Reč ima narodni poslanik Dragan Andrić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, verujem da su, kako građeni, tako i zaposleni u pravosuđu željno iščekivali setove ovih zakona, posebno Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Pre svega, iz razloga da bi videli koja će rešenja biti ponuđena i da se mnogi od njih vratili kućama u mesta svojih prebivališta i da ne bi morali na posao svakodnevno da putuju što je bilo prouzrokovano prethodnim rešenjem. Mislim da je njihov entuzijazam naglo opao kada su videli rešenja koja ste ponudili, posebno u ovom zakonu o područjima sudova popularno nazvanim zakonom o mreži sudova, a mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodina smo se zaista nadali da će rešenja biti malo drugačija. Imali smo nadu nismo imali prevelika očekivanja pošto je i prethodni predlog koji ste povukli iz procedure nije bilo srećno rešenje za nas.
Nažalost, imamo priliku da po mom mišljenju vidimo najgore rešenje mreže sudova do sada. Vidimo jedno slobodno mogu da kažem - smišljeno razbijanje utvrđenih sedišta sudova na teritoriji AP Vojvodine iz razliku od naših kolega iz SMV, mi iz Lige socijaldemokrata, Vojvodinu smatramo da je upravo to ključno pitanje i da je upravo najveći problem to što se pojedini sudovi i sudske jedinice, odnosno pojedini viši sudovi usmeravaju ka apelacijama u Beogradu, a određene sudske jedinice naslanjaju se na neke druge osnovne sudove što do sada nije bio slučaj. Upravo iz tog razloga mi iz Lige socijaldemokrata smatramo da nije dobro to što je predlagač ovog zakona Vlada Republike Srbije i da nije dobro što se o ovom zakonu raspravlja ovde u Skupštini Republike Srbije, kada se radi o sudovima sa teritorije AP Vojvodine.
Mnogo bi bolje rešenje bilo da je predlagač tog zakona Vlada Vojvodine i da se o tom zakonu raspravlja u Skupštini AP Vojvodine, kao o zakonodavnom telu u odnosu na sudove, koji se nalaze na teritoriji AP Vojvodine. Vidim da se predsedavajući smeška, ali moram da vas podsetim, to je rešenje koje je nekada postojalo i Vojvodina je nekada imala te nadležnosti, imala je nadležnosti da uređuje mrežu sudova na svojoj teritoriji. Takođe, je imala i Ustavni sud i želeo bih odmah da razoružam ove teoretičare zavere, Vojvodina je tada kao i sada bila sastavni deo Republike Srbije i tu sastavno treba i da ostane, ali sa ovim nadležnostima. Zašto ovo govorim?
Ovo govorim iz razloga što se tada ne bi dogodilo da Kovin bude sudska jedinica Smedereva, ne bi se dogodilo da za Viši sud u Pančevu, da apelacija bude u Beogradu, a ne u Novom Sadu, kao što je to do sada bilo.
Jasno je koje su namere ovde iskazane, jasno je da se ponovo teži ka centralizmu Beograda koji treba da odlučuje o tome kako ćemo svi mi da živimo i mi u Vojvodini, oni u Nišu i u Novom Sadu, u Subotici.
To je bila namera ovakvim predlogom zakona o mreži sudova. Mi iz LSV vrlo jasno vidimo koje su vaše namere i smatramo da to nije put ka EU, da to nije put kojim nas vi kao Vlada navodno vodite, pošto o tome pričate, pošto EU ne poznaje centralizam ni ovog niti bilo kojeg drugog tipa, tako da vas upozoravam i molim da to ne radite.
Vojvodina ima određene specifičnosti, specifičnosti koje su opredeljene tradicijom, istorijskim nasleđem, specifičnosti koje se neguju vekovima, neguju se i od posle Drugog svetskog rata i upravo iz tih razloga jeste ta AP.
Još jednom vas molim nemojte to da radite, da mi kažete da vi možete bolje od nas koji živimo u Vojvodini da znate da li je Kanjiži potreban osnovni sud ili ne, da li je Kanjiži potrebna sudska jedinica ili nije, da li Kovin treba da bude sudska jedinica Pančeva ili da bude sudska jedinica Smedereva.
Da li Bačka Topola treba da ima osnovni sud? Mi jako dobro znamo da Bačka Topola treba da ima osnovni sud i 150 godina je duga tradicija Osnovnog suda u Bačkoj Topoli? Zašto je sada odjednom Bačka Topola sudska jedinica i zašto Kula nema osnovni sud? To je pitanje. Vodili ste se brojem predmeta, koji se rešavaju u pojedinim sudovima, vodili ste se u udaljenosti određenih sudskih jedinica, pretpostavljam da će to biti odgovor i za Pančevo, pošto gospodin ministar nije o tome pričao kada je pričao o razlozima zašto je Pančevo, Višem sudu u Pančevu, apelacija u Beogradu. Pretpostavljam da će odgovor biti da je to udaljenost Pančeva koja je bliža Beogradu, nego Novom Sadu. Isto tako, Novi Kneževac je bliže Kanjiži.
