Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 06.11.2013.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jovana Mehandžić Đurđić i Gordana Čomić.
Nastavljamo zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačke 1, 2, 3. i 4. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Ana Novković. Izvolite.

Ana Novković

Ujedinjeni regioni Srbije
Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pravosuđe u Srbiji mora da bude efikasno i dostupno građanima. Za URS izmene seta pravosudnih zakona su samo kozmetičke izmene. Bez sveobuhvatne analize u pogledu troškova, efikasnosti i posebno dostupnosti građanima čitav sistem se vraća na staro.U raspravi je navedeno da će nova mreža sudova dovesti do znatnih ušteda.
Gospodine ministre, pitam vas da li ste vi uradili analizu troškova, kolike će konkretno biti uštede i da li se te uštede vide kroz planirani budžet za 2014. godinu?
Kada je efikasnost sudova u pitanju, takođe vam postavljam pitanje kada će se videti prvi efekti ovih zakona i kada će u Srbiji prošlost biti to da parnice prosečno traju sedam godina ili da se desi, kao pre neki dan, da zastari prijava protiv Dušana Bajatovića, direktora „Srbijagasa“?
Znam da vi niste lično odgovorni što je prijava protiv gospodina Bajatovića zastarela, ali ste vi negde najodgovorniji da napravite sistem u kojem se ovakve stvari više neće dešavati.
Što se tiče dostupnosti pravde građanima, u obrazloženju Predloga zakona vi ste doslovno naveli da se očekuje ostvarivanje prava na jednak i jednostavan pristup sudu. Ovo će biti najveći problem i desiće se upravo suprotno.
Novom mrežom sudova otvara se tridesetak novih osnovnih sudova, što je dobro, međutim, gasi se veliki broj sudskih jedinica i to će predstavljati veliki problem da pravda bude dostupna građanima.
Evo, navešću vam primer Vojvodine, jer ja živim u Vojvodini. Osnovaće se sedam novih sudova i mi iz URS to pohvaljujemo. Međutim, ugasiće se 18 sudskih jedinica. Ako znamo da u četiri opštine i ranije nije bilo sudskih jedinica, sada ćemo doći u situaciju da bukvalno u pola opština u Vojvodini nećemo imati ni sudove, ni sudske jedinice.
U ovih 18 opština u kojima ste ukinuli sudske jedinice živi oko 350.000 građana i oni od 1. januara neće imati adekvatan pristup pravdi. Oni će morati da putuju više desetina kilometara kako bi npr. obavili ostavinsku raspravu, kako bi ostvarili pravo na neisplaćene zarade, na alimentaciju ili dobili starateljstvo nad decom.
Najveći broj građana upravo se obraća osnovnim sudovima i njihovim sudskim jedinicama kako bi ostvarili svoje osnovna prava i interese. Građani će zbog ovakve mreže imati velike troškove da bi ostvarili svoja prava i interese.
Na primer, majke iz Kovačice moraće po nekoliko puta da odlaze u Pančevo, koje je udaljeno više od 30 kilometara kako bi dobile potvrdu na osnovu koje mogu da ostvare pravo na roditeljski dodatak.
Imam utisak da će sav teret nove mreže sudova pasti upravo na građane. Na primer, kako se desilo da Odžaci, opština sa 30.000 stanovnika, ostane bez sudske jedinice? Da li to znači da će jedna majka koja hoće da ostvari pravo na alimentaciju ili na starateljstvo nad svojim detetom, morati da putuje nekoliko puta do Sombora, koji je od Odžaka udaljen 37 kilometara ili radnik iz Odžaka koji je nezakonito dobio otkaz ili mu nije isplaćena plata, moraće do Novog Sada da putuje skoro 50 kilometara.
U južnom Banatu, gde ja inače živim, ukinute su tri sudske jedinice – u Plandištu, Alibunaru i Kovačici. Alibunar i Kovačica su udaljeni preko 30 kilometara od Pančeva i sada će morati tamo da idu da bi ostvarili svoja prava.
Hoću da vas pitam koliko, na primer, u Alibunaru radi sudija, koliko njih živi u Alibunaru i da li to znači da će sada te sudije morati, zajedno sa građanima, da putuju u Pančevo i da li će to predstavljati dodatne troškove?
