Po amandmanu, gospodin Đurić.

Nadam se da neću mnogo pokvariti ovaj konsenzus. Zašto ovoliko insistiramo na tome, zašto smo stavili rok, gospodine Selakoviću? Zbog toga što smo imali neke druge primere. Imali smo načelno saglasnost svih stranaka, sem PUPS čini mi se, da treba sprovesti profesionalizaciju javnih preduzeća, departizaciju, da li je tako? Nije bilo roka u zakonu za izbor direktora. Mi smo nekako stavili rok u taj zakon. Na kraju se ni to nije desilo. Ta strategija, uslovno rečeno, mada nikad napisana na papiru profesionalizacije javnih preduzeća ili upravljanje javnim preduzećima je zastala na prvom političkom koraku.
Kada vi budete završili strategiju i kažete, recimo - toliko i toliko ljudi ne treba da radi u nekim delovima državne ili javne uprave, kako hoćete, ili neki poslovi u javnoj upravi uopšte ne treba da budu vezani za državu, vi ćete doći, recimo, pred premijera koji će vam reći, pretpostavljam da će to reći i u ekspozeu ovde – sačuvaćemo radna mesta, ne smemo otpuštati ljude, ili će vam reći kao što kaže gospodin Krkobabić – nema viška ljudi, ima manjka poslova. Teško ćete takve revolucionarne stavove uklopiti u bilo kakvu ozbiljnu, profesionalno urađenu modernu strategiju. Zbog toga tolike sumnje da će se to zaista i desiti u roku koji vi predviđate.
Pomenuli ste jedno važno pitanje, a to je pitanje službenika lokalnog nivoa ili lokalnih samouprava i plata u tom delu. Pomenuli ste neke primere, da ste imali nekakvu saradnju sa Ministarstvom finansija, Ministarstvom lokalne samouprave. Vi ste odlučili, odnosno vaša vladajuća koalicija, da sad smene te ministre. I vi i ja živimo u Srbiji. Neki drugi mnogo duže od nas i mi znamo da će sada, kada dođu novi ministri početkom septembra, nedelje trebati da oni uđu u posao. Slučajno znam da čeka jedan veliki međunarodni grand Srbiji, recimo za reformu…
(Predsednik: Vreme.)
… u toj oblasti. Plate državnih službenika, sprovođenje Zakona o platama državnih službenika, o službenicima lokalnog nivoa. Čekani su i ti zakoni. Oni će sada ponovo biti prolongirani i kakva god bila strategija, na kraju mi te probleme nećemo rešiti ako stalno imamo takve radikalne prekide.
Izvinite gospodine Stefanoviću što sam duže govorio.

Gospodin Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prvo da izrazim zadovoljstvo što je rasprava sad zaista dobila jedan oblik koji nažalost nije imala u prethodnim satima i mogu iskreno da kažem da u njoj uživam zato što možemo da razmenjujemo argumente i govorimo o zaista bitnim i egzistencijalnim temama za opstanak države i uređenog sistema.
Podržavam to što ste rekli. Strategija ne mora da znači ništa, ali sam malopre dodao nešto što mislim da je izuzetno važan element i to sam više puta isticao javno istupajući, doneli strategiju, doneli akcioni plan, krenuli u sprovođenje. Kada uđete u pregovarački proces sa EU, sitne partijske i politikantske priče više nisu nikakav argument.
Podsetiću vas, niste imali prilike da vidite, verovatno, mada je bilo, ako ste gledali sajt Ministarstva pravde i državne uprave i pratili, mogli ste da vidite od nacrta pa sad do gotovog Akcionog plana za sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije do 2018. godine.
Ovaj deo koji ste pomenuli, vezan za upravljanje javnim preduzećima, kako god da je u ovom trenutku regulisan zakonom, a zakon mora da se poštuje, o tome nema govora, poseban deo tog akcionog plana posvećen je upravo toj temi i nema dileme. Prateći vremenske okvire tog akcionog plana, zakon će morati da se poboljša upravo utom delu koji govori o izboru rukovodećih organa javnih preduzeća, na takav način koji mora da otkloni svaku sumnju koruptivnog delovanja u tim okvirima i da omogući potpunu profesionalizaciju funkcionisanja javnih preduzeća.