Ada i Čoka su bliže Senti, a gravitiraju prema Kikindi. Da li je to bio kriterijum? Mislim da kriterijum nije bilo to, mislim da su kriterijumi bili druge prirode.
Ono što je takođe vrlo značajno, bez obzira što postoji individualno pravo na upotrebu tumača u sudskim postupcima, kolektivno je pravo, na upotrebu jezika.
Jedan odbornik SNS u Skupštini Grada Subotice, odakle sam ja, izašao je za govornicu i rekao – u upotrebi je u Srbiji ćirilično pismo i srpski jezik i to je tačno, ali je takođe u gradovima, u Vojvodini je u upotrebi šest službenih jezika. U gradovima u upotrebi različiti jezici.
Konkretno u Smederevu, u službenoj upotrebi nije mađarski jezik, a u Kovinu jeste. Nije u upotrebi ni rumunski jezik, a u Kovinu jeste.
Mi iz LSV svakako ćemo se obratiti međunarodnim institucijama da zaštite upotrebu jezika i pisma u vezi ovog zakona.
Takođe se priča o finansijskim sredstvima koja su neophodna za konstituisanje mreže sudova, pa imamo 66 osnovnih sudova u Republici Srbiji.
Da AP Vojvodina ima izvorne prihode, kao što se LSV zalaže, da li mislite da bi bio problem da Bačka Topola dobije osnovni sud? Naravno da ne bi bio.
Da li mislite da možemo da odlučimo o tome da li bi Vojvodina imala policijsku upravu? Imala bi i to.
Upravo iz tog razloga, mi nikada nećemo odustati od toga, od našeg programa, od toga da Vojvodina ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast i izvorne prihode i imovinu. Tada ćemo sami moći da uredimo mrežu sudova i sve ostalo na način kako mi smatramo da je potrebno, kako smatramo da je najbolje za građane Vojvodine.
Da niste imali baš najbolje namere prilikom predlaganja ova četiri zakona i njihovih izmena i dopuna, takođe se vidi i iz zakona o javnom tužilaštvu. Ono što sam ja primetio jeste da ste proširili, prilično ste proširili šta znači ukidanje javnog tužilaštva, pa se onda smatra ukinutim i javno tužilaštvo koje menja teritoriju na kojoj postupa, pa onda sledstveno tome, javni tužioci iz tih tužilaštava, nastavljaju da vrše funkciju zamenika.
Zašto se javno tužilaštvo smatra ukinutim, ukoliko nastavlja da postoji u sedištu u kojem postoji do tada, na teritoriji tog tužilaštva se osniva novo i tu je neophodno imenovati novog javnog tužioca, a ne zamenika, da biste doveli one, za koje vi mislite da su podobni. To takođe nije dobro rešenje.
Da zaokružim, kao osnovni zakon jeste zakon o sedištima i područjima sudova koji je za nas vrlo značajan i smatramo da je to osnovno političko pitanje cele ove grupe zakona.
Mi smo uložili amandmane i upozoravamo vas da usvojite naše amandmane i da odreagujete na vreme, da sprečite centralizam koji nam se, ja vidim, ponovo smeši. Znamo dokle nas je to dovelo, dokle nas je dovelo centralizovanje Srbije na ovaj način.
Sprečite to na vreme. Hvala.

Reč ima ministar Selaković.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa velikom pažnjom i strpljivo slušam raspravu, moram da reagujem u nekim situacijama kada se izreknu informacije koje nisu istinite.
Dakle, početi upravo od onoga što je uvaženi kolega Varga skrenuo pažnju, ne Zakonom o mreži sudova, već Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma se reguliše kako će biti upotrebljavano jezik i pismo određene manjinske zajednice na području, odnosno na teritoriji Republike Srbije. Tu apsolutno nema nikakvog spora, ne Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, i ja moram da izrazim ovom prilikom, iako donekle ima veze zaista sa ovom temom o kojoj ste vi govorili, ali moram da izrazim veliko zadovoljstvo i učešćem predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina u trenutnom radu radne grupe za izmenu i dopunu Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Jedan izuzetno konstruktivan pristup, istakao bih, između ostalog i gospodina profesora Korheca, koji je na jedan konstruktivan način tome pristupio i mogu da istaknem da imamo veoma dobru saradnju. Dakle, ne Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, već Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma koji je nužno potrebno doneti u Srbiji, jer je ovaj važeći u dobroj meri prevaziđen i nije u skladu sa dostignutim nivoom manjinskih prava koja su definisana Ustavnom i drugim zakonima u našem pravnom sistemu.
Podsetiću vas, kada se već pozivate na nešto iz prošlosti, nekada je Novi Sad bio sedište Dunavske banovine, pa je ta banovina u dobroj meri prelazila i Savu i Dunav i zahvatala dobre delove Šumadije. Nekada je i Skoplje bilo srpska prestonica, pa više nije. Neke stvari su se promenile.
Ne znam kako to niste rekli da u područje Apelacionog suda u Novom Sadu, dolazi područje Višeg suda u Šapcu. Zašto to niste pomenuli? Sada je ispalo da neko narušava nešto što postoji u Vojvodini.
