Hvala predsedavajuća.
Prvo kratka replika gospodinu Atlagiću. Prosto, jedan sam od učesnika rasprave o obrazovanju gde je učestvovalo 40 ljudi zato što me obrazovanje interesuje pa u takvim raspravama kad god mogu učestvujem. Nije tačno da nije pomenuto vaspitanje zato što je to skraćeni snimak. Ta rasprava je trajala tri sata, a emisija je trajala 45 minuta, pa je nekako u montaži reč „vaspitanje“ ispala.
Drugo, vratiću se na to etičko pitanje. Vi ste sad rekli da je za te strašne profesore odgovorno ministarstvo. Izvinite, sami ste rekli da na vašem fakultetu imate 101 takvog profesora od kojih zavisi 100 studenata i ne znam koliko. Šta ste vi kao čovek koga vaspitanje interesuje na svom fakultetu učinili da se takav profesor promeni ili da se njegov rad proveri? Koliko znam, bar niste rekli da je bilo šta u tom smislu pokrenuto.
Hteo sam da kažem gospodinu Cvetićaninu da, naravno, kada je stanje nužde, ako se ne odgovori na stanje nužde to može da izazove vrlo neprijatne posledice. Mi moramo negde da povučemo neku crtu.

Hvala, isteklo je vreme poslaničkoj grupi. Ne, niste dobili reč povodom replike, odmah sam na početku rekla koliko je vremena ostalo vašoj poslaničkoj grupi.
Reč ima gospodin Atlagić.

Meni je zaista čudno što je gospodin Dereta uopšte ustao, jer nisam njega spomenuo, niti sam spomenuo koja je to rasprava bila, a u zadnja dva meseca bilo je dve, dve rasprave na TV-u različite i po istoj temi.
Kad već mene pitate šta sam preduzeo. Jesam, javno pred TV kamerama kažem da smo na mom fakultetu izmenili statut fakulteta i tamo gde student tri puta padne kod bilo kog profesora dali mogućnost studentima da traže izuzeće profesora i da komisijski odgovaraju bez da taj profesor bude član komisije.
Dakle, to je jedna od metoda, jer ovo su već stručne stvari, ali možemo mi o stručnim stvarima, duboko stručnim stvarima da govorimo.
Mene zaista čudi da ovde neki ulaze koji ne znaju suštinu Bolonje. Ljudi moji, malo pre je neko rekao kako studenti uče i u toku nastave sada, a ne spremaju ispit samo kod kuće, u toku seminarskih radova, u toku vežbi su aktivni, a mi smo dužni i imamo liste da to sve beležimo tamo.
Kada on izađe na ispit mi već imamo po 30 ili 40 bodova, a treba 55. Izvinite, ovo su duboko stručne stvari, teško je govoriti kada neki ovde uopšte ne poznaju, a to gospodin ministar vrlo dobro zna.
Dakle, nije klasičan način učenik, student studira, pa dva meseca priprema ispit. Ne, svaka aktivnost, prisustvo na času, njegova aktivnost u toku svake nastavne jedinice, seminarske radnje, sve se to beleži sa određenim brojem bodova, i ovo je tačno, mislim da je to rekao gospodin Čikiriz, neko prođe sa 5%, a neko sa 90%. Znate zbog čega? Zato što ove elemente, seminarske radove, aktivnosti na nastavi, jedan profesor u svom predmetu postavi 40 poena, a drugi 10. Tu je data sloboda po predmetu. Izvinjavam se, ovo su duboko stručne stvari.

Miljenko Dereta, replika.

