Gospodine ministre, pošto je vreme za pauzu…

Posle pauze.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem redovnu pauzu u trajanju od  jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15,05 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima ministar Nikola Selaković.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, da nastavimo od malopre. Zaista je bitno kada se kritikuje nečiji rad i kada se priča o nekim lošim rezultatima, pa između ostalog i o broju predstavki koje su građani Srbije podneli Evropskom sudu za zaštitu ljudskih prava, da li govorite o cifri od 10, 12, 13 ili 17 hiljada. Žalosna je činjenica da uopšte toliki broj predstavki postoji i da postoji jedna tendencija rasta tog broja predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava, a koje dolaze iz Srbije i koje su pokazatelji lošeg rada našeg pravosuđa.
Međutim, ono što je mnogo bitnije jeste što ovaj Predlog zakona o uređenju sudova zaista uvodi jedan mehanizam koji ima šansu da postane efikasno sredstvo smanjenja, odnosno redukcije tog broja.
Bilo je reči o preuzimanju odgovornosti. Da, i te kako smo preuzeli odgovornost. Predložili smo taj mehanizam. Lično sam prisustvovao godišnjem zasedanju Venecijanske komisije kada se govorilo, odnosno kada je iznošena ekspertiza povodom naših tada nacrta zakona. Rečeno je da to može da bude efikasan sistem, ali se treba dobro pripremiti za njegovu primenu. Zbog toga je za zahtev za povredu prava na suđenje u razumnom roku stavljeno da ne počinje da se primenjuje od 1. januara sledeće godine, već je ostavljen nešto duži rok za njegovu primenu.
Šta je autonomija AP Vojvodine, to je definisano Ustavom Republike Srbije. Ja sam tu odredbu člana 183. i citirao. Jasno je da je naš ustavotvorac napravio jasnu razliku između autonomnih pokrajina koje postoje u našem pravnom sistemu. Već u preambuli Ustava stoji da AP Kosovo i Metohija uživa položaj suštinske autonomije i u tome se taj položaj razlikuje od položaja druge autonomne pokrajine.
Mislim da nema potrebe da dalje odgovaram na one optužbe i kvalifikacije koje su iznete u nastupima prethodnika. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o uređenju sudova, sudijama, o javnim tužilaštvima i Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, potpuno sam saglasan sa jednom rečenicom ministra, čine jednu celinu koja ima za cilj da stvori zakonski osnov za efikasnije suđenje, za efikasniji rad sudova, a ono što mislim da je još važnije, za efikasnije ostvarivanje prava građana.
Predloženim zakonima Vlada i nadležno ministarstvo nam iskazuju nameru, iskazuju nam pravac i određuju cilj koji se želi postići, da se uspostavi efikasna i ekonomična mreža da bi se obezbedilo pravo na pravično suđenje, pravo na suđenje u razumnom roku, jednostavniji i brži pristup postupku pred pravosudnim organima, efikasnom i olakšanom pristupu sudu kao pristupu pravdi svakog građanina, bolja organizacija rada i smanjenje troškova pravosuđa, ujednačavanje sudske prakse i ostvarivanje ravnopravnosti građana u tom smislu, smanjenju zaostataka u rešavanju predmeta, ravnomernijoj opterećenosti sudova i sudija, smanjenju sudskih troškova, efikasnijem i bržem donošenju odluke, odnosno podizanja kvaliteta odluka.
Mislimo da ti ciljevi, te namere, taj pravac zaslužuju apsolutnu podršku i poslanička grupa SPS će podržati i nameru i pravac i ciljeve koji se žele dostići, a opet sve da bi se obezbedila ona fundamentalna prava građana, pravo na pristup pravdi, pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na pravično suđenje. Dakle, ciljevi, namere, pravac imaju našu apsolutnu podršku.