Ljudi iz Pančeva, kada krenu za Novi Sad, njima je i onda bliže da idu preko Beograda, nego da idu preko Zrenjanina. Do Beograda im treba 17 kilometara a Beograd i Pančevo su u dobroj meri, još 1929. godine, bili prepoznati kao buduća konorbacija. Dakle, spajanje više gradova u jedan grad. To se dogodilo sa Beogradom i Zemunom, uz jačanje infrastrukture, uz nadamo se, ekonomski oporavak. To će se dogoditi između Beograda i Pančeva. Vi sada kada idete između mnogih gradova, nemate utisak da ste iz jednog grada prešli u drugi, a ovo jeste primer. Upravo primer. Ne znam šta je tu problem racionalizacija troškova.
Ako imate u vidu da smo Zakonom o sudijama, to je ono što je gospodin Spasojević malopre govorio, da smo planirali da troškovi odvojenog života i putni troškovi budu priznavani isključivo nosiocima pravosudnih funkcija republičkog i apelacionog ranga, zar nije bolje da se iz pančevačkog Višeg suda, odnosno da sudije koje će sa područja pančevačkog Višeg suda biti birane u apelacioni sud u Beogradu, da putuju u Beograd umesto u Novi Sad. Ne vidim u čemu je tu problem.
Uz to, moram na nešto da vam skrenem pažnju. Koncept apelacionih sudova nema za cilj da stvara u Srbiji različita pravna područja. Dakle, praksa, bilo da je novosadski, bilo da je beogradski, niški, kragujevački apelacioni sud, ona mora da bude ujednačena. Ako se već pozivamo na prošlost, onda možemo da vidimo da je upravo različitost pravnih područja vodila nekom putu kojem ne vidim pretnju u ovom trenutku da bilo šta vodi. A to, ako će iz Kovina, postoje, u pravu ste, ljudi su navikli na neke stvari. I ovaj zakon u nekim delovima se trudi da promeni neke možda lošije navike.
Ja i dalje mislim da je jedan od najmultietničkijih gradova u Srbiji upravo Beograd. Kada pogledate po broju pripadnika različitih nacionalnih zajednica koje u njemu žive.
Ne vidim šta je tu sporno. Hvala Bogu da je tako. Hvala Bogu da imamo toliko jezika u službenoj upotrebi u AP Vojvodini, jer mislim da nam to i kao narodu i kao državi može da služi isključivo na čast i na ponos i ništa drugo.
Hoćete da kažete da će nekome ko živi u Kovinu a ko je recimo pripadnik mađarske nacionalne zajednice, namerno kažem – zajednice, grubo je možda reći manjine ili rumunske, da će mi biti uskraćeno pravo na suđenje, odnosno vođenje postupka na maternjem jeziku? Sud je dužan da to uradi. Sada ću vam izneti jedan podatak.
Pripadnici manjinskih zajednica čine oko trećine stanovnika opštine Vršac. Nedavno su u vršačkom sudu, gde je najbrojnija manjinska zajednica rumunska, imali su problem da u takvoj sredini obezbede vođenje postupka na rumunskom jeziku. Taj problem je rešen upućivanjem sudije i zato i postoji institut upućivanja. Postoji nešto o čemu je gospodin Varga govorio kada smo usvajali nacionalnu strategiju i zaista sam se zainteresovao i upoznao u punoj meri sa dimenzijama tog problema, vođenja postupka na maternjem jeziku stranke u postupku, ali znate u kom smislu? U smislu da čak ne samo administrativni radnici u sudu, već i nosioci pravosudnih funkcija koji dolaze iz reda neke nacionalne zajednice ne poznaju stručnu terminologiju na jeziku na kome se postupak vodi.
Ubedljiva većina njih mnogo bolje poznaje stručnu terminologiju na srpskom jeziku nego na svom jeziku i to je nešto čime će morati kroz svoje specijalističke programe da se bavi Pravosudna akademija, da osposobljava te ljude, u tom smislu stručne terminologije na njihovim jezicima. To je zadatak suda, ne možete da kažete da zato što će se ići osam kilometara sad od Kovina u Smederevo, u ostalom, videli ste da se ovim zakonom uvodi mogućnost da se u sudskoj jedinici sudi, ne samo u građanskoj materiji, kao što je to bilo do sada.
Zaista ne vidim problem zašto bi takvo jedno pitanje bilo nerešeno. Imate institut upućivanja sudije i ja mislim da i treba namerno, da će to biti u interesu sudija, koje su iz reda drugih nacionalnih zajednica, da se usavršavaju i da budu upućivani ako treba, jer podsetiću vas, upućivanje je nešto što i u kriterijumima za ocenu rada, ali i sudeći dani koje smo čuli isključivo od jednog poslanika do sada, pomenute treba da služi kao nešto što će donositi prednost pri vrednovanju rada samog nosioca pravosudne funkcije, dakle, ako bude upućivan u ovim slučajevima koje sam naveo, ili ako bude odlazio u određene opštine na sudeće dane.
