Da ne mislite da se ja po prirodi stvari zahvaljujem na svim diskusijama, zaista doživljavam da su sve one dobronamerne i u cilju da iznađemo najbolje moguće rešenje, tako da se zahvaljujem i na ove tri diskusije. Nažalost, nisam bio i prilici da čujem veći deo diskusije gospođe Milice Vojić Marković.
Prvi put sedim ovde kao ministar, ali je nemoguć sistem u kome vi očekujete da ministar treba ovde da sedi svaki minut ove rasprave, bez mogućnosti da napusti ovu salu na par minuta. Zaista nisam od početka rasprave izlazio iz sale i vrlo mi smetaju komentari da ćete vi da diskutujete iako ministar ne radi svoj posao. Mislim da to zaista nije korektno. To nije korektno, pošto sam bio ovde od jutros i svaki minut sam ovde bio, sem tih nekoliko minuta. Možda bi i mi ministri trebali neki sindikat da oformimo, pa da imamo pravo po kolektivnom ugovoru da napustimo salu na par minuta.
Moji saradnici su sve vaše primedbe notirali i razmotrićemo ih. Moram da kažem da smo amandmane veoma ozbiljno analizirali i da je jedan broj amandmana prihvaćen na tekst zakona, ali o tome ćemo nakon što se završi rasprava u načelu. Znači, već su u Ministarstvu neke amandmane prihvatili i uputili ka Vladi.
Ono što sam hteo da iskomentarišem je iz domena onog što sam čuo, a da mi deluje važno – telo za istrage nesreće. Da, to je jako važno pitanje. To telo će biti formirano nekim drugim propisom, da li zakonom ili nekom vladinom uredbom. Ono što deluje kao neko najoptimalnije rešenje, pošto mi imamo telo za istrage nesreća u vazdušnom saobraćaju, a imamo obavezu da ga formiramo i u vodnom saobraćaju i u železničkom saobraćaju, pa je možda neki koncept i neko rešenje da napravimo da to telo ima jedan ozbiljan sistem i jednu ozbiljnu organizaciju, da ono istražuje te najteže nesreće u svim vidovima saobraćaja. Inače, prevoznik, operater, oni će nastaviti da istražuju one akcidente koji su nižeg intenziteta i nižeg karaktera. Nadam se da telo za istragu nesreća neće imati posla, ali istraživaće samo one najteže.
Katarina Rakić je imala jedan izveštaj sa puno elemenata o napretku u određenim segmentima funkcionisanja „Železnica“, koji su meni poznati i koje ja podržavam. Naravno, ima još prostora da to sve unapređujemo i nadam se da će „Železnice“ zajedno sa Ministarstvom i sa Direkcijom železnica biti posvećeni tome da sistemski unapređujemo stvari.
Ono što mislim da treba da nam bude neki kratkoročni prioritet je rešavanje putno-pružnih prelaza. Ono što je problem, već sam rekao, jeste da su od 2.500 tih ukrštanja pruge i puteva samo nekih 480 potpuno adekvatno zbrinuti. I na njima imamo dosta problema. Imamo krađe na opremi, pa onda moramo da te stvari rešavamo interventno.
Ono što mislim da bi bilo možda neko kratkoročno rešenje koje bi smanjilo opasnost je da kod svakog od tih 2.489 putno-pružnih prelaza uredimo jedan ozbiljni ležeći policajac koji bi de fakto usporio saobraćaj i koji bi uticao na povećanu bezbednost u saobraćaju. Izaći ću sa nekom takvom inicijativom i prema „Putevima Srbije“ i prema „Železnici“. Mislim da bi to moglo da, ponavljam, uspori saobraćaj i natera učesnike u saobraćaju da obrate pažnju i vide da li se nešto dešava na prugama. To nije neko ozbiljno rešenje i sistemsko rešenje, ali može da da određenog efekta.
Konačno, gospodin Aleksandar Pejčić, pitanje Predejane, Grdelice, Badža. Kad su Predejane u pitanju, vi znate, to je stvar koja je davno rešena. Mene je dočekala sledeća situacija – da je stvar otišla predaleko, da je usvojen i nakon onog idejnog projekta i glavni projekat, da je obavljena tenderska procedura, definisani izvođači radova i da je projekat u realizaciji.
Jednostavno ne znam na koji način i da sad imam najbolju nameru prema tom pitanju, a moram vam reći da nemam odnos prema tom pitanju zato što jednostavno mi je delovalo iracionalno da se bavim nečem što je davno rešeno, ali ne znam, evo i da postoji s moje strane potpuna želja ne znam kako bih to mogao sada da zaustavim, a da to ne izazove skandale, poništavanje tendera, ogromnu štetu za ovu državu i velike cene preprojektovanja, klejmove prema izvođačima i tome slično. Jednostavno, ukoliko neko ima neku novu ideju kako to pitanje da se reši, ja sam potpuno otvoren i ljudi u Ministarstvu su potpuno otvoreni da tu ideju saslušamo.
Kad je Grdelica u pitanju, ja sam insistirao na tome da MUP dâ adekvatnu asistenciju kako bi se izvođač uveo na Grabovnica-Grdelica, iz prostog razloga što mislim da niko nema razloga da zaustavlja državne projekte od državnog interesa. Bio sam dole kod Vranja i tim građanima sam, sa kojima nažalost nisam imao direktan kontakt, ali sam poručio da u ovoj konkretnoj situaciji građani imaju dve opcije. Jedna opcija je da prihvate cenu eksproprijacije koja je određena u postupku koji je za to definisan i druga je da vode postupak ukoliko smatraju da im nisu sva prava adekvatno opredeljena. Jedino što nemaju pravo je da blokiraju državu da radi autoput. Tako da nikakav faul prema tim građanima nije izvršen. Oni nisu prihvatili cenu, država je ušla, uvela investitora, a oni mogu da vode postupak i da svoja prava ostvaruju u sudskom postupku. Ne vidim da je tu bilo šta sporno.
Kada su u pitanju ove benzinske stanice i vaša iskustva sa badžama koji dolaze po manjim sredinama i zavode red. Moram da vam kažem da je onda bolje što se taj posao prenosi u državu, što će se i ovo Ministarstvo baviti time, jer mi imamo posla i sa vodnim saobraćajem i sa mornarima, znači, ovde postoji možda i neki Popaj koji će da sredi tog Badžu i nemate razloga da brinete previše.
I konačno, član 6. Znam da ste vi to pročitali dobro i nema potrebe da ga čitam vama, ali ću ga pročitati javnosti radi zato što zaista ga niste lepo pročitali.
Znači, kaže – ministar donosi propis o uslovima koje mora da ispuni podnosilac zahteva za izdavanje dozvole. Znači, ne vrši ministar dodelu, nemojte, molim vas. To je jednostavno jedan od podzakonskih akata koji se donosi i govori o uslovima. Kad se kaže uslovi misli se da se ispunjavaju elementi Zakona o prevozu, o uslovima i načinu, koliko dana unapred i koja dokumentacija se podnosi, o vrstama, u zavisnosti od vozila i tereta, o rokovima, da li važi za sedam dana, mesec dana, sadržaj obrazaca, izgled itd., a ne o tome da ministar donosi dozvole i da bilo kome on ima diskreciono pravo da opredeli samo dozvolu. Upravljač puteva izdaje dozvole, a ne ministar, ministar samo propisuje uslove. Zahvaljujem.