Veliki problem sa kojim se suočava pravosudni sistem kod nas ogleda, između ostalog, u nekoliko po meni bitnih stvari o kojima ću nešto reći. Ukazano je na nefunkcionalnu mrežu, ukazano je na nejednaku opterećenost, ukazano je na neujednačenu sudsku praksu, neravnopravan pristup sudovima, na nejednakost građana i stranaka, pravnu nesigurnost, neefikasnost, velike zaostatke u starim predmetima. Sve to negativno utiče na principe pravne države i vladavinu prava. Zato ovim prethodnim namerama, pravcu i ciljevima dodajem još jedan, a to je vratiti poverenje u pravosudni sistem.
Izneću nekoliko činjenica o važnosti rešavanja ovih pitanja, pa recimo, kada je u pitanju suđenje u razumnom roku, koristim podatke koje ste vi ovde naveli Evropskog suda za ljudska prava za 2011. godinu 6.750 predmeta. Najveći broj odnosi se na to. Ustavni sud 2012. godine od 2.587 odluka, u 2.112 utvrđena je povreda prava, a najviše povreda na suđenje u razumnom roku. To govori koliki je značaj ući u rešavanje ovih problema.
Ono što je takođe karakteristika naših sudova, to je veliki broj nerešenih predmeta, skoro 60% starih predmeta, ako je u Srbiji 1.647.349, sa povećanjem u odnosu na 2011. godinu, ističem ovaj podatak zbog sledećeg, na čemu ćemo se najviše zadržati, a to je da su najveći procenat starih predmeta imali osnovni sudovi, skoro svaki drugi nerešen predmet ili imali su 44,65%. Sve ovo govori o potrebi da se preduzmu mere da se ta pitanja rešavaju.
Još jedan prisutan problem sa kojim se suočavamo je problem nejednakog opterećenja sudova, odnosno sudija. Prema podacima koje ste vi ovde naveli, prosečan priliv predmeta je od 31 do 178, pa 5,7 puta postaje razlika.
Moram da kažem da je to pitanje koje je veoma ozbiljno jer nije pošteno i prema onim sudijama koji imaju 178 predmeta, ne dovodeći u pitanje nijednog drugog sudiju. Ta pitanja zaslužuju da se nađu u postupku rešavanja.
Izneli ste jedan podatak da Drugi osnovni sud u Beogradu je taj koji je imao najveći priliv, prosečno 178 predmeta. Ja ću samo dodati da Prvi i Drugi sud u Beogradu, po dosadašnjem načinu organizovanja, imaju trećinu ukupnih predmeta u Srbiji.
Zašto sam sve ovo izneo? Da bih rekao prema sudijama poštenu jednu rečenicu. To su sudije koje su imale najveći prosečan priliv, recimo Drugi osnovni sud, pa Prvi. Oni imaju i najviše prosečno rešenih predmeta, ali, nažalost, zbog velikog broja predmeta, oni imaju lošu ažurnost. Zašto ovo napominjem? Zato što teritorija za koju su osnovani i broj stanovnika su ne velik, nego ogroman.
Beograd je imao dva suda za površinu od 3.227 kilometara kvadratnih i skoro dva miliona stanovnika. U takvim uslovima, kada nema dovoljno ni sudnica, ni prostora, kada suđenje mora da se odloži, itd, pokazuje da jedan od velikih problema je i glomaznost suda. Upozorio sam i prilikom prošlog donošenja zakona, upozoravam i sada, a samo onaj o kome ste govorili danas u jednom trenutku, a to je Drugi osnovni sud, obuhvatao je područje od 2000 kvadratnih kilometara.
Znate, kada se pomene Beograd, ljudi obično misle da je to ovaj centralni deo, koji je između tramvajskih šina u krugu dvojke, a Beograd se prostire od 80 kilometara južno do Ljiga i 40 kilometara severno. Dakle, ogromno prostranstvo, ogromna teritorija i ogroman broj stanovnika.
I tada sam rekao i sada, najveće promene tada su izvršene upravo u Beogradu sa devet na dva osnovna suda.