Kažete, zašto Kula nema sud? Pretpostavljam da je ova vaša primedba došla iz razloga što niste pratili, istina u mom današnjem uvodnom izlaganju nije bilo reči o tome, ali sam nekoliko puta upravo govorio o tome. Dakle, imate Vrbas i Kulu koji su udaljeni jedan od drugog grada otprilike oko devet kilometara, neko bi rekao 11, neko bi rekao sedam, svejedno, možemo da se nađemo i na sredini, možemo i da kažemo da je najviše.
Dakle, kada posmatrate odvojeno Kulu i Vrbas, oni nemaju neophodan broj predmeta da bi bili odvojeni sudovi. Ako spojite ta dva grada i pridodate im i Srbobran vi dobijate sud na čijem području živi negde oko 104, 105 hiljada stanovnika, vi dobijate jedan ozbiljan sud.
Ovde je zaista bilo pitanje da li ćemo staviti da sedište suda bude u Kuli ili u Vrbasu, zato što su i po broju stanovnika i po strukturi naseljenosti, dakle, koliko živi u ruralnim, koliko u urbanoj sredini i po broju predmeta, što je mnogo bitno, približno jednaki jedan drugom.
Dakle, imaćemo suđenja organizovana i u građanskoj i u krivičnoj materiji i u Kuli i u Vrbasu, ali ćemo zato rasteretiti Viši sud u Novom Sadu koji u ovom trenutku pokriva područje od 10 opština i jednog grada, 680 hiljada stanovnika i onda će i Vrbas koji nije bio i Srbobran, doći u područje Višeg suda u Somboru gde u ovom trenutku nemamo opterećenost sudija, kada uporedimo sa Novim Sadom, to su neverovatne disproporcije.
Sa naše strane apsolutno dobronamerne sugestije su bile. Naravno, poštujem to što je jedan deo poslanika skrenuo pažnju na neke izuzetke od kriterijuma. Bitno je da vi uspostavite pravilo i najveći broj slučajeva se rešava po pravilu. Upravo to, najveći broj slučajeva se rešava po pravilu, a izuzetke, tu i tamo, morate da imate. Upravo je izuzetak ono što ukazuje na postojanje pravila.
Mislim da sam, manje – više, odgovorio zaista na sve što ste pokrenuli, najdobronamernije moguće, ali u ovome ne vidim, dakle u našem postupku, apsolutno ništa što ste vi nazvali nekom teorijom zavere.
Nažalost, ono čega smo svedoci, u odnosu na period od pre 20 ili 25 godina, Srbija u celini, pa i sama AP Vojvodina, je područje stalne depopulacije. Sve je manje ljudi, sve je manje subjekata prava. Da li su to fizička, da li su pravna lica, nebitno je. Mi ovim otvaramo možda jednu temu o kojoj u Srbiji neće da se govori naglas, a to je što nažalost zbog gubitka stanovništva mi dobijamo sve veći i veći broj opština koje gube kapacitet da budu opštine. Gube kapacitet. Vi danas imate situaciju u Srbiji da u nekim opštinama se jedva nađe diplomirani pravnik koji će da bude načelnik opštinske uprave. Kažete – nikako Evropa.
Ne vidim na koji se način ovde vrši centralizacija. Centralizacija bi možda bila da ukinemo četiri apelaciona suda, a uvedemo jedan, što možda za zemlju od sedam miliona i 300.000 stanovnika jeste neka mera. Jedna Kalifornija ima deset puta više stanovnika i ima jedan apelacioni sud i neuporedivo je razvijenija od Srbije.
Kažete – nije Evropa centralizacija. Hoćete da kažete da Francuska nije u EU? Najcentralizovanija zemlja zapada. Ne kažem da je to odlično. Uvek treba naći neki balans, neku sredinu, Nisam rođeni Beograđanin. Koliko sam protiv beogradizacije, toliko sam i protiv novosadizacije. Bilo koje svođenje u jedan centar nije dobro.
Dajte da napravimo nešto što je u meri naših sadašnjih mogućnosti, što je racionalno. Imate promene i u područjima drugih apelacija. Ne vidim da je iko ustao i rekao – evo, to nam se menja.
Kad pominjete i policijsku upravu, hajde i to da pomenem. Za mene je mnogo bitnije kako se radi, nego kako je nešto organizovano. Da li je organizacija po meri potreba. Možda bi najbolje bilo za nas, kao državu, da nam se u velikim gradovima vrate kvartovi, pa da umesto jedne policijske stanice vi imate 10, 15, 20 područnih stanica. Nemamo novca za to. To je suština. Mi za to nemamo novca.
Dajte da stvorimo neke uslove da se pravna sigurnost, da se pravna predvidivost, što je mnogo bitno, podigne na jedan način i na jedan nivo koji će omogućiti adekvatan ekonomski oporavak Srbije i koji će omogućiti vladavinu prava na onom nivou koji je u Srbiji u ovom trenutku neophodan, ali mnogo više moguć i što više budemo išli linijom mogućeg, uveren sam da ćemo i ostvarivati ono što je neophodno. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Andrić, replika.

Potrudiću se da budem kratak.
Nisam rekao ništa po pitanju Višeg suda u Šapcu i apelacije u Novom sada. Takođe, mislim da to nije dobro rešenje.
