Uvaženi gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na početku današnje rasprave u načelu dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu.
Pre svega podsetiću da je Narodna skupština nedavno usvojila novu Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period od 2013. godine do 2018. godine, a da je Vlada ubrzo posle toga usvojila i Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije.
Predlozi zakona o kojima ćemo od danas raspravljati u Narodnoj skupštini predstavljaju samo prvi korak u ostvarivanju ciljeva koji su zacrtani novom Nacionalnom strategijom, a pre svega poboljšanju rada i efikasnosti pravosuđa, boljeg pristupa sudu, povećanju poverenja građana u rad pravosudnih organa. Navedena četiri predloga zakona su pripremljena nakon detaljne analize postojećeg stanja u pravosuđu Republike Srbije posle čega su formirane radne grupe koje su činili predstavnici svih stepena sudova i javnih tužilaštava, kao i predstavnici pravnih fakulteta, advokature, udruženja sudija i javnih tužilaca, a takođe i sastancima radnih grupa prisustvovali su i predstavnici međunarodnih organizacija.
O radnim tekstovima Predloga zakona sprovedena je sveobuhvatna javna rasprava u kojoj su sve zainteresovane strane mogle da se izjasne o predloženim rešenjima. Podsećam vas da je organizovano javno slušanje u Narodnoj skupštini. Napomenuću takođe da su se predloženi zakoni već nalazili u skupštinskoj proceduri u gotovo identičnom tekstu još u aprilu 2013. godine, ali da su povučeni zbog određenih manjih izmena koje su izvršene radi poboljšanja tekstova Predloga zakona.
Nakon izvršenih konsultacija kako sa stručnom javnošću tako i sa predstavnicima Evropske komisije, predlozi zakona dostavljeni su na razmatranje i usvajanje Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takođe ću napomenuti i da sva ova četiri predloga zakona predstavljaju u stvari jednu celinu imajući u vidu da su rešenja iz svakog pojedinačnog zakona u međusobnoj vezi sa rešenjima koja su predložena u drugim zakonima.
Prvo ću predstaviti Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Razlog za donošenje novog zakona, a ne izmenu postojećeg je taj što je u odnosu na važeći zakon primećeno da postoji veći broj nedostataka koji se odnose na teritorijalnu organizaciju sudova i javnih tužilaštava. Najveći nedostatak važećeg zakona ogleda se u činjenici da u Republici Srbiji postoji samo 34 osnovna suda, u okviru njih veliki broj sudskih jedinica.
S obzirom da osnovni sudovi kako im samo ime kaže predstavljaju osnov sudskog sistema u Republici Srbiji i da se najveći broj građana pojavljuje kao stranka u postupku pred tim sudovima, postojeća teritorijalna organizacija osnovnih sudova nije omogućavala akt građanima efikasan pristup sudu, pa je zbog toga bilo neophodno da se postojeće rešenje temeljno izmeni. Analiza rada sudova pokazala je da je neophodno da se poveća broj osnovnih sudova na ukupno 66, kao da se i istovremeno smanji broj sudskih jedinica budući da su se one pokazale kao neracionalno rešenje.
Pored toga, u cilju efikasnijeg rada javnog tužilaštva koje se pre svega odnosi na gonjenje učinilaca krivičnih dela, a imajući u vidu i činjenicu da je otpočela primena novog Zakonika o krivičnom postupku prema kojem javno tužilaštvo ima mnogo aktivniju ulogu u postupku, povećan je broj osnovnih, javnih tužilaštava na 58 u ovom predlogu zakona.
Kada su u pitanju prekršajni sudovi, postojeća teritorijalna organizacija tih sudova nije menjana. Imajući u vidu postojeća zakonska rešenja, mišljenja smo da su još uvek 44 prekršajna suda primerena našim potrebama za efikasno vođenje prekršajnog postupka, mada je radna grupa dala i predlog izmene mreže prekršajnih sudova.
