Kamo sreće da smo Danska, ali Danska nismo, a mnogi koji sede u ovoj sali, a tu mislim i na vas gospodine Lapčeviću i na vašu poslaničku grupu, su propustili priliku kada su mogli od Srbije bar da donekle približe standardu Danske, nisu to uradili.
S druge strane, program ministara i ministarstava nije stvar Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. To je stvar Zakona o Vladi, ekspozea i svega ostalog dalje.
Što se tiče tog pravljenja, nekako mi još uvek odzvanjaju reči iz ove sale iz 2007. godine. Da se podsećamo tih par dana, pa hoću tamo, hoću tamo. Nemojte, molim vas, da se vraćamo u istoriju opet, jeste ona bliža, ali nemojte da se vraćamo u 2007. godinu i u pravljenje nekakve vlade u hulahopke ili ne znam ti ni ja šta.
Što se tiče deficita, verujte bio bih jako srećan da je ova vlada bila u situaciji kao neka Vlada pre pet, šest, sedam, osam godina, kada je imala ogroman resurs, kada je prodavala društveni kapital, punila od toga budžet i hvalila se time. Znate, kada prodate dedovinu, možete da je prodate samo jednom, da rešite nešto, potrošili ste, kraj.
Ova vlada nije prodala ništa, niti je imala šta, i ono što je mogla nije želela, nego smo išli sa principom dokapitalizacije. Ali, prodavali ništa nismo. Zbog toga ta rupa u deficitu, koja se popunjavala privatizacijom onoga što su generacije sticale, a vidimo da su mnoge od tih stvari koje su tada prodate sada stvar nekih sudskih postupaka. Nemojte da vraćamo taj koncept ponovo nazad.