Mislim da ste me vi vrlo dobro razumeli kada sam pričao o relativizaciji autonomije Vojvodine. Tako je, prošlost je ono što je bilo, a budućnost je ono što nas čeka, ali to ne znači da ne treba da promenimo ono što smo u jednom trenutku, naše sada već istorije, mislim na tu 1988, 1989, godinu, promenili, praktično, ustavnim pučem, to ne znači da AP Vojvodini ne treba vratiti zakonodavnu nadležnost koju je imala, to ne znači da Skupština Vojvodine ne bi na bolji način rešila mrežu sudova na teritoriji AP Vojvodine.
Mislim da dolazimo do onoga na šta sam sumnjao, da kažem. Rekli ste u jednom delu svog izlaganja da se ide ka tome da se gradovi spajaju. Pomenuli ste u jednom trenutku da Pančevo teži ka tome da postane sastavni deo Beograda, pretpostavljam da treba da postane opština Beograda. Ne znam šta građani Pančeva o tome misle.
Možemo da uzimamo i dobre i loše primere. Možemo da kažemo da je neka država manje ili više centralizovana. Možemo da kažemo da su neka prava nekada postojala, a više ih nema, a neka će možda postojati u budućnosti. Možda će neka Vlada imati više razumevanja koja dođe posle vas za potrebe građana Vojvodine. Postoje izuzeci koji potvrđuju pravilo, ali zašto baš ti izuzeci? Zašto baš Kanjiža? Zašto baš Kula?
Objasnili ste. Ima smisla. Ne želim da budem zajedljiv. Ne želim da kažem da…
(Predsedavajući: Vreme.)
… su suštinski vaše namere loše. Samo sam ukazao na neke stvari koje smo mi primetili i za koje smatramo da treba da budu drugačije.
Iz tog razloga poslanici LSV neće podržati ovaj zakon u ovom obliku. Da li će naši amandmani biti usvojeni, videćemo. Hvala.

Reč ima ministar Selaković.

Rekli ste – šta bi građani rekli. Znate, u nekim slučajevima verovatno bi se građani, evo naveli ste primer Kovina, rukovodili nekom svojom ustaljenom navikom. Kao neko ko je radio u obrazovnom sistemu naše države, mogu da vam kažem da 90% Pančevaca studira, ne u Novom Sadu, nego u Beogradu, da se 90% njih leči u Beogradu, a ne u Novom Sadu. Podsetiću vas na to vreme koje ste vi pomenuli.
Pomenuli ste da je izvesnim pučem, ne znam šta, rađeno. U tome nisam učestovao, a verujem da niste učestvovali ni vi. Koliko se sećam, AP Vojvodina je bila ono poslednji preživeli rezervat Šuvarevog obrazovnog sistema, koji je bio sulud. Znači, u Beogradu deca učila na jedan način, a u Pančevu na drugi. Dajte negde da se rukovodimo zaista životnim razlozima. Kada pitate ljude gde im je lakše da odu u Novi Sad ili u Beograd, grad u kome živi preko 100 hiljada stanovnika? I Vršac je bliži Beogradu, nego Novom Sadu. Geografija je jednostavno takva. Nismo mi određivali gde će šta da bude.
Ovde je taj primer do te mere izražen zato što govorimo o velikom gradu, govorimo o velikom sudu, govorimo o sudu u kome je bilo izuzetno ozbiljnih problema. Kada pogledate statistiku i godišnje izveštaje sudova o radu, zabrinjavajući problemi u radu pančevačkih sudova, zabrinjavajući. Niko nije reagovao. Ako postoji, a možemo da se složimo da postoji veliki problem u izvršenjima u našim sudovima, pančevački sud je jedan od prvaka u Srbiji po tome.
Ono što sam malopre rekao, dakle, pitanje je ujednačavanja sudske prakse. Ne vidim na predlog ovih rešenja kao neku vrstu akata, kako ste vi to rekli. Ne, mislim da će ovo poboljšati efikasnost i racionalizovati troškove radi, ali naravno ne na uštrb pravičnosti.
Ono što ste malopre napomenuli, zaista to mogu samo da podržim, ovaj predlog zakona. Narodna skupština nije nešto kroz šta će Vlada samo nešto da provlači akte koje predlaže. Svedoci ste bili da sam u prethodnom periodu kao ovlašćenik predstavnik Vlade, zastupajući određene predloge zakona u ovoj skupštini, bio predlagač i zakona koje je Skupština svojim amandmanima i menjala. Uveren sam da će upravo u jednoj dobroj i plodnoj raspravi i u načelu i u pojedinostima oni delovi ovog predloga zakona, kao i druga tri predloga zakona, kao i oni koji su u drugim pretresima biti u određenoj meri, gde to prepozna većina u Narodnoj skupštini, ispravljeni. Zahvaljujem. Izvinite ako sam oduzeo previše vremena.

Reč ima narodni poslanik Mirna Kosanović.