Kao što sam već istakao, najvažnija novina koju predviđa Predlog zakona odnosi se na uređivanje sedišta i područja nadležnosti osnovnih sudova. Predložena mreža od 66 osnovnih sudova zasniva se na analizi rada osnovnih sudova, prosečnim godišnjim prilivom predmeta, kriterijumu geografske udaljenosti, razvijenosti putne mreže, broju stanovnika, nekada i tradiciji, kao i realnim potrebama građana za sudskom zaštitom.
Istovremeno, izvršeno je smanjenje broja sudskih jedinica, budući da one nisu opravdale razloge zbog čega su obrazovane, a to je, pre svega, pristup građana sudu, dok su sa druge strane prouzrokovale velike troškove u funkcionisanju osnovnih sudova.
Imajući u vidu da je ustanovljena pravosudna profesija, da je u toku ustanovljenje pravosudne profesije i javnog beležnika, koje bi trebalo da preuzmu nadležnosti delimično i osnovnih sudova, pre svega u vanparničnom postupku, a koje bi trebalo da otpočne sa radom 1. oktobra 2014. godine, prelaznim rešenjem Predloga zakona predviđeno je da se u mestima u kojima po važećem zakonu postoje još uvek sudske jedinice, a čije se ukidanje predlaže, obrazuju prijemne sudske kancelarije koje će obavljati poslove prijema pismena, overavanje isprava i potpisa, a u cilju da se građanima omogući lakši pristup sudu u ovom prelaznom periodu.
Ne bih se duže zadržavao na statističkim podacima koji govore u prilog predloženoj mreži osnovnih sudova, budući da je uz Predlog zakona dostavljena i detaljna analiza efekata zakona koja sadrži te podatke.
Samo ću kao ilustraciju neracionalnosti postojeće mreže osnovnih sudova navesti primer Drugog osnovnog suda u Beogradu, koji pokriva teritoriju tzv. beogradskih prigradskih opština, koja je prilično razuđena i sa velikim brojem stanovnika, što je rezultiralo da taj sud ima najveću opterećenost u pogledu priliva novih predmeta, i to novih predmeta po sudiji, koji je više od dva puta veći od suda koji je imao najmanje opterećenje. Umesto tog suda, Predlogom zakona predviđeno je osnivanje tri osnovna suda, i to u Lazarevcu, Obrenovcu i Mladenovcu, koji će jedini imati sudsku jedinicu u Sopotu.
Kada su u pitanju viši sudovi, zadržano je postojeće rešenje o njihovom broju. A što se tiče teritorije koju pokrivaju, ona je usklađena sa rešenjima iz Predloga zakona kojima je uređena organizacija nadležnosti osnovnih sudova i viših sudova u Republici Srbiji.
Predlogom zakona nije menjana teritorijalna organizacija privrednih sudova, kao ni broj odeljenja Prekršajnog, Apelacionog i Upravnog suda.
U odnosu na postojeći Zakon, izvršene su značajne izmene u vezi sa područjima nadležnosti apelacionih sudova, čime se ispravljaju neracionalna rešenja koja sadrži važeći zakon. Prema važećem Zakonu, Apelacioni sud u Beogradu nadležan je, između ostalog, i za područja viših sudova u Zaječaru i Negotinu. Ovakvo rešenje svakako nije racionalno, jer su ovi gradovi mnogo bliži Nišu nego Beogradu, pa je zbog toga Predlogom zakona predviđeno da za područje tih sudova bude nadležan Apelacioni sud u Nišu.
Budući da je Negotin udaljen od Beograda 238 km, a od Niša 152 km, dok je Zaječar od Beograda udaljen 246 km a od Niša svega 95 km, iz istih razloga predviđena je i teritorijalna nadležnost Apelacionog suda u Beogradu i za područje Višeg suda u Pančevu.
