Nemojte da me rasplačete, nisam ja donosio Poslovnik po kojem mogu da govorim toliko. Poslovnik su donosili narodni poslanici i vrlo rado ću koristiti sve one mogućnosti i prava koje mi Poslovnik pruža. Prema tome, i to je sasvim legitimno i u redu.
Hvala na ovoj bujici reči, i ako to očekujete od mene. Lično, mogu da postavim isto pitanje. Gde je poseban zakon i zašto nije donet po donošenju Ustava? Zašto nije donet pre nego što su vlasti privremenih institucija samouprave u Prištini jednostrano proglasile nezavisnost? Zašto? Zašto nismo definisali suštinsku autonomiju pre nego što je neko dobio podršku da proglasi tu nezavisnost?
Nemojte, molim vas, da obmanjujemo građane. Da li jasno potpuno – sudovi, javna tužilaštva na području Kosova i Metohije i oni koji su nadležni za područje Kosova i Metohije, a nisu locirani dole, nastavljaju sa radom. To izgleda smeta. To izgleda boli. Laže onaj ko kaže da suprotno od onoga što ovde piše, a ovde piše da nastavljaju sa radom. Dakle, potrebno je lepo sesti i pročitati.
Istina je da je Ustavom određena procedura, ali nije istina da je određena sadržina budućeg zakona o suštinskoj autonomiji. Nigde ne piše šta je to sadržina suštinske autonomije. Nigde. Ako piše, izvolite pročitajte gde piše šta je to suštinska autonomija. Ali, to ne piše nigde.
Zašto nije donet poseban zakon? O tome može i vlastan je da govori onaj ko je bio na vlasti u vreme kada je donet Ustav i nakon donošenja Ustava u tom periodu. Zašto nije donosio poseban zakon? Zašto je bežao od toga ko đavo od krsta? Da li to znači da mi ne treba da se pripremamo da donesemo taj zakon? Da li to znači, kao što je malopre rečeno, da treba prepustiti stvari političkom toku događaja pa će se one eto same negde okončati? Mislim da ne treba.
Nemojte se pozivati u priči o ovom zakonu na Briselski sporazum, jer se kao predstavnik predlagača nigde nisam pozivao na njega niti sam zakon sravnjivao prema njemu. Da je to tako, onda verovatno, ako je po volji onih koji su 2003. godine pisali Beogradski sporazum, a onda učestvovali u pisanju Briselskog sporazuma, u ovom zakonu ne bi bilo reči o Kosovu i Metohiji, a ovde mu se poklanja posebna pažnja.
Prvi put je pogažen ustavno-pravni sistem te godine kada je zaključivan Beogradski sporazum, kada su moralne, političke i pravne veličine jednim potezom pera poništili Ustav jedne države i izvršile eutanaziju nad Saveznom Republikom Jugoslavijom, u suprotnosti sa Ustavom SRJ, sa Ustavom Srbije, sa Ustavom Crne Gore. To je bilo bestidno i bestijalno narušavanje i gaženje ustavnog poretka jedne države.
Ovde govorim i obrazlažem zakon koji i te kako u određenim odredbama, o kojima je govorilo nekoliko prethodnika ide u jednoj nemogućoj situaciji na manevarskom prostoru poput vrha igle. Ide u skladu sa Ustavom. Ovde faktički značenje odredbi jeste dok se ne donese poseban zakon, sudovi i javna tužilaštva na Kosovu i Metohiji, nastavljaju sa radom. I to je istina. I to ovde piše. Da, to ovde piše. Čim se kaže da će biti urađeni posebnim zakonom.
Možemo mi sad da se ne slažemo. Vi uzmete lepo, pa napišete amandman i predložite da to piše drugačije. Ali, hajde da sada ne vodimo pravno teorijske rasprave. Suština je vrlo jasna. Ako ovaj zakon bude za deset dana usvojen u Narodnoj skupštini, stupi na snagu, da li to znači da će i dalje postojati sudovi i javna tužilaštva na području Kosova i Metohije? Da, znači da će i dalje postojati. Da li znači da će i dalje raditi kao što rade danas? Da, znači da će raditi kao što rade i danas.

Hvala. Replika, Miloš Aligrudić. Izvolite.