Poštovani predsedavajući, predstavnici Ministarstva, poštovane kolege i koleginice, s obzirom da ćemo danas u objedinjenoj načelnoj raspravi govoriti o Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova, javnih tužilaštava, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, za početak ističemo činjenicu da je Ustavom Republike Srbije propisano da se osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuje zakonom, te je to razlog da se ovi predlozi nađu pred parlamentom Republike Srbije.
Svakako, ova materija je i ranije bila uređena zakonom, ali su tokom njihove primene uočeni određeni normativni nedostaci, koji su se sastojali i od neadekvatne teritorijalne organizacije, od neadekvatne podele nadležnosti između osnovnih i viših sudova, od neujednačenosti prakse, što sve dovodi do problema u funkcionisanju sudova i ostvarivanju prava građana, pre svega na pravično suđenje, odnosno suđenje u razumnom roku, kao fundamentalnih ljudskih prava, koja su zagarantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i koja su imanentna demokratskim društvima.
Kako je ova materija podeljena u četiri različita, ali međusobno komplementarna zakona, govorićemo pojedinačno o svakom od ovih zakona.
Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, važeći zakon je u primeni od 1. januara 2010. godine i po ovom zakonskom rešenju u Srbiji trenutno postoji samo 34 osnovna suda i veliki broj sudskih jedinica, njih 102. Taj broj je zamenio prethodni broj od 138 opštinskih sudova.
Uočeno je da je ovakvo rešenje neodgovarajuće, te da bi bilo celishodno povećati broj sudova na 66 i izvršiti redukciju sudskih jedinica. Ovakav predlog je zasnovan na analizi dosadašnjeg rada, godišnjem prilivu predmeta i potrebi da se sudska vlast učini dostupnijom stanovništvu kako bi se ostvarila potpuna, efikasna zaštita prava.
Veliki broj sudskih jedinica, između ostalog, doveo je do neefikasnosti, povećanja troškova, budući da su se mnogo postupci vodili izvan sedišta suda, što je sveukupno pokazalo nedovoljne kapacitete, uz bezbednosni rizik stalnih izmeštanja sudskih spisa izvan zgrade suda.
Postojeća mreža sudova i javnih tužilaštava pokazala se kao nefunkcionalna, skupa, sa nejednakom opterećenošću sudova i sudija, javnih tužilaca i njihovih zamenika, pokazala je neujednačenost sudske prakse, što samo po sebi dovodi do neravnopravnog pristupa sudovima, odnosno pravdi, nejednakosti građana i stranaka, pravnoj nesigurnosti i neefikasnosti, kao i u velikim nedostacima u radu, a i u neopravdano dugom trajanju sudskih postupaka, što se može smatrati i pravnim, a takođe i političkim problemom.
Da bi se ovi problemi rešili, tj. da bi se doprinelo efikasnijem radu sudova, ne samo da je potrebno unaprediti mrežu, već je neophodno i izvršiti i primeniti i druge zakone, ne samo sadržane u ovom setu zakona, već i one koji po svojoj materiji takođe unapređuju rad sudova i rasterećuju građane do sada uočenih velikih problema, a to su Zakon o javnom beležništvu, Zakon o izvršenju i obezbeđenju, Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji će naročito uticati na to da se izmesti deo dosadašnje nadležnosti osnovnih sudova sa samih sudova, a to bi bilo u interesu građana.
Jedno od zakonskih rešenja mreže sudova za područje Beograda kao glavnog grada je da se umesto dosadašnja dva osnovna suda, Prvi i Drugi sud, sa četiri sudske jedinice, osniva šest sudova i to Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog suda i osnovnih sudova u Lazarevcu, Obrenovcu i Mladenovcu sa sudskom jedinicom u Sopotu.
Slično rešenje je dato i za mrežu tužilaštava, isto kao što je dato i za sudove. Promena mreže sudova podrazumeva osnivanje novih sudova, kao i izmenu područja, odnosno teritorije za određene više sudove. Na primer, Viši sud u Beogradu ima područje šest beogradskih osnovnih sudova, kao i područje nadležnosti apelacionih sudova, kojima se takođe proširuje teritorijalna nadležnost u odnosu na onu koja je utvrđena postojećim zakonom.
Cilj koji se svakako želi postići ovim zakonom je da se uspostavi delotvorno, efikasno, moderno i ekonomično pravosuđe, radi ostvarivanja prava na pristup pravdi, efikasno rešenje problema građana i privrednih subjekata sa što manje troškova, sa brzim donošenjem odluka u interesu društva u celini.
Pravo na suđenje u razumnom roku i pravo stranke u sudskom postupku da sud o njenim pravima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja, ovo pravo je zagarantovano Konvencijom za zaštitu ljudskih prava, koju je Republike Srbija ratifikovala, čime je prihvaćena i obaveza poštovanja tog istog prava.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, važeći zakon je donet 2008. godine, a primena je počela 1. januara 2010. godine. Postojeći važeći zakon je u svojoj primeni pokazao određeni broj nedostataka, pre svega kod podele nadležnosti između osnovnih i viših sudova, neujednačenost sudske prakse u postupanju Apelacionog suda, što je ukupno sa neadekvatnom mrežom sudova doprinelo velikom problemu u funkcionisanju sudova i ostvarenju prava građana na suđenje u razumnom roku.