Kada je u pitanju teritorijalna organizacija javnih tužilaštava, rešenja iz Predloga zakona uglavnom prate teritorijalnu organizaciju sudova. Kao što je rečeno, povećan je broj osnovnih javnih tužilaštava sa postojećih 34 na novih 58. Broj osnovnih tužilaštava je manji u odnosu na broj osnovnih sudova, iz razloga racionalnosti. Stoga je Predlogom zakona predviđeno da osam javnih tužilaštava pokrivaju područje dva osnovna suda, i to – Osnovno javno tužilaštvo u Vranju, i za područje Osnovnog suda u Bujanovcu, Osnovno javno tužilaštvo u Zaječaru i za područje Osnovnog suda u Knjaževcu, Osnovno javno tužilaštvo u Negotinu i za područje Osnovnog suda u Majdanpeku, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru i za područje Osnovnog suda u Sjenici, Osnovno javno tužilaštvo u Pirotu i za područje Osnovnog suda u Dimitrovgradu, Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju i za područje Osnovnog suda u Priboju, Osnovno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici i za područje Osnovnog suda u Šidu i Osnovno javno tužilaštvo u Čačku i za područje Osnovnog suda u Ivanjici.
Posebno ističem odredbu člana 12. Predloga zakona kojom je predviđeno da će se posebnim zakonom urediti sedišta i područja sudova i javnih tužilaštava koji su nadležni za teritoriju AP Kosovo i Metohija. Ovakvo rešenje u skladu je sa svim merama koje je do sada Vlada preduzela, s jedne strane, a s druge strane, štiti teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije u slučaju da se ne sprovedu odredbe zaključenih sporazuma koje se odnose na organizaciju pravosudnih organa na teritoriji AP Kosovo i Metohija.
Prelaznim odredbama Predloga zakona određen je nastavak rada postojećih sudova i javnih tužilaštava do početka primene zakona, način preuzimanja predmeta, kao i premeštaj sudija i zamenika javnih tužilaca, odnosno postavljanje na funkciju vršilaca predsednika sudova i javnih tužilaca u novoosnovanim sudovima i javnim tužilaštvima. Početak primene zakona predviđen je za 1. januar 2014. godine, kako bi se do tog datuma izvršile neophodne tehničke i organizacione pripreme za njegovu primenu.
Dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova. Predložena rešenja treba posmatrati u vezi sa rešenjima iz Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Najznačajnije izmene u Zakonu o uređenju sudova odnose se na promenu nadležnosti osnovnih i viših sudova.
Druga značajna novina koju sadrži Predlog zakona je propisivanje posebnog postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, o kojem će se odlučivati u okviru sudskog sistema, a ne kao što je važećim zakonima propisano, da je jedino pravno sredstvo koje stranka ima zbog povrede toga prava podnošenje ustavne žalbe za suđenje u razumnom roku.
Napominjem da je na tekst radne verzije zakona, kao i ostalih zakona koji su sada na dnevnom redu, pribavljena ekspertiza Venecijanske komisije Saveta Evrope i da su primedbe iz ekspertize ugrađene u predložene tekstove.
Kao što sam napomenuo, posebnu novinu predstavlja propisivanje postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Odredbama predloga zakona, data je mogućnost stranci koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se obrati višem sudu, sa zahtevom zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Odlučujući o zahtevu stranke, neposredno viši sud, ukoliko smatra da je zahtev opravdan, može odrediti nižem sudu rok u kome je dužan da okonča postupak, a takođe može stranci odrediti privremenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku, koja se isplaćuje iz budžeta.
Protiv negativne odluke, neposredno višeg suda, po zahtevu stranke, može se izjaviti žalba Vrhovnom kasacionom sudu. Na ovaj način se pojačava zaštita prava na suđenje u razumnom roku, unutar sudskog sistema u Republici Srbiji, što će sa jedne strane povećati disciplinu u radu sudova, a sa druge strane, svakako smanjiti broj podnetih ustavnih žalbi, Ustavnom sudu, kao i predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Novinu u Predlogu zakona predstavlja i rešenje da se u sudskoj jedinici obavljaju suđenja za celu teritoriju suda u određenim sudskim postupcima, odnosno materiji u skladu sa godišnjim rasporedom postola u sudu. Ovakvo rešenje će zajedno sa rešenjima iz Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava doprineti efikasnijem radu sudova i smanjenju sudskih troškova, kao i troškova učesnika u postupku.
