Zahvaljujem gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, peta tačka je objedinjena rasprava. U okviru ove tačke su tri zakona: Zakon o železnici, Zakon o plovidbi i Zakon o javnim putevima. Ja ću se usredsrediti na Zakon o javnim putevima, pošto su moje kolege već pričale o prethodnim zakonima.
Izmene i dopune ovog zakona obuhvataju osam članova koji se menjaju. Na početku moram istaći jednu činjenicu, gospodine ministre, da ovaj zakon nije prošao javnu raspravu. Zakonopisac kaže da su ovo promene koje ne interesuju građane Srbije. Mislim da su i te kako bitne promene i interesuju građane Srbije i interesuju stručnu javnost, pošto su ovo suštinske promene, a ne formalne i kozmetičke, kako ih neko naziva.
Dakle, da počnemo od početka, vezano za član 2, zakonska odredba koja predviđa da se u okviru javnih puteva implementiraju i stanice za izdavanje goriva motornih vozila. Šta će država učiniti? Država će pokušati da ekspropriše zemljište na pojedinim lokacijama, na taj način što će posle toga to zemljište preimenovati u građevinsko zemljište i ponuditi to zemljište na licitaciju. Ponudiće određenim privrednicima, u modernom rečniku se privrednici zovu tajkunima, ili pojedincima koji će konkurisati za ove lokacije.
Pokušavam da objasnim da ovaj sistem nije dobar, s obzirom da dolazim iz jednog malog mesta i znam kako se tamo licitacija izvodi. Dođe lokalni šerif, badža, sa svojom kamarilom, izlupa šamare onima koji su u prostoriji i uzme poslovni prostor ili zemljište po najpovoljnijim uslovima. Nadam se da će država na jedan korektan način raditi ovu licitaciju, jer u zakonu ne stoji na koji će način to raditi i ko će to raditi, a ja se nadam da ćete nekim podzakonskim aktom to i definisati.
Druga stvar o kojoj želim da pričam je sigurno zakonska odredba koja se menja u članu 6, a govori o vanrednom prevozu i dozvolama. Govori se o tome da će ministar biti taj koji će biti vlastan da propisuje pravila, zatim akte i rok, a i dozvole će on sam produžavati. Bojim se da mi kao zemlja idemo u jednu neizlaznu situaciju.
Dakle, EU je nama predložila da donosimo antikoruptivne zakone. Ovo je jedan koruptivan zakon, gde jednom pojedincu omogućavamo da donese sva ta pravila, nebitno ko je taj ministar. U nekim drugim vremenima će se taj ministar promeniti, ali trebamo da donesemo kvalitetne zakone koji će omogućiti našim pokoljenjima da kažu da je to jedan kvalitetan i dobar zakon. Iz tih razloga pretpostavljam da će sve oči biti uprte u tog ministra i njegov rad će biti predmet sumnje.
Da bi se to izbeglo, mi kao stranka nudimo rešenje. Najbolje bi bilo da ste oformili jedno operativno telo, jednu komisiju, normalno Vlada da oformi i da u tu komisiju uđu stručnjaci ili da uđu ljudi koji se bave ovom delatnošću. To bi bila jedna adekvatna zakonska odredba koju ste trebali da implementirate u ovaj zakon. Vi znate da je Srbija na 83 mestu po stepenu korupcije u svetu i jedan ovakav koruptivni zakon će upravo doprineti da Srbija bude još na višoj stopi, na višoj razini.
Pričamo o javnim putevima i nekorektno je da ne kažemo nešto o problemima na Koridoru 10. Dolazim iz Jablaničkog okruga. Pretpostavljam da znate o problemima koji se dešavaju na toj trasi. Malopre ste pričali da je najkritičnija deonica od Grdelice do Vladičinog Hana i ja otprilike želim da govorim o tim problemima, o problemima tih ljudi koji se nalaze na toj trasi.
Više puta sam ovde govorio o građanima varošice Predejane koji su protestovali zbog trase Koridora 10, koja zaobilazi tu varošicu. Vi znate da se mi svi poslanici ovde zalažemo, vi kao Vlada, deklarativno za ravnomerni regionalan razvoj. Na ovaj način, pošto je trasa Koridora10 zaobišla varošicu Predejane, vi se prema tim građanima ponašate kao maćeha. Mi smo kao lokalna samouprava par puta reagovali da se ta trasa izmeni, čak smo i podneli projekat idejnog projekta. Međutim, Vlada i preduzeće koje se bavi ovom problematikom nisu prihvatili. Nadam se, ako ne prihvatite i ne uslišite želje tih građana i lokalne samouprave, da ćete podstaći iseljavanje sa tih prostora.
