Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 93 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici Gordana Čomić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, pozvao da sednici prisustvuju i: dr Danilo Nikolić i Neđo Jovanović, državni sekretari u Ministarstvu pravde i državne uprave; Ljiljana Blagojević, pomoćnik ministra pravde i državne uprave; Jovan Ćosić, šef Odseka u Ministarstvu pravde i državne uprave i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde i državne uprave.
Nastavljamo zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tač. 1, 2, 3. i 4. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tač. 1, 2, 3. i 4. a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe. Vreme vam je raspodeljeno u prilogu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu.
Da li predstavnik predlagača Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave želi reč?
Izvolite gospodine ministre.

Uvaženi gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na početku današnje rasprave u načelu dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu.
Pre svega podsetiću da je Narodna skupština nedavno usvojila novu Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period od 2013. godine do 2018. godine, a da je Vlada ubrzo posle toga usvojila i Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije.
Predlozi zakona o kojima ćemo od danas raspravljati u Narodnoj skupštini predstavljaju samo prvi korak u ostvarivanju ciljeva koji su zacrtani novom Nacionalnom strategijom, a pre svega poboljšanju rada i efikasnosti pravosuđa, boljeg pristupa sudu, povećanju poverenja građana u rad pravosudnih organa. Navedena četiri predloga zakona su pripremljena nakon detaljne analize postojećeg stanja u pravosuđu Republike Srbije posle čega su formirane radne grupe koje su činili predstavnici svih stepena sudova i javnih tužilaštava, kao i predstavnici pravnih fakulteta, advokature, udruženja sudija i javnih tužilaca, a takođe i sastancima radnih grupa prisustvovali su i predstavnici međunarodnih organizacija.
O radnim tekstovima Predloga zakona sprovedena je sveobuhvatna javna rasprava u kojoj su sve zainteresovane strane mogle da se izjasne o predloženim rešenjima. Podsećam vas da je organizovano javno slušanje u Narodnoj skupštini. Napomenuću takođe da su se predloženi zakoni već nalazili u skupštinskoj proceduri u gotovo identičnom tekstu još u aprilu 2013. godine, ali da su povučeni zbog određenih manjih izmena koje su izvršene radi poboljšanja tekstova Predloga zakona.
Nakon izvršenih konsultacija kako sa stručnom javnošću tako i sa predstavnicima Evropske komisije, predlozi zakona dostavljeni su na razmatranje i usvajanje Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takođe ću napomenuti i da sva ova četiri predloga zakona predstavljaju u stvari jednu celinu imajući u vidu da su rešenja iz svakog pojedinačnog zakona u međusobnoj vezi sa rešenjima koja su predložena u drugim zakonima.
Prvo ću predstaviti Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Razlog za donošenje novog zakona, a ne izmenu postojećeg je taj što je u odnosu na važeći zakon primećeno da postoji veći broj nedostataka koji se odnose na teritorijalnu organizaciju sudova i javnih tužilaštava. Najveći nedostatak važećeg zakona ogleda se u činjenici da u Republici Srbiji postoji samo 34 osnovna suda, u okviru njih veliki broj sudskih jedinica.
S obzirom da osnovni sudovi kako im samo ime kaže predstavljaju osnov sudskog sistema u Republici Srbiji i da se najveći broj građana pojavljuje kao stranka u postupku pred tim sudovima, postojeća teritorijalna organizacija osnovnih sudova nije omogućavala akt građanima efikasan pristup sudu, pa je zbog toga bilo neophodno da se postojeće rešenje temeljno izmeni. Analiza rada sudova pokazala je da je neophodno da se poveća broj osnovnih sudova na ukupno 66, kao da se i istovremeno smanji broj sudskih jedinica budući da su se one pokazale kao neracionalno rešenje.
Pored toga, u cilju efikasnijeg rada javnog tužilaštva koje se pre svega odnosi na gonjenje učinilaca krivičnih dela, a imajući u vidu i činjenicu da je otpočela primena novog Zakonika o krivičnom postupku prema kojem javno tužilaštvo ima mnogo aktivniju ulogu u postupku, povećan je broj osnovnih, javnih tužilaštava na 58 u ovom predlogu zakona.
Kada su u pitanju prekršajni sudovi, postojeća teritorijalna organizacija tih sudova nije menjana. Imajući u vidu postojeća zakonska rešenja, mišljenja smo da su još uvek 44 prekršajna suda primerena našim potrebama za efikasno vođenje prekršajnog postupka, mada je radna grupa dala i predlog izmene mreže prekršajnih sudova.
Kao što sam već istakao, najvažnija novina koju predviđa Predlog zakona odnosi se na uređivanje sedišta i područja nadležnosti osnovnih sudova. Predložena mreža od 66 osnovnih sudova zasniva se na analizi rada osnovnih sudova, prosečnim godišnjim prilivom predmeta, kriterijumu geografske udaljenosti, razvijenosti putne mreže, broju stanovnika, nekada i tradiciji, kao i realnim potrebama građana za sudskom zaštitom.
Istovremeno, izvršeno je smanjenje broja sudskih jedinica, budući da one nisu opravdale razloge zbog čega su obrazovane, a to je, pre svega, pristup građana sudu, dok su sa druge strane prouzrokovale velike troškove u funkcionisanju osnovnih sudova.
Imajući u vidu da je ustanovljena pravosudna profesija, da je u toku ustanovljenje pravosudne profesije i javnog beležnika, koje bi trebalo da preuzmu nadležnosti delimično i osnovnih sudova, pre svega u vanparničnom postupku, a koje bi trebalo da otpočne sa radom 1. oktobra 2014. godine, prelaznim rešenjem Predloga zakona predviđeno je da se u mestima u kojima po važećem zakonu postoje još uvek sudske jedinice, a čije se ukidanje predlaže, obrazuju prijemne sudske kancelarije koje će obavljati poslove prijema pismena, overavanje isprava i potpisa, a u cilju da se građanima omogući lakši pristup sudu u ovom prelaznom periodu.
Ne bih se duže zadržavao na statističkim podacima koji govore u prilog predloženoj mreži osnovnih sudova, budući da je uz Predlog zakona dostavljena i detaljna analiza efekata zakona koja sadrži te podatke.
Samo ću kao ilustraciju neracionalnosti postojeće mreže osnovnih sudova navesti primer Drugog osnovnog suda u Beogradu, koji pokriva teritoriju tzv. beogradskih prigradskih opština, koja je prilično razuđena i sa velikim brojem stanovnika, što je rezultiralo da taj sud ima najveću opterećenost u pogledu priliva novih predmeta, i to novih predmeta po sudiji, koji je više od dva puta veći od suda koji je imao najmanje opterećenje. Umesto tog suda, Predlogom zakona predviđeno je osnivanje tri osnovna suda, i to u Lazarevcu, Obrenovcu i Mladenovcu, koji će jedini imati sudsku jedinicu u Sopotu.
Kada su u pitanju viši sudovi, zadržano je postojeće rešenje o njihovom broju. A što se tiče teritorije koju pokrivaju, ona je usklađena sa rešenjima iz Predloga zakona kojima je uređena organizacija nadležnosti osnovnih sudova i viših sudova u Republici Srbiji.
Predlogom zakona nije menjana teritorijalna organizacija privrednih sudova, kao ni broj odeljenja Prekršajnog, Apelacionog i Upravnog suda.
U odnosu na postojeći Zakon, izvršene su značajne izmene u vezi sa područjima nadležnosti apelacionih sudova, čime se ispravljaju neracionalna rešenja koja sadrži važeći zakon. Prema važećem Zakonu, Apelacioni sud u Beogradu nadležan je, između ostalog, i za područja viših sudova u Zaječaru i Negotinu. Ovakvo rešenje svakako nije racionalno, jer su ovi gradovi mnogo bliži Nišu nego Beogradu, pa je zbog toga Predlogom zakona predviđeno da za područje tih sudova bude nadležan Apelacioni sud u Nišu.
Budući da je Negotin udaljen od Beograda 238 km, a od Niša 152 km, dok je Zaječar od Beograda udaljen 246 km a od Niša svega 95 km, iz istih razloga predviđena je i teritorijalna nadležnost Apelacionog suda u Beogradu i za područje Višeg suda u Pančevu.
Kada je u pitanju teritorijalna organizacija javnih tužilaštava, rešenja iz Predloga zakona uglavnom prate teritorijalnu organizaciju sudova. Kao što je rečeno, povećan je broj osnovnih javnih tužilaštava sa postojećih 34 na novih 58. Broj osnovnih tužilaštava je manji u odnosu na broj osnovnih sudova, iz razloga racionalnosti. Stoga je Predlogom zakona predviđeno da osam javnih tužilaštava pokrivaju područje dva osnovna suda, i to – Osnovno javno tužilaštvo u Vranju, i za područje Osnovnog suda u Bujanovcu, Osnovno javno tužilaštvo u Zaječaru i za područje Osnovnog suda u Knjaževcu, Osnovno javno tužilaštvo u Negotinu i za područje Osnovnog suda u Majdanpeku, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru i za područje Osnovnog suda u Sjenici, Osnovno javno tužilaštvo u Pirotu i za područje Osnovnog suda u Dimitrovgradu, Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju i za područje Osnovnog suda u Priboju, Osnovno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici i za područje Osnovnog suda u Šidu i Osnovno javno tužilaštvo u Čačku i za područje Osnovnog suda u Ivanjici.
Posebno ističem odredbu člana 12. Predloga zakona kojom je predviđeno da će se posebnim zakonom urediti sedišta i područja sudova i javnih tužilaštava koji su nadležni za teritoriju AP Kosovo i Metohija. Ovakvo rešenje u skladu je sa svim merama koje je do sada Vlada preduzela, s jedne strane, a s druge strane, štiti teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije u slučaju da se ne sprovedu odredbe zaključenih sporazuma koje se odnose na organizaciju pravosudnih organa na teritoriji AP Kosovo i Metohija.
Prelaznim odredbama Predloga zakona određen je nastavak rada postojećih sudova i javnih tužilaštava do početka primene zakona, način preuzimanja predmeta, kao i premeštaj sudija i zamenika javnih tužilaca, odnosno postavljanje na funkciju vršilaca predsednika sudova i javnih tužilaca u novoosnovanim sudovima i javnim tužilaštvima. Početak primene zakona predviđen je za 1. januar 2014. godine, kako bi se do tog datuma izvršile neophodne tehničke i organizacione pripreme za njegovu primenu.
Dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova. Predložena rešenja treba posmatrati u vezi sa rešenjima iz Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Najznačajnije izmene u Zakonu o uređenju sudova odnose se na promenu nadležnosti osnovnih i viših sudova.
Druga značajna novina koju sadrži Predlog zakona je propisivanje posebnog postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, o kojem će se odlučivati u okviru sudskog sistema, a ne kao što je važećim zakonima propisano, da je jedino pravno sredstvo koje stranka ima zbog povrede toga prava podnošenje ustavne žalbe za suđenje u razumnom roku.
Napominjem da je na tekst radne verzije zakona, kao i ostalih zakona koji su sada na dnevnom redu, pribavljena ekspertiza Venecijanske komisije Saveta Evrope i da su primedbe iz ekspertize ugrađene u predložene tekstove.
Kao što sam napomenuo, posebnu novinu predstavlja propisivanje postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Odredbama predloga zakona, data je mogućnost stranci koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se obrati višem sudu, sa zahtevom zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Odlučujući o zahtevu stranke, neposredno viši sud, ukoliko smatra da je zahtev opravdan, može odrediti nižem sudu rok u kome je dužan da okonča postupak, a takođe može stranci odrediti privremenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku, koja se isplaćuje iz budžeta.
Protiv negativne odluke, neposredno višeg suda, po zahtevu stranke, može se izjaviti žalba Vrhovnom kasacionom sudu. Na ovaj način se pojačava zaštita prava na suđenje u razumnom roku, unutar sudskog sistema u Republici Srbiji, što će sa jedne strane povećati disciplinu u radu sudova, a sa druge strane, svakako smanjiti broj podnetih ustavnih žalbi, Ustavnom sudu, kao i predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Novinu u Predlogu zakona predstavlja i rešenje da se u sudskoj jedinici obavljaju suđenja za celu teritoriju suda u određenim sudskim postupcima, odnosno materiji u skladu sa godišnjim rasporedom postola u sudu. Ovakvo rešenje će zajedno sa rešenjima iz Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava doprineti efikasnijem radu sudova i smanjenju sudskih troškova, kao i troškova učesnika u postupku.
Kada je u pitanju nadležnost sudova, Predlogom zakona proširuje se prvostepena nadležnost višeg suda i to za sva krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, kao i za najteže oblike novouvedenih krivičnih dela korupcije.
Pored toga, proširuje se nadležnost višeg suda i za suđenje u drugom stepenu tako što se utvrđuje nadležnost višeg suda da odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova o svim merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog, kao i za krivična dela za koja je zaprećena kazna do pet godina zatvora. Na ovaj način izvršiće se drugačija raspodela stvarne nadležnosti između osnovnih i viših sudova, čime će se postići rasterećenje osnovnih sudova.
Imajući u vidu da se najveći broj sudskih postupaka završava pred apelacionim sudovima, a budući da u Republici Srbiji postoje četiri apelaciona suda, u praksi se pojavio problem neujednačenosti sudskih odluka kada se postupa u sličnim ili istim pravnim situacijama.
Obzirom da u velikom broju postupaka nije predviđena mogućnost ulaganja vanrednog pravnog leka o kome bi odlučivao Vrhovni kasacioni sud, a koji bi kroz odlučivanje o tim pravnim lekovima ujednačio sudsku praksu, neophodno je da se uspostavi mehanizam kojim bi se ovaj problem prevazišao. Zato je predlogom zakona predviđeno da apelacioni sudovi održavaju zajedničke sednice i obaveštavaju Vrhovni kasacioni sud o spornim pitanjima od značaja za funkcionisanje sudova u Republici Srbiji i ujednačavanje sudske prakse.
Navedena dopuna je od izuzetnog značaja za jednako postupanje sudova u istim pravnim stvarima u Republici Srbiji, što je veoma važno za jednakost svih građana pred zakonom, a što će doprineti i smanjenju broja ustavnih žalbi, odnosno predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Jedna od najvažnijih preporuka EU koja je data u procesu pridruživanja, bila je i specijalizacija sudova za suđenje u sporovima za zaštitu autorskih i srodnih prava. U vezi sa tim, predlogom zakona predviđena je isključiva nadležnost privrednih sudova za suđenje u tim sporovima, bez obzira na to da li se kao stranke pojavljuju privredni subjekti ili fizička lica.
Pored toga, budući da je Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava predviđena nadležnost privrednog suda u Beogradu za postupanje u prvom stepenu u sporovima za zaštitu autorskih i srodnih prava, omogućena je kako specijalizacija, tako i koncentracija nadležnosti, čime se ispunjava preporuka EU.
Predlogom zakona menja se naziv Višeg prekršajnog suda u Prekršajni apelacioni sud, a imajući u vidu da taj sud ima isključivo drugostepenu nadležnost pa se njegov naziv usklađuje sa nazivima drugih sudova koji imaju isključivu drugostepenu nadležnost, poput apelacionih sudova i Privrednog apelacionog suda.
Brisana je nadležnost Vrhovnog kasacionog suda da utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava, imajući u vidu da Ustav Republike Srbije ne poznaje načelne pravne stavove Vrhovnog kasacionog suda kao izvor prava na osnovu kojeg se donose sudske odluke, umesto toga propisano je da Vrhovni kasacioni sud obezbeđuje jedinstvenu sudsku primenu prava i jednakost stranaka u sudskom postupku.
Predlogom zakona, predviđa se mogućnost da se u višim sudovima i drugim sudovima koje odredi VSS, u okviru poslova sudske uprave obrazuju posebne službe za pomoć i podršku svedocima i oštećenima, koje prema važećim propisima postoje samo u postupcima za ratne zločine.
Predloženim rešenjima se ide u korak sa tendencijom u modernim zakonodavstvima evropskih država u kojima postoje posebne službe za podršku i pomoć svedocima i oštećenima u vezi sa suđenjem u krivičnim stvarima u kojima se mogu pojaviti, naročito za krivična dela organizovanog kriminala i krivična dela sa elementima nasilja.
U cilju efikasnijeg rada suda i rasterećenja predsednika suda, predviđa se da svi sudovi republičkog ranga, kao i sudovi koji imaju više od 30 sudija, obavezno imaju upravitelja, a ne kao do sada menadžera suda koji obavlja materijalno finansijske i organizaciono tehničke poslove u sudu.
Predlogom zakona se utvrđuje pravo sudijama da mogu da izvrše uvid u svoj lični list, kao i da podnesu prigovor na njegovu sadržinu, čime se vrši usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
U cilju jačanja samostalnosti sudske vlasti, a u skladu sa nacionalnom strategijom reforme pravosuđa i preporukama Venecijanske komisije i Evropske komisije, predlogom zakona se određuje rok za prelazak nadležnosti sa Ministarstva pravde i Državne uprave na VSS i to u pogledu utvrđivanja merila za određivanje broja sudskog osoblja, obavljanja poslova Pravosudne uprave, kao i donošenja i vršenja nadzora nad primenom sudskog Poslovnika.
Takođe, određen je i rok za prestanak nadležnosti Ministarstva pravde i Državne uprave u vezi sa davanjem mišljenja na akt VSS kojim se predlaže obim i struktura budžetskih sredstava za tekuće rashode pravosudnih organa, kao i za vršenje nadzora nad trošenjem budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova.
Predlaže se preuzimanje navedenih nadležnosti od strane VSS od 1. juna 2016. godine, kako bi se u međuvremenu stvorili neophodni kadrovski i tehnički uslovi za preuzimanje ovih nadležnosti.
Imajući u vidu da se predlogom zakona menjaju određene nadležnosti, pre svega osnovnih i viših sudova, predviđeno je da zakon počne da se primenjuje 1. januara 2014. godine, istovremeno, sa početkom primene zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Na kratko bih ukazao na najznačajnija rešenja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama do kojih je došlo zbog potrebe da se pojedine odredbe zakona, a posebno odredbe koje su vezane za nezavisnost sudije, za premeštaj i upućivanje sudije u drugi sud, javnost u izboru sudija i predsednika sudova, kao i odredbe o disciplinskoj odgovornosti, preciziraju i dopune.
Predlogom zakona precizirane su odredbe kojima se uređuje institut premeštaja sudije, imajući u vidu ustavne odredbe kojima se garantuje nepremestivost sudije, predlogom zakona se precizira pojam promene pretežnog dela nadležnosti suda, kao razloga za premeštaj sudije u drugi sud, bez sopstvene saglasnosti.
Takođe, propisano je da sudija u tom slučaju može biti premešten samo u sud istog stepena koji preuzima nadležnost ukinutog suda, što znači da ne može biti premešten sudija iz Subotice u, recimo, Osnovni sud u Leskovcu, Vranju ili Pirotu, već isključivo na području Osnovnog suda u Subotici.
Imajući u vidu značaj prava na prirodnog sudiju, predlogom zakona se na precizniji način uređuju odstupanja od redosleda prijema predmeta, kao i slučajevi kada sudiji predmet može biti oduzet i dodeljen u rad drugom sudiji.
Navedenim preciziranjem se omogućuje, pored zaštite prava na prirodnog sudiju i obezbeđenje prava na suđenje u razumnom roku,u slučaju da je sudija duže vreme odsutan ili ako postoje drugi razlozi zbog čega se po predmetu ne postupa.
Predloženim zakonom menjaju se odredbe Zakona o sudijama koji uređuju vrednovanje rada sudija i predsednika sudova. Predlaže se da rad sudija i predsednika sudova vrednuju komisije VSS. Komisije će imati po tri člana, pri čemu će sudije višeg stepena vrednovati rad sudije nižeg stepena, imajući u vidu njihovo duže radno iskustvo na sudijskoj funkciji, kao i mogućnost uvida u rad sudija sudova nižeg stepena.
Protiv ocene sudija ima pravo prigovora, o kojem odlučuje posebna komisija VSS sastavljena isključivo od sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Protiv odluka o prigovoru obezbeđena je pravna zaštita koja se može ostvariti u upravnom sporu pred upravnim sudom. Predlogom zakona predviđa se obaveznost obavljanja razgovora sa kandidatima koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a ne samo mogućnost kao što je to do sada predviđeno.
Pored toga, radi usaglašavanja zakona sa zakonom po Pravosudnoj akademiji, predviđeno je da je Visoki savet sudstva dužan da prilikom predlaganja kandidata za izbor sudija predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji. Ovakvo rešenje predviđa se za izbor sudija prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno sudova najnižeg stepena.