Svi su u Srbiji svesni potrebe ravnomernog regionalnog razvoja Srbije i to da svi delovi Srbije imaju jednake šanse, pravo na razvoj, da imaju približno jednake uslove za život, dostupnost obrazovanju, različitim ustanovama, zdravstvu, pravdi.
Nažalost, predlog ovog zakona uopšte ne doprinosi ravnomernom regionalnom razvoju, naprotiv, samo produbljuje te razlike.
Zato su URS podneli niz amandmana kojima ćemo prvenstveno tražiti vraćanje sudskih jedinica u određene opštine, da bi pravda bila dostupna građanima.
Gospodine ministre, kada iz jednog mesta ode učitelj, ode lekar, ode sudija, i sami ste rekli, ta mesta izgube dušu. Za učiteljima, lekarima i sudijama odlaze i ljudi, jer u tim mestima ne vide svoju perspektivu za dalji život. Nama će, ako ovako nastavimo i nastavimo da donosimo ovakve zakone, bukvalno ostati samo prazne teritorije bez ljudi. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović. Izvolite.

Branislav Mitrović

Ujedinjeni regioni Srbije
Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, sama činjenica da već treći dan raspravljamo o ovom setu zakona, kao i činjenica da je veliki broj narodnih poslanika uzeo učešće u načelnoj raspravi o ovoj temi, ali i činjenica da je značajan broj amandmana podnesen po ovim zakonima, jasno govori o tome da u zemlji Srbiji vlada veliko interesovanje kada razgovaramo o pravosuđu. I nije samo to veliko interesovanje zastupljeno kod narodnih poslanika.
Odavno nisam imao priliku, kada raspravljamo o nekom zakonu, da dobijem više poziva kao narodni poslanik od građana širom naše zemlje, od predstavnika lokalnih samouprava, ali i od predstavnika privrede, od onih koji žele da investiraju u našu zemlju i koji su zainteresovani kakvo ćemo mi pravosuđe imati u narednom periodu. Jasno je da bez dobrog pravosuđa nema ni razvoja ni napretka naše zemlje, nema ni nama neophodne modernizacije. Jednom rečju, mogu da kažem da pored jedne velike želje za zaposlenjem, u zemlji Srbiji vlada jedna velika želja za pravdom.
Danas se srpsko pravosuđe suočava sa nizom problema i to nije nikakva novost. Nije to moja ocena, kao opozicionih poslanika, to je ocena svih onih koji se svakodnevno susreću i koji imaju neki odnos sa srpskim pravosuđem, ali i relevantnih međunarodnih organizacija.
Gospodine ministre, znamo da ste dosta toga nasledili iz prethodnog perioda i svi se sećamo te neuspešne reforme, ali, s druge strane, svesni smo i da ne postoji čarobni štapić za rešavanje problema u srpskom pravosuđu i da to nije problem koji će biti rešen preko noći, već je to jedan postupak i proces koji traje. Naravno, da bi taj proces bio dobro priveden svom kraju, mi moramo postaviti dobre temelje.
Ono što karakteriše ove vaše predloge, a najviše rasprave je upravo bilo o zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, jasno ukazuje na činjenicu da ste pokušali da nađete jedno izbalansirano rešenje, da bi zadovoljili više parametara i kako bi izašli pred nas narodne poslanike i svi zajedno doneli najbolje rešenje za naše pravosuđe. Na prvom mestu – parametar dostupnosti pravde i naša obaveza koju imamo prema svim našim građanima da im pravda bude dostupna na pravi način, i onom građaninu i meštaninu nekog zlatiborskog sela u istoj meri kao i građaninu beogradske opštine Vračar ili Stari grad.
Jasno je da ste ovim zakonima pokušali da povećate i poboljšate efikasnost srpskog pravosuđa, ali je takođe jasno da ste morali voditi računa i o finansijskim efektima.
Ono gde stavljam primedbu i zamerku, čini mi se da jedan parametar i jedan kriterijum niste dovoljno uzeli u razmatranje, a taj parametar se tiče jednog ogromnog problema sa kojim se danas suočava zemlja Srbija – problem surove centralizacije naše zemlje. Danas je Srbija jedna od najcentralizovanijih zemalja u Evropi i ta centralizacija ostavlja traga na sve sfere našeg života. Neko će reći – nije to danas najveći problem zemlje Srbije, ali ja ću reći da su svi oni problemi koje nismo ozbiljno shvatali i koje smo rešavali ad hok i lomili, donosili odluke preko kolena, došli jednog dana na naplatu.