Ono što želim odmah da kažem kada je taj deo u pitanju, konkretno sedište i područja sudova i tužilaštava, tu je učinjen napredak i želim da podržim i pohvalim to. Prvi, Drugi i Treći sud. Dakle, tri suda za gradsko područje i tri suda za, kako mi to kažemo, prigradsko područje.
Želim prosto da vam skrenem pažnju, uz podršku tom rešenju, i Prvi, i Drugi i Treći sud moraće da se prate i dalje, jer i jedan, i drugi i treći imaju preko pola miliona stanovnika. Doduše, mnogo je bolje nego što je bilo, ali i dalje preko pola miliona stanovnika. Ja trebam da podržim jednu vašu rečenicu koju ste danas, čini mi se, usput rekli – ovo je prvi korak na sprovođenju strategije. Ja želim da kažem i da skrenem pažnju na onaj drugi deo vaše rečenice - koja kada se usvoji, već sutra mora da se prati koliko će dati efekte to rešenje da bismo odmah predlagali promene i slično tome. Dakle, ova tri preko 500.000.
Formiran je jedan sud za Lazarevac, za Obrenovac, koji su gradovi sa 60.000, 70.000 stanovnika, potpune celine i jedan Mladenovac sa sudskom jedinicom za Sopot i Barajevo. Mislim da tu nije bilo potrebno poređenje Kanjiže i Sopota, iako su pojedinačno sa približnim brojem stanovnika, jer je ovo sudska jedinica za dve opštine, i Sopot i Barajevo. Kada se to sabere, to je 50.000 stanovnika. To je ogromna teritorija, negde oko 500 i nešto kvadrata. To je 12.000 vikend kuća koje takođe imaju neku potrebu za sudskom zaštitom, te prema tome ima puno osnova i želim da podržim taj vaš pristup, iako smatram da treba u daljem radu tražiti rešenja i stvarati mogućnosti da Sopot bude sud, jer je to najstariji sud u Beogradu, formiran pre dva veka Odlukom Knjaza Miloša 1827. godine sa ogromnom teritorijom. Dve opštine bi pokrivao.
Takođe vas upućujem na to da treba nastaviti sa traženjem mogućnosti za i druge opštine, pre svega za Grocku. I sami ste to pomenuli. Ima oko 100.000 stanovnika. Mislimo da ima svih uslova da se stvara mogućnost da imaju svoj sud.
Hoću da kažem da jeste veliki napredak i mi ćemo to podržati, ali isto tako želim da vam skrenem pažnju da ima nekih uvažavajućih kriterijuma koje ste dali, i osnovnih i dopunskih, za formiranje suda, odnosno sudske jedinice. Da ih ne čitam sada ovde, detaljno su tamo razrađeni, od broja stanovnika, od smeštajnih kapaciteta, mogućnosti za razvoj, razuđenost opština itd, pored osnovnih kriterijuma broja predmeta.
Želim da vas upozorim u smislu podrške ovim ciljevima o kojima sam govorio, da treba imati u vidu još nešto među ovim kriterijumima za koje smatram da je najvažnije to da se ne naruši dostupnost pravde svim građanima, da im u potpunosti bude omogućen pristup sudu. To je, po meni, glavni kriterijum. Poštujući sve ove kriterijume za koje smatram da su pošteni, mislim da treba da imamo u vidu da u malim opštinama sud nije samo organ sudske vlasti, već to je jedan poseban fenomen koji je veoma značajan za tu opštinu, jer okuplja oko sebe obrazovane ljude sa svim onim kategorijama koje ga čine. Odlaskom odatle sredina se prazni i vrši se pritisak na centre i onda dolazimo u situaciju da ponovo dobijamo ogromne, odnosno glomazne sudove.