Sad, mi možemo da kažemo – da, ali onda će se naći neka politička stranka koja će reći – nismo se tako dogovorili, rekli smo – ja dobijam tu, ti dobijaš tamo, ja toliko, ti toliko. U pregovaračkom procesu sa Briselom toga nema. Imate jasan indikator da li ste ispunili tu obavezu. U tom indikatoru, ako se ne varam, stoji da su svi direktori javnih preduzeća, zaključno sa određenim datumom imenovani na osnovu konkursa koji je sproveden po tako transparentnoj proceduri, koji će otkloniti svaku sumnju politikanstva ili koruptivnog delovanja.
Koja god stranka u tom trenutku da bude na vlasti, ono pošto je ovde usvojeno kao strategija, što su usvojili narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što je u potpunosti operacionalizovao, odnosno dao put operacionalizacije akcioni plan, to će morati da radi.
To je razlog zašto smo mi dobili pozitivne ocene i za strategije i za akcione planove upravo od Evropske komisije i EU.
Dakle, neke stvari prestaju da zavise isključivo od naše volje. Dopalo se to nekome ili ne mi ulazimo u jedan sistem tutorstva koji će našom voljom trajati do onog trenutka dok ne ispunimo sve uslove za ulazak u punopravno članstvo u EU. To su prošle ne sve zemlje koje su članice, znate da se to menjalo u istoriji evropskih integracija, ali koliko je dobro, što su svi kriterijumi za nas toliko strogi, a za neke druge države članice nisu bili govori, recimo, činjenica da vi sada između tzv. starim članicama EU imate ozbiljne inicijative da se neki kriterijumi primenjivani na zemlje koje su ulazile u članstvo, primene na same države stare članice, jer se sumnja u verodostojnost tvrdnji da je tamo situacija sjajna.
Još jedan samo detalj vezan za javnu upravu, dužan sam to da kažem. Hajde, da je ograničimo recimo, na državnu upravu. Često možete da vidite natpise čak je bio i prilog u jednoj gledanoj informativnoj emisiji, ako se ne varam juče, po broju zaposlenih u našoj javnoj upravi. Ako se ne varam vi imate situaciju, da recimo, jedna nama susedna država koja je nedavno postala članica EU, Hrvatska ima 40% manje stanovnika, ima više zaposlenih u državnoj upravi nego Srbija. Slovenija koja je još manja nego Hrvatska u poređenju sa nama ima približno jednak broj koliko ima Srbija.
Jedan od ključnih problema našeg sistema državne uprave jeste neadekvatna lokacija ljudi. Vi imate neke organe koji su preopterećeni poslom, a gde imate manjak zaposlenih. Jednostavno, šta se dešavalo u tom nekom periodu kada nismo razmišljali mnogo unapred, nego od danas do sutra do sledećih izbora.
Dešavalo se da su pojedini ministri imali znatno veći politički autoritet nego što je negde bio stepen važnosti njihovog ministarstva, njihovog resora, pa su bili u stanju da izbore i bolju sistematizaciju i bolje kadrovske planove. Uvek setim ono što sam pominjao, evo, opet ću to da kažem.
Godine 1990. Ministarstvo pravde Srbije u kome su bili tada i resor pravosuđa i resor državne uprave i resor lokalne samouprave, dakle, sve je bilo tu, ako se ne varam tad je bio recimo i registar političkih stranaka itd, to je bilo na saveznom nivou je imao u Beogradu 80 zaposlenih, i to ministarstvo je funkcionisalo mnogo bolje nego bilo koje potonje. Tada niste imali ni Visoki savet sudstva, ni Državno veće tužilaca, sve je to bilo u nadležnosti Ministarstva pravde.
Imali ste u jednoj kancelariji jednog izvršioca koji sedi, dođete podnese te mu zahtev dobijete odgovor za tri sata. Danas u istoj toj kancelariji imate troje ljudi oko kojih ne stoji gomila papira kao oko onoga 90-te, imate troje ljudi svaki ispred sebe ima svoj računar, registar u koji unosom jednog podatka može da dobije onaj koji mu treba, a ne možete da dobijete taj papir za nedelju dana, za nedelju i po dana.