Upravo ova bezdušna centralizacija koja danas vlada u Srbiji može jednog dana, i siguran sam, ako ne pristupimo na pravi način rešavanju ovog problema, doći na naplatu, kao što su nam na naplatu došli i mnogi drugi problemi. Zašto ovo govorim? Govorim upravo iz razloga što smatram da ukidanje pojedinih sudskih jedinica ne ide na ruku smanjenju te velike centralizacije, kao što rekoh, jedne bezdušne centralizacije u našoj zemlji. Sve više naših građana iz rubnih područja naše zemlje napušta svoja ognjišta, napušta svoja sela, varošice, seli se ka gradovima, ka većim centrima. Na taj način imamo teritorije bez stanovništva, ali, sa druge strane, imamo prenaseljene gradove, gde ta prenaseljenost stvara ogromne probleme.
Kada danas razgovarate sa ljudima iz tih varošica, iz tih manjih opština, oni će vam reći da je ključni problem nedostatak posla. Sa druge strane, takođe će reći da je odlazak određenih institucija iz njihovog mesta, iz njihove opštine, ogroman problem i jedan jasan signal da država na neki način ne računa na te opštine.
Kada sam razgovarao pre neki dan sa ljudima iz Nove Varoši, a siguran sam da dobro poznajete problematiku Nove Varoši, jedan meštanin mi je rekao – da, sada nam odlazi i sudska jedinica iz Nove Varoši, država je digla ruke od Nove Varoši.
Ne sme država da digne ruke ni od jednog mesta u ovoj zemlji, ni od jedne opštine, ni od jedne varošice i siguran sam da to dobro znate. Siguran sam da ćete, kada budete razmatrali amandmane, to imati na umu.
Zakonom o sedištima i područjima sudova predvideli ste povećanje broja osnovnih sudova sa 34 na 66, ali ste zato ukinuli 43 sudske jedinice i to u centralnoj Srbiji 25 i u Vojvodini 18. Predlažete da se u prelaznom periodu formiraju prijemne kancelarije sve do trenutka kada notari tj. javni beležnici započnu svoj rad. Nisam siguran da i vi verujete da će javno beležnička služba i njihova implementacija u pravosuđe Srbije od samog početka delovati i reagovati na pravi način. Znate koliko je do sada imalo problema u implementaciji javno beležničke službe, ali ne mogu da verujem da će od samog početka to delovati da se možemo osloniti na to.
Takođe se postavlja pitanje tarifa javnih beležnika i možda bi bilo zanimljivo da nam kažete koji će finansijski efekat biti na naše građane kada javni beležnici budu obavljali za njih veoma važne potrebe?
Svima je jasno da danas nije lako naći dobro izbalansirano rešenje i izbegavajući da budem puki kritizer, izbegavajući da se rukovodim jeftinim lokalnim patriotizmom, moram da ukažem na neke primedbe i na neka loša rešenja u ovom zakonu. Tiču se ukidanja sudskih jedinica u pojedinim mestima. Sve ovo o čemu ću sada govoriti jesu predlozi ljudi iz lokalnih samouprava. Poslanička grupa URS pred ovom Skupštinom prezentuje zahteve lokalnih samouprava, zahteve građana iz tih mesta.
Od 1966. godine u Batočini postoji Opštinski sud za teritoriju opštine Batočina i Lapovo. Teritorija u kojoj gravitira preko 30 hiljada stanovnika. Prethodnom pravosudnom reformom koja se očigledno više bazirala na kvantitetu nego na kvalitetu, posle 33 godine postojanja ukinut je Opštinski sud i od 1. januara 2010. godine u tom gradu je osnovana sudska jedinica koja funkcioniše u okviru suda u Kragujevcu.
U sudskoj jedinici u Batočini danas radi četiri sudije i 15 ostalih lica. Sudska jedinica ima osam opremljenih sudnica, tri kancelarije za pripravnike i volontere, opremljenu pisarnicu sa posebnim kancelarijama, prostor za sudsko obezbeđenje, prijemni hol i ono što je najvažnije godišnje se u okviru ove sudske jedinice obradi između šest i šest i po hiljada predmeta.