Moram da vam kažem i da vam sugerišem jednu bitnu stvar, da je član vaše političke opcije, inače predsednik Skupštine grada Leskovca, podneo krivičnu prijavu protiv vašeg člana, bivšeg ministra, gospodina Mrkonjića, koji sada, vidim, nije u sali, kao i protiv bivšeg ministra za prostorno planiranje, gospodina Dulića.
Drugi problem koji se desio skoro, ovih dana, vezan je za Udruženje „Grdelica Koridor“, tako se zove. Građane koji su trebali da uđu na svoj posed zaustavila je policija. Nemaju oni ništa protiv, oni znaju da tu treba da prođe trasa, bez ikakvih predrasuda. Međutim, ne žele da budu građani drugog reda, žele da ih neko uvaži. Oni imaju odluku Osnovnog suda Leskovca, koja kaže da država mora po nekim normama da ih isplati. Međutim, preduzeće koje izvodi ove radove ne želi da ih isplati po tim normama koje je doneo Osnovi sud. Čak su se i drznuli i poslali dopis predsedniku suda da utiče na sudiju koji je doneo jednu takvu odluku.
Dakle, oni žele da razgovaraju sa nekim, ali niko ih nije primio, niti se pak neko oglasio da ih primi i da ih sasluša. Evo prilike, gospodine ministre, da vi, kao jedan od resornih ministara koji je vezan za ovu problematiku, primite te ljude da vam objasne problematiku.
Moram reći i istaći da je Velimir Ilić istakao želju da se vidi sa tim ljudima, ali trebamo da dogovorimo sastanak. Dogovor je bio da i vi tom sastanku takođe prisustvujete.
Dakle, Demokratska stranka Srbije, što se tiče ovih zakona, neće podržati, pošto ste čuli iz diskusije mojih uvaženih kolega da smatraju da ovi zakoni treba da izađu iz procedure i treba još da se dorade. Mi smo na neki način amandmanski reagovali i poslali vam poruku da imamo određen koncept ovih zakona. Nadam se da ćete te amandmane razmotriti i da ćete određen broj amandmana prihvatiti. Zahvaljujem vam se.

Reč ima ministar Antić.

Da ne mislite da se ja po prirodi stvari zahvaljujem na svim diskusijama, zaista doživljavam da su sve one dobronamerne i u cilju da iznađemo najbolje moguće rešenje, tako da se zahvaljujem i na ove tri diskusije. Nažalost, nisam bio i prilici da čujem veći deo diskusije gospođe Milice Vojić Marković.
Prvi put sedim ovde kao ministar, ali je nemoguć sistem u kome vi očekujete da ministar treba ovde da sedi svaki minut ove rasprave, bez mogućnosti da napusti ovu salu na par minuta. Zaista nisam od početka rasprave izlazio iz sale i vrlo mi smetaju komentari da ćete vi da diskutujete iako ministar ne radi svoj posao. Mislim da to zaista nije korektno. To nije korektno, pošto sam bio ovde od jutros i svaki minut sam ovde bio, sem tih nekoliko minuta. Možda bi i mi ministri trebali neki sindikat da oformimo, pa da imamo pravo po kolektivnom ugovoru da napustimo salu na par minuta.
Moji saradnici su sve vaše primedbe notirali i razmotrićemo ih. Moram da kažem da smo amandmane veoma ozbiljno analizirali i da je jedan broj amandmana prihvaćen na tekst zakona, ali o tome ćemo nakon što se završi rasprava u načelu. Znači, već su u Ministarstvu neke amandmane prihvatili i uputili ka Vladi.
Ono što sam hteo da iskomentarišem je iz domena onog što sam čuo, a da mi deluje važno – telo za istrage nesreće. Da, to je jako važno pitanje. To telo će biti formirano nekim drugim propisom, da li zakonom ili nekom vladinom uredbom. Ono što deluje kao neko najoptimalnije rešenje, pošto mi imamo telo za istrage nesreća u vazdušnom saobraćaju, a imamo obavezu da ga formiramo i u vodnom saobraćaju i u železničkom saobraćaju, pa je možda neki koncept i neko rešenje da napravimo da to telo ima jedan ozbiljan sistem i jednu ozbiljnu organizaciju, da ono istražuje te najteže nesreće u svim vidovima saobraćaja. Inače, prevoznik, operater, oni će nastaviti da istražuju one akcidente koji su nižeg intenziteta i nižeg karaktera. Nadam se da telo za istragu nesreća neće imati posla, ali istraživaće samo one najteže.