U vezi sa odredbama Zakona o sudijama, koje se odnose na predsednika suda, kao nov uslov predviđa se da za predsednika suda može biti izabran samo sudija koji se nalazi na stalnoj sudijskoj funkciji kako bi se izbegla mogućnost da za predsednika suda bude izabran sudija koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju.
Pored toga, predloženo je da Visoki savet sudstva za predsednika suda, umesto više kandidata, predlaže jednog kandidata. Ovakvo rešenje je primerenije u odnosu na važeće zakonsko rešenje, imajući u vidu da je u postupku pred Visokom savetu sudstva predviđen detaljan postupak koji omogućava Visokom savetu sudstva da predloži najboljeg kandidata za izbor za mesto predsednika suda.
Predviđa da se mandat predsednika suda traje pet godina umesto četiri godine, što je istovetno rešenje koje Ustav propisuje za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. U skladu sa ustavnom odredbom, kao i za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predviđeno je da isto lice može biti jednom izabrano za predsednika suda.
Predlogom zakona skraćeno je vreme za koje se postavlja vršilac funkcije predsednika suda sa jedne godine na šest meseci, a imajući u vidu da je reč o vanrednoj situaciji, pa je neophodno da se u najkraćem roku izabere predsednik suda.
Kada je reč o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, dopunjuje se Zakon o sudijama u cilju obezbeđenja uvida javnosti u pogledu podataka o kvalitetu kandidata, tako što se predviđa da se podaci o kandidatima objavljuju na internet stranici Visokog saveta sudstva. Predviđa da su kandidati dužni da dostave odgovarajući program o unapređenju rada sudskog sistema u Republici Srbiji.
Predlogom zakona izričito je propisana zabrana za sudije porotnike da budu članovi političkih stranaka, odnosno da učestvuju u političkim aktivnostima, što je značajno za nepristrasno odlučivanje u sudskim postupcima. Na taj način sudije porotnici su izjednačeni sa profesionalnim sudijama, kada je u pitanju zabrana političkog delovanja.
Značajnu novinu predstavljaju izmene odredaba vezane za disciplinski postupak. Naime, predviđeno je da se pojedine disciplinske kazne mogu izreći svaka posebno, ali i kumulativno, čime se omogućava da se u svakom konkretnom slučaju može izreći adekvatnija disciplinska sankcija. Takođe, promenjena je dužina roka zastarelosti za vođenje disciplinskog postupka sa jedne na dve godine od dana učinjenog disciplinskog prekršaja, imajući u vidu da se mogu pojaviti i složeniji disciplinski prekršaji zbog kojih disciplinski postupak može da traje duže.
Istovremeno, predviđa se dodatna pravna zaštita u disciplinskom postupku protiv sudija, tako što sudija može podneti tužbu u upravnom sporu protiv drugostepene disciplinske odluke.
Upoznaću vas sa rešenjima iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. U toku primene Zakona o javnom tužilaštvu pokazalo se da pojedine odredbe, a posebno odredbe koje su vezane za organizaciju rada javnog tužilaštva, hijerarhijski odnos između nosilaca javnog tužilačke funkcije, pravila o izboru zamenika javnog tužioca, postupak za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, vrednovanje rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, kao i odredbe o disciplinskoj odgovornosti treba precizirati i dopuniti. Predlogom zakona predviđa se mogućnost da osnovno javno tužilaštvo može biti osnovano i za područje više osnovnih sudova, što je u skladu sa Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, kojim je predviđeno da se osam javnih tužilaštva osniva za područje dva osnovna suda.
Pored toga, predviđa se mogućnost da i druga javna tužilaštva, a ne samo javna tužilaštva posebne nadležnosti, mogu imati odeljenja van svoga sedišta. Na taj način se omogućuje da se, ako nema potrebnih uslova za osnivanje javnog tužilaštva, takvo javno tužilaštvo i ne osniva, već da se obrazuje odeljenje već postojećeg javnog tužilaštva.
Izmenjene su odredbe Zakona o javnom tužilaštvu kojima se uređuje izdavanje obaveznih uputstava neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu. Na taj način, što se kada je neophodno radi preuzimanja radnji, koje ne trpe odlaganje, predviđa izuzetak u odnosu na pravilo da obavezno uputstvo mora biti u pismenom obliku. Pri tome, neposredno viši javni tužilac obavezan je da to uputstvo u roku od tri dana dostavi u pismenom obliku. Ovim izuzetkom, na čiju potrebu propisivanja je ukazala praksa, omogućuje se efikasniji rad tužilaštva, pri čemu obaveza izdavanja uputstva u pisanom obliku, kao osnovno pravilo, nije narušeno. Identično rešenje odnosi se na izdavanje obaveznog uputstva javnog tužioca svome zameniku.
Predlogom zakona predviđa se da republički javni tužilac ima obavezu podnošenja redovnog godišnjeg izveštaja o radu javnih tužilaštava u Republici Srbiji Narodnoj skupštini. Na taj način omogućuje se da organ koji bira i odlučuje o prestanku funkcije republičkog javnog tužioca, putem redovnih godišnjih izveštaja, ima uvid u rad javnih tužilaštava u Republici Srbiji.
Imajući u vidu rešenja iz Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, izvršeno je neophodno preciziranje pojma ukidanja javnog tužilaštva. Predviđeno je da se smatra da je javno tužilaštvo ukinuto u slučaju kada je područje na kome vrši nadležnost podeljeno na dva ili više javnih tužilaštava.
U ovom predlogu zakona izvršeno je usaglašavanje sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji, tako što je predviđeno da je Državno veće tužilaca dužno da prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika javnog tužioca predloži kandidata koji je završio obuku na Akademiji, a što se odnosi samo za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca. Predlogom zakona predviđa se obaveznost obavljanja razgovora sa kandidatima koji se biraju na javno tužilačku funkciju. Na taj način se omogućava da prijavljeni kandidat u razgovoru sa članovima Državnog veća tužilaca iznese dodatna pojašnjenja i pruži dodatne informacije koje su od značaja za izbor kandidata. Time se obezbeđuje veća transparentnost u postupku izbora kandidata.
U cilju veće javnosti u postupku izbora kandidata na javno tužilačku funkciju, predviđeno je da Državno veće tužilaca prilikom predlaganja i izbora kandidata ima obavezu da sastavi rang listu na osnovu unapred propisanih merila i kriterijuma i koja mora biti javno objavljena na internet stranici Državnog veća tužilaca. Kao i u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, izvršena je izmena u pogledu dužine roka zastarelosti za vođenje disciplinskog postupka sa jedne na dve godine od dana učinjenog disciplinskog prekršaja, a imajući u vidu da se mogu pojaviti i složeniji disciplinski prekršaji zbog kojih disciplinski postupak može duže da traje. Predviđena je i mogućnost vođenja upravnog spora protiv drugostepene disciplinske odluke. Ovo bi u najkraćim crtama bile najznačajnije novine iz ovih predloga zakona.
Dozvolite mi da vam se na kraju ovog početnog izlaganja zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će, posle rasprave u načelu i u pojedinostima, predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti uslovi za ostvarivanje ciljeva predviđenih u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa i istovremeno doprineti većoj pravnoj sigurnosti i efikasnijoj zaštiti prava građana i privrednih subjekata u Republici Srbiji. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedna temeljna reforma reforme pravosuđa. Šteta koja je načinjena, reforma iz 2008, 2009. godine se ovom reformom reforme ne može ispraviti. Ovo sve može za neko buduće vreme da postane značajno bolje rešenje od sada važećeg. Za našu poslaničku grupu ovaj paket pravosudnih zakona u načelu je prihvatljiv.
Godine 2008, vredi se toga prisetiti, smo iz vladajuće koalicije, tadašnje vladajuće koalicije, mi bili jedina stranka koja se protivila tada usvojenim rešenjima i to na način da nismo bili spremni čak ni kvorum tada da damo za usvajanje ovih zakona. Nažalost, oni su usvojeni, primenjivani i sada se nalazimo u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo.
Pred nama je jedan po mnogim karakteristikama novi koncept reforme pravosuđa, odnosno pravosudne mreže. Ministar je govorio o ciframa. Dakle, od dosadašnja 34 osnovna suda reosnivanjem će nastati 66 osnovnih sudova. Od postojeće 102 sudske jedinice ostaće 23. To je u ovom trenutku predlog zakona.
Područja sa značajnom manjinskom populacijom, dakle, opštine u kojima manjine čine apsolutno relativnu većinu, su u svakom slučaju dobitnici ove koncepcije. Godine 2008. su ta područja bila izrazito drastično pogođena tadašnjom reformom. Pre 2008. godine je postojalo 14 opštinskih sudova u opštinama sa značajnom manjinskom populacijom, a ostala su samo dva osnovna suda u tim opštinama. Sada se broj ovih osnovnih sudova povećava na sedam.
Želim da se zahvalim ministarstvu i ministru zbog činjenice da je ministarstvo uvažilo našu inicijativu da u Bečeju i Senti budu ponovo osnovani osnovni sudovi.
Sve u svemu, ovaj koncept je u mnogim crtama bolji od važećeg, ali ima naravno i neke mane. Ukoliko čovek analizira broj ukinutih sudskih jedinca i broj opština koje će ostati bez ikakvih pravosudnih institucija, onda možete da zaključite da će takvih opština biti blizu 50, što ni u kom slučaju nije dobro.
S druge strane, sada ću preći na način izrade zakona i izneti neke kritike. Dakle, radna grupa je pre početka rada utvrdila neke ključne principe, osnovne i dopunske kriterijume. Za nas su i principi i kriterijumi u potpunosti prihvatljivi.
Međutim, i o tome ću govoriti kod naših zamerki, naših amandmana, mislimo da nisu svi principi i nisu svi kriterijumi dosledno, odnosno konsekventno u svim slučajevima primenjeni. Za nas nije uopšte sporan princip prema kojem mreža sudova nije uslovljena administrativnom podelom. O tome će sigurno biti reči.