Predlogom Zakona o sedištima i područja sudova i javnih tužilaštava predviđeno je ukidanje ove sudske jedinice, te su odbornici lokalnog parlamenta jednoglasno povodom ovog predloga zakona doneli zaključak i uputili ga upravo nadležnom ministarstvu tražeći od resornog ministarstva da sudska jedinica u ovom mestu bude zadržana, jer se gašenjem institucija zaista rađa i opravdan strah posebno u malim sredinama, tako da počinje polako da se gasi život u jednom mestu.
Sličan zahtev su uputili i predstavnici lokalne samouprave i građani Boljevca. Opština Boljevac je jedna od najrazuđenijih opština u republici koja se prostire na 827 kvadratnih kilometara sa oko 14 hiljada stanovnika. Demografska slika Boljevca i onako loša, sa pretežno staračikim domaćinstvima izraženom migracijom mladih ljudi u veće kulturne i obrazovne centre, pa bi odlazaka po pravdu Zaječar, koji je od centra opštine udaljen 40 kilometara, a od udaljenih sela Krivi Vir, Ruište i Bačevica i preko 60 kilometara, predstavljao atak na ionako tešku socijalnu, materijalnu situaciju građana Boljevca. Sličan slučaj je i sa opštinom Svrljig.
Na samom kraju ovog mog govora reći ću nešto o opštini Nova Varoš, s obzirom da dolazim iz Zlatiborskog okruga. Opština Nova Varoš prema najnovijem popisu ima 16.750 građana. Nije mali broj u opština u Srbiji koje su sa približno istim ili manjim brojem stanovnika a za koje se Predlogom zakona o sedištima i područja sudova i tužilaštva predviđa osnivanje osnovnog suda ili sudske jedinice. Pošto se u Novoj Varoši predlogom novog zakona ukida sudska jedinica, a odstupljeno je od ciljeva strategije, to znači da građani opštine Nova Varoš da bi došli do svoje pravde moraju da putuju i po 120 kilometara da bi došli u osnovni sud Prijepolje. Primera radi, mesna zajednica Draglica koja se graniči sa opštinom Čajetina udaljena od Prijepolja 60 kilometara. Mesna zajednica Bela Reka, Tisovica, Kućani, Milojkovica ….
(Predsedavajući: Gospodine Mitroviću, vreme.)
Udaljeni su od Prijepolja u jednom pravcu oko 50 kilometara.
Zajedničko za sve ove predloge koji stižu….
(Predsedavajući: Gospodine Mitroviću, već sam vam dva minuta produžio, molim vas.)
Zajedničko za sve njih jeste zahtev da kada budete razmatrali amandmane obratite pažnju i mi iz URS želimo da vas ohrabrimo da donesete povoljnu ocenu po ove opštine. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Poštovani narodni poslanici pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Narodni poslanik Borislav Stefanović želi reč. Imate još tri minuta i 10 sekundi.
...
Stranka slobode i pravde

Borko Stefanović

Demokratska stranka
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, tri minuta ne može biti dovoljno nažalost da se predstave svi negativni aspekti predmetnih zakona koji su doneti u Narodnu skupštinu i stanje je vrlo nisko i loše stanje našeg pravosuđa  u ovom trenutku. Ono što moramo da kažemo kao sublimaciju svega što smo do sada izrekli o predlozima koji su došli u Narodnu skupštinu je sledeće – naše pravosuđe je nažalost i dalje sporo i neefikasno. Naše pravosuđe danas nije smanjilo troškove. Naše pravosuđe danas se stavlja mnogo više u funkciju slušanja, razumevanja i primene bolje izvršne vlasti. Naše pravosuđe je danas kroz ove predloge, činjenično stanje jeste da 50 opština i mesta u Srbiji više neće dobiti sudsku jedinicu niti sud, čime će u velikoj meri biti onemogućen pristup pravdi građana Srbije bez velikih troškova.
Ono što ste vi uspeli za vaših više od godinu i po dana ministrovanja jeste da je stanje u našem pravosuđu nažalost pogoršano, da imamo veliki broj zastarelih predmeta, uključujući i one najzvučnije kao što je „Jugoskandik“, a vidimo da je zastarela i prijava protiv gospodina Bajatovića. Nikada više sudija nije bilo u sudskom sistemu Republike Srbije pošto ste vratili preko 600 sudija sa članskom kartom SNS, a efikasnost je niska.
