Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 77 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutno 91 narodni poslanik, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Branko Ružić, Srđan Milivojević i Miletić Mihajlović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, pozvao da sednici prisustvuju i: dr Danilo Nikolić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave, mr Milisav Čogurić, pomoćnik ministra pravde i državne uprave, Jovan Ćosić, načelnik u Odeljenju Ministarstva pravde i državne uprave i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde i državne uprave.
Nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na pretres u pojedinostima druge tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O PREKRŠAJIMA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Radović, Dejan Mihajlov, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić, prof. dr Dragoljub Mićunović, Nenad Konstantinović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Nada Kolundžija, Slobodan Homen, Srđan Miković, Gordana Čomić, Teodora Vlahović, Olgica Batić, Neđo Jovanović, Judita Popović, Radmila Gerov, Kenan Hajdarević, Ivan Karić, Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić, Ljubica Milošević, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Antić.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Podsećam vas da je narodni poslanik Nataša Vučković, pisanim putem, povukla amandman na član 41. koji je podnela 16. jula 2013. godine.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Radović, Dejan Mihajlov, Miroslav Petko-vić, Miloš Aligrudić i zajedno narodni poslanici prof. dr Dragoljub Mićunović, Nenad Konstantinović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović i Nada Kolundžija.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Kao što smo i u načelnoj raspravi rekli, jako je važno donošenje zakona o prekršajima i uz sve one primedbe koje je naša poslanička grupa, a koje je izrazila kroz amandmane, smatramo da su u jednom delu u odnosu na postojeći tekst zakona rešenja poboljšana i da će sigurno doprineti da se prekršajni postupci, pogotovo činjenica da se formiraju prekršajni sudovi i da će se voditi postupci pred prekršajnim sudovima unaprediti ceo prekršajni postupak.
Kao što su u samom Zakonu o prekršajima usvojena različita rešenja, jednim delim iz Krivičnog zakonika i drugim delom iz Zakonika o krivičnom postupku, smatrali smo da kod definicije prekršaja je trebalo postupiti onako kako je definisano u Krivičnom zakoniku. Prekršaj je kažnjivo delo. Osuda ili izricanje kazne može dovesti do kazne zatvora. Nije dovoljno u definiciji prekršaja zadržati samo pojam protivpravnosti.
Podsetiću vas da je samim Krivičnim zakonikom rečeno da je krivično delo ono delo za koje je zakonom predviđeno krivično delo koje je protivpravno i koje je skrivljeno. Mislimo da je našim amandmanom trebalo uvesti u definiciju prekršaja činjenicu da je ono skrivljeno. U obrazloženju zašto odbijate amandman ukazujete na sledeću stvar – za razliku od krivičnih dela prekršajno i svojstveno da se većinom čine iz nehata. To – većinom, nije ubedljiva argumentacija za odbijanje, jer se čine i umišljajno, pogotovo što u najvažnijim definicijama uvodnog dela govorite i uvodite pojam skrivljenosti, pa govorite o skrivljenoj neuračunljivosti.
Mislimo da je bilo dobro, obzirom na prirodu prekršaja i sankcije koje mogu da se izreknu za učinjeni prekršaj, da se pojam skrivljenosti tj. subjektivnog odnosa prema prekršaju uvede u definiciju. Hvala.

Narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, hoću da izrazim sa jedne strane zadovoljstvo što je prihvaćeno od strane Vlade osam amandmana naše poslaničke grupe i sa druge strane, na Odboru su prihvaćena još dva vrlo značajna amandmana i mislim da smo u velikom delu poboljšali tekst zakona. Najvažnija stvar, o kojoj je bilo najviše polemike u proteklom periodu, je bio period za zastarelost krivičnog gonjenja. Uspeli smo amandmanom i naše poslaničke grupe i drugih poslaničkih grupa i razumevanjem predstavnika Vlade da taj rok vratimo na dve godine za apsolutnu zastarelost. Mislim da je to veliki uspeh.