To je naš veliki problem. Dao sam primer ministarstva na čijem sam čelu, ne mora da znači da je to tako, ali je više primer slikovit, jer građani se sa time susreću, jer građani se sa time susreću. Građanin više od te javne uprave nije tretiran onako kako građanin treba da bude i mora da bude tretiran, a to je sa poštovanjem, jer je to servis građana i države, a ne gospodar kome se treba na šalteru klanjati da bi došla usta do onog otvora preko koga može bolje da ih čuje službenik. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Vi ste na samom početku skoro bili evrofanatik, gospodine Selakoviću, hajde da tako kažem imali ste previše poverenja u te obaveze koje dolaze iz procesa evropskih integracija koje će nas naterati. Delimično mogu da se složim ali koliko god to možda nekome čudno izgledalo u tom smislu ja sam većievroskeptik od vas.
Sami ste pri kraju rekli neke negativne primere iz nekih zemalja koje su ušle nedavno u EU. To nisu stare članice, to je Hrvatska. Neke ne tako davno Bugarska, Rumunija, čitav niz primera. Neke stare članice. Teško je zamislite, hajde da se neko ne uvredi komplikovaniji sistem državne javne uprave od italijanskog, recimo. To je više decenijsko pitanje. Neke zemlje su išle drugim putem, stranke koje su vršile revolucionarne, društvene promene su sa tim programom dolazile na vlast. Vrlo često su se sukobljavale sa preovladavajućim mišljenjem u društvu i na kraju sprovele te reforme.
Ne verujem da mnogo toga možemo da promenimo samo ispunjavajući evropske zahteve zbog toga što onda mislim ne dolazi do promene u toj svesti, a to je ključna stvar. Vi ste naveli primer, Hrvatska ima mnogo veće troškove. Hrvatska ima mnogo veći, glomazniji sistem lokalne samouprave ako hoćete u odnosu na Srbiju. Slovenija isto ima. Oni su to takođe usvajali i kao neku svoju odluku i kao neku vrstu evropskog trenda. Na kraju se pokazalo da je to možda pogrešno, a da je svakako preskupo i preglomazno za sisteme tih država.
To vam kažem, ko će ovde doneti političku odluku zasnovanu i na nekim stručnim argumentima koja kaže – treba nam toliko agencija, treba nam toliko ministarstava, treba nam toliko drugih delova uprave ili organizacije lokalne samouprave, odnosa lokalne samouprave i centralne vlasti itd.
To su ključna pitanja. Od toga na kraju zavisi kako će sistem funkcionisati. Kao što ja mislim da je najbolji metod profesionalizacije javnih preduzeća, a onda i efikasnije privrede, efikasnije ekonomije. Zaštite od političkih uticaja, da je ima što manje javnih preduzeća. Ako hoćete generalno da ima što manje javnog sektora nego da se uzdamo u to da ćemo pod pritiskom EU mi političari u Srbiji postati spremni ili makar pristati da nema partijskih imenovanja. Sve vam verujem na reč gospodine Selakoviću, ali nema konkursa za „Srbijagas“, nema konkursa za „Pošta Srbije“, svi drugi konkursi idu loše, vi to odlično znate.

Reč ima gospodine Selaković. Izvolite.

Mislim da nema mesta evrofanatizmu ili evroskepticizmu ovome što sam rekao, pričam o nečemu u šta verujem da je za nas dobro, mislim da tu delimo mišljenje kao i svi koji ovde sede u sali da je to nešto što je dobro i što je ideal kome treba da težimo. Da li je to ostvarivo? Mislim da jeste i to pokazuju iskustva nekih država u kojima to postoji. Naravno, ta iskustva njihova su praćena jednim dugim, dugim vremenskim periodom u kome se takav sistem gradio.
Ali, nije Srbija ni prva ni poslednja zemlja koja se našla u jednoj teškoj istorijskoj situaciji kada joj se sistem urušava, kada ga treba revitalizovati, kada ga treba ojačati, kada ga treba ponovo pokrenuti. Za to je ono, oko čega se slažem sa vama, potrebna jaka i čvrsta politička volja i rešenost. Takvu političku volju može da donese samo politička stabilnost. Do političke stabilnosti treba doći.
Vi ste naveli neke države koje imaju dalje probleme, iako su ušle u uniju, ali za razliku od nekih koje ste pomenuli, one prve, nema baš takve probleme. Ona ima problema, to je normalno, imamo ih i mi, ali taj novi način provere funkcionalnosti naših institucija je prošla samo jedna država članica EU do sada. Taj najstrožiji sistem. Sad ga prolazi Crna Gora, tj. tek treba da počne da ga prolazi. Nama se uskoro isto smeši i čeka nas ogroman posao, ogroman posao u tom procesu. Tim pre što će se od nas tražiti stvari koje od 27 država ne postoje ni u jednoj. Dakle, najstrožiji mogući kriterijum. Tako će biti i kada je u pitanju sistem državne uprave.