Zakonska rešenja kojima se predlaže bolji pravni okvir radi poboljšanja sudske prakse i radi efikasnije suđenja, rešenja koja su do sada predložena imaju efekte na sve sudove. To je Visoki savet sudstva, Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, na građane i na pravna lica.
Nadležnost višeg suda u prvom stepenu se proširuje za sva krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, kao i za krivično delo korupcije, bez obzira na zaprećenu kaznu. Proširuje se nadležnost ovog suda za odlučivanje po žalbama na odluke osnovnih sudova u svim merama obezbeđenja prisustva okrivljenog, kao npr. što je pritvor, kao i za krivična dela za koja je zaprećena kazna do pet godina. Nadležnost privrednih sudova se proširuje na uređenje autorskih i srodnih prava i ostalih prava vezanih za ovu materiju, s tim što se iz njihove nadležnosti izuzima vođenje postupka u sporovima koji se odnose na likvidaciju i stečaj.
U pogledu nadležnosti prekršajnog i drugostepenog prekršajnog suda uređuje se nadležnost prekršajnog apelacionog suda za suđenje u drugom stepenu, koji u prekršajnom postupku donose organi uprave, što je spadalo u nadležnost prekršajnog suda. Proširuje se i nadležnost upravnog suda za pružanje međunarodne pravne pomoći u okviru svoje nadležnosti.
Značajna novina koja se propisuje ovim odredbama zakona je u odredbi člana 2. gde se dodaju članovi 8a do 8b, kojim odredbama se daje mogućnost strankama koje smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku da se obrate neposrednom višem sudu sa zahtevom za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te bi shodno predloženom rešenju neposredno viši sud, ukoliko smatra da je ovakav zahtev opravdan, odredio nižem sudu rok u kome je dužan da završi postupak, a takođe može stranci odrediti i privremenu nadoknadu za povredu prava koja se isplaćuje iz budžeta. Ukoliko bi viši sud našao da je ovakav zahtev neopravdan, doneo negativnu odluku, dozvoljava se mogućnost žalbe Vrhovnom kasacionom sudu.
Ideja predlagača zakona je da se poveća sudska disciplina i da se smanji broj podnetih ustavnih žalbi Ustavnom sudu, kao i broj predstavki Evropskom sudu za ljudska prava. Međutim, u ovom trenutku građani i stručna javnost se suočavaju sa jednom vrstom dileme u pogledu svoji h mogućnosti za ostvarenje prava koja su zajamčena Ustavom Srbije. Ustav Srbije je predvideo mogućnost podnošenja ustavne žalbe kao sredstva pravne zaštite ne samo onih ljudskih prava koja su garantovana Ustavom, već i onih prava koja su garantovana i koja proističu iz Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Naime, ustavna žalba predstavlja vrlo efikasno pravno sredstvo u okviru pravnog sistema i preduslov je za građane Srbije za sačinjavanje i mogućnost predstavke pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Iz zakonskih mogućnosti koji se nude ovim zakonom, a kao što je pomenuto, moguće je obraćanje neposredno višem sudu u slučaju povrede prava na suđenje u razumnom roku, nije precizno rečeno da li građanima, koji smatraju da im je povređeno pravo zagarantovano Ustavom, ostaje i dalje paralelna mogućnost sačinjavanja ustavne žalbe uz mogućnost koja se nudi ovim zakonskim rešenjem ili se ta mogućnost u buduće gubi, budući da Ustavni sud štiti ljudska prava u slučajevima kada u okviru pravosudnog sistema nije predviđena mogućnost sudske ili druge zaštite Ustavom zagarantovanih prava, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku.
Ukoliko je ovakvo zakonsko rešenje način da se pozicija Republike Srbije pred Evropskim sudom poboljša, da se smanji šteta u tom smislu da bi se broj predstavki smanjio, onda bi ovako predloženo zakonsko rešenje trebalo prihvatiti.
Predlogom ovog zakona i proširenjem nadležnosti pojedinih sudova i organizacionim promenama bio bi smanjen broj starih predmeta budući da analize pokazuju najveći broj predmeta kod osnovnih sudova.
Neke novine zakona kao što su uvođenje upravitelja sudova, racionalniji odnos po pritužbama građana, profesionalizacija rada sudijskih pomoćnika i prelazak nadležnosti ministarstva na Visoki savet sudstva u svakom slučaju su znaci modernizacije i nove percepcije vladavine prava.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, važeći zakon koji je usvojen 2008. godine, a primenjuje se od 2010. godine, uređuje položaj sudija, postupak njihovog izbora, prestanka sudijske funkcije i razloge razrešenja, zatim položaj sudija porotnika i disciplinsku odgovornost sudija.
Pošto je praksa ukazala na to da odredbe koje se odnose na nezavisnost sudija, kao i druga načela koja garantuju njegov položaj, upućivanje na rad u drugi sud, odredbe o disciplinskoj odgovornosti, nisu dovoljno precizne, te se pristupilo izmenama. Govorićemo sada o najvažnijim kako bi se rad pravosuđa u celini unapredio.