Podržavajući vaš predlog oko sedišta i područja sudova, pozivam vas još jednom da dobro pogledate svaki predlog. I mi smo uložili neke amandmane s ciljem da bismo vas podržali u pravcu, namerama i ciljevima. Ponudili smo konkretna rešenja koja ne dovode u pitanje to, a mogu da pomognu da zakon bude primenljiv u narednom periodu. Neću vam sada oduzimati vreme u odnosu na te detalje. Samo skrećem pažnju da treba pogledati svaki od njih, jer čini mi se da, koliko god da ima dosta pozitivnih razloga, podrške za povećanje broja osnovnih sudova, veliki broj opština je ostao bez suda. Dozvolite, neka to bude stari način razmišljanja, najbolje rešenje je, naravno, ako postoje ekonomske mogućnosti, da svaka opština ima svoj sud. To je najbolje rešenje. Tada je pristup sudu najbolji. Ali, uz tu podršku, molim vas još jednom da pogledate da li je dobro da 47 opština ostane bez sudije i sudske jedinice. Uvažavajući sve ono o čemu ste govorili, sve iz razloga da donošenjem ovih zakona obezbedimo što veću podršku da bi ono što je važno bilo primenljivo u narednom periodu. Naravno, govorićemo o tome konkretno kada budu amandmani.
Želim sa nekoliko reči da se zadržim na ova tri naredna zakona. Kada je u pitanju zakon o izmenama Zakona o uređenju sudova, želim da istaknem onaj prvi deo u kojem se govori o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, o tome ste detaljno govorili, a sve zbog onih podataka o kojima sam govorio malo pre, koliko imamo nerešenih predmeta itd. Dakle, tu mogućnost da u okviru sudskog sistema se brže i efikasnije odreaguje, da bi se skratio taj rok. I ne samo taj. Kada je u pitanju suđenje u razumnom roku, toga imamo i kod Zakona o sudijama, gde se govori o tome da čak i u delu da sudija može biti u prilici da plati naknadu štete, ako je on namerno doveo do toga, pa čak i da može da mu se oduzme predmet, pod određenim uslovima, naravno, a sve u cilju da bi se obezbedila efikasnost suđenja. Sve ovo napominjem samo na pravcu onoga o čemu sam govorio, koji su problemi i zašto tako treba da ih rešavamo.
Kada je u pitanju naknada štete i disciplinski prekršaj zbog namernog uticaja sudije na suđenje u razumnom roku, sve je to vrlo precizno i ograđeno. Znači, ako je sudija namerno to uradio, ako nisu uticale objektivne okolnosti na to nego je sudija iz nemara doveo do toga, mi to podržavamo. Ali, istovremeno, ne može država da se abolira od toga. Neko štetu mora da plati. Ako nije sudija, ko je? Ili u predlaganju rešenja koje će dovesti do toga da ne bude ta mogućnost, ili neko u lancu ko je to napravio. Dakle, ne može da se desi da niko nije kriv, šteta ogromna, pare ogromne, a istovremeno gledamo kako da uštedimo neki dinar.
Moje pitanje je vezano za sudske jedinice. Mislim da biste trebali, kasnije, kada bude bila prilika za to, malo preciznije da objasnite da će moći da se sudi i u sudu i u sudskoj jedinici. Doduše, vi kažete – u određenim predmetima. Zbog toga „određeni predmeti“, bilo bi vrlo značajno taj deo potpuno razjasniti. Jer, ako to bude da može da se sudi, sva ona suđenja koja su se do sada sudila samo u osnovnom sudu, onda je potpuno irelevantno da li je sud ili je sudska jedinica. Razlikovaće se u broju sudija, upravitelji i razne ostale stvari o kojima govorimo.
