Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.10.2013.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

04.10.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:25 do 18:20

OBRAĆANJA

Vladimir Cvijan

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ceo dan smo diskutovali, i to samo u načelu, o izmeni, ponavljam, jednoj izmeni Zakona o javnoj svojini. Sada je došlo vreme da zaista, što se kaže, sublimiramo, podvučemo crtu i vidimo šta je zapravo suština ovog zakona i da još jednom iskoristimo priliko da svima nama i građanima koji ovo gledaju objasnimo zašto je ovaj zakon dobar i zašto će ga SNS podržati u danu za glasanje.
Nekoliko puta čujem da su me ovde citirali da sam rekao da je ovo zakon koji donosi tehničku izmenu. Tehnički gledano, to je tačno. Dakle, menja se samo jedna reč. Mogućnost da se određene odredbe ovog zakona primene se odlaže za još godinu dana. Ali, ponoviću još jednom, na prvom mestu kao pravnik, u čemu je suština.
Dakle, država Srbija, Republika Srbija ima čitav niz i pokretnih i nepokretnih stvari i raznih prava u svojini. Direkcija za imovinu Republike Srbije o tome bi trebala da vodi računa. Nažalost, svedoci smo da poslednjih nekoliko godina to baš i nije bio slučaj. Ali, ono što je najvažnije kada govorimo o nepokretnostima je da prava na nepokretnostima treba da se upišu u zemljišne knjige.
Mnogo puta samo čuli i Vladu Republike Srbije, čuli smo i nadležne ministre da pozivaju građane da upišu svoje nepokretnosti, da na taj način učine da njihovi objekti budu vidljivi, da na taj način učine da njihov stepen pravne sigurnosti bude na što višem nivou, naravno, samo na uknjiženom objektu se može dići kredit, odnosno ako objekat nije uknjižen mnogo je teže dići kredite. Hipotekarni krediti, naravno, mogu samo na uknjižene objekte. E, pa isto što važi i za građane važi i za državu.
Godine 2011. donet je bio Zakon o javnoj svojini, ne baš najsrećniji zakon, ali u redu, bolje ikakav zakon nego nikakav. Čuli smo i danas jako mnogo predloga u kom smeru bi ovaj zakon mogao da se menja u budućnosti. Pažljivo smo slušali, verujem, da je i ministar, gospodin Mirović, vrlo pažljivo slušao jer ćemo jednoga dana sigurno i ovaj zakon morati da menjamo da bismo, u celini posmatrano, učinili i veću pravnu sigurnost i bolje znali gde je državna imovina i uknjižili tu imovinu. Dok ne dođe vreme da se taj zakon izmeni, bilo je neophodno da se odloži, odnosno produži time na jedne odredbe za godinu dana.
Nije tačno i građani koji gledaju ovaj prenos treba da znaju, ogromna većina direktora javnih preduzeća izvršila je svoje obaveze i upisala u zemljišne knjige na način koji je to po zakonu određena imovina, odnosno druga prava na nepokretnostima koja javna preduzeća imaju. To je ogromna većina uradila u roku od dve godine koji je bio predviđen zakonom koji danas menja.
Naravno da postoji jedna izvesna količina nepokretnosti gde direktori javnih preduzeća nisu imali mogućnost da upišu adekvatna prava, što treba opet pogledati i u kontekstu činjenice da je bilo i sudskih sporova i nejasnoća i nije uvek moglo na drugi način da se utvrdi precizno gde su granice, recimo, državne imovine u odnosu na privatnu, gde je granična linija. Vrlo često su sporovi bili povezani sa pitanjima restitucije i sa pitanjima eksproprijacije. Advokati, pravnici, znaju iz prakse koliko je takvih problema bilo tako da ne treba ni apriori kritikovati jer je ogromna većina direktora javnih preduzeća i nadležnih službi, a ne samo direktora su svoj posao uradili više nego savesno i potpuno u skladu sa zakonom.
Definitivno je u vreme usvajanja ovog zakona, u vreme prethodnog saziva ove Narodne skupštine 2011. godine pogrešno ocenjeno da je rok od dve godine dovoljan. Još je onda dodatno napravljeno da taj rok ističe 6. oktobra ove godine, a to je nedelja, što može izazvati izvesne probleme u praksi, naročito kad su rokovi prekluzivni. Iz tih razloga, jedino što je Vlada Republike Srbije sada predložila jeste da se odloži, da se da mogućnost, da se i određena prava na nepokretnostima koja pripadaju javnim preduzećima da još godinu dana rok da se ta prava upišu.
Tehnički zakon ali zakon koji će mnogo doprineti da se uspostavi veći stepen pravne sigurnosti. Zakon koji će doprineti da se precizno, mnogo preciznije zna šta je državna imovina, da se precizno zna gde se ta imovina nalazi i da se precizno zna koja su prava upisana u zemljišne knjige.
Iz tog razloga u Danu za glasanje SNS će naravno podržati ovaj zakon tim pre što smo danas čuli od ministra Mirovića da Vlada Republike Srbije vrlo ozbiljno razmišlja i o izmenama i dopunama ili donošenju nekih potpuno novih zakona iz ove oblasti i u skladu sa evropskim standardima, u skladu sa interesima Srbije, u skladu sa interesima građana. Naročito nas je obradovalo kada čujemo da će se revidirati i odredbe zakona koji se tiču privatizacija odakle je i nastao čitav niz problema koji se tiču prava na nepokretnosti i upisa prava nad nepokretnostima, posebno kada je u pitanju državna svojina.
Drago nam je što smo čuli da će se i neki drugi prateći zakoni iz ove oblasti menjati što je samo dokaz da Vlada Republike Srbije radi svoj posao, da građani prepoznaju da Vlada Republike Srbije vrlo odgovorno pristupa izmenama zakona. Mi se još jednom evo izvinjavamo što je tako ispalo da ćemo u nedelju morati da radimo. Oni narodni poslanici koji sa tim imaju problem ne moraju da dođu u nedelju, ali naravno poslanici SNS će ovde biti i glasaćemo za ovaj zakon. Hvala svima.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da li gospodin Mirović želi da da završnu reč? Izvolite.