Katarina Rakić je imala jedan izveštaj sa puno elemenata o napretku u određenim segmentima funkcionisanja „Železnica“, koji su meni poznati i koje ja podržavam. Naravno, ima još prostora da to sve unapređujemo i nadam se da će „Železnice“ zajedno sa Ministarstvom i sa Direkcijom železnica biti posvećeni tome da sistemski unapređujemo stvari.
Ono što mislim da treba da nam bude neki kratkoročni prioritet je rešavanje putno-pružnih prelaza. Ono što je problem, već sam rekao, jeste da su od 2.500 tih ukrštanja pruge i puteva samo nekih 480 potpuno adekvatno zbrinuti. I na njima imamo dosta problema. Imamo krađe na opremi, pa onda moramo da te stvari rešavamo interventno.
Ono što mislim da bi bilo možda neko kratkoročno rešenje koje bi smanjilo opasnost je da kod svakog od tih 2.489 putno-pružnih prelaza uredimo jedan ozbiljni ležeći policajac koji bi de fakto usporio saobraćaj i koji bi uticao na povećanu bezbednost u saobraćaju. Izaći ću sa nekom takvom inicijativom i prema „Putevima Srbije“ i prema „Železnici“. Mislim da bi to moglo da, ponavljam, uspori saobraćaj i natera učesnike u saobraćaju da obrate pažnju i vide da li se nešto dešava na prugama. To nije neko ozbiljno rešenje i sistemsko rešenje, ali može da da određenog efekta.
Konačno, gospodin Aleksandar Pejčić, pitanje Predejane, Grdelice, Badža. Kad su Predejane u pitanju, vi znate, to je stvar koja je davno rešena. Mene je dočekala sledeća situacija – da je stvar otišla predaleko, da je usvojen i nakon onog idejnog projekta i glavni projekat, da je obavljena tenderska procedura, definisani izvođači radova i da je projekat u realizaciji.
Jednostavno ne znam na koji način i da sad imam najbolju nameru prema tom pitanju, a moram vam reći da nemam odnos prema tom pitanju zato što jednostavno mi je delovalo iracionalno da se bavim nečem što je davno rešeno, ali ne znam, evo i da postoji s moje strane potpuna želja ne znam kako bih to mogao sada da zaustavim, a da to ne izazove skandale, poništavanje tendera, ogromnu štetu za ovu državu i velike cene preprojektovanja, klejmove prema izvođačima i tome slično. Jednostavno, ukoliko neko ima neku novu ideju kako to pitanje da se reši, ja sam potpuno otvoren i ljudi u Ministarstvu su potpuno otvoreni da tu ideju saslušamo.
Kad je Grdelica u pitanju, ja sam insistirao na tome da MUP dâ adekvatnu asistenciju kako bi se izvođač uveo na Grabovnica-Grdelica, iz prostog razloga što mislim da niko nema razloga da zaustavlja državne projekte od državnog interesa. Bio sam dole kod Vranja i tim građanima sam, sa kojima nažalost nisam imao direktan kontakt, ali sam poručio da u ovoj konkretnoj situaciji građani imaju dve opcije. Jedna opcija je da prihvate cenu eksproprijacije koja je određena u postupku koji je za to definisan i druga je da vode postupak ukoliko smatraju da im nisu sva prava adekvatno opredeljena. Jedino što nemaju pravo je da blokiraju državu da radi autoput. Tako da nikakav faul prema tim građanima nije izvršen. Oni nisu prihvatili cenu, država je ušla, uvela investitora, a oni mogu da vode postupak i da svoja prava ostvaruju u sudskom postupku. Ne vidim da je tu bilo šta sporno.
Kada su u pitanju ove benzinske stanice i vaša iskustva sa badžama koji dolaze po manjim sredinama i zavode red. Moram da vam kažem da je onda bolje što se taj posao prenosi u državu, što će se i ovo Ministarstvo baviti time, jer mi imamo posla i sa vodnim saobraćajem i sa mornarima, znači, ovde postoji možda i neki Popaj koji će da sredi tog Badžu i nemate razloga da brinete previše.