Kada je u pitanju vrednovanje rada sudija, koja je nadležna struka? Nema politike. Dakle, Visoki savet sudstva, komisija od tri člana, viši sud u smislu stepen iznad. I to je dobro. Kao što je dobra i ova transparentnost vezana za predlog sudija, kao što je dobra transparentnost vezana za to da i za predsednika suda, kao što je dobro da izađe sa programom kako da to unapredi, kao što je dobro da ta transparentnost bude i kada je u pitanju premeštaj sudije, jer se traži i mišljenje suda odakle odlazi i mišljenje suda u koji dolazi.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Petronijeviću.)
Pošto mi vreme ističe, želeo sam da ukažem na nekoliko od ovih pitanja, imajući u vidu cilj, namere, pravac kojim želite da idete, šta želite da postignete, odnosno, šta je efekat. Efekat je da građanin oseća boljitak, da on ima pravo na efikasnije suđenje. Imajući sve to u vidu, mi ćemo dati podršku tome, a ovo što smo predložili, neka konkretna rešenja, želimo samo da na konkretan način doprinesemo ostvarenju tog cilja, da bi zakon bio primenjiv i da bismo ispoštovali sve one kriterijume koji se moraju ispoštovati.

Da li još neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika  poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Poštovana predsedavajuća, ministre Selakoviću, kolege, prvo da kažemo da ovde imamo set pravosudnih zakona koji, nažalost, potvrđuju tezu DS iznetu više puta, i vama lično ministre, da je najveća zagonetka u Srbiji danas proniknuti u vaše aktivnosti i u to što ste radili, evo, skoro pola mandata.
Moram da kažem radi istine i zbog toga da građani čuju šta nudite kroz ovaj paket zakona, da govorim rečnikom i na način da nas građani razumeju.
Dakle, poštovani građani i dame i gospodo narodni poslanici, ovim predlozima zakona se stvara 66 osnovnih sudova i 23 sudske jedinice, što je ukupno 89. Do sada je bilo 34 osnovna suda i 96 sudskih jedinica, što je ukupno 130. Dakle, vi ste sa 130 spustili na 89 i sveli ste sve na 23 sudske jedinice. To konkretno znači da 50 opština neće imati ni sud, niti sudsku jedinicu. To je ono što mislim da je građanima u ovom trenutku jako bitno da čuju i što kolege poslanici i te kako dobro znaju dok razgovaraju sa građanima u svojim opštinama, ali, iz meni takođe nepoznatih razloga, sada su vrlo stidljivi i ćute o tome. Mislim da je to jako loše. Mi smo u 44 opštine u Srbiji vratili sudske jedinice.
Inače, ovim izmenama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnim tužilaštvima se povećavaju troškovi građana koji će morati da putuju do nekih sudova, ali i troškovi sudija i advokata što može imati kao posledicu skuplje i neefikasnije sudske postupke, za razliku od onoga što ste vi rekli, a rekli ste sve suprotno.
Podsetiću vas ministre, u više navrata u predizbornoj kampanji, a kada ste došli na vlast ste govorili, parafraziram – šta je grad bez suda, šta je grad bez sudske jedinice. Znate li vi šta znači, kaže ministar Selaković, za jednu varošicu u Srbiji da ima advokata, sudiju, jedan normalan razvoj. Vi ste onemogućili 50 takvih opština u Srbiji da nemaju ni sud ni sudsku jedinicu ovim izmenama.
Istine radi, to morate reći građanima, sve ostalo je vaša politička i pravna akrobatika koju ovde izvodite da bi građani čuli brojku o povećanom broju osnovnih sudova. Činjenica je u tome da 50 opština neće imati ni sud ni sudsku jedinicu, troškovi će se povećati jer će ljudi morati da putuju. To je istina i to je ono što ste vi do sada uspeli da uradite.
Inače, ovde suštinski izmena nema, osim mreže sudova. U mnogo čemu ste uspeli da potvrdite mnoge elemente prethodne reforme pravosuđa za koju ste imali samo reči kritike. Izmene su mahom tehničke prirode, smanjuju se mesta na kojima se sudi, tj. smanjuje se broj mesta. Sem ove mreže ništa konkretno nije postignuto niti predloženo, nema ništa o vraćenim sudijama i uticaju vraćenih sudija na funkcionisanje pravosuđa u Srbiji. Potvrđuje se da su mnogi elementi koncepta DS u prethodnom periodu bili dobri, jer da nisu vi biste ovo sve suprotno uradili.
