Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 52. amandman je podnela narodna poslanica Olgica Batić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Konstantinović, Slobodan Homen, Srđan Miković i Nataša Vučković.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan. Izvolite.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ministar Selaković je malopre rekao da zaista imamo jednu korektnu i kvalitetnu raspravu. Tim povodom sam želeo i da zaista pohvalim i amandman koji su napisale kolege Konstantinović, Homen, Miković i koleginica Vučković, ali i da pohvalim, naravno, ministra što je taj amandman prihvatio.
Da bismo objasnili i narodnim poslanicima i građanima koji ovo gledaju o čemu se radi, u pitanju je položaj maloletnika u prekršajnom postupku, koje je uvek jedno delikatno pitanje. Spremajući se za ovu raspravu, ponovo sam uzeo knjige sa pravnog fakulteta, da pročitam šta uvaženi profesori iz penologije i iz krivičnog prava misle. Shvatio sam da važi ono srpsko, dva pravnika – tri mišljenja. Zaista je teško naći pravu meru na koji način kažnjavati u prekršajnom postupku i da li uopšte kažnjavati u prekršajnom postupku maloletnike na neki klasičan način, klasičnim kaznama, ili na neki drugi način.
Moram da vam kažem da je jako dobro što su i kolege pomenute predložile amandman i što je ministar prihvatio da se prema maloletnicima u prekršajnom postupku ide drugom metodom, umesto najoštrijim kažnjavanjem, da se ide na prevenciju. Umesto da se ide na neku jaku represiju, da se ide na prevaspitavanje, da se ide ka tome da se zaista maloletnicima ukaže gde je bila njihova greška i da se nauče da tu grešku više ne čine. Još više sam ubeđen da je to dobar put.
Nedavno sam imao prilike da posetim Vaspitno-popravni dom u Kruševcu i da se iz prve ruke uverim da sve one slike koje naši građani nose iz onih serija "Sivi dom" ili "Specijalno vaspitanje", da prosto to više nije tako. Danas zaista u Srbiji ima modernih vaspitno-popravnih ustanova, kao što je VP dom u Kruševcu, gde je uz pomoć investitora, ljudi iz Evropske unije, stručnih ustanova, pomognuto i u rekonstrukciji, pomoglo se i u primenjivanju novih metoda resocijalizacije i reedukacije omladine. Jednom rečju, sam amandman i sama ideja da se, recimo, maloletnicima ne može izreći mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti, to je dobra mera jer se time maloletnicima koji vrše prekršaje omogućava da kroz svoj rad, kroz rad na sebi samom, ali i rad kroz posao na kome su bili zaposleni, da se na taj način vrate, kako bi naši stari rekli, na pravi put.
Ovo je samo jedan od 23 amandmana koji je ministar Selaković prihvatio. Zaista se zahvaljujem i kolegama koje su ovakav amandman predložile jer je zaista pravi put da maloletnicima koji vrše prekršaje pružimo ruku i na taj način omogućimo da postanu dobri, korisni i najbolji mogući građani društva. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč u vezi sa ovim amandmanom? (Ne)
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Veličković, Slobodan Jerenić i Ljubica Milošević.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Konstantinović, Slobodan Homen, Srđan Miković i Nataša Vučković.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv člana i član 56. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Vlada nije prihvatili amandman.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Onako kako sam isticao na Odboru za pravosuđe tako ću istrajavati na ovom amandmanu i sada, imajući u vidu da sam dao više nego valjane razloge za usvajanje ovog amandmana. Zaista smatram da nije imalo mesta da se ovaj amandman ne prihvati. Nije nikakva kritika, jednostavno su argumentovani razlozi.
Moram da ponovim ono što sam više puta istakao. Nije sporna zaštitna mera, nije sporna funkcija posledica zaštitne mere, sporno je šta je zaštitnom merom obuhvaćeno, a šta nije.