Unapred želim da kažem da to po našem dubokom ubeđenju ne predstavlja nikakvu opasnost za ostvarivanje manjinskih prava, bez obzira što će se neke ili neka vojvođanska opština, prema Predlogu zakona, gravitirati prema nekoj opštini ili gradu, koja nije vojvođanska. To još jednom kažem za nas uopšte nije sporno pitanje. Vođenje postupaka na jezicima nacionalnih manjina nije pitanje za mrežu sudova. To je pitanje za Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma. Tu bih isto iskoristio mogućnost da vam se zahvalim što ste ispunili obećanje i u Akcioni plan za sprovođenje reforme pravosuđa ste uvrstili obavezu izrade novog Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma. Jedini dodatni apel se odnosi na sastav radne grupe koja će raditi na tom zakonu. Naša molba bi bila da budu uključeni predstavnici manjina u te radne grupe. Mislim da je to u potpunosti logično.
Što se tiče principa i kriterijuma, sušta naša zamerka se odnosi na jedan nedostatak iz obrazloženja Predloga zakona. Taj nedostatak se ogleda u tome da je ključni kriterijum priliv predmeta, zaostatak, odnosno tendencija. Taj kriterijum se ne vidi iz obrazloženja Predloga zakona. Za narodne poslanike mislim da bi bilo izuzetno dragoceno ukoliko bi obrazloženje Predloga zakona sadržalo jedan numerički prikaz tih kretanja, priliva predmeta, zaostataka, odnosno tendencija i to u odnosu na sve sudove, sve sudske jedinice, jer bismo u tom slučaju bili u situaciji da zaista na jedan merodavan način ocenjujemo potpuno ili nepotpunu korektnost u primeni kriterijuma koje je ministarstvo samo sebi postavilo.
Ono što bi možda mogao da bude još jedan kriterijum koji nije primenjivan jeste neko sadašnje stanje objekata, infrastrukture, postojećih, odnosno nepostojećih uslova za rad sudova i sudskih jedinica. Taj kriterijum se ne nalazi među kriterijumima, a mislim da je trebalo da se nađe.
Ono što je za nas mnogo bitnije u odnosu na sve ovo jeste sadržaj naših amandmana. Mislimo da je najslabiji deo Predloga zakona i najmanje argumentovan deo Predloga zakona o novoj mreži sudova područje severnog Potisja, dakle, opština koje se nalaze pored reke Tise i to na severu Vojvodine. Radi se o Senti, Kanjiži, Adi, sa bačvanske strane Novom Kneževcu i Čoki sa druge strane reke Tise.
Mi smo podneli nekoliko amandmana. Jednim našim amandmanom predlažemo reosnivanje suda u Kanjiži. U ovom trenutku, prema Predlogu zakona će postojati sud u Senti za opštine Senta, Ada i Kanjiža, ali bez sudskih jedinica u Adi i Kanjiži.
Kanjiža ima 25.000 stanovnika. Nalazi se na otprilike pola sata, 23-24 kilometara od Sente. Pre reforme pravosuđa, Opštinski sud u Kanjiži je imao sedam sudija. Prema Predlogu zakona ima nekoliko, ali najmanje dva nova osnovna suda, koja će se nalaziti u gradovima, odnosno opštinama koje su manje od Kanjiže. Reč je o Raškoj i Dimitrovgradu. Obe te opštine su značajno manje, jedna nešto manja, druga značajno manja od Kanjiže. Oba ta osnovna suda, i u Raškoj i u Kanjiži, su pre reforme pravosuđa imala manje sudija od sedam. U Raškoj je to bilo prema odluci iz 2003. godine šest, a u Dimitrovgradu četiri. S druge strane, i Raška i Dimitrovgrad se nalaze na otprilike pola sata, 20 minuta od drugih osnovnih sudova koji će se osnovati ili koji će i dalje postojati. Raška se nalazi na 20 kilometara od Novog Pazara, od jednog značajno većeg grada, a Pirot na pola sata od Dimitrovgrada.
Sve ovo što sam rekao nisam rekao u nameri da osporim pravo ljudi iz Dimitrovgrada ili Raške na postojanje osnovnog suda. Sve ovo sam rekao u nameri kako bih potkrepio osnovanost postojanja osnovnog suda u Kanjiži. To je bila suština mojih argumenata.
Ukoliko se ovaj naš argument ne uvaži, onda bi bio red da se razmisli o jednom drugom argumentu, a taj drugi argument se odnosi na druge dve opštine sa banatske strane Tise, na Novi Kneževac i Čoku. One gravitiraju, prema Predlogu zakona, prema Kikindi.
Novi Kneževac se od Kanjiže nalazi na možda pet, šest kilometara, a od Kikinde se nalazi na 50 kilometara. Čoka se od Sente nalazi na, isto tako pet, šest kilometara, a od Kikinde na 30 i nešto, možda 40.
Potpuno je nelogično da dve opštine, koje su vrlo blizu ili Osnovnom sudu u Senti čije je formiranje predviđeno, ili našem rešenju, dakle Osnovnom u Kanjiži, da i dalje gravitiraju prema Kikindi. Ovo rešenje ne odgovara ni jednom kriterijumu koji je postavljen od strane radne grupe za izradu zakona.
Ukoliko se ni ovaj naš argument ne uvaži, onda bih apelovao na vas da razmislite barem od ostavljanju sudske jedinice u Kanjiži.
Ukoliko, bez obzira na sve argumente, u Kanjiži ne može da postoji osnovni sud, onda mislim da, pored svih ovih argumenata koje sam naveo, postoji i bezbroj argumenata da se bar sudska jedinica ostavi. U značajno manjim opštinama su opstale sudske jedinice. Recimo, u Sokobanji, Novom Bečeju, Topoli, Sopotu. Sve te opštine u kojima će i dalje postojati sudske jedinice se nalaze na identičnoj udaljenosti od osnovnih sudova kao što je Kanjiža udaljena od Sente. To je što se tiče potiskog dela Predloga zakona.
Drugi naš ključni amandman se odnosi na reosnivanje osnovnog suda u Bačkoj Topoli. Mislim da ima bezbroj argumenata za postojanje opštinskog suda u Baškoj Topoli zajedno sa opštinom Mali Iđoš. O tome je već, inače, vođena detaljna rasprava i na Odboru za pravosuđe. Ja sam imao osećaj da postoji razumevanje za argumente, dakle za postojanje osnovnog suda u Bačkoj Topoli i da postoji spremnost da se u tom smislu koriguje Predlog zakona.
Naime, Bačka Topola ima 33.000 stanovnika. Pre reforme pravosuđa je imala 11 sudija. Dakle, sve one ključne kriterijume ispunjava i zajedno sa Malim Iđošom čini teritoriju od 45.000 stanovnika i to u situaciji kada je opština Mali Iđoš, udaljenija opština sa područja ovog osnovnog suda, udaljena od Subotice skoro sat vremena. Dakle, udaljenost što se tiče putovanja.
Ono što bi za nas još bilo bitno, pored svih, pored ova dva osnovna suda, jeste da se ozbiljno razmotri i naš amandman koji se odnosi na sudsku jedinicu u Temerinu.
Ukoliko bih navodio brojke i što se tiče stanovništva i broja sudija pre reforme pravosuđa itd. mislim da su sve brojke na našoj strani. Pored toga, činjenica da su u Temerinu, bar što se Vojvodine tiče, najkrhkiji međunacionalni odnosi, trebalo bi da bude ozbiljan razlog da se još jednom razmotri ukidanje sudske jedinice u Temerinu, odnosno opstanak te sudske jedinice.
Da li će postojati paralela između sadašnje temeljne reforme, reforme pravosuđa i reforme iz 2008. godine, na to ćemo imati odgovor za nekoliko dana. Kada Vlada bude razmotrila sve prispele amandmane i kada Vlada odluči o prihvatanju, odnosno ne prihvatanju podnetih amandmana, videćemo paralelu, odnosno otklon prema načinu na koji je pravosudna mreža 2008. godine, odnosno sada 2013. godine formirana.
Naime, 2008. godine, u odnosu na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova, nijedan zarez nije promenjen u skupštinskoj raspravi.
Za nas je ključno pitanje da li će se isti mehanizam, odnosno isti princip i sada primenjivati ili će postojati ipak veća otvorenost od strane ministarstva da uvaži sve te argumente koje će narodni poslanici iznositi.
Verujte nam, narodni poslanici su ipak mnogo, mnogo bliži ovim opštinama u kojima će postojati ili neće postojati osnovni sudovi, odnosno sudske jedinice od članova radne grupe koji su, na kraju krajeva, ovaj predlog zakona izradili.
Stoga vas molim da zaista ozbiljno sve amandmane razmotrite. Siguran sa da ima prostora za osnivanje ne velikog broja, ali za osnivanje nekoliko novih osnovnih sudova i za opstanak nekoliko postojećih sudskih jedinica.
Što se tiče ostala tri predloga zakona, tu bih samo, u odnosu na jednu odredbu Zakona o uređenju sudova i Zakona o javnom tužilaštvu, želeo da kažem nekoliko stvari.
Dakle, i u Zakonu o uređenju sudova, u članu 65. i u Zakonu o javnom tužilaštvu, u članu 122. se predviđa novina u postupku prijema sudskih pripravnika. Mi izuzetno pozdravljamo činjenicu da će se brisati odredba iz Predloga zakona o uređenju sudova i Predloga zakona o javnim tužilaštvima koja je propisivala prvenstvo kandidata koji su pravni fakultet završavali sa visokom ocenom. O tome sam više puta govorio zašto je to problem za manjinske zajednice čiji jezici su bitno drugačiji u odnosu na srpski jezik. Za one manjinske zajednice koje spadaju u ovu kategoriju ogroman problem predstavlja završetak prve i druge godine pravnog fakulteta. Na trećoj ili četvrtoj sigurno da ta jezička barijera više ne postoji ili je značajno manja, ali na prvim godinama je i te kako velika. Ukoliko prihvatimo tu činjenicu, onda je potpuno razumljivo zašto su prosečne ocene tih kandidata za sudijske pripravnike slabije od njihovih kolega.
Iz ovog razloga pozdravljamo brisanje ovog kriterijuma i pozdravljamo novi način propisivanja, odnosno uređivanja postupka prijema sudskih pripravnika. To će se urediti aktom ministra nadležnog za pravosuđe. Dakle, vašim aktom.
Ovu priliku bih iskoristio za apel u smislu da taj postupak koji budete uredili, odnosno utvrdili, bude takav da omogući puno poštovanje stava 4. sadašnjeg važećeg zakona, stava 4. člana 65. Zakona o uređenju sudova, a to je poštovanje nacionalnog sastava stanovništva u nacionalno mešovitim sredinama.