Igor Mirović

Dužan sam gospodinu Đeliću konkretan odgovor na pitanje JAT-a. Prvo, ugovor možete da tražite u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ukoliko u ugovoru, a nisam ga čitao, nisam resorno vezan za tu oblast, postoje neki elementi i klauzule poverljivosti. Pretpostavljam gospodine Đeliću vi ste dugo vremena radili u inostranstvu da ćete poštovati tu vrstu odnosa između Republike Srbije, JAT-a i kompanije Etihad i da oko toga neće biti neke velike histerije.
Konkretno, stvar je vrlo jasna. Dobićemo nove avione, imaćemo moderno upravljanje, imaćemo nove komercijalne destinacije. U skladu sa tim očekuje se rast dobiti i imaćemo vrlo kvalitetan socijalni program kada je reč o tom broju ljudi koji verovatno neće u punom broju u odnosu na sadašnji broj zaposlenih moći da se zadrži u novoj kompaniji.
To je ono što Vlada očekuje, zapravo predviđa novi model i novo preduzeće. Da li će to tako biti gospodine Đeliću, uverićemo se vrlo brzo kada uđemo u taj novi avion i napravimo razliku između novog i starog aviona. Kada krajem 2014. godine uporedimo dobit sa 2013. godinom i sa sumom dobiti koja će biti iskazana u bilansu za ovu godinu. Kada budemo na aerodromima od Beograda, pa do drugih destinacija videli da sleće AIR Srbija i kada budemo potvrdili najave očekivanja da će biti novih destinacija i kada budemo videli veliki broj onih koji će u skladu sa modelom kroz elemente restrukturiranja potpisati u skladu sa ponudom koju novi menadžment treba da ponudi o novim otpremninama. Pretpostavljam da će u tom smislu ti ljudi biti zadovoljni i naravno kada vidimo nasmejana lica novih stjuardesa.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
S obzirom da je ovo bila završna reč ministra ne otvaramo dalje replike u ovom delu.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Sa radom nastavljamo u nedelju, 6. oktobra, u 10.00 časova.