Moram da se osvrnem na nešto što je u članu 56. potpuno nejasno određeno, jer se kaže da upravo u tom članu 56, kojim se definiše zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti, u prvom stavu pored delatnosti se pominju drugi određeni poslovi. Ne bi mi palo nikada na pamet da podnesem ovaj amandman, da je ovaj termin drugih određenih poslova bio barem malo precizniji, barem malo jasniji. Šta su to drugi određeni poslovi?
Vezao sam se za stečajnu materiju zato što mi je to vokacija, zato što se time bavim i zbog toga što smatram da bi na taj način moglo da dođe do štetnih posledica po stečajnog dužnika. Radi upoznavanja građana, stečajni dužnik je preduzeće koje može da bude procesuirano, koje može da se nađe pod odgovornošću za učinjeni prekršaj, odnosno protivpravnu delatnost u kojoj se stiču obeležja određenog prekršaja.
Nisam siguran da bilo koji prekršajni sudija, bez obzira što bi morao kao profesionalac da poznaje stečajnu materiju, da je sigurno dobro upoznat koji su to poslovi koji ne bi smeli ni u kom slučaju da budu obuhvaćeni ovom zaštitnom merom, naročito oni poslovi koji se vezuju za tzv. dvostrano-teretne ugovore, na koje i ukazuje isti član 56. predloženog zakona. Tu sam pomenuo i zakup, korišćenje i sve ostalo što podrazumeva sticanje prihoda i opet ću pomenuti.
Osnovni smisao, osnovni princip stečaja je dvodimenzionalan. Jedan aspekt je namirenje poverilaca, a drugi aspekt je pokriće troškova stečajnog postupka. Ako bi se bilo koja odluka koja bi uz samu presudu sadržala i zaštitnu meru odnosila na ove poslove, više sam nego siguran da bi ovi principi stečajnog postupka bili ozbiljno ugroženi, da bi bilo ozbiljno ugroženo i namirenje poverilaca i ozbiljno ugrožena suma novčanih sredstava za pokrivanje troškova stečaja. Zašto onda nema razumevanja za prihvatanje ovog amandmana?
Čuo sam obrazloženje da se to nedovoljno pojavljuje u praksi ili je to retko, mislim da to obrazloženje ne može da bude opravdanje za neprihvatanje ovakvog amandmana. Ako je nešto retko, ne znači da je i apsolutno isključeno i ne znači da se neće pojaviti. Lično u svojoj praksi sam takvu situaciju imao.
Još jednom zaista molim da, bez obzira što Vlada vidim nije prihvatila ovaj moj predlog za usvajanje amandmana, još jednom razmisli oko toga. Ne znam da li je dovoljno srećno, ako se uopšte može tako kvalifikovati, ono što sam napisao kao nastavak teksta prvog stava, ali ne može drugačije, jer upravo moj amandman se odnosi na to da ti drugi određeni poslovi mogu biti obuhvaćeni zaštitnom merom, osim poslova koji se vrše u toku trajanja stečaja nad pravnim licem, a ti poslovi koji se vrše u toku stečaja su isključivo regulisani stečajem, odnosno zakonom o stečaju, pa ne vidim ni jedan jedini razlog da mogu biti derogirani Zakonom o prekršaju.
Zato vas, gospodine ministre, još jednom molim da sa razumevanjem razmotrite razloge koji su više nego opravdani, činjenično utemeljeni i da prihvatite ovaj amandman. Zahvaljujem se.

Hvala.
Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 61. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov i Kenan Hajdarević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 63. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Vrlo ću kratko, s obzirom da je moj amandman potpuno istovetan u odnosu na član 64. sa amandmanom koji je podnela poslanička grupa DS, te imajući u vidu da je amandman poslaničke grupe DS prihvaćen, samim tim podrazumevam da i ono što sam ja insistirao kroz svoj amandman, apsolutno uvaženo, jer je nedopustivo da se može javno objaviti presuda kojom je za učinjeni prekršaj oglašeno i kažnjeno, odnosno oglašeno krivim za prekršaj kažnjeno maloletno lice, pa s obzirom da je amandman DS već postao sastavni deo predloga zakona, onda nema potrebe za dalji komentar i zaista u ovom pravcu je za pohvalu ono što je ministarstvo sa razumevanjem i prihvatilo, ali zaista mi opet nije jasno zašto moj amandman nije prihvaćen na član 56? Hvala.

Hvala.
Na član 66. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov i Kenan Hajdarević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 72. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Radović, Dejan Mihajlov, Miroslav Petković i Miloš Aligrudić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Meni je potpuno jasno zbog čega amandman nije prihvaćen. Mi smo tražili brisanje celog člana, ali to smo uradili da bi podstakli raspravu o ovom pitanju, zato što smatramo da je ovo vrlo važna stvar.
Naime, uvereni smo da je objektivna odgovornost roditelja za prekršaj koji učini dete, anahrona odredba i da nije u skladu sa savremenim civilizacijskim trendovima. Ona postoji u važećem zakonu. U važeći zakon je ušla tako što je bila prepisana iz prethodnog, prethodni iz socijalističkog, itd.
Znam da u pravu postoji objektivna odgovornost za delikt i ona se propisuje samo izuzetno. Daću vam jedan primer. Objektivna odgovornost za delikt postoji u slučaju objektivne odgovornosti organizatora skupa, na primer. On bez obzira da li je želeo ili nije želeo nered, štetu koja nastane ili kakvu protivpravnost koja se iz tog skupa izrodi, on ima određenu objektivnu odgovornost.
Mi držimo do toga da roditelji moraju imati odgovornost za ponašanje sopstvene dece, nad kojima su dužni da vrše nadzor, ali se postavlja pitanje, da li u skladu sa civilizacijskim trendovima, da li je anahrona norma u koju se konstituiše odgovornost za konkretan prekršaj lica, koji taj prekršaj uopšte nije učinilo?
Dakle, ovo otvara neka pitanja. Prvo pitanje koje se otvara, jeste može li se u našem pravu propisati odgovornost roditelja za ne vršenje nadzora, da to bude prekršaj sui generis, pa makar bio propisan i opštim Zakonom o prekršajima, a da kazna bude odrediva u odnosu na onaj prekršaj čije je biće ostvareno činjenjem maloletnog lica, nad kojim on može da vrši nadzor. To bi bilo nešto sasvim drugo, tu bi se konstituisao prekršaj sui generis za roditelja i ne bi odgovarao za tuđ prekršaj, nego za sopstveni prekršaj koji se sastoji u ne vršenju nadzora, to je jedna ideja za razmišljanje.
Druga mogućnost je da se u ovom domenu potpuno izbegne prekršajna odgovornost za tuđe delo, pa makar to bilo i delo koje je učinilo maloletno lice, tj. lice koje je dete, dete do 14 godina. Ali, svakako to ne znači izbegavanje materijalne odgovornosti koja proističe iz utvrđenog delikta. Dakle, delikt postoji. Materijalna odgovornost može da postoji.