Kada je u pitanju nadležnost sudova, Predlogom zakona proširuje se prvostepena nadležnost višeg suda i to za sva krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, kao i za najteže oblike novouvedenih krivičnih dela korupcije.
Pored toga, proširuje se nadležnost višeg suda i za suđenje u drugom stepenu tako što se utvrđuje nadležnost višeg suda da odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova o svim merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog, kao i za krivična dela za koja je zaprećena kazna do pet godina zatvora. Na ovaj način izvršiće se drugačija raspodela stvarne nadležnosti između osnovnih i viših sudova, čime će se postići rasterećenje osnovnih sudova.
Imajući u vidu da se najveći broj sudskih postupaka završava pred apelacionim sudovima, a budući da u Republici Srbiji postoje četiri apelaciona suda, u praksi se pojavio problem neujednačenosti sudskih odluka kada se postupa u sličnim ili istim pravnim situacijama.
Obzirom da u velikom broju postupaka nije predviđena mogućnost ulaganja vanrednog pravnog leka o kome bi odlučivao Vrhovni kasacioni sud, a koji bi kroz odlučivanje o tim pravnim lekovima ujednačio sudsku praksu, neophodno je da se uspostavi mehanizam kojim bi se ovaj problem prevazišao. Zato je predlogom zakona predviđeno da apelacioni sudovi održavaju zajedničke sednice i obaveštavaju Vrhovni kasacioni sud o spornim pitanjima od značaja za funkcionisanje sudova u Republici Srbiji i ujednačavanje sudske prakse.
Navedena dopuna je od izuzetnog značaja za jednako postupanje sudova u istim pravnim stvarima u Republici Srbiji, što je veoma važno za jednakost svih građana pred zakonom, a što će doprineti i smanjenju broja ustavnih žalbi, odnosno predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Jedna od najvažnijih preporuka EU koja je data u procesu pridruživanja, bila je i specijalizacija sudova za suđenje u sporovima za zaštitu autorskih i srodnih prava. U vezi sa tim, predlogom zakona predviđena je isključiva nadležnost privrednih sudova za suđenje u tim sporovima, bez obzira na to da li se kao stranke pojavljuju privredni subjekti ili fizička lica.
Pored toga, budući da je Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava predviđena nadležnost privrednog suda u Beogradu za postupanje u prvom stepenu u sporovima za zaštitu autorskih i srodnih prava, omogućena je kako specijalizacija, tako i koncentracija nadležnosti, čime se ispunjava preporuka EU.
Predlogom zakona menja se naziv Višeg prekršajnog suda u Prekršajni apelacioni sud, a imajući u vidu da taj sud ima isključivo drugostepenu nadležnost pa se njegov naziv usklađuje sa nazivima drugih sudova koji imaju isključivu drugostepenu nadležnost, poput apelacionih sudova i Privrednog apelacionog suda.
Brisana je nadležnost Vrhovnog kasacionog suda da utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava, imajući u vidu da Ustav Republike Srbije ne poznaje načelne pravne stavove Vrhovnog kasacionog suda kao izvor prava na osnovu kojeg se donose sudske odluke, umesto toga propisano je da Vrhovni kasacioni sud obezbeđuje jedinstvenu sudsku primenu prava i jednakost stranaka u sudskom postupku.
Predlogom zakona, predviđa se mogućnost da se u višim sudovima i drugim sudovima koje odredi VSS, u okviru poslova sudske uprave obrazuju posebne službe za pomoć i podršku svedocima i oštećenima, koje prema važećim propisima postoje samo u postupcima za ratne zločine.
Predloženim rešenjima se ide u korak sa tendencijom u modernim zakonodavstvima evropskih država u kojima postoje posebne službe za podršku i pomoć svedocima i oštećenima u vezi sa suđenjem u krivičnim stvarima u kojima se mogu pojaviti, naročito za krivična dela organizovanog kriminala i krivična dela sa elementima nasilja.