Dakle, ono što bi bilo izuzetno važno jeste da postupak prijema sudijskih i tužilačkih pripravnika bude takav da bude afirmativan, a ne diskriminativan. To je jedina i možda ključna naša molba što se tiče i ovog zakona o uređenju sudova i Zakona o javnim tužilaštvima.
Još jednom želim da ponovim da su svi ovi zakoni za nas u načelu prihvatljivi. Imamo neke važne amandmane, neke naše inicijative. O tome sam govorio. U odnosu na Bečej i Sentu su prihvaćeni. Mislim da ima puno argumenata i za postojanje osnovnog suda u Bačkoj Topoli, i za postojanje osnovnog suda u Kanjiži, zajedno sa Novim Kneževcem, i za postojanje sudske jedinice u Temerinu i za još neke druge sudske jedinice ili osnovne sudove o kojima nisam imao vremena da govorim. Nadam se da ćemo na kraju rasprave imati situaciju da ipak nekoliko amandmana narodnih poslanika bude prihvaćeno i da nećemo biti u situaciji u kojoj smo bili krajem 2008. godine. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko rečenica o predloženim zakonima, nisam hteo malopre da se javim kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, da dva puta ne pričam o istoj stvari. Dozvolite mi u jednoj rečenici da kažem da je Odbor na sednici, koju je održao neposredno pre početka ove skupštine, većinom glasova usvojio sve predložene zakone u načelu i predlaže Narodnoj skupštini da ih takođe usvoji.
Kao predstavnik poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, mogu na početku da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati sve predložene zakone u načelu, jer smatramo da se predloženim zakonima u mnogo čemu poboljšava tekst sada važećih zakona, koje smo usvojili pre nepunih četiri godine i koji su u primeni pokazali određene slabosti, određene nedorečenosti, itd.
Počeo bih svoje izlaganje sa prvim zakonom, a to je Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i mogu da kažem da je sasvim normalno što svako od nas ovde, poslanika, ima određene primedbe na predloženi tekst ovog zakona iz razloga što mi svi dolazimo iz određenih sredina i sigurno želimo da u našim mestima ili u okruženju naših mesta, ima ili osnovni sud ili sudska jedinica. Ako ništa drugo, to nam je potrebno i zbog izbornih kampanja koje će biti za jedno tri-četiri godine.
Što se tiče Jedinstvene Srbije, mi smo takođe dali nekoliko amandmana na predloženi i ponuđeni tekst Predloga zakona i nadamo se da će Ministarstvo sa dužnom pažnjom da ih razmotriti. Smatramo da su prihvatljivi, jer imajmo u vidu da je Ministarstvo sigurno imalo dosta argumenata kada je izašlo sa jednim ovakvim predlogom, da umesto 34 osnovna suda u Srbiji, sada posle usvajanja ovog teksta zakona bude najmanje 66, kako je sada predloženo, a možda bude i više, sa sudskim jedinicama koje su sada predložene.
Smatramo, kao poslanici Jedinstvene Srbije da bi bilo neophodno da na teritoriji Srbije bude nešto malo više sudskih jedinica, upravo iz razloga navedenih u obrazloženju koje je ministar dao, da pravda i pravo na suđenje bude ravnopravnije i dostupnije svim građanima koji žive na teritoriji Republike Srbije.
Takođe, pozdravljamo napore Ministarstva da kroz ovaj predlog zakona i formiranjem, kako sudskih jedinica, tako i odeljenja javnih tužilaštava, omogući da veći broj građana može na vreme da se obrati radi zaštite određenih svojih povređenih prava, kako tužilaštvima, tako i osnovnim sudovima.
Ono što je takođe prihvatljivo za poslanike Jedinstvene Srbije, jeste i to da se menja teritorijalna nadležnost apelacionih sudova, postojećih na teritoriji Republike Srbije, tako da se neki viši sudovi koji su sada bili, da kažem, uslovno pod ingerencijom Apelacionog suda u Beogradu, ili nekog drugog sada, svrstavaju ili daju pod teritorijalnu nadležnog Apelacionog suda u Nišu, kao što je na primer Zaječar i Negotin, ili Apelacionog suda u Kragujevcu, kao što je primer Požarevac, ili Apelacionog suda u Beogradu, kao što je primer Pančevo, Viši sud u Pančevu, ili Apelacionog suda u Novom Sadu, gde je Viši sud u Šapcu, da kažem, ide pod teritorijalnu nadležnog Apelacionog suda u Novom Sadu.
Na neki način se približava pravo na odlučivanje po žalbama kod Apelacionih sudova, a sa druge strane, ono što nam je ranije u vremenskim periodima činilo određene teškoće, istorijski gledano, brišemo neke veštačke i teritorijalno ostvarene granice na teritoriji države Srbije. To bi trebalo da pozdrave svi poslanici u ovoj skupštini.
Kad se tiče sedišta osnovnih sudova, gospodine ministre, molio bih vas da me samo pratite u par rečenica, kao što vam je poznato poslanici Jedinstvene Srbije su sa veoma malim brojem amandmana pokušali da intervenišu na predloženi tekst zakona i mislim da svaki za sebe ima opravdanje. Mi ne želimo da gledamo i nismo želeli da gledamo kada smo obrazlagali zašto bi trebalo u nekoj opštini, u nekom gradu, da bude formirana sudska jedinica. Mi smo želeli da gledamo i da upoređujemo sa drugim gradovima i opštinama, gde je u Predlogu zakona dato pravo da te opštine imaju sudske jedinice, ali smatramo da nema opravdanja da jedna Ćuprija, koja ima oko 40.000 stanovnika nema sudsku jedinicu, nalazi se na Koridoru 10, pored auto-puta, sa dosta razuđenim stanovništvom, gde ima i pretežno staračkog stanovništva, vlaškog stanovništva, itd, a da neke druge opštine koje su mnogo manje i teritorijalno i po broju stanovnika, koji žive na teritoriji te opštine imaju sudsku jedinicu.
Takođe, mislim da smo pragmatično dali amandman kada smo predložili da Osnovni sud u Aranđelovcu koji se formira, ima, da kažem tako pod svoju nadležnost i teritoriju opštine Rača, koja bi bila pod ingerencijom i da kažem da je teritorijalno vezana za sudsku jedinicu koja se formira u Topoli. Treba gledati istorijski i pragmatično, da je Rača uvek bila vezana sa Topolom, bukvalno, kako mi to Pomoravci i Šumadinci kažemo, kao pupčanom vrpcom.
Takođe, smatrali smo da Osnovni sud u Šapcu bi morao da ima sudsku jedinicu u Bogatiću, koji je takođe velika opština. U ovom trenutku u Bogatiću živi i radi i sudi pet sudija.
Predložili smo takođe, kada je u pitanju tužilaštvo, ako već postoji Osnovni sud u Surdulici sa sudskim jedinicama u Vladičinom Hanu i Bosilegradu, logično bi bilo da kao u većini drugih, odnosno svim drugim osnovnim sudovima i tužilaštvima, da sedište tužilaštva bude takođe, u Surdulici, a da ima Odeljenje u Vladičinom Hanu, bez obzira što se u Predlogu zakona predviđa da sedište Javnog tužilaštva bude u Vladičinom Hanu.
Predložili smo takođe kada je u pitanju Osnovni sud u Kruševcu da se za opštinu Varvarin i Ćićevac formira sudska jedinica u Varvarinu za dve opštine, Varvarin i Ćićevac. Mislim da to treba iz pragmatičnih razloga i onoga za šta smo se principijelno zalagali, a zalažemo se da bude efikasnije, jeftinije i dostupnije građanima pravo na zaštitu određenih prava, kako kod suda, tako i kod tužilaštva.
Time bih u ime poslaničke grupe Jedinstvena Srbija zaključio diskusiju kada je u pitanju prvi zakon. Kada su u pitanju ostala tri zakona, sa par rečenica bih pozdravio napore Ministarstva pravde kada je predložilo određene izmene u Zakonu o uređenju sudova, naročito one odredbe koje se tiču suđenja u razumnom roku gde smo do sada imali određene probleme, određene primedbe. Kao predsednik Odbora mogu da kažem da sam imao dosta pismenih primedbi od strane građana širom Republike Srbije koji su se žalili Odboru na određene probleme koje imaju zato što se suđenje ne obavlja u razumnom roku.
Kada je u pitanju formiranje radnog mesta ili funkcije upravitelja suda, to takođe poslanički klub Jedinstvene Srbije pozdravlja i smatramo da te tehničke poslove ne bi trebali i dalje da rade predsednici sudova, da budu rasterećeni ovim stvarima. To bi trebali da rade i radiće kada budemo usvojili ovaj zakon, upravitelji sudova. Kada se radi o nadležnosti sudova, viših, kako to popularno kažu sudije koje rade u apelacionim sudovima, pozdravljamo da se takozvana mala apelacija spusti na više sudove i da se rasterete apelacioni sudovi od ovih suđenja.
Kada je u pitanju Zakon o sudijama, posebno je manje prihvatljivo da se u izmenama i dopunama ovog zakona predviđa drugačije, bolje i kvalitetnije vrednovanje rada sudija od strane posebne komisije Visokog saveta sudstva, koje bi morao to da radi bolje i kvalitetnije.
Napraviću samo jedan izlet, ne bi smelo da se dogodi kao što se događalo ranije, ono što sam zatekao a i gospodin ministar pošto smo mi zajedno ušli u sastav Visokog saveta sudstva u novom sazivu, da smo bili prinuđeni da sve sudije koje su prvi put ušle, primljene u osnovne sudove primimo, bez obzira na to što nismo imali ocenu kvaliteta njihovog rada jer nije postojao pravilnik. Jednostavno tri godine nije bilo vremena, mogućnosti niti želje da se napravi pravilnik kojim bi se vrednovale neke sudije. Upravo na ovaj način, jeste to suprotna stvar, kroz disciplinske postupke i disciplinsku odgovornost rada sudija od Osnovnog do Kasacionog suda ocenjivali bi njihov rad i jednostavno morali bismo da se zahvalimo kroz vođenje disciplinskog postupka nekim sudijama, nosiocima pravosudnih funkcija, javno-tužilačkih funkcija da više nisu podobni i da ne mogu da rade posao koji su do sada radili zato što su činili iz ovih onih ili ovih razloga neke prekršaje ili neke greške koji su nedostojne obavljanja sudijskih ili javno-tužilačkih funkcija.
