Vrlo kratko. Najpre koleginici Banović, ja se apsolutno slažem sa vama da od kada je sveta i veka postojali su oni koji hvataju krivine, da se tako izrazim, i oni koji zaista uče.
Međutim, na nama je da regulisanjem ove oblasti damo prednost onima koji zaista uče, jer se suviše često u ovoj državi hvataju krivine, ne samo oko ove stvari, i da nauče na tom nivou kad se školuju da to ne rade. Smatram, i odmah da se nadovežem na ovo što je rekao kolega Dereta, slažem se da je potrebno da neko izgubi pravo na školovanje, uslovno rečeno, ako ne ispunjava obaveze iako krade bilo čije vreme, profesora, svojih kolega, itd.
Sad, kako se to konkretno može uraditi? Evo možda čak i u smislu neke preporuke gospodinu ministru. U ovoj tematici da ostanemo ispitnih rokova. Mi to ne možemo zakonski regulisati pa sada da kažemo, ako student izađe, ne znam, pet ili deset puta ne može više da izlazi, ali možda se može dati preporuka fakultetima da donesu neku vrstu unutrašnjeg akta, neku vrstu unutrašnjeg pravilnika gde će se napomenuti, ukoliko student izađe 10 puta na ispit, pa ne položi ispit, znači nije savlado gradivo u tom roku, gubi pravo da dalje polaže taj isti ispit.
Evo vam jedan primer iz života, šta se dešava. Zato sam rekao da studenti ne izalaze samo na ispite kao u grad, opušteno, nego izlaze kao na lutriju. Dakle, njihova je logika, ako izađem šest puta, sedmi put će me profesor sam pustiti, jer po inerciji nekakvoj, veće je vreme da položim.
Dakle, mi treba da im pošaljemo poruku, da nije moguće tako da se razmišlja, da u ovoj državi, pogotovo na fakultetima treba da se radi, da se uči. Niko ne može da položi ispit što je izašao 11 puta. Sada je pitanje da li mi njima možemo da pružimo priliku uopšte, i za ministarstvo i za sve kolege, bez obzira ko je pozicija, ko je opozicija, da li mi treba da pružimo šansu studentima..
(Predsedavajuća: Vreme.)
Da oni izlaze 10 puta na ispite. Ja mislim ne. Neka sede uče i neka polažu iz prvog, drugog ili trećeg puta. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Da se uključim i ja malo u ovu raspravu.
Dakle, naš amandman je išao u pravcu da fakulteti treba da skladno svojim nastavnim programima odluče koliki je taj optimalni broj ispita, naravno u dogovoru sa studentima, koji je potreban da bi studenti mogli što lakše, što jednostavnije da polažu te ispite i skupljaju te bodove, da bi mogli da upišu narednu godinu, jer nije isto imati 10 ispita, na nekom tehničkom fakultetu, i to polagati u četiri roka, ili možda na fizici, ili filozofiji da imate četiri ispita teža i da to razvučete na veći broj rokova. Dakle, mislimo da treba učiniti sve da se studentima omogući što je moguće lakše da dođu do potrebnog broja bodova kroz veći broj ispitnih rokova, ali i kroz transparentan proces studiranja.
Da ne dođemo do situacije da svake godine u oktobru mesecu menjamo zakon zato što treba da se prilagođavamo jednoj grupaciji studenata koja, kako je nazvao gospodin Cvetičanin, kolokvijalno izlazi na ispite pa – ako prođu, prođu.
Naravno da je od kada je veka i sveta važilo da su studenti uvek u pravu, još od Josipa Broza, 1968. pa nadalje, svaki put kada je neki problem dođu, i ja sam bio student i tražio razne povlastice. Ali, da bismo sistem uveli u red i da bi iz tog sistema proizašao nekakav kvalitet koji nam je valjda svima na prvom mestu, mora da se odrede i jasni i precizni kriterijumi i šta će to očekivati studente tokom naredne ili narednih godina. Da ne dolazimo svake godine u poziciju da moramo, ili pod pritiskom javnosti, ili pod pritiskom studenata, ili možda pod željom da se određenoj grupaciji dopadnemo, menjamo zakone, snižavamo kriterijume i tako indirektno utičemo i na sam kvalitet studiranja.
Hajde da jedne godine kažemo – Zakon o visokom obrazovanju predviđa toliko rokova, toliko bodova i neće se menjati naredne tri godine. Neće biti nikakvog popuštanja, a onda će fakulteti odrediti koliko je to rokova, odrediti određene kriterijume i da bismo postigli taj kvalitet i da bismo mogli da ga merimo, šta to izlazi od naših studenata saznanjem odnosno neznanjem, hajde da napravimo jedno merenje koje će svake godine biti sprovedeno za svaku generaciju studenata u određenoj oblasti.