U cilju efikasnijeg rada suda i rasterećenja predsednika suda, predviđa se da svi sudovi republičkog ranga, kao i sudovi koji imaju više od 30 sudija, obavezno imaju upravitelja, a ne kao do sada menadžera suda koji obavlja materijalno finansijske i organizaciono tehničke poslove u sudu.
Predlogom zakona se utvrđuje pravo sudijama da mogu da izvrše uvid u svoj lični list, kao i da podnesu prigovor na njegovu sadržinu, čime se vrši usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
U cilju jačanja samostalnosti sudske vlasti, a u skladu sa nacionalnom strategijom reforme pravosuđa i preporukama Venecijanske komisije i Evropske komisije, predlogom zakona se određuje rok za prelazak nadležnosti sa Ministarstva pravde i Državne uprave na VSS i to u pogledu utvrđivanja merila za određivanje broja sudskog osoblja, obavljanja poslova Pravosudne uprave, kao i donošenja i vršenja nadzora nad primenom sudskog Poslovnika.
Takođe, određen je i rok za prestanak nadležnosti Ministarstva pravde i Državne uprave u vezi sa davanjem mišljenja na akt VSS kojim se predlaže obim i struktura budžetskih sredstava za tekuće rashode pravosudnih organa, kao i za vršenje nadzora nad trošenjem budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova.
Predlaže se preuzimanje navedenih nadležnosti od strane VSS od 1. juna 2016. godine, kako bi se u međuvremenu stvorili neophodni kadrovski i tehnički uslovi za preuzimanje ovih nadležnosti.
Imajući u vidu da se predlogom zakona menjaju određene nadležnosti, pre svega osnovnih i viših sudova, predviđeno je da zakon počne da se primenjuje 1. januara 2014. godine, istovremeno, sa početkom primene zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Na kratko bih ukazao na najznačajnija rešenja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama do kojih je došlo zbog potrebe da se pojedine odredbe zakona, a posebno odredbe koje su vezane za nezavisnost sudije, za premeštaj i upućivanje sudije u drugi sud, javnost u izboru sudija i predsednika sudova, kao i odredbe o disciplinskoj odgovornosti, preciziraju i dopune.
Predlogom zakona precizirane su odredbe kojima se uređuje institut premeštaja sudije, imajući u vidu ustavne odredbe kojima se garantuje nepremestivost sudije, predlogom zakona se precizira pojam promene pretežnog dela nadležnosti suda, kao razloga za premeštaj sudije u drugi sud, bez sopstvene saglasnosti.
Takođe, propisano je da sudija u tom slučaju može biti premešten samo u sud istog stepena koji preuzima nadležnost ukinutog suda, što znači da ne može biti premešten sudija iz Subotice u, recimo, Osnovni sud u Leskovcu, Vranju ili Pirotu, već isključivo na području Osnovnog suda u Subotici.
Imajući u vidu značaj prava na prirodnog sudiju, predlogom zakona se na precizniji način uređuju odstupanja od redosleda prijema predmeta, kao i slučajevi kada sudiji predmet može biti oduzet i dodeljen u rad drugom sudiji.
Navedenim preciziranjem se omogućuje, pored zaštite prava na prirodnog sudiju i obezbeđenje prava na suđenje u razumnom roku,u slučaju da je sudija duže vreme odsutan ili ako postoje drugi razlozi zbog čega se po predmetu ne postupa.
Predloženim zakonom menjaju se odredbe Zakona o sudijama koji uređuju vrednovanje rada sudija i predsednika sudova. Predlaže se da rad sudija i predsednika sudova vrednuju komisije VSS. Komisije će imati po tri člana, pri čemu će sudije višeg stepena vrednovati rad sudije nižeg stepena, imajući u vidu njihovo duže radno iskustvo na sudijskoj funkciji, kao i mogućnost uvida u rad sudija sudova nižeg stepena.