Oko troškova pošto ste rekli da se troškovi smanjuju, moram da kažem da po budžetu koji ste predvideli za 2014. godinu zbog građana Srbije, za funkcionisanje sudova ste predvideli više od milijardu dinara za budžet 2014. godine. Za osnovne sudove za troškove putovanja ste predvideli 6 miliona dinara, a bilo je pet miliona dinara. Za osnovne sudove ukupno ste predvideli skoro 10 milijardi dinara u odnosu na 8 milijardi i 900 miliona koliko je bilo pre toga.
Pričali ste o racionalizaciji, pričali ste o smanjenju troškova, pričali ste o prošlosti. Nažalost, sadašnjost vas apsolutno demantuje u smislu da uopšte imate kapacitet da ostvarite neki pozitivan rezultat u budućnosti. Vi ste u svakom slučaju na ovaj način odvoji ogroman broj građana Srbije od dostupnosti pravdi. Mesta u Srbiji ste odvojili od onoga za šta ste se sami zalagali, a to je da imaju sudsku jedinicu ili sud u svom mestu. Time ste ušli u duboku kontradiktornost sa vašim rečima i vašom politikom. Vi ste gospodine ministre pokazali šta je to naprednjačka pravda i pravosuđe i pokazali ste da ne razumete potrebe građana i pokazali ste nažalost građana da osim velikih reči rezultati su vam više nego tanki. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Pošto se niko od ovlašćenih predstavnika više ne javlja, dajem reč ministru Nikoli Selakoviću.
...
Srpska napredna stranka

Nikola Selaković

| Ministar kulture
Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, kako simbolično zvuči usamljen jedan aplauz na bujicu praznih i besmislenih reči koje mogu da se čuju.
Budite toliko pristojni pa saslušajte pristojno kao što ja mogu da slušam neistine, notorne neistine i besmislice koje mogu da budu izrečene na moj račun i na moj rad.
Nekada se pitamo kako neko ima moralno pravo da govori o nekim stvarima. Kaže izreka – brate moj, u mom oku vidiš trun, a u svom ne vidiš balvan. Tako je i u ovom slučaju.
Jedno strukovno udruženje je izašlo sa procenom pre nekoliko dana da je nakaradno sprovedenim izborom ili kako neko kaže reizborom nosilaca pravosudnih funkcija u Srbiji koji je izvršen krajem 2009. godine, pričinjena je šteta u vrednosti oko 15 miliona evra. Petnaest miliona evra za koje je moglo da bude otvoreno oko 15 hiljada novih radnih mesta. Petnaest miliona evra za koje je moglo da bude sređeno da ne kažem koliko sudova, tužilaštava, škola, bolnica. Petnaest miliona evra koje će građani Srbije, koji sa mukom u ovim teškim uslovima pune budžet RS morati da plaćaju zbog brljotina koje je neko namerno ili nenamerno, verujem da će se utvrditi, pravio u svom radu, zbog čega je neko prvi put u Evropi 30% nosilaca pravosudni funkcija ostavio na ulici a da ih nije udostojio obrazloženja zašto to radi. Petnaest miliona evra toliko koštaju da se urade u ovom trenutku dve zgrade za smeštaj nekoliko sudova i tužilaštava u Beogradu.
Toliko koštaju da mogu da se opreme, recimo, dva nova zatvora u Srbiji, koja bi mnogo više pospešila rad. Ali, kao što malopre rekoh, 15 hiljada novih radnih mesta za 15 miliona evra. Petnaest miliona puta to treba napisati, zapisati i ponoviti, a ne jednom, i imati obraza i govoriti o nečemu nakon toga. Jedan naš veliki pesnik je rekao za nekoga - nije taj najjači zato što je mnogo hrabar, nego zato što se ničega ne stidi.
Iako sam planirao da govorim znatno kraće u završnoj reči o raspravi u načelu, moram da se osvrnem na ovo, jer kada neko 100 puta ponovi neistinu, verovatno teži ka tome da to postane istina, pa tako i ovde. Vrlo je nisko i loše stanje u pravosuđu Srbije, tako je. Neverovatno kako logički akcenat citiranja one ekspertize Venecijanske komisije nikako nije bio upravo na tome, iako je nekome kozmetika većinom u glavi, a Venecijanska komisija se ne bavi kozmetikom. Ona kaže – da, većinom jesu tehničke izmene zakona i, normalno, tamo gde su napravljene tehničke greške, tamo treba praviti i tehničke izmene, ali mislim da su dva poslanika jedne opozicione stranke vrlo maliciozno, sa namerom da prikažu kako Ministarstvo radi loše i bavi se samo ispravljanjem nekih tehničkih nedostataka, citirali ekspertizu Venecijanske komisije i u njoj sledeće reči – prilično tehničke prirode. Dakle - izmene su prilično tehničke prirode, izgledaju da nisu velike, s obzirom na teško stanje u kojem se srpsko pravosuđe nalazi. E to je logički akcenat izveštaja Venecijanske komisije – s obzirom na teško stanje.