Što se tiče samog amandmana o kome sada diskutujemo, moj kolega Palalić je dobro objasnio. Amandmani naše poslaničke grupe i DSS su praktično u istovetnom tekstu. Hoću još jednom da napomenem da bi bilo ko bio kažnjen za neko delo, bio to prekršaj ili krivično delo, on mora nešto da skrivi. Nije dovoljno što je neko ponašanje protivpravno, kako se u tekstu zakona tvrdi, već je potrebno da se utvrdi krivica. Neko je morao nešto da skrivi da bi za to bio kažnjen i apsolutno smatram da su opozicione poslaničke grupe u pravu kada podnose amandman koji podrazumeva pored protivpravnosti i da to delo mora biti skrivljeno da bi neko za to bio kažnjen. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Samo još jedan kratak detalj oko ove skrivljenosti. Dakle, kao što su prethodni rekli, to je subjektivni odnos prema delu, znate. Protivpravno ponašanje može biti svako ponašanje suprotno pravnoj normi. Ako lice nije sposobno za rasuđivanje u potpunosti, zato što inače nije sposobno, ne mislim da je sebe doveo putem alkoholisanosti, nego da, prosto je lice koje nije sposobno, nema ni poslovnu sposobnost, da li ono može da izvrši prekršaj? Da, u smislu protivpravne radnje. Da li može biti odgovorno? Ne, a bez odgovornosti nema kompletne definicije dela.
Dakle, odnos prema prekršaju, subjektivni, mora biti sastavni deo definicije. Mada, kada pogledam tu vašu definiciju, ne mislim da je vaše obrazloženje da se većina prekršaja čini iz nehata dovoljno dobro obrazloženje.
Mislim, dali ste obrazloženje gde namerno niste stavili krivicu kao element prekršaja. To bi bilo u konzistenciji sa onim odredbama zakona koje govore o objektivnoj odgovornosti za prekršaj, a o tome smo govorili u načelnoj raspravi.
Dakle, nema objektivne odgovornosti za prekršaje. To treba brisati. Ako ne danas, ako ne u danu za glasanje, onda vi podnesite nove izmene zakona da objektivnu odgovornost brišete. To ne sme da bude, to nije civilizacijski čin.
Prema tome, skrivljenost dela mora da stoji u opisu prekršaja. Mislim da bi bilo dobro da ove amandmane prihvatite, bez obzira što ih danas niste prihvatili. Imamo vremena do dana za glasanje, da se da signal vladajućoj većini da ovaj amandman prihvati.

Reč ima narodni poslanik Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je prvi od 16 amandmana koji smo podneli na ovaj tekst zakona, i kao što su kolege iz moje poslaničke grupe, i kolega iz DS rekli, neophodno je definisati i napraviti potpuno drugačiju definiciju prekršaja, u tom smislu što je neophodno da u njegovom biću postoji i krivica.
Znači, nije dovoljno da to bude samo protivpravno delo, nego je potrebno da ono bude i skrivljeno delo. I, ako primenjujemo koncept ZKP, protiv koga mi u startu imamo mnogo toga da kažemo, a o tome ćemo da govorimo kasnije, onda je neophodno da u tom pogledu budemo potpuno dosledni i kada je u pitanju definicija prekršaja da je upodobimo definiciji krivičnog dela u delu gde to naravno odgovara stvarnosti.
Sa druge strane, cilj ovog amandmana, kao što sam rekla, jeste preciziranje definicije prekršaja, a cilj svih drugih amandmana koje smo podneli na ovaj Predlog zakona jeste popravljanje teksta zakona i mi smo u tom smislu vrlo zadovoljni. Zadovoljni smo što ste prihvatili amandmane, rekla bih ključni amandman, gde rokovi zastarelosti ostaju potpuno nepromenjeni. Prihvatili ste onaj predlog koji je prethodno bio sadržan u Predlogu zakona, a to je da se rokovi relativne zastarelosti povećavaju sa jedne na dve godine, odnosno rokovi apsolutne zastarelosti sa dve na četiri godine. To bi značilo još dodatno odugovlačenje prekršajnog postupka i značilo bi da prekršajni sudovi sporije rade i ne bi bilo ništa od efikasnosti koja je proklamovana donošenjem ovog zakona.