Svakako da bi trebalo skrenuti pažnju na odredbe koje se odnose na odgovornost sudije za štetu koju prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom.
Naime, kada je odlukom Ustavnog suda, Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međunarodnog suda utvrđeno da su u toku sudskog postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode ili da je presuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku, sudija će biti odgovoran za štetu samo ako je učinjena namerno, čime se izostavlja mogućnost naplate štete prouzrokovane krajnjom nepažnjom.
Odredbama članova 11. i 12. sada se jedinstveno uređuje vrednovanje sudija i predsednika sudova, te se vrednovanje sudija poverava Komisiji Visokog saveta sudstva na koji način će sudije i članovi Komisije višeg stepena vrednovati rad sudije nižeg stepena, budući da raspolažu i sa dužim radnim iskustvom na sudijskoj funkciji i zbog mogućnosti neposrednog uvida u rad sudija nižeg stepena. U slučaju neslaganja postoji mogućnost prigovora i mogućnost vođenja upravnog spora.
Odluka o prestanku sudijske funkcije mora biti obrazložena, što do sada nije bilo propisano, a postupak za razrešenje pokreće se po službenoj dužnosti ili na predlog drugih lica i drugih organa. Predlogom zakona se ograničava vreme na koje može biti postavljen za vršioca funkcije predsednika suda, te će se propisati kraći rokovi za trajanje ovakve situacije.
Značajna novina se odnosi na član 100. u političkoj stranci, političkom delovanju, te se ograničava u tom smislu pravo za sudiju porotnika i ta prava za sudije porotnike su identična, kao i za ograničenja vezana za sudije.
Odredbom člana 30. zakona preciziraju se odredbe koje se odnose na teške disciplinske prekršaje zbog kojih se sudija razrešava, pa se na primer zastarevanje predmeta smatra teškim disciplinskim prekršajem ukoliko se nađe da je u pitanju nesavestan rad sudije, osim kada su u pitanju okolnosti na koje sudija ne može da utiče, kada predmet fizički nije u njegovoj ingerenciji.
Cilj navedenih izmena je da se dosledno primene ustavne odredbe koje uređuju položaj sudije i usklađivanje sa međunarodnim standardima. Znači, daje se jedan neophodan pravni okvir za poboljšanje rada pravosuđa u celini, da ono bude delotvorno, efikasno i moderno uz smanjenje nagomilanih zaostataka.
Imajući u vidu obim i sadržinu izmena, od kojih su pomenute samo najvažnije, smatramo da će zakon pozitivno delovati na sudije u sistemu sudstva u celini, uključujući i Visoki savet sudstva kao nezavisni i samostalni organ koji garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija u odnosu na druge učesnike u postupku i društvo u celini.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, pošto je praksa pokazala da pojedine odredbe važećeg zakona koje su vezane za samostalnost javnog tužioca, hijerarhijski odnos tužilačke funkcije, trajanje funkcije postupka izbora i vrednovanja, treba precizirati i dopuniti s međunarodnim standardima. To se upravo čini ovim predlogom zakona.
Ovim predlogom zakona takođe se predviđa i dužnost javnog tužioca da stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez nepotrebnog odlaganja vrši svoju funkciju, pri čemu je dužan da posebno vodi računa o zaštiti oštećenih, kao i o sprečavanju diskriminacije po bilo kakvom osnovu.
Novi zakon daje mogućnost da se jednim javnim tužilaštvom pokrije područje viših osnovnih sudova, što je u skladu sa principima racionalnosti.
Obavezno uputstvo koje se od strane neposrednog višeg javnog tužioca upućuje nižem, mora biti u pisanom obliku, a obaveza je nosioca javno-tužilačke funkcije da odbije svaku radnju koja predstavlja uticaj na samostalnost u radu javnog tužioca, čime se ojačava jedno od osnovnih načela, načelo samostalnosti funkcije.
Značajna izmena se odnosi na postupak izbora na javno-tužilačku funkciju, te se predviđa da Državno veće tužilaca prilikom predlaganja izbora kandidata sastavlja rang listu kandidata na osnovu unapred propisanih merila, koja se objavljuje na internetu, dok postupak razrešenja može biti javan ukoliko to zahteva javni tužilac protiv koga se vodi postupak.
Na osnovu svega što je do sada izneto možemo zaključiti da bi na osnovu predloženih izmena i dopuna zakona koji se nalaze danas pred nama mogli pravdu u Srbiji učiniti dostupnom, efikasnom, nezavisnom u svim delovima zemlje, ispravljajući greške koje su učinjene stvaranjem nove mreže sudova, identifikacijom problema sa kojima se sreću sudovi i tužilaštva, posebno oni sa kojima se sreću građani Srbije.
Mislimo da je predloženi set zakona iz oblasti pravosuđa odgovor na uočene probleme, da će svakako doprineti ukupnoj zakonodavnoj i pravosudnoj reformi, kao i evropskim integracijama Republike Srbije. Na osnovu toga što je izneto, ističemo da će SDPS u danu za glasanje podržati predložene zakone.