Kada se radi o prijemu sudija na prvi radni odnos, da kažem na prvo mesto u osnovnim sudovima posebno pozdravljamo kao JS da se na ovaj način omogući i izbegne pravo nekome da osporava to pred Ustavnim sudom da nešto nije doneto u skladu sa postojećim propisima, da se svi polaznici Pravosudne akademije koji sa uspehom završe tu akademiju, da imaju pravo i da moraju, jednostavno, da budu primljeni u osnovne sudove, odnosno za zamenike osnovnih tužilaštava, jer zašto bi onda neko pohađao Pravosudnu akademiju ako nema neku prednost ili neko pravo da bude sutradan izabran za sudiju Osnovnog suda ili za zamenika osnovnog javnog tužioca?
Dobar je i predlog da ubuduće Visoki savet sudstva prilikom razmatranja predloga kandidata za predsednike sudova izlazi sa predlogom jednog kandidata. Jednostavno da se ne daje mogućnost da se iz ovih ili onih razloga lobiranjem ili već na koji drugi način vrši preglasavanje onih ljudi koji su razmatrajući sve predloge kandidata, razgovarajući sa njima, imali uvid u njihov profesionalni, moralni i svaki drugi lik. Tako da mogu da izađu sa predlogom jednog kandidata koga bi predložili za predsednika suda, a organ koji treba da odlučuje o tome može da se odluči da li će prihvatiti taj predlog ili neće prihvatiti taj predlog, ali jednostavno izbegli bismo svako preglasavanje oko dva ili više kandidata.
Mogao bih još dosta da pričam o ovim drugim zakonima, ali ne bih da više oduzimam vreme.
Još jednom da ponovim da će poslanička JS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone, s tim što još jednom molim ministarstvo i gospodina ministra da razmotri amandmane koje je poslanička grupa JS dala na Predlog zakona o sedištima sudova, osnovnih sudova i tužilaštva. Mislim da su obrazloženi. Mislim da su pravedni i mislim da na taj način nisu vezani ni politikom, ni politikanstvom, ni bilo čim drugim, jednostavno su vezani željom da što više građana na efikasniji, kao što sam rekao i jeftiniji i pravedniji način dolaze do mogućnosti da štite svoja prava pred nadležnim sudom, odnosno da pokrenu postupak, predlog za postupke kod osnovnih javnih tužilaštava. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, na početku svog izlaganja ispred poslaničke grupe NS, kao ovlašćeni predstavnik, želim da pohvalim nadležno ministarstvo koje je predloženim zakonima izuzetno napravilo dobre predloge. Predloženi zakoni su dobri i napravljene su određene korekcije na zakonski predlog koji je pred nama, koji je bio u aprilu mesecu. Na taj način je Vlada pokazala da ima sluha za predloge koji dolaze iz skupštinskih klupa, što u vidu podnetih amandmana koje smo tada dali, praktično u većini slučajeva gotovo za sve ste izašli u susret i smatram da ćemo ovim predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava imati jedan kvalitetan zakon i da će mnoge nedoumice koje su bile u prethodnom periodu, kako kod građana Srbije, tako i kod lokalnih samouprava, a i svih nas, imaćemo jedna dobra rešenja, a u suštini sama činjenica da ste određeni broj sudskih jedinica podigli sa 34 na 66 sigurno da će doprineti da se osnovno Ustavom proklamovano pravo svakog građanina na pravično suđenje na jednaku zaštitu prava, na pravna sredstva, na pravično suđenje u razumnom roku, kao podsticaj ravnomernijeg opterećenja sudova i postupajućih sudija. Sva predložena rešenja su jako kvalitetna.
Mislim da ono što ste ovim predlogom zakona u odnosu na april mesec, gde sudske jedinice dobijaju sledeća mesta kao što su Topola, Aleksandrovac, Bela Crkva, Vrnjačka Banja, Bojnik, Sopot, Žagubica, Inđija, Bosilelgrad, Vladičin Han i Bajna Bašta, da će se pre svega nosioci pravosudnih funkcija kao i građani Srbije koji su najbitniji u celoj ovoj priči, koji ostvaruju svoja prava biti u suštinskoj prednosti u odnosu na zakon koji je bio u aprilu mesecu.
U istom kontekstu posebno želim da naglasim i da apostrofiram da je područje opštine Vrnjačka Banja vraćeno pod nadležnosti Osnovnog suda u Kraljevu i da je sama Vrnjačka Banja dobila sudsku jedinicu, što smo amandmanom kada smo imali prethodni zakonski predlog tražili. Takođe su uvaženi naši razlozi, koje smo naveli u drugom amandmanu, pa je tako uspostavljena nadležnost Višeg suda u Čačku, područje Osnovnog suda u Ivanjici.
Nova Srbija je podnela jedan amandman na ovaj zakonski predlog i posebno ću prokomentarisati područje Nove Varoši, da dobije sudsku jedinicu, Osnovnog suda u Prijepolju, zatim da Guča dobije sudsku jedinicu Osnovnog suda u Ivanjici, da Ljug dobije sudsku jedinicu Osnovnog suda i Mionici, kao i da opština Bogatić kao pogranično područje dobije Osnovni sud i javno tužilaštvo radi podizanja opšteg nivoa pravne sigurnosti obzirom da su na njenom području više zastupljena specifična krivična dela karakteristična upravo za pogranične oblasti.
Smatramo da je posmatrano iz ugla običnog građanina izuzetno dobro što je prelaznim odredbama u članu 13. propisano da u onim mestima gde se gase sudske jedinice nastavljaju sa radom prijemne kancelarije u kojima će građani moći da predaju pismena i overavaju isprave, odnosno potpis. Ove kancelarije će raditi sve dok javni beležnici ne počnu sa radom. Na ovaj načini u ovim mestima moći će da se obavlja najelemnatarnija pravna radnja pa samim tim neće biti potrebe da dobar deo stanovništva ovih mesta morati tim povodom da putuje u druga mesta. Zakon u prelaznim odredbama precizno navodi šta sve Visoki savet sudstva i resorno ministarstvo kao nadležne institucije treba da urade do početka primene ovog zakona tj. do 1. januara 2014. godine.
Član 12. Predloga zakona propisuje da će osnivanje sudova i javnih tužilaštava za područje KiM biti uređeno posebnim zakonom, a članom 17. se predviđa da će ovaj zakon biti donet najkasnije do 31.12.2013. godine, čime se postiže hronoška konzistentnost kada je ovaj zakon kao celina, kao i materija koju on reguliše u pitanju.
Želeo bih na kraju ovog dela prvog zakonskog predloga da kažem i to da smo podneli jedan amandman za Topolu, iako je u Topoli sada omogućeno da postoji sudska jedinica u okviru suda u Aranđelovcu. Želeo bih da kažem da smo podneli jedan amandman pa ćemo o tom amandmanu koji bi bio još jedno kompromisnije rešenje posebno razgovarati i obrazložićemo ga kada se bude odlučivalo u pojedinostima tj. kada budemo raspravljali o amandmanskim predlozima.
Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova želim da istaknem nekoliko činjenica. Naime, sudstvo je jedan od tri međusobno nezavisna elementa u sistemu podele vlasti. Stoga se izmenom člana 6. dodatno potencira autoritet i nepristrasnost suda kao institucije, što treba da u praksi dodatno ojača nezavisnost sudstva, posebno od izvršne vlasti, ali i od bilo kakvog i bilo čijeg pokušaja da se utiče na tok i ishod sudskog postupka.
Dodaju se i članovi od 8a do 8v, kojima se drugačijim načinom obezbeđuje zaštita prava na suđenje u razumnom roku. Naime, trenutno jedino pravno sredstvo koje stranka u postupku ima, koja smatra da joj je ovo pravo povređeno, je podnošenje ustavne žalbe Ustavnom sudu. Novim rešenjem stranci se daje mogućnost da se obrati neposredno višem sudu i da, pored ubrzanja postupka i njegovog okončanja, u razumnom roku dobije i nadoknadu zbog povrede ovog prava.
Važno je napomenuti da je ceo postupak odlučivanja po ovom zahtevu hitan. Za očekivati je da će na ovaj način, pojačanom sudskom zaštitom ovog prava unutar samog sudskog sistema, biti značajno smanjen broj žalbi, kako Ustavnom sudu, tako i Evropskom sudu za ljudska prava. Radi ujednačavanja sudske prakse u Republici Srbiji jako je važna odredba člana 8. Predloga zakona kojom se predviđa da apelacioni sudovi održavaju zajedničke sednice i obaveštavaju Vrhovni kasacioni sud o potrebi utvrđivanja ili izmene pravnog shvatanja, odnosno raspravljanja spornih pitanja od značaja za funkcionisanje sudova u Republici Srbiji, kao i ujednačavanje sudske prakse. Na ovaj način postići će se jednako postupanje sudova u istim pravnim stvarima, što će obezbediti jednakost građana pred zakonom.
U vezi sa tim i odredbama u članu 13, kojima se briše nadležnost Vrhovnog kasacionog suda, je da utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava, kao i obaveza ovog suda da obezbedi jednakost stranaka u sudskim postupcima.
Članom 19. Predloga zakona daje se mogućnost višim, kao i drugim sudovima koje odredi Visoki savet sudstva, da obrazuje posebne službe za pomoć i podršku svedocima i oštećenima, što je svakako dobro rešenje za građane Srbije.
Članom 21. dodatno je precizirana inače već postojeća procedura podnošenja pritužbi, tako što se propisuje postupanje sa nejasnim, nerazumljivim, odnosno pritužbama uvredljivog sadržaja.
Član 24. propisuje da se postupak prijema sudskih pomoćnika bliže uređuje aktom nadležnog ministra, a u cilju jednoobraznosti njihovog prijema u svim sudovima u Republici Srbiji.
Jako je važna i odredba u članu 32, kojom se predviđa prelaz jednog bitnog dela nadležnosti resornog Ministarstva pravde i državne uprave na Visoki savet sudstva i to počev od 1. juna 2016. godine. U pitanju je nadležnost za utvrđivanje merila za određivanje broja sudskog osoblja za obavljanje poslova pravosudne uprave za primenu sudskog poslovnika, kao i izvršenje nadzora nad trošenjem budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova. Na ovaj način će se svakako dodatno ojačati nezavisnost sudske vlasti u Republici Srbiji, što je inače najveći zadatak Visokog saveta sudstva.