Ovim zakonskim izmenama neće se dobiti ništa na brzini. U radu pravosuđa meša se nadležnost policije i tužilaštva itd. mislim da brojke govore zaista sve. Okružni odbori SNS, dame i gospodo, su po sedištima i područjima sudova pravili sastanke i odlučivali o tome gde će biti sudovi, sudske jedinice i tužilaštva. Primetno da su u mnogo čemu kažnjavani građani u onim opštinama u kojima je DS na vlasti. Nema nikakve analize efekta ovog što ste predstavili, niti troškova, osim onoga što nam vi kažete, a vi ste rekli da nema, nego ste sigurno da će biti smanjenje troškova. Mi se duboko ne slažemo.
Inače, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, promenjen je samo red reči u rečenici u članovima 1, 3. i 7. i dodata samo jedna tačka, jedan stav, ali su izbačena autorska prava i pronalasci u sudu višeg stepena ako nije nadležan drugi sud, dodali ste samo - apelacionim sudovima u čak tri tačke i još jedna tačka je ostala potpuno ista. Dakle, ovo je prosto neverovatno u 10. članova se menja samo ime suda - prekršajni u apelacioni sud.
Dakle sad malo da uđemo u ovaj tehnički deo da bi građani čuli domete vašeg, rekao bih, višemesečnog napornog rada.
Članom 26. odnosno članom 65. osnovnog teksta izbacuje se odredba kojom prvenstvo za posao sudskih pripravnika imaju kandidati koji su završili pravni fakultet sa visokom ocenom. Dakle, to izbacujete. Već se novim stavom koji se dodaje, koji vi dodajete, utvrđuje da postupak prijema sudskih pripravnika ili sudijskih pripravnika, se bliže uređuje aktom ministra nadležnog za pravosuđe, to ste vi, gospodine Selakoviću, čime ministar dobija diskreciono pravo da izabere pripravnike koji su bliski strankama na vlasti, a ne one koji su završili fakultet sa visokim ocenama, kako postojeći zakon propisuje. Mislim da ovo ni Miloš Obrenović nije radio, ovo što vi radite.
Naravno da postoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama. U tri člana se menja samo ime suda - u prekršajni apelacioni sud. Član 6. odnosno 19. osnovnog teksta zakona tiče se premeštaja sudija. Izuzetak da sudija može biti premešten postao je pravilo, gospodine ministre, jer se kroz promenjenu pretežnu nadležnost gotovo svaki sudija može premestiti. To je koliko vi poštujete stalnost sudijskog mesta, suđenja i poziva i koliko ga narušavate kroz ove članove koje sam naveo.
Članom 23. odnosno članom 70. brišu se reči -ili više, što omogućava da Visoki savet sudstva određuje samo jednog nadležnog kao nadležnog za predsednika suda. Samo jednog kandidata, jer se daje samo jedan kandidat. Dakle, nema više kandidata, nego samo jedan. Niste se nešto sa time pohvalili u vašoj raspravi.
Članom 24. odnosno 72. predsednik suda se može birati samo jedanput u pet godina i više se ne može kandidovati na tu funkciju, što je svakako lošije od postojeće rešenja koje predviđa da se predsednik bira na četiri godine, i može ponovo biti biran na tu funkciju. Vi ministre, vrlo dobro znate koliko je važna funkcija predsednika sudova. Ne znam šta ste ovim hteli da uradite, sem na svaki način da, što se narodski kaže, stranački promućkate pravosuđe, pa da izaberete one koji vam odgovaraju.