Zato mislim da upravo u ovom periodu koji je pred nama treba da damo svoj maksimum da u tome uspemo, da uspemo kao društvo u kome će ti službenici sutra bez obzira na promenu ministra nastaviti da rade svoj posao.
Mi imamo jedan državno-službenički sistem, to moram da vam priznam, u kome se pomoćnici ministra biraju na konkursu na pet godina. Postojao je veliki otpor političkih stranaka u trenutku donošenja takvog zakona o državnim službenicima. Moram da priznam da nije postojala ni velika želja da se taj zakon primenjuje. Dolaskom na funkciju na mesto pravde i državne uprave, moram da kažem da sam sa timom svojih saradnika shvatio da ukoliko mi, kao resorno ministarstvo, to ne pokažemo na svom primeru da ćemo svakog pomoćnika ministra imenovati na konkursu, kao što nije bio slučaj kada smo došli u ministarstvo, da nećemo moći to da zahtevamo ni od drugih, ali to mora da se radi.
Zato, recimo, u ovom Predlogu izmena i dopuna Zakona o Vladi nemate onu odredbu koja je, ako se ne varam, bila primenjena samo u jednom slučaju, a to je da državnog službenika na položaju možete smeniti u roku od 45 dana, odnosno predložiti njegovo razrešenje. Bili su ljudi, pazite, to je za mene kao pravnika i za vas, to je užasna stvar, da vi imate zakon koji je trebalo da bude primenjivan od 1.1.2010. godine, a da imate situaciju da 3,5 godina ili više u mnogim slučajevima nije primenjivan. Zaista je bila takva situacija.
To smo promenili, a da ne pričam o tome da zateknete, da biste bili pomoćnik ministra, državni službenik na položaju, morate da imate minimum devet godina iskustva u struci, visoku stručnu spremu, najčešće iz oblasti naših društvenih nauka, a ja sam zatekao na mestu pomoćnika ministra čoveka koji nije imao ni jedan jedini dan radnog iskustva u struci, koji nije imao dokaz o završenom fakultetu i koji je dve i po godine koristio ono što koristi pomoćnik ministra.
Dakle, imao je svoj kabinet, svoju sekretaricu, službeni automobil. S obzirom da mu je delokrug poslova bio iz oblasti međunarodnog delovanja, da ne bih rekao o čemu je tačno reč, imao je i putovanja u inostranstvo, dosta dnevnica i sve to nije šteta, odnosno mala je šteta kada uporedite sa tim šta pomoćnik ministra treba da zna i koliko svojim lošim činjenjem ili nečinjenjem može državi da nanese štetu.
To je bilo tako. Kada smo uspeli to da prevaziđemo i da promenimo, da uvedemo neki red, ja sam rekao, korak po korak i možemo nešto da uradimo.
Zahvaljujem i izvinite što sam preopširan, ali mislim da ovakve stvari koriste da se čuju.

Koliko sam razumeo, gospodin Marković po Poslovniku.

Hvala gospodine predsedniče, iz razumljivih razloga neko drugi je vodio sednicu, vi ne znate šta se pre toga dešavalo, pa u odnosu na to, podsećam vas da je u toku upravo korišćenje prava iz stava 1. i 2. člana 104. U pitanju su replike. Meni je simpatična i diskusija koja se vodila, baš je simpatična, ali je pitanje teme. Pošto su replike iscrpljene, isključivo je vaše pravo da ne dozvolite dalje replike po ovoj temi, da bismo mogli da govorimo o temi, a ja sam, pošto se celog dana trudim i na primeru pokazujem kako je moguće pomoći da razlikujemo ono o čemu pričamo i ono što radimo, spreman sam i da ministru kada je bilo pitanje na isti način o Kosovu, kada su išle replike, pa i on prvi prihvatio i ja se zahvaljujem. Nije ovde danas ni vreme ni mesto da se o tome raspravlja. Pretpostavljam da će i sada prihvatiti, nadam se i članovi poslaničke grupe koja učestvuje u replikama i ja sam spreman da im platim kafu u prvom restoranu ispred, da ne bude o trošku građana, da sada nastavimo temu dnevnog reda.
Hvala vam i molim vas, iskoristite svoje pravo.