Zašto je teško stanje od pre pet godina preraslo u još teže stanje? Da to stanje nije bilo teško, verovatno mi ne bismo došli na vlast i verovatno biste vi još uvek bili na vlasti, ali s obzirom da su građani Srbije i te kako prepoznali ko je radio loše, znali su to da ocene i na izborima. Dakle, oni koji su bili majstori kozmetike priviđa im se kozmetika, pa često znaju da održe govor kao pred ogledalom, pričajući o svojim manekenskim osmesima i kabinetskom hrabrenju.
(Poslanici DS dobacuju s mesta: Kakve su to reči?)
Vrlo primerene.
(Janko Veselinović, s mesta: Predsedavajući, da li slušate šta govori?)
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Molim vas, nemojte da dobacujete.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nikola Selaković

| Ministar kulture
Izvinjavam se ako se neko nalazi prozvan, verovatno zbog toga što mu savest toliko ne dozvoljava da ne bude prepoznat u ovim rečima, ali ja imam obavezu i prema sebi i prema Vladi ispred koje govorim i prema građanima Srbije da kažem stvari onakve kakve jesu i da ih pristojno nazovem pravim imenom.
Ovde je postavljeno pitanje od poslanika jedne druge stranke i ja to moram otvoreno da kažem, zato što je reč bila o prilično neprincipijelnom izlaganju. Rečeno je – izmene su kozmetičke. Opet kozmetika. Dalje - da li su uređene analize troškova i da li će u narednom budžetu biti vidljive finansijske uštede? Takođe, rečeno je da je predložena mreža loša, da lišava mnoge građane i naseljena mesta sudskih jedinica i pristupa pravdi.
Vidite ovako, ovaj Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava Vlada je podnela Skupštini u aprilu mesecu ove godine. Tada su pripadnici te stranke bili deo vladajuće većine. Apsolutno niko od njih, niti od njihovih predstavnika tada u Vladi Republike Srbije nije ustao i rekao nešto ovako. Neki od njih su sa obe ruke glasali, što se kaže, za ovakav Predlog zakona i u tom delu je Predlog zakona ostao potpuno identičan onakav kakav je bio u aprilu ove godine.
Da li su rađene finansijske analize? Svakako. Tamo gde smo imali materijala da ih radimo radili smo ih. Katastrofalna je situacija što u najvećem broju sudskih jedinica nisu vođene nikakve evidencije trošenja novca i niste mogli da uradite nikakvu analizu finansijsko-materijalnog poslovanja. Bez takvih analiza ne bismo ušli u ovakav projekat. Takve analize su u dva navrata predstavljene i evropskom komesaru za proširenje i nakon toga je pozdravljeno suočavanje sa ovim narednim stvarima koje treba da se rade.
Pokrenuto je pitanje troškova i opet neko ko je vrlo vešto pokušavao da obmane javnost. Neko kaže – znate, povećali ste troškove u narednom budžetu, a obećali ste štednju. A znate, 1. oktobra je počeo da se primenjuje novi Zakonik o krivičnom postupku, koji je predložila prethodna vladajuća većina, ona ga usvojila, a u finansijskim efektima tog zakona je navedeno – ne znamo koliki će biti, ali ćemo uz primenu da procenjujemo koliko će novca da se troši, pa ćemo toliko predviđati. Pa, normalno da je predviđeno više novca u narednom budžetu. Od čega mislite da rade javna tužilaštva i sudovi? Od čega mislite da se sprovodi tužilačka istraga kojom sada treba tužioci da se bave, a ne sudije? Naravno da tu treba da bude predviđeno više novca.
Da li sam ja srećan zbog toga što se u tom delu troškovi povećavaju? Nisam, ali sam zadovoljan zbog toga što ćemo na ovoj strani, koja se tiče funkcionisanja mreže sudova, troškove smanjiti. Sve drugo je vrlo neprincipijelno i prilično demagoški.