Već godinama se priča o tome da je zadnjih 15-ak godina došlo do znatnog pomanjkanja kvaliteta u obrazovanju i da su za to uglavnom krivci ili bolonjski proces ili nekritički veliki broj novoosnovanih privatnih fakulteta kojima je pre svega komercijalni interes ispred svega, a mnogo manje onaj drugi. Naravno, to ne važi transparentno za sve, ali za dobar broj se može ta sintagma primeniti.
Da ne bismo imali večitu sumnju, hajde da napravimo da Nacionalni prosvetni savet ili ministarstvo organizuje svake godine testiranje, na primer, diplomiranih ekonomista koji dolaze i sa Megatrenda i sa FABUSA i sa državnih ekonomskih fakulteta, sa istim pitanjima za sve, sa istim ocenama za svakog diplomiranog studenta, napravite na kraju zbir koliko je ko osvojio poena i onda kažete – prosečna ocena diplomiranih studenata ekonomije na Beogradskom univerzitetu je osam i po, na ovom drugom sedam i po, na trećem šest i po, nezadovoljavajuće je znanje ljudi koji izlaze sa tog i tog fakulteta. Neka to utiče i na proces dobijanja ili produžavanja licence ili na neku njegovu klasifikaciju kvaliteta fakulteta koje će mu sutra značiti u karijeri. Pa ko hoće da linijom manjeg otpora polaže na nekom privatnom fakultetu gde se mnogo lakše dobija diploma, neka ide, ali će to značiti da je ocena sa tog fakulteta vrlo niska i njegova prohodnost dalje neće biti velika.
To ne može da ispegla naša privreda jer nemamo dovoljno jaku privredu koja će ceniti kvalitet, već je taj koji je završio na vezu ili linijom manjeg otpora studije naći neku vezu i ubaciti se u državnu službu i imamo eroziju kvaliteta znanja. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ana Novković. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, ja prosto nemam ništa protiv ovog predloga koji je koleginica iznela, ali ako se jasno na početku definišu kriterijumi koliko je to ispitnih rokova.
Smatram da u ovakvu vrstu odlučivanja treba da budu uključeni i studenti, da se napravi zajednički dogovor jer nije isto na kom fakultetu će biti koliko ispitnih rokova. Neki će možda zahtevati više, neki manje ispitnih rokova ali treba postaviti jasne kriterijume u dogovoru sa samim studentima koji će se kasnije i poštovati.
Ne verujem da bi to izazvalo neku specijalnu nesigurnost. Imam utisak da veću nesigurnost kod studenata izaziva upravo to što mi svake godine u oktobru menjamo Zakon o visokom obrazovanju i posle ove rasprave prekjuče i danas, ja stvarno imam dilemu da li izlazimo u susret studentima ili izlazimo u susret nesposobnosti države da modernizuje visoko obrazovanje u Srbiji.
Za nas iz URS jako je važno da modernizujemo visoko obrazovanje, da se poboljšaju uslovi rada na fakultetima, da se reformišu nastavni planovi i programi koji su u velikoj većini zastareli, da postoje moderniji udžbenici iz kojih studenti uče.
Ono što je isto nama najvažnije jeste da studenti dobijaju jedno funkcionalno znanje koje je primenljivo u praksi. Česti je slučaj da naši svršeni studenti jednostavno nisu osposobljeni za rad. Evo, ako bi napravili analizu koliko oni studenti, pogotovo državnim fakultetima imaju prakse, videćete da je to vrlo malo i da oni nisu osposobljeni da odmah posle fakulteta krenu da rade, a to je ono što investitori i poslodavci zaista danas traže.
Takođe, imam utisak da mi ne znamo kako se meri kvalitet studiranja na našim fakultetima, da li postoji neki sistem rangiranja fakulteta i znanja koje studenti tamo stiču. Opet se postavlja pitanje, da li je nama bitan kvalitet znanja, veštine i kompetencija koje će ti mladi ljudi poneti sa tih fakulteta ili ćemo, što se ono narodski kaže, samo da štancujemo diplome.
Mislim da nama naši svršeni studenti, znači pored znanja koje steknu, moraju da imaju razvijeno kritičko mišljenje, da budu inovativni, da imaju inicijative koju će da pokreću, da umeju da rešavaju konkretne probleme, jer znate šta, ti mladi ljudi sutra treba da vode Srbiju, treba da nose njen razvoj. Ako samo budemo tako, što se kaže, štancovali diplome a nemamo ljude koji su kreativni, inovativni, spremni da rade, bojim se da ćemo teško mrdnuti s mesta. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres po amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem četvrtak 10. oktobar 2013. godine sa početkom u 10.00 časova kao Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Poštovani narodni poslanici, podsećam vas da posle glasanja sutra nastavljamo Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja. Zahvaljujem.