Hvala. To da posle tri pada na ispitu, student ima pravo da traži komisiju, to je čini mi se i deo zakona. Prema tome, niste ništa preduzeli da se na fakultetu protiv konkretnog profesora koji očigledno na neki način maltretira studente.
Ono što sam hteo još da dodam, jeste da dodam, udovoljavanje studentskim zahtevima, gospodin Cvetićanin je napravio vrlo jasnu distinkciju između različitih studenata.
Šta ćemo radi ako 30.000 studenata iz ove druge grupe koji navodno prilaze studiranju opušteno, a ja moram da kažem da se moja deca spremaju i za izlazak na ulicu, i to vrlo ozbiljno, ne samo za studije, ako se oni skupe i traže da bude 30 poena preduslov.
Šta ćemo onda? Da li ćemo opet ovako zdušno pomagati i podržavati studente, da bi sprečili da izađu na ulice? Nećemo, ja se nadam, nego ćemo uspostaviti vrlo jasne kriterijume koje će svaki student morati da ispuni, a ako ih ne ispuni, gubiće pravo školovanja na budžetu. Ne možete ga sprečiti da se školuje, plaćajući bilo koje studije. U tom smislu, mislim da moramo biti mnogo odlučniji i mnogo jasniji i razumeti da je pitanje studija na budžetu ono čime se mi najviše bavimo i da pokušavamo da to ograničimo, da bismo izbegli ono nasleđe iz vremena kada je celoživotno studiranje bilo zapravo jedno prikrivanje nezaposlenosti, kao što će to biti u periodu koji je pred nama.
Mora se jasno ograničiti i uspostaviti kriterijumi koji važe za sve tokom celog ciklusa obrazovanja.

Replika, Marko Atlagić.

Kratko radi zakonskog razrešenja, ovo što pred komisijom nakon trećeg ispitnog roka, to je tačno, ali tu je prisutan i nastavnik kod koga to jeste. Mi smo njima sada dali mogućnost da eshumiciramo tog profesora, potpuno nova tri čoveka, on može biti prisutan pred stotinu studenata itd.
Time otvaramo mogućnost da studenti koji zaista možda znaju, da dajemo tu prohodnost. U tom smislu, a neko je rekao da se literatura koristi 30 godina.
Evo, pred TV kamerama govorim, u istoriji ne postoji osim dva udžbenika na prvoj godini ni jedan udžbenik da ima 50 godina. To je naša zbilja. Moramo govoriti sa činjenicama. Imamo iz pomoćnih istorijskih nauka, imamo istorijske geografije, a sve je drugo literatura, neka stara i od sto godina, a imamo i najnovije.
Dakle, govorim o udžbenicima, kada govorim univerzitetski. Kolege profesori mene sada verovatno slušaju sa katedre na istoriji. To je tačno, to znaju naši studenti. Dakle, ja se zalažem da vi precizno, kad govorimo ovde, ne poluistine i istine, itd. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Donka Vanović.
Nemate pravo na repliku gospodine Cvetićanin. Jeste vas spomenuo, ali nije uvredljivo. Samo je konstatovao da ste dobro napravili razliku.
Dobićete posle reč. Zatražite vreme poslaničke grupe.

Evo, ja ću gospodina Cvetićanina da spomenem, jer se moja diskusija odnosi na ono o čemu je on govorio, jer je on rekao da ovaj naš amandman ukoliko bi bio usvojen da će on stvarati nesigurnost kod studenata i da oni neće znati da li će biti četiri, pet ili šest rokova. Nije tačno. Upravo ove izmene i dopune ovog jednog te istog zakona, sa ovim istim članovima, ti zakoni stvaraju nesigurnost, odnosno ministarstvo, odnosno Vlada Srbije, odnosno mi, odnosno vi koji svakog septembra ili oktobra izglasate neki novi broj rokova. Ili, kada bi to fakultet radio po odsecima ili kako već, tu bi se tačno precizno znalo, i student kada upiše znao bi da na prvoj i drugoj možda ima četiri roka, na trećoj i četvrtoj više, ali tada bi se znalo. Ovo ne ostavlja prostor za postojanje nesigurnosti nego bi ovo upravo dovelo i donelo neku vrstu reda. Ove stalne izmene donose nesigurnost.
Drugo, kad ste vi govorili o dve vrste studenata, malo je to bilo i simpatično, ali malo i neobično, ali to o čemu ste vi govorili to je otkako je sveta i veka. Kad sam studirala postojali studenti koji su učili, bili vredni, polagali ispite i oni drugi. Dakle, to nije ništa novo. Od kako je sveta i veka studenti su kalkulisali s tim da li će da preskoče neki rok, pa da eventualno bolje spreme ispit, ne mogu da kažem da oni to preskaču, zato što ih mrzi, ili što izlaze opušteno, nego što prosto ne mogu da spreme sve predmete, odnosno ispite, pa onda i neki rok se preskoči.

Gospodin Cvetićanin, replika. Izvolite.