Nije tačno da je odvojen veliki broj građana od pravde. Ako neko nešto želi da iskritikuje, onda je sasvim fer, džentlmenski i korektno da od početka uzme i sasluša neko obrazloženje, neko izlaganje, pa da čuje da sam kao ovlašćeni predstavnik predlagača nekoliko puta ponovio da insistiramo na uvođenju prakse održavanja sudijskih dana.
Iznošene su statistike koje su opet bile nepotpune. Ako kažete da u jednoj sudskoj jedinici ima 6.500 predmeta, a pri tome prećutite da od tih 6.500 predmeta oko 4.800 predmeta jesu izvršenja na osnovu verodostojne isprave. Dakle, nešto čime se sada bave svakog dana sve više i više privatni izvršitelji. Onda to nisu klasični parnični predmeti. Onda to nisu radni sporovi. Onda to nisu bračni i porodični predmeti, nego ih ima znatno manje.
Iako je bila rasprava u načelu, a očekujem mnogo više rasprave te vrste u pojedinostima, navedeni su primeri određenih opština gde je moguće da je napravljena greška u predlogu, ali zato i jeste Narodna skupština najviši organ vlasti u Republici Srbiji, zato Narodna skupština nije korito reke koja samo treba da proteče kroz nju i zato i postoji rasprava u načelu i u pojedinostima i mogućnost da se interveniše u predlog zakona i da se on ispravi.
Juče je jedan poslanik rekao – shvatite naše primedbe kao dobronamerne. Takve ih i shvatam. Kada god su takve, uvek su i prihvaćene. Pogledajte da li je iz nekog resora u prethodnih 15 meseci prihvaćeno toliko amandmana koliko je u slučaju zakona koje je predlagala Vlada ispred Ministarstva pravde i državne uprave. Mislim da je to dobro i mislim da se time odvajamo od neke stare prakse gde je upravo Skupština bila samo korito kroz koje je reka mogla da proteče i nikada više se ne vrati u nju. Ovde je zakonodavna vlast i kao takva i treba da postoji.
Dakle, sudijski dani treba da budu organizovani. I da, postoji razlika između sudskih jedinica koje su planirane da se ugase.
Recimo, ovde je pomenuta opština Sečanj. Juče sam govorio, opet ću da pomenem. U Sečnju ima posla za 1,01 sudiju, a tamo je trenutno raspoređeno dvoje sudija. Znači, jedan sudija se tamo plaća, a da nema posla. Zar nije jeftinije poslati jednom u dve ili jednom u tri nedelje sudiju u to mesto, zakazati ročišta, održati ih, nego da plaćate tri nedelje u praznom hodu funkcionisanje cele sudske jedinice. Kao i što svi mogu da vide da po ovim predlozima zakona sudska jedinica više nije ono što je bila, odnosno što jeste sada po postojećim zakonima, već faktički predstavlja sud bez pratećih administrativnih službi i rukovodstva, ali, sud u kome mogu da se sude sve materije.
Da li ovo znači, da li ovaj predlog mreže, ukoliko bude usvojen znači da će se za ostavine, neostvarene zarade, alimentacije, ovde je rečeno da li će iz Odžaka, značiti da će majka morati da putuju 37 kilometara u Sombor da bi mogla da ostvari pravo na alimentaciju? Pa neće, zato što će taj sudija doći onoliko koliko predmeta bude. Doći će u Odžake, održati ročište, ako treba tu i presuditi, objaviti presudu i stvar će biti završena.
Istina je, i ja svoje reči ne potirem, da, kada iz jednoga grada ode učitelj, kada ode lekar, kada ode sudija, kao da ste mu uzeli i dušu i pamet i savest. Nažalost, mi imamo sve više opština iz kojih su otišli ili odlaze i učitelji i lekara i onda tu treba da ostane da radi sud. U jednom trenutku pod znacima navod, sud, jer to nije sud, već okrnjena sudska jedinica. U jednom trenutku kome da sudi? Da li možda mrtvima? Da li je državi stalo do toga mesta? Jeste, ali nikoga nisam čuo da kaže iz toga mesta su prvo otišla preduzeća, otišao je kapital, otišli su radnici, otišle su pare i kada je počeo da odlazi kapital, počeli su da odlaze ljudi, a kada odlaze ljudi i firme koji su subjekti prava onda onaj koji treba da odlučuje o pravima ostaje bez svoga posla.