Izražavamo zadovoljstvo zbog otvorenosti koju ste imali u pogledu prihvatanja argumenata koje smo iznosili.
Ima tu još dosta amandmana koji su vrlo kvalitetni i koji su prihvaćeni, koji u značajnoj meri popravljaju tekst zakona, ali moram da kažem da postoji nekoliko amandmana koje ste prihvatili, ali koji, po našem mišljenju, unazađuju tekst amandmana. Ovde se govori o amandmanima koji se odnose na odstupanje od pravila da prekršajne postupke vode isključivo prekršajni sudovi.
Napravili ste izuzetak kada je u pitanju Republička komisija za zaštitu prava u procesu javnih nabavki. Namerno sam u načelnoj raspravi apostrofirala ovaj zakon i neophodnost njegovog usaglašavanja sa Zakonom o prekršajima, ukoliko on bude usvojen, iz prostog razloga, jer sam osećala da do ovakve situacije može doći. Može doći zbog toga što je napravljen izuzetak. Ako se ne varam, vi ste u načelnoj raspravi, stručna javnost je govorila, da je jedan od velikih dometa ovog zakona upravo to što će prekršajne postupke da vode isključivo prekršajni sudovi. Sada pravimo izuzetak, a ne znamo na osnovu kog parametra, na osnovu kojih argumenata ste ovo učinili.
Prilikom rasprave o Zakonu o javnim nabavkama, govorili smo, naša poslanička grupa, bilo je naravno poslanika iz drugih poslaničkih grupa koji su govorili da se u Komisiji za zaštitu prava u postupku javnih nabavki koncentriše ogromna moć, ne samo da ona ima mogućnost da pokreće prekršajni postupak, nego ona sudi, istražuje, saslušava, donosi odluke. Mislim da je rešenje koje ste prihvatili, prihvatajući amandmane nekih kolega, pogrešno, da ono neće doprineti poboljšanju teksta zakona.
Kada je u pitanju ovaj amandman koji smo podneli na član 2, molim vas da još jednom razmislite o njegovom prihvatanju, jer je vrlo važno da u definiciji prekršaja postoji krivica, kao biće prekršaja bez koga ono ne bi ni moglo da postoji. Hvala.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa punom pažnjom sam saslušao diskutante prvog amandmana, odnosno amandmana podnetog na član 2. Predloga zakona o prekršajima. Mogu da kažem da su obrazloženja prilično dobra uz jednu veliku, ali vrlo bitnu, manjkavost.
Prva stvar, Krivični zakonik se odnosi isključivo na fizička lica i pojam krivičnog dela koji on definiše se odnosi na fizička lica. Definicija prekršaja data u ovom Predlogu zakona o prekršajima jeste definicija toliko široka da može da obuhvati sve subjekte prekršajne odgovornosti na koje se ovaj zakon odnosi. Dakle, kako ćete reći da je prekršaj skrivljeno delo ukoliko za prekršaj odgovara pravno lice ili ukoliko odgovara odgovorno lice u nekom organu, odnosno pravnom licu? Možemo da svodimo i na to, ali uzmete lepo, pa pogledate član 17, pardon član 18, član 17. navodi subjekte prekršaja, a član 18. govori o odgovornosti fizičkog lica. U tom članu lepo stoji da fizičko lice odgovara za prekršaj koji mu se može pripisati u krivicu zato što je bilo uračunljivo i učinilo prekršaj sa umišljajem ili iz nehata, a bilo je svesno ili je bilo dužno i moglo je biti svesno da je takav postupak zabranjen.
Ako želimo da pokrijemo sve subjekte prekršajne odgovornosti koji su navedeni u zakonu, a to su fizičko lice, preduzetnik, pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, onda je ova definicija prekršaja zaista odgovarajuća. Sve što ste rekli jeste tačno uz ovu dopunu. Zahvaljujem.