I konačno, član 6. Znam da ste vi to pročitali dobro i nema potrebe da ga čitam vama, ali ću ga pročitati javnosti radi zato što zaista ga niste lepo pročitali.
Znači, kaže – ministar donosi propis o uslovima koje mora da ispuni podnosilac zahteva za izdavanje dozvole. Znači, ne vrši ministar dodelu, nemojte, molim vas. To je jednostavno jedan od podzakonskih akata koji se donosi i govori o uslovima. Kad se kaže uslovi misli se da se ispunjavaju elementi Zakona o prevozu, o uslovima i načinu, koliko dana unapred i koja dokumentacija se podnosi, o vrstama, u zavisnosti od vozila i tereta, o rokovima, da li važi za sedam dana, mesec dana, sadržaj obrazaca, izgled itd., a ne o tome da ministar donosi dozvole i da bilo kome on ima diskreciono pravo da opredeli samo dozvolu. Upravljač puteva izdaje dozvole, a ne ministar, ministar samo propisuje uslove. Zahvaljujem.

Replika Milica Vojić-Marković.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, žao mi je ako ste pogrešno razumeli. Samo sam vrlo jednostavno rekla, ja ću da radim svoj posao onda kada me je prozvao predsedavajući. Prosto nema razloga da se povlačim i stavljam od svog rođenog posla za koji sam se prijavila da radim.
Hajmo da se vratimo na telo za istrage. Kažete biće uređeno nekim drugim zakonom, nekim drugim pravilnikom. To je ono što mi se čini da ne valja. Mislim, a to piše i ovde u zakonu, i to sam naravno pročitala. Ali, mislim da je mnogo bolje da takvu stvar uredimo ovde i na odmah, jer tu ne treba puno, dva člana rešavaju sve ovo zašta sam postavila pitanje i našta ste vi pokušali da odgovorite. Pravilnici prvo kasne. Drugo, kasne i godinama. Mogu da vam navedem zakone za koje po šest godina nije urađen pravilnik i ne može zakon u punom kapacitetu da se primenjuje.
Drugo, onda javnost i poslanici nemaju uvid kako je to regulisano u Poslovniku, a bilo bi jako dobro da 250 ljudi ovde danas sa vama može da razgovara i vašim saradnicima o tome da li je to adekvatno, manje adekvatno i da na to može da interveniše.
Tako, da mislim da bi bilo jako dobro, da je to regulisano ovde i vrlo jednostavno regulisano. Znam da i sada postoje komisije, da prevoznici imaju komisije raznog stepena, raznog ranga koje treba da budu upućene i da rešavaju i da razrešavaju situacije koje su akcidenti, incidenti, nesreće i slično. Mislim, moj je utisak da su to dve potpuno različite stvari i mislim da te dve paralelne stvari nema potrebe da teku na isti način i dvostruki resursi da se troše. Imate telo za istrage. To telo za istrage treba da se bavi tim. Ono treba da daje preporuke za bezbednost jer će utvrditi razloge zbog čega će se dogoditi nesreće ili teža nesreća. Mislim, da bi bilo dobro da svi ovde možemo da se izjasnimo. Hvala.

Replika, Aleksandar Pejčić. Izvolite.

Da počnemo od ovog, pošto smo dobili ovaj zakon još pre dva meseca. Kaže – za predstavnike Vlade u Narodnoj skupštini određen je Milutin Mrkonjić. Sad ste vi na njegovom mestu. Ne znam da li znate u obrazloženju šta piše, da je ovaj zakon donesen na predlog privrednika. Znači, ne na predlog Ministarstva, nego na predlog privrednika. To se u, rekao sam u modernom rečniku kaže, tajkuna. Kažem vam iz tih razloga.
Inače da vam pročitam ono što ste vi meni pročitali, a niste pročitali do kraja. Kaže se – ministar donosi propise o uslovima koje mora da ispune podnosioci zahteva za izdavanje dozvola o uslovima i načinu izdavanja dozvole, o vrstama dozvole, rokovima, važenja dozvole kao i o sadržaju i izgledu obrasca, dozvole za obavljanje vanrednog prevoza.