Daću vam sada par konkretnih primera i kroz te primere bih završio. Ako dete do 14 godina starosti učini kakav prekršaj, na primer, igrajući se sa decom u dvorištu šutne loptu i tom loptom ošteti uličnu rasvetu, time napravi štetu, a s druge strane i prekrši odredbe o javnom redu i miru, tu se sad postavlja pitanje, pošto to lice ne može prekršajno da odgovora, dete do 14 godina, kako tu konstituisati prekršajnu odgovornost roditelja kao da je samo šutnulo loptu i napravilo tu štetu? Po nama, to je nemoguće. Moguće je konstituisati odgovornost za naknadu te štete na strani roditelja. On može da naknadi materijalnu štetu koja je tom radnjom učinjena, ali da odgovara za prekršaj u pogledu kršenja javnog reda i mira, ne može. Ali, ukoliko je roditelj bio, kao što ovde zakon i kaže – on će odgovarati za taj prekršaj, kazniće se za taj prekršaj kao da ga je sam učinio, roditelj, tu se misli na hranitelje, staratelje, itd, ako je bio u mogućnosti da takav nadzor vrši. E, ta kaučuk norma, da li je on bio u mogućnosti da nadzor vrši ili ne, može se različito tumačiti. U sadašnjoj praksi sudova nema preterano slučajeva u kojima se utvrdilo, bar po mojim saznanjima, da je neko, ili se pretpostavilo, da je on u svakom pogledu mogao da vrši taj nadzor.
Znate na šta se to odnosi? To se odnosi na situaciju kada roditelj ide s detetom, dete mu je pri ruci, a uprkos njegovom prisustvu i nadzoru koji vrši, znači on ga je mogao i vršio ga je, dete učini neki prekršaj. Ali, onda se postavlja pitanje da li to ovako treba uopšte propisati? Da li je onda u tom slučaju sam taj roditelj učinio prekršaj posebne vrste za koji ga treba kazniti? Na stranu materijalna odgovornost za štetu koja može da nastane. Ili može doći do zloupotreba, pa da onda sud, postupajući sud, proceni da prekršaj koji je učinilo maloletno lice, da će roditelj uvek biti odgovoran i da je uvek mogao biti u stanju da vrši taj nadzor ako je teoretski to dete moglo biti pod njegovim nadzorom ili pod njegovim staranjem u datom momentu. Recimo, pustio ga je na ulicu da se igra fudbala sa vršnjacima i napravili su štetu na javnom objektu, prekršili javni red i mir, nastalo je biće prekršaja a sud može da kaže da je taj roditelj odgovoran za taj prekršaj i da se ima za taj prekršaj kazniti.
Isto važi i u slučaju ako maloletno dete izađe u dvorište da se igra, naiđe njegov malo stariji vršnjak, u ovom primeru koji je DSS izlagao o visinama kazni, to je taj primer koji je Dejan Mihajlov izneo, dakle, on njemu da motocikl, nagovori ga da sedne, on vozi motocikl bez dozvole, ima 13 i po godina, prođe kroz dva crvena svetla, napravi još niz prekršaja usput i vrati se kući, dakle, ko odgovara za taj prekršaj? Ako roditelj nije bio s njim i nije ga okuražio ili mrtav hladan gledao kako seda na taj motor, čitajući ove odredbe zakona ne bi trebalo da odgovara za prekršaj. Ali, gde tu ima garancija? Može li sud da proceni da je on možda mogao da ga spreči, da je možda mogao da vrši taj nadzor? Kako izgleda ta kaučuk norma u praksi – a mogao je da vrši nadzor, bio je u prilici da vrši nadzor? Kako mi to možemo da znamo? Vrlo teško.
Mislimo da je rešenje u nečem drugom – da ovu anahronu normu treba izbaciti, treba izbeći objektivnu odgovornost za tuđi delikt, konstituisati eventualno odgovornost za sopstveni delikt, koji bi se sastojao u nevršenju nadzora, opisati taj prekršaj u zakonu, dati odgovarajuću kaznu ili uputiti na odgovarajuću kaznu, način na koji bi se okrivljeni kaznio, ne brkati to sa objektivnom odgovornošću za dete i svakako ostaviti materijalnu odgovornost za štetu koja je nastala jer to, na kraju krajeva, nije ni predmet ovog zakona.
Dakle, mi vas zaista molimo da o ovome u budućnosti razmislite i da učinimo šta je potrebno da se napravi jedna modernija, bolja i efikasnija norma, koja ne bi išla tragom objektivne odgovornosti za tuđi prekršaj.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.