Članom 25. menjaju se reči - jedne godine, sa rečima - šest meseci, čime se skraćuje rok za izbor predsednika suda i Visoki savet sudstva se obavezuje da novog predsednika pronađe za duplo manje vremena nego što je do sada bio slučaj.
Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom tužilaštvu. U članu 18. samo se menja ime tužilaštva. U članu 4. odnosno 18. predstavlja direktni uticaj javnog tužioca kome se omogućava usmeno obavezujuće uputstvo čime se otvara mogućnost različitih uticaja na tužilaštvo i to bez pisanog traga u prva tri dana kada su mogući različiti uticaji i pritisci na niže tužioce, poštovani građani.
Član 11. predviđa da Narodna skupština za zamenika tužioca koji se prvi put bira bira samo jednog kandidata, a ne jednog ili više kandidata, kako je do sada bio slučaj. Na ovaj način Državno veće tužilaca samo faktički bira kandidata, koji ne mora uvek da bude najbolji, što smo i videli, a kao što znate, mogući su i različiti uticaji na Državno veće tužilaca da izaberu tužioca na koga mogu da vrše različite pritiske.
Ministru se daje diskreciono pravo da izabere tužilačke pomoćnike pravilnikom koji sam odredi, čime može ugroziti nesmetan rad tužilaštva bez pritiska izvršne vlasti na sudsku. Naravno, istu stvar ste uradili oko tužilačkih pripravnika kao i oko sudskih pripravnika.
Sve u svemu, puno toga je najavljivano. Puno toga je govoreno. Malo toga je realno i učinjeno. Dakle, paušalno određujete stvari oko mreže sudova u Srbiji. Sudije i porotnici ne smeju da budu članovi stranaka, što donekle i može da se objasni. Ali, nikako da nam objasnite šta je sa preko 600 sudija za koje se kolega Cvijan hvalio da ih je učlanio u SNS, koji su sada vraćeni na posao, ali niste nam rekli da li su vratili članske karte SNS. Malo je nelogično, složićete se, da sudija može da ima člansku kartu SNS a porotnik ne može. Zašto vršite diskriminaciju u sudstvu, kako vi mislite da je normalno?
Sporost sudova u Srbiji, gospodine ministre, je endemska i neplaćeni su advokati. Predsednici sudova očigledno ne rade svoj posao oko adekvatnog organizovanja posla i ocenjivanja. Vratili ste nedostojne sudije na posao. Moje pitanje vama, s obzirom na vaš intervju koji ste dali, ko će platiti odštetu za njihov loš rad u budućnosti? Pošto, nadam se da ste i vi svesni, bez obzira koliko to želite, nećete večno biti na vlasti, hoćete li lično biti odgovorni za njihov nesavesan rad, kako ste lepo primetili za neke članove VSS? Vi uvodite kroz ove predloge pritisak na sud kao funkcionalnu ruku vlasti i to dodatni, jer sada sudija može da lično odgovara ako je izazvao štetu. Ne uvodite kriterijume za takvu ocenu, nikakve kriterijume.
Da vas podsetim zašto ste pogrešili u jednom tabloidu koji je jako blizak vašoj stranci, kome ste dali intervju. Član 9. Zakona o VSS kaže da niko ne može odgovarati za izdato mišljenje ili glasanje, a vi ministre kažete da ćete vi podneti tužbe protiv članova VSS za odluke koje su ranije donete. Ne poznajete ni zakon na koji se pozivate, što je zaista tužno ministre.
Zašto su vam huligani i kriminalci na ulicama ministre? Govorim ovo hipotetički. Zašto smo danas u Nišu ponovo imali omladinu koja se bode noževima i zapaljen stadion na derbiju? Kako je moguće da ne osećate nikakvu odgovornost da koju reč kao ministar pravde kažete ovde o tome zbog čega imamo toliko oslobađajućih presuda? Kako objašnjavate i da li ćete nam ikada objasniti spregu između amnestije uz pomoć koje ste pustili preko 2.500 kriminalaca ranije na ulicu i povećane opšte nebezbednosti građana Srbije u poslednje vreme i skok krivičnih dela u našoj republici? Nema odgovora na to, gospodine ministre, a mislim da biste to trebali da uradite.