Kada govorimo o uređenju sudova, mislim da su svi predlozi ovog zakona i rešenja iz zakona jako dobri, ali mora se povesti računa o tome da je pre one prve reforme pravosuđa, konkretno u Kraljevu, suđenje u parnicama bilo mesec za mesec, eventualno dva meseca, a da sada imamo jedan veliki problem, da se sada suđenja zakazuju za pet, šest, sedam, osam meseci.
Kakvo je to suđenje u razumnom roku koje mi predlažemo, kada se to ne primenjuje u praksi? Siguran sam da ćete vi, sa vašim saradnicima, dojučerašnjim našim kolegama ovde koje izuzetno puno cenim, kao i vas, naći mogućnost da sve što je na papiru u predlozima zakona, to je dobro. Ali, ako sutra na terenu imamo drugu situaciju, onda ništa nismo uradili. Jako je dug put da građani Srbije, kada krenu u neku parnicu, da ostvare svoja prava a da ne širim priču koju sam više puta sa ove govornice rekao, da ne pričam o izvršenju, gde je posebna priča. Hajde bar da ovaj deo, koji dođe do pravosnažne presude, bude brži, jer zaista mislim da građani pokazuju jedno nestrpljenje kada je to u pitanju, a najmanje je vaša krivica. Krivica je onih koji su nekim lošim potezima, pre svega smanjenjem broja sudija koji su u međuvremenu vraćeni i jednih opštih predloga i trenutnih rešenja, dosta pomutili situaciju, kada su u pitanju sudovi.
Tu bih naglasio još jednu stvar. Morate nešto učiniti da, u trenutku ove ekonomske krize koju imamo, nađete mogućnost da se na bilo koji način smanje troškovi sudija koji putuju iz grada u grad. To je izuzetno puno. Smatram da, konkretno za područje Apelacionog suda u Kragujevcu, da ljudi koji putuju pa provedu u putu tri, četiri sata dnevno, niti mogu kvalitetno da rade svoj posao, niti je to dobro za njih, kao ni za stranke, kao ni za državu. Tu nešto mora da se desi jer smatram da, osim određenih realnih rizika u svemu tome, postoji i nešto što opterećuje i često su situacije, naročito u zimskom periodu, nemogućnosti takvih dolazaka itd. Smatram da ti nosioci pravosudnih funkcija imaju izuzetno važnu ulogu u pravosudnom sistemu. Ja sam u jednom trenutku rekao, kada smo donosili te predloge, da je to jedan „putujući cirkus“. Ako imate u jednom gradu tužioca koji putuje iz drugog grada ili sudiju, pa ovaj ide na 50 kilometara, a ovaj iz njegovog grada, mislim da je to necelishodno. To se tada, u tom periodu govorilo, da se spreči određena korupcija u nekom mestu.
Verujte mi, ministre, izreći ću to još ovog puta, da bih podsetio, pošto sam i u prošlom mandatu to rekao, mnogo je bolje kada je nosilac pravosudne funkcije iz svog grada. Svaki građanin Srbije, odnosno tog grada, zna ko je taj čovek i ako je bilo šta vezano za korupciju mnogo će lakše, ko je sklon tome, ja ne kažem bilo šta, mnogo je lakše da se nešto tako uradi u drugom gradu, nego u svom gradu gde živite. Znači, da pođemo od pretpostavke da se to nikada neće dogoditi, ali to je bio argument zbog čega je u tom periodu napravljeno sve to, pa su ogromni troškovi, pa država nema novca, pa se dešava da ne mogu da budu plaćeni ni veštaci, ni porotnici, advokati itd. Mislim da su izuzetno veliki troškovi u tom pravcu i smatram da tu morate da nađete kvalitetna rešenja.
Inače, rešenja iz svih predloženih zakona su jako dobra. Poslanička grupa Nove Srbije će sigurno podržati ove zakonske predloge, ali samo još malo da, sve ovo što stavimo ovde u Skupštini i u Vladi, da bude malo još primenljivije sa dodatnim zalaganjem i u praksi.
Na kraju, osvrnuću se samo još na ova dva zakonska predloga. Jako su dobra sva rešenja. Detaljnije ćemo o njima reći kada budemo govorili u amandmanskom delu, kada budemo govorili u pojedinostima. Dosta toga je rečeno kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Naravno, postoje tu i određene objektivne stvari. Znamo da sudska istraga ide u nadležnost tužilaštva. I jedan i drugi zakonski predlog su jako dobri.
Na kraju ću još jedanput da ponovim da ćemo u Danu za glasanje podržati zakonske predloge, kao Nova Srbija. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.          

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, SPO i DHSS su zagovornici reformi od osnivanja naših političkih stranaka, posebno reformi u oblasti pravosuđa, zbog onoga što još uvek nismo iskorenili iz našeg pravosuđa, a to je da imamo prilično sporo, neefikasno pravosuđe, u velikoj meri još uvek zavisno od izvršne vlasti i osećaja koji ima svaki građanin koji traži pravdu, a naravno, pravosuđe je jedan važan segment državne vlasti, a to je da kod nas pravosuđe ne funkcioniše na zadovoljavajući način. Ali, to nisu ocene samo građana naše poslaničke grupe, to su ocene i Brisela, ali i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu koji je zatrpan raznoraznim tužbama iz Srbije zbog nefunkcionisanja pravne države je još jedan pokazatelj koliko smo u političkom smislu bili u pravu.
Mi smo kao politička stranka glasali za prethodnu mrežu sudova, upravo zbog onih analiza koje prate i analizu ovog predloga zakona, a to je da postojeća mreža sudova i sistem funkcionisanja 2008. godine nisu bili na zadovoljavajućem nivou. Mi ćemo podržati i predloge zakona o uređenju sudova, predloge zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu, izmene krivičnog zakonodavstva, iako smatramo da je tu potrebna ozbiljna kodifikacija krivičnog zakonodavstva i Predlog zakona o uređenju sudova, jer mislimo da su ta rešenja dosta dobra.
Prethodni predlog zakona o mreži sudova koji ste vi podneli i srećom povukli iz procedure, zaista je bio očajan predlog i dobro je što ste u međuvremenu dosta pažljivije prišli rešavanju ovog problema. Jer, bez obzira što sam ja kragujevački poslanik, neću pomenuti Kragujevac, jer je Kragujevac i dalje ostao jedan od pravosudnih centara, ali ću pokušati u ime moje poslaničke grupe da se podignem na taj pijedestal objektivnosti i da vam najdobronamernije ukažem na rešenja za koja mislim da nisu dobra.
Tačno je da je u ove nepune tri godine postojeća mreža sudova pokazala veliki nedostatak. Raspon priliva predmeta je skoro u srazmeri 1:7, što znači da je jedan sudija ili tužilac sedam puta opterećeniji u odnosu na nekog svog kolegu koji radi u nekom drugom sudu i to je posebno izraženo u Prvom i Drugom opštinskom sudu u Beogradu, koji imaju 30% priliva predmeta u 2012. godini u odnosu na priliv predmeta u celoj godini. Možete zamisliti građane Beograda ili one koji se sude pred ta dva opštinska suda ili advokate i stranke koje traže pravdu, kakva je njihova životna i pravna pozicija kada se suđenja zakazuju na sedam, osam, devet ili deset meseci, pa se onda zbog nekog procesnog razloga odlože itd.
Vi ste sada predložili da u Beogradu postoje tri osnovna suda, odnosno još tri suda u Mladenovcu, Obrenovcu i Lazarevcu. Naše mišljenje je da je u Beogradu ipak potrebno više sudova. Ako pogledamo da su sudske jedinice za teritoriju stanovnika od osam do 70 hiljada, prosta računica ukazuje da Beograd sa blizu dva miliona stanovnika ne može da odgovori potrebama pravosuđa sa svoja tri osnovna suda na teritoriji grada Beograda i da mi nećemo mnogo odmaći u rešavanju postojećih problema, a da ne pričam o tome koliko sudije imaju predmeta u radu, po nekoliko stotina.
Drugo, kriterijumi koje je radna grupa za izradu mreže sudova i sudskih jedinica uzela u obzir su pravedni. Ali, čini nam se da nisu uvek dobro odmerili i vidi se da mnogi od njih ne znaju, izuzev na geografskoj karti, gde se nalaze određena mesta, pa uz pozivanje na tradiciju, saobraćaj, broj stanovnika, površinu opštine, dostupnost pravde itd, jasno je da nisu dobro odmeravali. Navešću nekoliko primera.
Od Lazarevca do Valjeva je nepunih 40 km, a imamo tri osnovna suda – Lazarevac, Mionica, Valjevo. Nemam ništa protiv toga. Ali, recimo, od Čačka do Ivanjice je negde oko 50 i nešto, blizu 60 km, brdsko-planinsko područje i Nušić, naš veliki satiričar je nekada po kazni služio u Ivanjici i postojala je ona šala u njegovo doba – ići ćeš ti meni na službu u Ivanjicu. Ivanjica je lepo mesto, tu su dobri ljudi, ali, nema nikakve logike da opštinski sud iz Guče bude vezan, odnosno stanovnici opštine Lučani da budu vezani za Ivanjicu, jer niti postoje saobraćajne veze, niti postoji tradicija, niti navika ljudi da idu u taj sud, itd.
Sasvim je logičnije bilo da ostane sudska jedinica u Guči i da bude vezana, što se tiče nadležnosti, što je tradicionalno i bilo, za Osnovni sud u Čačku, pa čak je bolje rešenje da bude Osnovni sud u Požegi ili da budu vezani za sud u Arilju, jer su saobraćajne i sve ostale veze mnogo bolje. Ovako, posebno u zimskim uslovima, mnogi neće moći fizički da odu do Ivanjice. Ako uporedimo onu vezu koju sam spomenuo - Lazarevac-Valjevo i veza Lučani-Ivanjica, onda ćemo videti da neki od tih kriterijuma nisu ispoštovani.
Drugo, u sadašnjoj sudskoj jedinici u Guči postoji zgrada u državnoj svojini u koju je država investirala 2003. godine, zadržan je Prekršajni sud, službe obezbeđenja, troškovi grejanja, IT mreža u sudu je dobro osnovana i mi mislimo da zaista postoji mnogo razloga da taj sud dobije svoju sudsku jedinicu i da ona bude pod nadležnošću Osnovnog suda u Čačku.
