenice, iznose tešku situaciju i niko nije pominjao politiku. Vi ste sve to vraćali na – zašto vi to niste rešili?
Mene ne vređa vaš napad na DS, mene je uvredilo vaše obrazloženje – dajte mi podatke za sve bolesne, ili za sve, ili za nikog, ako je to samo 60 dece, onda ćemo to da rešimo, ili ćemo teško da rešimo. To mene vređa. Ne pogađaju mene vaši napadi na DS. Bili ste i vi u toj vladi i imali ste svih ovih godina ministra zdravstva. Svih ovih godina. Neću time da se bavim i ne želim više da učestvujem, jer ako neko ovde politizuje, to ste učinili upravo vi. Samo sam kao osoba, kao majka, bila uvređena vašim obrazloženjem – ili svi bolesni, ili niko, ili samo 60, ili svih 60, ili niko, i ako je onda to samo 60, onda ćemo uspeti, ako je to samo 400 miliona, onda to nije problem.
Tako se ne razgovara o ovoj temi. To je ono što me je uvredilo, a ne da li je bio ministar ili je bio direktor Republičkog fonda za zdravstvo onaj ili ovaj iz neke stranke. Nismo rešili, rešimo ga. Jeste težak, rešićemo ga. Tako se razgovara.

Reč ima ministar Dinkić.

Ima nekih stvari koje se ne mogu samo voljom rešiti. Inače sam siguran da bi Tomica Milosavljević, da bi ministar zdravlja pre njega to rešili. Koji ministar zdravlja ne bi želeo to da reši? Ne razumem, jer ovde se ne radi o politici. Govorim da ma ko da postavlja ministra zdravlja i direktora Fonda, taj problem u ovoj zemlji nije rešen.
Moja pretpostavka kao laika za ovo je da to nije tako jednostavan problem, čim niko nije dao predlog za to rešenje. Kada sam pitao ljude zašto to niste rešili, naravno da kada vidim ove akcije putem SMS-a ili preko Tvitera, da pitam kolege – zašto se to sistemski ne reši? Odgovor svih koje pitam iz oblasti zdravstva je – mnogo košta. Ne znam i zato sam krajnje dobronamerno i pitao, da ako se već predlaže rešenje problema, koliko to zaista košta? Moramo to da znamo i da onda vidimo da ako je to moguće da se reši, da se reši. Kako to druge zemlje rešavaju, našeg ranga? Ne Amerika, nego kako to mi rešavamo?
Kako to druge zemlje našeg ranga rešavaju? Ne Amerika, nego kako to mi rešavamo? Kako se to rešava u drugim zemljama? Da li ima humanijih rešenja? Da li ima boljih rešenja, pa da to uradimo?
Prisustvovao sam raspravama ili sam gledao preko televizije da ste takva pitanja postavljali pre možda dve, tri godine, godinu i po dana. Možete da me demantujte, ako je to tačno. Zato mislim da je vaš poslanik ovo hteo da politizuje i uveren sam u to, nažalost. Znači, prosto me diskusija i vaša i njegova uverava da, bez obzira što možda imate dobru nameru, ipak želite ovo da politizujete i to nije fer.

 Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.