Protiv ocene sudija ima pravo prigovora, o kojem odlučuje posebna komisija VSS sastavljena isključivo od sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Protiv odluka o prigovoru obezbeđena je pravna zaštita koja se može ostvariti u upravnom sporu pred upravnim sudom. Predlogom zakona predviđa se obaveznost obavljanja razgovora sa kandidatima koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a ne samo mogućnost kao što je to do sada predviđeno.
Pored toga, radi usaglašavanja zakona sa zakonom po Pravosudnoj akademiji, predviđeno je da je Visoki savet sudstva dužan da prilikom predlaganja kandidata za izbor sudija predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji. Ovakvo rešenje predviđa se za izbor sudija prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno sudova najnižeg stepena.
U vezi sa odredbama Zakona o sudijama, koje se odnose na predsednika suda, kao nov uslov predviđa se da za predsednika suda može biti izabran samo sudija koji se nalazi na stalnoj sudijskoj funkciji kako bi se izbegla mogućnost da za predsednika suda bude izabran sudija koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju.
Pored toga, predloženo je da Visoki savet sudstva za predsednika suda, umesto više kandidata, predlaže jednog kandidata. Ovakvo rešenje je primerenije u odnosu na važeće zakonsko rešenje, imajući u vidu da je u postupku pred Visokom savetu sudstva predviđen detaljan postupak koji omogućava Visokom savetu sudstva da predloži najboljeg kandidata za izbor za mesto predsednika suda.
Predviđa da se mandat predsednika suda traje pet godina umesto četiri godine, što je istovetno rešenje koje Ustav propisuje za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. U skladu sa ustavnom odredbom, kao i za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predviđeno je da isto lice može biti jednom izabrano za predsednika suda.
Predlogom zakona skraćeno je vreme za koje se postavlja vršilac funkcije predsednika suda sa jedne godine na šest meseci, a imajući u vidu da je reč o vanrednoj situaciji, pa je neophodno da se u najkraćem roku izabere predsednik suda.
Kada je reč o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, dopunjuje se Zakon o sudijama u cilju obezbeđenja uvida javnosti u pogledu podataka o kvalitetu kandidata, tako što se predviđa da se podaci o kandidatima objavljuju na internet stranici Visokog saveta sudstva. Predviđa da su kandidati dužni da dostave odgovarajući program o unapređenju rada sudskog sistema u Republici Srbiji.
Predlogom zakona izričito je propisana zabrana za sudije porotnike da budu članovi političkih stranaka, odnosno da učestvuju u političkim aktivnostima, što je značajno za nepristrasno odlučivanje u sudskim postupcima. Na taj način sudije porotnici su izjednačeni sa profesionalnim sudijama, kada je u pitanju zabrana političkog delovanja.
Značajnu novinu predstavljaju izmene odredaba vezane za disciplinski postupak. Naime, predviđeno je da se pojedine disciplinske kazne mogu izreći svaka posebno, ali i kumulativno, čime se omogućava da se u svakom konkretnom slučaju može izreći adekvatnija disciplinska sankcija. Takođe, promenjena je dužina roka zastarelosti za vođenje disciplinskog postupka sa jedne na dve godine od dana učinjenog disciplinskog prekršaja, imajući u vidu da se mogu pojaviti i složeniji disciplinski prekršaji zbog kojih disciplinski postupak može da traje duže.
Istovremeno, predviđa se dodatna pravna zaštita u disciplinskom postupku protiv sudija, tako što sudija može podneti tužbu u upravnom sporu protiv drugostepene disciplinske odluke.
Upoznaću vas sa rešenjima iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. U toku primene Zakona o javnom tužilaštvu pokazalo se da pojedine odredbe, a posebno odredbe koje su vezane za organizaciju rada javnog tužilaštva, hijerarhijski odnos između nosilaca javnog tužilačke funkcije, pravila o izboru zamenika javnog tužioca, postupak za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, vrednovanje rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, kao i odredbe o disciplinskoj odgovornosti treba precizirati i dopuniti. Predlogom zakona predviđa se mogućnost da osnovno javno tužilaštvo može biti osnovano i za područje više osnovnih sudova, što je u skladu sa Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, kojim je predviđeno da se osam javnih tužilaštva osniva za područje dva osnovna suda.