Znači, ministar je vlastan, s obzirom da donosi pravila igre, kako se kaže, on je taj, ne direktno, ali sigurno upravljač taj će izdavati dozvole, ali ministar donosi propise.
Druga stvar, kada je vezano za ove probleme o kojima smo pričali o Koridoru 10. Dakle, udruženje građana Koridora 10 i te kako imaju prava da uđu na svoj posed. Oni nemaju ništa protiv toga da tu prođe trasa, ali žele da ih neko sasluša i da svoja prava ostvare. Ista kategorija zemljišta u Vladičinom Hanu, u Preševu je četiri puta više plaćena. Četiri puta pri eksproprijaciji. Ovde je za dva i po dinara kvadrat do četiri dinara. Tamo je bio od deset do trinaest dinara kvadrat. U tome je problem što samo oni žele da ostvare svoja prava.
Kada je reč o Predejanima, inače, ću vas podsetiti da su građani Dimitrovgrada da bi rešili svoj problem i promenili trasu stopirali auto-put. Mi imamo odluku Skupštine za takve radikalne mere, ali nećemo. Mi želimo da partnerski razgovaramo sa Vladom Republike Srbije. Nadam se da će Vlada uslišiti želje i lokalne samouprave i građana varošice Predejene. U slučaju da se desi da prođe, da ih zaobiđe trasa Koridora 10, to će biti, verujte čekaonica smrti. Ljudi će se iseliti iz tog prostora. Zbog toga želim da razgovaramo sa vama. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik, Željko Sušec.

Poštovani predsedniče, uvaženi gospodine ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva saobraćaja, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice ima za cilj stvaranje uslova za neometano odvijanje železničkog saobraćaja na celoj teritorij Republike Srbije. Bezbednost železnice u ovom zakonu predstavlja železnički sistem i železničke radnike koji zajedno ostvaruju uslove za neometan rad i odvijanje železničkog saobraćaja. Dok interoperabilnost železnice u ovom zakonu predstavalja železnički sistem koji nam na bezbedan način omogućava železnički saobraćaj na određenoj mreži.
Razlog za donošenje Predloga zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice proizilazi iz potrebe usklađivanja propisa Republike Srbije u oblasti železničkog saobraćaja, sa propisima EU, i Direktivom EU, i to Direktivom broj 2004/49 koja se odnosi na bezbednost železnice, Direktivom 2007/59 koja se odnosi na izdavanje sertifikata mašinovođama, Direktivom 2008/57 koja se odnosi na interoperabilnost železnice.
Moram da napomenem ono što je vrlo bitno, a to je da je Predlog zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice ima cilj usklađivanja sa novim Zakonom o železnici koji je stupio na snagu pre šest meseci, i da sa ovim zakonom čini nerazdvojivu celinu u regulisanju železničkog saobraćaja na celoj teritoriji Republike Srbije.
U Predlogu zakona o bezbednost i interoperabilnosti železnice urađeni su i definisani elementi koji se odnose na interoperabilnost za konvencionalni železnički sistem, i železnički sistem velikih brzina. Zatim činioci interoperabilnosti i elementi strukturnih podsistema, ocenu usaglašenosti i ocenu pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti i verifikacije strukturnih podsistema, energije, infrastrukture, signalno sigurnosnih uređaja, saobraćajna signalizacija i telekomunikacija, regulisanje i upravljanje saobraćajem, kao i uspostavljanje jedinstvenih sistema praćenja i izveštavanja o stanju bezbednosti u železničkom saobraćaju.
Predlog zakona predviđa izdavanja i dozvola, sertifikata i ovlašćenja koje izdaje Direkcija za železnicu u skladu sa propisima EU. Ovim predlogom zakona daje se ovlašćenje Direkciji za železnice za donošenje određenih propisa koji su od velikog značaja za bezbednost i interoperabilnost železničkog saobraćaja, kao i obaveznog izveštavanja sa rokovima, formatom i sadržajem, u skladu sa Direktivom EU.
Donošenjem novog Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice u skladu sa propisima EU je od velikog značaja za budućnost i razvoj „Železnica Srbije“. Jednom rečju, budućnost razvoja „Železnica Srbije“ predstavlja interes Republike Srbije i njenih građana. Iz razloga razvoja i unapređenja rada „Železnice Srbije“, kao i ispunjavanje međunarodnih obaveza Republike Srbije prema EU u oblasti železničkog saobraćaja, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.