Sledeći sličan primer su opštine Varvarin i Ćićevac. Varvarin je od 1907. godine, ako se ne varam, imao svoj Osnovni sud. To su opštine sa blizu 30.000 stanovnika. Sadašnja sudska jedinica u Varvarinu je služila za to da građani Ćićevca i Varvarina tu ostvaruju najveći deo svojih prava. Zaista, jedna tako dva velika mesta će biti vezana sada za Kruševac, gde ni smeštajni kapaciteti u Kruševcu nisu tako dobri. U sadašnjoj zgradi osnovnog suda sudije drže, to sam lično video, predmete i na podu i po ormarima i po hodnicima, a opet u Varvarinu postoji sudska zgrada. Dosta sudija, mislim njih osam, onda pomoćnika, zamenika tužilaca, njihove porodice i 11 advokata sa svojim porodicama će se odseliti za Kruševac.
Ako pričamo o ravnomernom razvoju, o decentralizaciji, o tim evropskim kretanjima, verujte mi da će se u ova dva mesta sa gubitkom sudskih jedinica apsolutno izgubiti još jedna perspektiva za ostanak ljudi u tim mestima. Jer, primera radi, bez obzira što je država infrastrukturno zadnjih godina zaista dosta ulagala u Guču, Guča permanentno gubi broj stanovnika. Sa odlaskom sudske jedinice, on će sigurno obeshrabriti sve one koji žele da se obrazuju i da ostanu da žive u tom mestu. Primera radi, u jednoj od najstarijih zgrada u Guči nekada je bilo više dece nego što sada ima stanara u toj zgradi. Taj demografski proces pražnjenja cele Srbije će biti sa nekim od predloženih, a po nama loših rešenja nastavljen.
Ne mislim da ste za to samo vi odgovorni. Znam da ste imali veliki problem da sa ovako malim brojem sudskih jedinica zadovoljite sve one koji možda i po vašem mišljenju treba da imaju sudsku jedinicu ili osnovni sud, ali, recimo, neka rešenja su dobra. Recimo, to što Topola ima sudsku jedinicu koja je vezana za sud u Aranđelovcu je dobro. To je 12 ili 13 kilometara, zavisi kojim putem se ide, starim ili novim. Stanovnici Topole su imali problem, posebno u zimskim uslovima da dođu pred bivši okružni, a sada pred viši sud u Kragujevcu, tako da su to dobra rešenja.
Ali, imamo i sud u Pirotu i Osnovni sud u Dimitrovgradu. Opet je tu geografski sve blizu, saobraćaj je dobar, ravnica je, tako da ima prostora da Ministarstvo prihvati neke od amandmana. Mi smo pratili i amandmane ostalih poslaničkih grupa, a i mi smo podneli amandman u tom pravcu da se, po nama, ipak ove nelogičnosti koje postoje isprave, ali, kažem, u najboljoj nameri.
Postoji po nama još nekoliko opravdanja, ako uporedimo ostala rešenja, u prilog ovog našeg amandmana i našeg predloga. Recimo, Sopot ima sudsku jedinicu koja pripada Osnovnom sudu u Mladenovcu. Sopot je opet geografski i saobraćajno jako dobro povezan sa Mladenovcem i u zimskim i u letnjim uslovima, tako da nikakav problem nije.
Stara Pazova ima osnovni sud, a sudska jedinica u Inđiji, ako se pogledaju neki drugi kriterijumi po nama je logičnije da bude obrnuto, da bude osnovi sud u Inđiji, a sudska jedinica u Staroj Pazovi, ali to nije ono što građane posebno uzbuđuje. Ono za šta su građani posebno zainteresovani to je gubitak ili osnovnog suda ili sudskih jedinica.
Naravno, da u potpunosti razumemo da će sa početkom rada javnih beležnika i notara, posle izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju da će mnogi problemi koji nam sada deluju nerešivo, početi da se rešavaju. Ali, ipak bez obzira što je najveći deo sudskih predmeta, pričamo o parnicama i krivičnim postupcima koji su najzastupljeniji pred osnovnim sudom, i upravo taj sud je, i najopterećeniji sud u odnosu na sve ostale sudove, čini nam se da ipak treba neke sudske jedinice drugačije razmestiti u odnosu na postojeća rešenja.
Što se tiče Zakona o uređenju sudova, naravno da je dobro uvođenje upravitelja suda. Oko suđenja u razumnom roku, milion jedan primer iz prakse smo imali, kršenja tog elementarnog ljudskog prava i ono je i danas prisutno. Sigurno da i ta zatrpanost Ustavnog suda prigovorima građana te vrste, zatrpanost Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, ukazuje da smo mi kao stranke koje se apsolutno zalažu za sveobuhvatniju reformu, korenitu, za primenu onih rešenja koja su i u svetu dala najbolja rešenja i koja su primerena našim uslovima. Kada smo mi o svemu tome pričali, i gospodin Vladan Batić koji je bio uvaženi ministar pravde, je razmišljao na način na koji mi sada razmišljamo. On je jedini ministar pravde koji je tada uz visoko personalno veće sa obrazloženjem razrešio 200 sudija koji su zaista bili, ne samo za razrešenje, nego i za neke druge postupke. To je ministar koji je inicirao organizovanje osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine, predlagao je osnivanje specijalnog suda za organizovani kriminal i korupciju.
Dobro je što je ova Vlada na tragu borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali da je slušan na vreme gospodin Batić, mi bismo pored Tužilaštva za organizovani kriminal i korupciju danas imali i Specijalni sud za organizovani kriminal i korupciju. I da ne pričam o tome, da je vratio dostojanstvo sudijskoj profesiji, jer u vreme kada je postao ministar smatralo se da u pravosuđu rade nesposobni muškarci i žene bogatih ljudi.
U kampanji je gospodin Vladan Batić, obećao da će podići sudijama platu na tada nezamislivih 1000 maraka. To se zaista i ostvarilo, da će materijalno tehnički uslovi rada suda biti apsolutno poboljšani, i to se uradilo. I mnoge, mnoge zgrade poput nekih sudova u malom mestu, recimo suda u Osečini, ili suda u Guči, dobile su zaista, zahvaljujući pre svega gospodinu Batiću, jedan dostojan izgled.
Ono što sam zaboravio da kažem, što se tiče mreže sudova, to je da sumnjam da ćete raspored predmeta, arhive, materijalno tehničkih sredstava, ljudstva, i svega ostalog moći da izvršite do 1. januara 2014. godine. To je nepunih mesec i po dana, kada zakon stupi na pravnu snagu, mislim da treba da prihvatite predlog kojim će se taj rok produžiti, jer ćemo mi u suprotnom u januaru imati posebnu sednicu kojom ćemo taj rok produžiti. Znam da je vaša namera najbolja, ali da naprosto to teško i ostvarivo.
Što se tiče, Zakona o uređenju sudova i tog obraćanja neposredno višem sudu za zaštitu prava na suđenju u razumnom roku, to rešenje ima svojih prednosti, jer vidimo da Ustavni sud, pored toga što je prezatrpan da ima i određene selekcije, u pogledu prigovora građana. Pa, tako recimo za slučaj ubistva gardista u Topčideru, taj predmet dugo nije mogao da dobije odluku Ustavnog suda u pogledu prigovora suđenja u razumnom roku.
Ali, zato je predmet gospodina Miškovića ekspresno rešen, čini mi se, za nepunih dva meseca u odnosu na prijem. Ne mislim da je to loše što se rešio predmet za gospodina Miškovića, ali mislim da je loše što se nije rešio predmet za gardiste i mnogi drugi predmeti za koje je zainteresovana javnost. Očigledno je da i u tom delu postoji velika doza nedoslednosti.
Što se tiče disciplinovanja sudija, mislim, da s obzirom obavljaju javnu funkciju, jednu od izuzetno značajnih funkcija, da su to rešenja koja su dobra, da je dobro uvođenje i sudskih dana. Zatim, ujednačavanje sudske prakse, apelacionih sudova sa vrhovnim kasacionim sudovima. Onda, međunarodna pravna pomoć upravnih sudova, posebno pomoć Visokog saveta sudstva svedocima i uopšte oštećenim licima u posebno osetljivim predmetima. Jer, bez obzira što mi imamo institut svedoka saradnika, svedoci smo da u mnogim predmetima u posebno osetljivim predmetima, svedoci su i dalje izloženi ogromnim i neprimerenim pritiscima, a ne samo svedoci, nego i oštećeni.
U pogledu Zakona o sudijama, ako neko pogleda program naših političkih stranaka, onda će videti da smo mi ona načela koja smo prvo promovisali sa osnivanjem našeg političkih stranaka, to su nezavisnost sudijske funkcije, stalnost sudijske funkcije, javnost u izboru i ocena rada sudija. Sva predložena rešenja su po nama dosta prihvatljiva. Mi ćemo u svakom slučaju glasati za predloge zakona o sudijama jer oni pojačavaju odgovornost sudija. Vrednuje se na bolji način uspešnost rada sudija. Visoki savet sudstva će imati odrešene ruke da predlaže kandidate za sudije sa obukom na Pravosudnoj akademiji, ali mi smo i ranije imali određenih prigovara u tom smislu da nikako po nama kandidati sa Pravosudne akademije ne treba da budu favorizovani u odnosu na bilo kog kandidata koji ispunjava objektivne kriterijume da bude izabran za sudiju.
Što se tiče Zakona o javnom tužilaštvu, po nama je, bez obzira što izveštaj glasi onako kako ga sastavlja onaj ko ga sastavlja, da je možda najveći kvalitet to što Narodna skupština će dobijati godišnji izveštaj o radu Republičkog javnog tužioca i što ćemo moći konačno da raspravljamo o jednom takvom izveštaju i da ga usvojimo ili da ga odbacimo.
Ima i određenih prigovara i kontradiktornih tumačenja inicijative ministra pravde Republičkom javnom tužilaštvu za ocenu rada određenih sudija. Sa jedne strane to možemo da razumemo jer Ministarstvo je do sada kada su se građani obraćali, naravno videću u Ministarstvu pravde neki krov nad celokupnim pravosuđem, Ministarstvo je govorilo da nije nadležno. Sa druge strane, plašimo se eventualnih mogućnosti zloupotrebe jednog ovakvog instituta.
Samo da zaključim, gospodine predsedavajući, zahvaljujem se i izvinjava se što sam prekoračio vreme, mi ćemo za ove predloge zakona izuzev mreže sudova, a o tome ćemo odluku doneti po vašem izjašnjavanju prihvatanju amandmana, podržati, a mrežu sudova zavisno od stava Ministarstva pravde. Hvala.