Hteo bih samo da odgovorim na dva pitanja koja su ovde ostala problematična. Prvo, zašto nije donet zakon do sada o suštinskoj autonomiji. Prvo, zbog toga što nije, gospodine ministre, vi to dobro znate, postojala politička volja od strane svih učesnika političkog procesa.
Što se tiče DSS, pošto pripadam toj političkoj stranci, u ime građana koji su nas birali, razgovaram sa vama, kod nas je postojala volja za donošenjem takvog zakona ali naše učešće u republičkoj vlasti još 2008. godine nakon jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije dovedeno je u pitanje i prosto prestalo da egzistira upravo između ostalog i zbog neslaganja o ovoj temi. Tako da ne želim da amnestiram nas, ali prosto govorim da mi nismo imali prilike za to.
Zašto odmah nakon donošenja Ustava nije donet? Prosto zbog toga što pre proglašenja, jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije bio je jedan period gde je trebalo da se da šansa samim pregovorima za koji znate ko ih je i na koji način i kako brutalno prekinuo. Onda se stvara nova realnost. U novoj realnosti donošenje ovog zakona, posebnog zakona trebalo bi da predstavlja osnovu za dalje pregovore. To nije učinjeno i stvar je otišla, gde je otišla.
Druga stvar vezana za ovu prelaznu odredbu gde kažete da će do donošenja posebnog zakona biti sudova na teritoriji Kosova i Metohije. Hoću samo da kažem da u ovoj odredbi stoji koji sudovi iz uže Srbije, tj. pretežno južnog dela Srbije će obavljati ove poslove. Pa, evo vam – do donošenja posebnog zakona iz člana 12. sudovi i javna tužilaštava iz člana 5. tačka 8, člana 6. tačka 3, člana 7. tačka 2, člana 8 tačka 2, člana 11. tačka 3. ovog zakona nastavljaju da vrše zakonske nadležnosti za teritoriju AP Kosovo i Metohija. Gde je tu sud u Kosovskoj Mitrovici? Gde je tu sud? Nema ga. Nema ga ministre, jedino ako hoćete da izmišljamo stvari.

Reč  ima ministar Selaković. Izvolite.

Hajde, budite toliko korektni, pa kad citirate neki član, citirajte ga od početka do kraja, jer ovo je sad najblaže, najblaže nazvano veoma nekorektno. Uzeti i citirati odvojeno stav jednog člana, a ne citirati drugi, nema zaista smisla.
Zakon vrlo jasno kaže, daćete mi samo sekund, kaže ovako - član 17, stav 1. – do donošenja posebnog zakona iz člana 12. ovog zakona, sudovi i javna tužilaštva iz člana 2. tačka 13, dakle Prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 3. tačka 11, Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 4. tačka 7, Viši sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 9. tačka 11, Osnovno javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici i člana 10. tačka 7, Više javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 116/08), nastavljaju sa radom.
Stav 2. govori o drugostepenim sudovima koji su smešteni u Nišu. Budite do te mere korektni, pa pročitajte normu od početka do kraja. Dakle, Apelacioni sud u Nišu je drugostepeni nadležni sud za Osnovni i Viši sud u Mitrovici. Privredni sud u Nišu je nadležan za područje KiM i vrlo jasno piše.
Dakle, da ponovim još jednom, do donošenja posebnog zakona iz člana 12. pobrojani sudovi i javna tužilaštva nastavljaju sa radom. Tačka.

Hajte, kratko.

U redu, to jeste da stoji. Međutim, šta ćemo sa stavom 3. gde kaže, posebni zakon iz člana 12. ovog zakona doneće se do 31. decembra 2013. godine. To praktično znači da vi kažete da jednom normom praktično ukidate ove sudove, produžavate njihovo delovanje do 31.12.2013. godine, a onda najavljujete donošenje posebnog zakona o čijoj sadržini ništa ne znamo.
Hoću da vam kažem da je ova priča u tom delu tanka i da vi ne možete izaći na zelenu granu sa vašim objašnjenjem. Ja vam postavljam jedno vrlo prosto i jednostavno pitanje, ako je ovo tako kako jeste i kako vi objašnjavate, zato vas ja pitam, zašto u ovoj oblasti onda, po vašem tumačenju vrlo ekstenzivne norme 182. stav 2. Ustava, zašto ona po tom ekstenzivnom tumačenju u pitanju množina zakona itd, ako je to tako, kao što vi kažete, zašto onda već danas na ovoj sednici nemamo ta posebna pravila, ili poseban zakon?
Vi znate da se poseban zakon, ili posebna pravila mogu urediti u jednom tekstu, da mora glasanje biti posebno u Skupštini Srbije ako se traži dvotrećinska većina za tako nešto.
Da li se možda traži referendum za tako nešto? Ja mislim da da, ako je u pitanju procedura za donošenje Ustava, a tiče se državnog uređenja i kapaciteta nadležnosti dela teritorije Republike.
Kako mislite da to učinite bez one procedure koju Ustav za to predviđa, na koji upućuje član 182. Ustava? Jer, onda vas u suprotnom pitam, a koji to poseban zakon donosite i zašto taj zakon izdvaja ove sudove iz jedinstvenog sistema mreže sudova u Srbiji i stavlja ih u poseban zakon? Ako uopšte razumete šta vas pitam?