Mislim da ste pokušali kroz pojedine odredbe da ugasite javnu kritiku rada sudstva. O tome su neke moje kolege govorile. Podsetiću vas, ministre, šta ste vi govorili za odluke Ustavnog suda, kao i Aleksandar Vučić vezano za ljude kojima je odlučeno da im je pritvor predugačak u odnosu na Ustavom zagarantovano pravo, a to ste izgleda zaboravili. Mislim da kroz ovo načelo javnosti suda se ostvaruje zarad kontrole i diskusija, a ne radi toga da se sakriju određene odluke naših sudova.
Član 6. Zakona o uređenju sudova se odnosi na zabranu uticaja na sud. Opšta zabrana korišćenja medija sa ciljem da se utiče na sud izaziva zabrinutost, što vam je rekla i Venecijanska komisija, jer čak i uz amandmane je previše široka i mogla bi da vodi ka kršenju prava na slobodu izražavanja. Članovi 8a,b,c se odnose na zaštitu prava na suđenje u razumnom vremenskom roku, iako mogućnost obraćanja višem sudu kako bi se prekinulo neopravdano odugovlačenje može da bude delotvoran instrument zaštite prava na pravedno suđenje, razloge za duge i mukotrpne postupke, može da ima puno razloga i može da ih bude različitih i njih treba analizirati. Vi ste to sve prenebregnuli. Šta vi kažete na negativne ocene Venecijanske komisije koje stoje naročito u čl. 30. i 31. oko nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda, jer oni sud ovlašćuju da donosi načelne odluke, što može da dovede do sukoba kod podele vlasti tj. funkcionalne podele vlasti. Član
Dakle, sve u svemu, ministre, smanjili ste broj sudova, dodatno ste pomogli ujednačavanju pravosuđa pod kontrolom i pod uticajem izvršne vlasti, ništa niste odgovorili oko endemski sporosti i neefikasnosti naših sudova, a sada imaju i preko 600 sudija više. Ja vas molim da mi objasnite - kako možete imati 600 sudija više, a da je pravosuđe i dalje sporo i neefikasno? Kako je moguće da ukinete preko 50 sudskih jedinica iz sudova po Srbiji, a da ovde govorite o tome kako će se u stvari povećati efikasnost i rad našeg pravosuđa? Da li ćete nam ikada objasniti, kada se pozivate na odgovornost, oni koji su bili u Visokom savetu sudstva, na koga konkretno mislite i da li mislite da to treba i pro futuro da se primenjuje na vaše propuste i na propuste onih koji su nesavesne i sudije koji ne zaslužuju sudijsku funkciju vratili na posao? To vi treba da odgovorite, ne meni ministru Selakoviću, već građanima Srbije.
Ono takođe što se provlači, što je vrlo interesantno, jedno malo podsećanje. Ja sam vama ovde u istoj ovoj sali nekoliko puta rekao da ćete ukinuti sud u Kosovskoj Mitrovici. Vi ste tada rekli da to nije tačno. Ja ne znam kako se zove onda ovo rešenje koje vi nama donosite. Da će se regulisati posebnim zakonom. Zašto ne kažete lepo srpski na šta mislite? Ako nije tačno, gde će biti taj sud, kako će funkcionisati i čije zakone će primenjivati? Ko će birati sudije? Pod čijim grbom će sedeti u sudnici, ministre Selakoviću?
To su legitimna pitanja koja nama ne smetaju, ali tražimo da kažete istinu, a ne da se krijete iza forme, iza norme i tumačenja koje je vaše, koje je proizvoljno i koje je apsolutno deo naprednjačke pravosudne bajke. Hvala.

Hvala.
Ministar Selaković.