Pored toga, predviđa se mogućnost da i druga javna tužilaštva, a ne samo javna tužilaštva posebne nadležnosti, mogu imati odeljenja van svoga sedišta. Na taj način se omogućuje da se, ako nema potrebnih uslova za osnivanje javnog tužilaštva, takvo javno tužilaštvo i ne osniva, već da se obrazuje odeljenje već postojećeg javnog tužilaštva.
Izmenjene su odredbe Zakona o javnom tužilaštvu kojima se uređuje izdavanje obaveznih uputstava neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu. Na taj način, što se kada je neophodno radi preuzimanja radnji, koje ne trpe odlaganje, predviđa izuzetak u odnosu na pravilo da obavezno uputstvo mora biti u pismenom obliku. Pri tome, neposredno viši javni tužilac obavezan je da to uputstvo u roku od tri dana dostavi u pismenom obliku. Ovim izuzetkom, na čiju potrebu propisivanja je ukazala praksa, omogućuje se efikasniji rad tužilaštva, pri čemu obaveza izdavanja uputstva u pisanom obliku, kao osnovno pravilo, nije narušeno. Identično rešenje odnosi se na izdavanje obaveznog uputstva javnog tužioca svome zameniku.
Predlogom zakona predviđa se da republički javni tužilac ima obavezu podnošenja redovnog godišnjeg izveštaja o radu javnih tužilaštava u Republici Srbiji Narodnoj skupštini. Na taj način omogućuje se da organ koji bira i odlučuje o prestanku funkcije republičkog javnog tužioca, putem redovnih godišnjih izveštaja, ima uvid u rad javnih tužilaštava u Republici Srbiji.
Imajući u vidu rešenja iz Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, izvršeno je neophodno preciziranje pojma ukidanja javnog tužilaštva. Predviđeno je da se smatra da je javno tužilaštvo ukinuto u slučaju kada je područje na kome vrši nadležnost podeljeno na dva ili više javnih tužilaštava.
U ovom predlogu zakona izvršeno je usaglašavanje sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji, tako što je predviđeno da je Državno veće tužilaca dužno da prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika javnog tužioca predloži kandidata koji je završio obuku na Akademiji, a što se odnosi samo za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca. Predlogom zakona predviđa se obaveznost obavljanja razgovora sa kandidatima koji se biraju na javno tužilačku funkciju. Na taj način se omogućava da prijavljeni kandidat u razgovoru sa članovima Državnog veća tužilaca iznese dodatna pojašnjenja i pruži dodatne informacije koje su od značaja za izbor kandidata. Time se obezbeđuje veća transparentnost u postupku izbora kandidata.
U cilju veće javnosti u postupku izbora kandidata na javno tužilačku funkciju, predviđeno je da Državno veće tužilaca prilikom predlaganja i izbora kandidata ima obavezu da sastavi rang listu na osnovu unapred propisanih merila i kriterijuma i koja mora biti javno objavljena na internet stranici Državnog veća tužilaca. Kao i u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, izvršena je izmena u pogledu dužine roka zastarelosti za vođenje disciplinskog postupka sa jedne na dve godine od dana učinjenog disciplinskog prekršaja, a imajući u vidu da se mogu pojaviti i složeniji disciplinski prekršaji zbog kojih disciplinski postupak može duže da traje. Predviđena je i mogućnost vođenja upravnog spora protiv drugostepene disciplinske odluke. Ovo bi u najkraćim crtama bile najznačajnije novine iz ovih predloga zakona.
Dozvolite mi da vam se na kraju ovog početnog izlaganja zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će, posle rasprave u načelu i u pojedinostima, predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti uslovi za ostvarivanje ciljeva predviđenih u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa i istovremeno doprineti većoj pravnoj sigurnosti i efikasnijoj zaštiti prava građana i privrednih subjekata u Republici Srbiji. Hvala na pažnji.