Nažalost, ali je tako i u selu u kome ljudi umiru i u kome se deca više ne rađaju, više ni pop neće da živi, nego dolazi iz susedne eparhije i da sveti vodicu i da krštava, ako se nekad desi da krštava i venčava ali uglavnom da sahranjuje. To je žalosna i teška sudbina Srbije danas.
Da li je ovo zakovan predlog? Nije. On može da bude promenjen vašim amandmanima, on može da bude promenjen i poboljšan i amandmanima odbora, ali on treba da bude korigovan ekonomskim razvojem Republike Srbije. Kada u manje sredine budu počeli da se vraćaju investitori, da se otvaraju nova radna mesta, da mladi ljudi tu formiraju porodice, onda će i sudovi imati šta da rade. Nama se većinom ova mreža ne sviđa, ali ona je slika i prilika današnje Srbije.
Ne želim više mnogo da vas zadržavam, ali zaista, da li neko ko je naneo toliku štetu srpskom pravosuđu, Republici Srbiji, onima koji to pravosuđe čine, može da bude najglasniji u kritikovanju stanja u kome se pravosuđe nalazi. Moje mišljenje je da ne treba da se čuje. Verujem, uveren sam da veliki broj građana Srbije to mišljenje deli.
Juče je zaista iznet sijaset neistina. Ne znam da li na svaku od njih treba reagovati, ali ću reći nešto. Postavljeno je pitanje. Nekoga ću citirati, kaže – zašto gospodine ministre niste preispitali zašto su oni koji su odlukama Ustavnog suda vraćeni bili neizabrani?
Ponoviću po ne znam koji put – zato što dovodimo u pitanje izbor svakoga od onih koji je izabran, jer ako je jedno telo biralo sudije, pa omašilo kod 600 sudija, objasnite mi kako je to pogodilo kod onih 1.200? Kako je to pogodilo kod onih 1.200? Gde je tu elementarna logika?
Kaže – nikad više sudija u Srbiji. Ko je to rekao, taj je sve obmanuo. Nije tačno. Ako pogledate brojčano, broj sudija u Srbiji danas i u Srbiji pre pet godina je približno isti. Gotovo identičan broj, ali opet to neko ne želi da kaže. Zašto? Da bi mogao da obmanjuje javnost. Zašto da obmanjuje javnost? Zato što su i posle odlaska sa vlasti 16 meseci tih istih, iz dana u dan posledice njihovog delovanja u pravosuđu sve veće i veće i sa njima je teško boriti se.
Da li je to neki alibi onima koji danas obavljaju vlast? Nije alibi i ne treba da bude. Treba biti do tog nivoa minimalno korektan pa to reći - 15.000.000 evra štete samo u pravosuđu. Gde to ima? Zašto je nastala šteta? Zašto su isplaćivane plate ljudima koji nisu radili? Hoće li to neko da objasni? Da ne pričamo o tome koliko se trošilo na putovanja. O tome tek da ne pričamo? Kao u srednjevekovnoj Engleskoj, putujući kraljev sud. Šteta što niste išli, možda biste ostali na vlasti da jeste.
Dakle uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se što sam oduzeo više vremena nego što sam planirao. Ali, znate, bolje da pitam vas, a vi bolje da se naučite da ne dobacujte kada neko govori i da budete do te mere pristojni i korektni, makar da opravdate naziv stranke u kojoj jeste, u onoj minimalnoj meri šta demokratija znači.
Izvinjavam se ako sam previše vremena oduzeo, već se u raspravi u načelu iskristalisalo gde su moguće manjkavosti naročito Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ostajem pri onome što sam rekao da zakone treba menjati postupno i pažljivo, da iako je neko očekivao revolucionarni postupak. Ponavljam, više sam za evoluciju nego za revoluciju, a uveren sam da ćemo u raspravi u pojedinostima zajedničkim naporima uspeti da one nedostatke ovih predloga zakona koji su identifikovani i oko kojih je nekoliko različitih poslaničkih grupa bilo vlasti, bilo opozicije diskutovalo i skrenulo na njih pažnju, da ćemo doći u situaciju i da te nedostatke ispravimo.
Hvala vam na konstruktivnoj raspravi. Hvala onima koji su govorili i za zakon i protiv zakona. Jer, da nije onih koji govore protiv zakona onda ne bi ni parlamentarna procedura imala nekog velikog smisla. Zahvaljujem.