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
Molim vas, samo se prijavite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, raspravljamo o ovom setu pravosudnih zakona. Oni su kao i uvek veoma bitni i praktično su, pored Ustava, naravno i kičma državnog uređenja i toga kako će država Srbija, kako funkcioniše i kako će funkcionisati u budućem periodu.
Ovde smo čuli više puta, kao što je i rekao moj kolega prof. Stojmirović, vidimo, posmatramo kako se u Skupštini oko ovih zakona raspravljaju poslanici koji su advokati i ugledni profesori itd. Neki rade po sudovima, kao što smo čuli. Ali, svodi se na to da kada govorimo o zakonu, o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava na mrežu, na način na koji će biti organizovani ti sudovi i teritorijalno i na svaki drugi način, da vidimo da se ovim zakonom u suštini na postojeće stanje povećava broj osnovnih sudova, a smanjuje broj sudskih jedinica. Ali, podnet je i veliki broj amandmana, pa ćemo na kraju videti kako će u suštini taj zakon da izgleda.
Međutim, ja ću probati da govorim iz jednog drugog ugla. Građanima je u suštini bitno da sudovi budu pravedni i efikasni, mada ste vi ministre nedavno izjavili, video sam tu vašu izjavu da u suštini pravde ne može biti, ako nije efikasna i brza.
Mi imamo drugačije iskustvo sa našim sudovima i to je nešto što u narednom periodu mora da se promeni. Naravno da je samim tim, ako je građanima bitno da sudovi budu pravedni i efikasni i državi bitno da sudovi budu brzi i efikasni, pravedni, ali država pored toga mora da misli i na ekonomičnost i to je nešto što je mnogo bolje rešenje, nego što je bilo u prethodnom periodu, prethodne četiri godine, posle neuspešne reforme pravosuđa koja je urađena i proglašena neuspešnom, čak i od naših prijatelja iz EU koji su je izuzetno loše ocenili.
Međutim, na kraju se sve svede na čoveka, na ljude. Te sudije su ljudi, ja to dobro znam, jer mi je otac bio sudija Okružnog suda, penzionisan kao sudija Okružnog suda i način na koji oni rade i na koji će oni sve ovo primenjivati je mnogo bitniji od onoga o čemu, meni se čini, većina nas ovde polemiše ceo dan.
Ti sudovi moraju da budu efikasni, a samim tim i pravedni. Ja vam to ponavljam po treći put.
Šta po mom mišljenju mora da bude prioritet? Već sada, a i do sada je morao da bude, ali na žalost nije, rad u tim sudovima, stari predmeti moraju pod hitno da budu rešeni.
Evo naša braća, komšije u Republici Srpskoj su skoro potpuno završili taj posao. Oni više u proceduri nemaju predmete koji su stariji od godinu dana. Ne sme biti privilegovanih, jer vidimo šta se dešava kada ima privilegovanih u raznim delovima, sektorima našeg društva, pa i među političarima, kada kalkulišemo i kada popuštamo pred nečim što posle izazove mnogo veću štetu. Ne sme biti privilegovanih ni među bivšim ministrima koji se procesuiraju, ali Bože moj, ne sme biti privilegovanih ni onima koji su aktuelni ako dođu pod udar suda.
Naime, ti predmeti moraju da imaju prioritet i oni se prvi moraju rešavati. U istoj poziciji moraju biti i poslanici i bivši i sadašnji, a verujte da ima predmeta, iz sadašnjeg sastava sa poslanicima, ne pričam o građanskim parnicama, ne pričam o tužbama privatnim, pričam o onome što pokrene tužilaštvo, javno tužilaštvo kao predmet.
Takođe, gradonačelnici, zamenici gradonačelnika, jer mi imamo predmete koji traju po šest, sedam ili osam godina, u raznim slučajevima. Korupcija mora da bude iskorenjena u Srbiji ako želimo pravedno društvo i ako želimo da budemo jednog dana deo EU. Novi predmeti, takođe. Svi ovi koje smo gledali u ovom udaru, na privilegovane i na one koji su navikli da gledaju i korumpiraju naše društvo, ti predmeti moraju imati prioritet i moraju biti brzi i efikasni u interesu naših građana i cele Srbije rešavani.
Gospodine ministre, vi morate prvi biti, po mom mišljenju, neko ko će inspirisati te ljude, da ih ne zovemo sudijama, nego te ljude, i pomalo namerno upotrebljavam drugi put danas tu reč, naravno posle vas i cela Vlada i Narodna skupština da rade brže, da rade efikasnije, da se ne plaše nikoga, da ne potpadaju pod pretnje, ko god im zapreti treba javno da to objave, kao što je evo bio slučaj pre par dana u Smederevu, kada je u jednom slučaju prećeno sudiji, sudija je sve to objavio, policija je te pohapsila i reagovala, tako i sve ostale sudije moraju, ali od vas prvog, pa posle svi ostali moramo da inspirišemo na taj način sudije.
Namerno koristim tu reč, jer očigledno da neki ne razumeju razliku između reči „inspirator“ i „organizator“, što smo danas pre podne videli i čuli, ali kažem, mi treba da inspirišemo te ljude, kako bi oni bolje i efikasnije radili u narednom periodu. Moraju da se osećaju slobodnim i moraju da rade ono što je u interesu građana, a ne bilo koga na vlasti ili bilo koga, ko ima novac i samim tim je moćan. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.